“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
STID INTELEKTUALCA

Zašto smo raskrčmili dedovinu?

Promocija knjige „Uporišta“ Miloša Kovića u izdanju Cetene mundi poslužila je da se javno progovori o moralnom liku srpskih intelektualaca, među kojima su samo retki spremni da celinu svoje egzistencije rizikuju zarad zastupanja sopstvenog mišljenja

Osećanje stida, koje traje duže od dve decenije, bilo je prema njegovom sopstvenom kazivanju, glavni motiv za javno medijsko istupanje prof dr Miloša Kovića, istoričara i angažovanog intelektualca čije su ocene i primedbe poslednjih godina s razlogom ustalasavale srpsko javno mnjenje. „Ono što se u našem dobu dogodilo sa Srbima i Srbijom ne služi nam na čast. Naši potomci imaće sva prava da nas pitaju zašto smo raskrčmili dedovinu, gde smo bili i šta smo radili dok nam je zemlja uništavana, dok je sramoćena, i dok je išla iz poraza u poraz“, obrazložio je taj preko potreban stid srpskog intelektualca u predgovoru svoje nedavno izašle knjige „Uporišta“ u izdavačkoj ediciji „Srpsko stanovište“ Catene mundi iz Beograda.

Uporišta
KO KONTROLIŠE PROŠLOST..: Naslovna strana nove knjige „Uporišta“

Zašto se profesori Beogradskog univerziteta koji vode tako ugodne i sređene živote teško i nevoljno izjašnjavaju o velikim temama našeg vremena? – jedno je od pitanja na tom talasu stida koje je lebdelo tokom izuzetno dobro posećene promocije ove zbirke tekstova, beseda i intervjua u amfitetatru Narodne biblioteke Srbije. Takav pristup podržali su i Branimir Nešić, Slobodan Antonić i Milo Lompar, koji su govorili o Kovičevoj iskrenoj i poštenoj borbi za srpsku stvar kroz stručan, angažovan i profesionalan odnos prema istorijskim kretanjima.

Na to pitanje pokušao je da odgovori i sam autor pred mnogobrojnom publikom ističući sledeće:

“Bio sam često u poziciji da se pravdam pred svojim kolegama sa univerziteta zašto sam ušao u taj javni prostor i zašto se bavim time čime se bavim. Nikada mi nije palo napamet da ja to njih pitam, šta su oni uradili. Da li je hrabrost to što mi činimo, ili je hrabrost to što oni čine. Nekada se čini da je lakše ići linijom manjeg otpora, a u stvari biramo teži put. Jer mnogo je lakše suprotstaviti se nego ćutati, jer tek onda postaje teško, onda ćete naterati svoju decu da pate. Ne damo Kosovo i ako treba nešto da se rešava neka rešava naša generacija, ili da saćekamo Veliku Albaniju negde kod Bujanovcu jer tu ide autoput… Šta je onda hrabrost, da sada rešavamo ili da to ostavimo našoj deci? Šta je pozicija ljudi sa univerziteta koji su zaštićeni kao beli medvedi? Šta je srpska tradicija u ovom poslu, ako smo potomci Slobodana Jovanovića i Stojana Novakovića, da li bi oni danas ćutali? Otpor nije nerazuman, nerazumno je povijanje kičme, povlačenje, to je iracionalno”, zaključio je Ković.

Glavni uzrok krize u srpskom društvu je, smatra Ković, diskontinuitet u istoriji Srbije. Prema njegovom mišljenju, jedina institucija koja je sačuvala kontinuiitet u našem društvu je Srpska pravoslavna crkva, uprkos svim njenim stranputicama i luitanjima, kakva su bila neizbežna tokom 2000 godina njene duge istorije. Ključno uporište našeg naroda je u njegovoj prošlosti, a tek onda u drugim velikim civilizacijama, smatra autor.

