“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Milo Lompar
REKLI SU:

Nova kulturna podvala Srbima

Sa tribine u Kulturnom centru Čukarica - Milo Lompar

Milo Lompar: “Definicija duha samoporicanja kaže da sve što je srpsko treba svesti na srbijansko, a ono što nije srbijansko treba vremenom da prestane da bude srpsko“

Nedavno je beogradska publika imala zadovoljstvo da se druži sa poznatim srpskim intelektualcem i stalnim kolumnistom portala Global Serbia prof dr Milom Lomparom, povodom izlaska njegove dve nove knjige “Pohvala savremenosti” i “Polihistorska istraživanja”. Susret je upriličen u Centru za kulturu Čukarice na Banovom brdu, gde je Lompar tokom dvosatnog razgovora skrenuo pažnju i na aktuelnu jezičku zamlku koja se podmeće Srbiji, pa je između ostalog rekao:

“Jedan svet za koji smo mislili da je nestao 90-ih padom Berlinskog zida, čudom oživljava na naše oči sa istim zastavama i istim ciljem. Treba dati obrazloženje koje će svet tiotizma učiniti prihvatljivim u današnjim okolnostima. To obrazloženje više nije komunističko, ono mora da bude evropsko. Cilj je da ono neutrališe srpsko stanovište kao mogući oblik političkog delovanja. I to je ključno. Neka se srpsko stanovište delegitimiše u njegovoj samoj zamisli, i to je presudno.

Primer za tako nešto je nedavno objavljen Proglas o zajedničkom jeziku koji je napravila grupa lingvista, a priključili se istaknuti pojedinci. Proglas kaže da je to zajednički jezik svih koji žive na prostoru bivše Jugoslavije, da taj jezik svako ima pravo da zove kako hoće, da jezik ne treba da bude povod da se deca odvajaju u školama, da to treba usvojiti iz humanih razloga… Znači jedna plemenita lepeza želja.

Na koga se to odnosi, gde je to smišljeno? Da li se to odnosi na Hrvatsku? Samo čovek koji to ne želi da vidi neće shvatiti da se to na Hrvatsku odnositi – neće. Jasno je da u Hrvatskoj takva zamisao nikad ne može da prođe. Samo dan kasnije i hrvatski premijer, i predsednik i predsednik HAZU odlučno su to odbili! Hrvatska politika od usvajanja štokavskog dijalekta, kao koncept koji je usvojen u Zagrebu, u potpuno kajkavskoj sredini, preko Bečkog književnog dogovora 1852. godine, preko zajedničkog srpsko-hrvatskog odnosno hrvatsko-srpskog jezika, do velikih rasprava između dva svetska rata, kada je izašao Razlikovni rečnik hrvatsko-srpskog jezika, preko Novosadskog dogovora, Teorije varajanata iz 1965, ključne Dekleracije o nazivu jezika 1967.godine, Ustava SR Hrvatske iz 1974, kad je propisan hrvatski književni jezik, do poslednjeg Ustava…, dakle jedno istorijsko kretanje za koje se zna da nema mogućnosti da bude promenjeno. To sve traje suviše dugo i rezultat je jednog svesno ciljanog napora.


Ne brinemo sami o sebi!

“Sramotno je kakav je položaj Srba u Crnoj Gori. To je fundamentalno. Oni su tamo u najdubljoj segregaciji, potpuno ostavljeni na milost i nemilost jednom duboko diskriminatorskom režimu. Sem Srpske pravoslavne crkve tamo ne postoji ništa i oni su pod vidnim udarom bez ikakve pomoći. Uopšte nije reč o tome, što se u Srbiji pogrešno servira, da su tu potrebne neke pare. Uopšte nisu problem pare. Treba da imate samo nacionalnu svest da pomognete svoj narod koji tamo čini trećinu stanovništva. Evropa sramotno ćuti pred pojavama koje su grozne, ali to je njena politika. Ako hoćete da znate kakva je Evropa u koju idemo pogledajte Hrvatsku. Ono što se tamo dozvoljava to je u suštini ono što EU predviđa za nas. Suština je vrlo jednostavna: ne brinemo sami o sebi, sa idejom da će takva vrsta stvari negde stati. To nikad u istoriji nije stalo dok nije zaustavljeno nečim sa strane”, rekao je Lompar i nastavio:

“Kako je moguće da Srbi u Crnoj Gori nemaju svojih institucija, nemaju svog dejstva, da iz Beograda ne postoji nikakav napor da srpske snage konvergentno deluju. To znači da postoji prećutna saglasnost da se obavlja nacionalna segregacija Srba”, podvukao je i ilustrovao:

“Srpski ministar kulture potpisuje zajedno sa crnogorskim projekat o zajedničkoj proslavi godišnjice slikara Petra Lubarde u Crnoj Gori. Lubarda je 1971. godine napisao da je Srbin i ukoliko se izložba o Jugoslaviji bude odvijala po republikama da on bude izlagan u paviljonu Srbije. Isto je napisao i u testamentu 1972. Dakle, mi sada Lubardu transferišemo Crnoj Gori gradeći njen identitet kao antisrpski.

Sad se govori i kako će Agrokor da propadne i da će 12.000 ljudi da ostane bez posla, a niko se ne pita kako se dogodilo da glavni trgovinski lanac u