“U našoj izdavačkoj kući pišu zaista hrabri srpski intelektualci. Mi objavljujemo u ovoj ediciji knjige angažovanih srpskih intelektualaca. Posle 70 godina jugoslovrenstva i komunizma, posle globalizacije, i posle 100 godina lutanja mislim da je ovo pravi trenutak da se vratimo na srpsko stanovište. Ova edicija ima svoju misiju da priziva da krenemo da tragamo gde smo kao narod izgubili energiju, jer onaj ko kontroliše prošlost kontroliše sadašnjost i budućnost”, istakao je Branimir Nešić, glavni i odgovorni urednik Catene mundi, podvlačeći da je to bitka za duše naše dece. Po njemu, putokaze za naš opstanak treba tražiti u našem svetosavskom i kosovskom nasleđu. Oni moraju biti otvoreni prema glavnim tokovima savremenosti, demokratiji, ljudskim pravima i pravima manjina. Ako bolje pogledate videćete da su svetosavlje i kosovski zavet nespojivi sa bilo kakvom mržnjom, naglasio je Nešić.

Miloš Ković
ŠTA ĆEMO REČI POTOMCIMA: Miloš Ković

Slobodan Antonić je posebno govorio o odnosu istorije prema južnoj srpskoj pokrajini. Po njegovim rečima, autor podvlači da se u jednom delu javnosti Kosovo doživljava kao teg u našoj glavi na putu ka EU, pa ga se shodno tome treba što pre osloboditi. “Kada se država dobrovoljno odrekne dela svoje teritorije onda imate vrlo brzo da nestane i cela država, kao što je slučaj sa Poljskom, ili Sudetskom oblašću., jer je postala očigledna slabost država koje su se dobrovoljno odrekle dela svoje teritorije, rekao je Antonić.

Za njega je u knjizi posebno značajan zaključak prema kome glavni razlog demografske krize srpskog naroda nije u ekonomiji, već u nestanku jedne vrste etosa, uverenja u vitalnost srpskog društva, pa i srpske porodice, što autor dokumentuje činjenicom da je u prošlosti Srbija imala troje dece po domaćinstvu, a bila je daleko siromašnija. Tamo gde je jaka vera tamo je i mnogo dece, a tamo gde je bezverje, dece je jako malo, zaključio je Antonić.


Poćorek “ubio” Ferdinanda

“Autor nam daje sliku srpske istorije u kontekstu evropske i svetske istorije. Ković nam otkriva da je general Poćorek sve učinio da se stvore uslovi za antentat na Ferdinanda, a jedan od razloga za to nalazi i u činjenici da je 1912. godine Ferdinand bio protiv napada na Srbiju, smatrajući da bi to moglo dovesti do kraja Habsburškog carstva. Ovo nije studija o tome, ali je knjiga puna takvih zanimljivih detalja, rekao je na promociji Antonić.


Prema mišljenju prof dr Mila Lompara autor je ostavio o sebi svedočanstvo o angažovanom intelektualcu. Svoj angažman je, pored ostalog, potvrdio prihvatajući ulogu eksperta u procesu pred Haškim sudom generalu Mladiću, kada je osporio čitav niz zlonamernih i predrasudnih stavova koji su tamo izneti. Takva njegova odluka koja ima dalekosežne posledice i ne zaboravlja se na duže vreme pokazuje da u životu intelektualca postoje etape koje predstavljaju raskrsnice njegovog delovanja i utiču na njegovo razumevanje javnosti.

“I drugi momenat smešten u ovoj knjizi, pokazuje da jedan angažman ima svoje konstante. Prva je visoka svest o pozivu istoričara, on neguje shvatanja o dužnosti istoričara i na intelektualnom i na moralnom planu. Što je moguće preciznije on u jednoj tradiciji beogradske škole ukazuje na činjenice kao takve. U moralnom smislu on smatra da treba da odgovori svom intelektualnom pozivu i da saopšti sazanja u javnosti – nije dovoljno znati nego to treba javno i zastupati. Mali broj ljudi je spreman da izloži celinu svoje egzistencije zastupanju svog mišljenja”, zaključio je na kraju Lompar.

 

 

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Srpski poslovni Almanah - Veliki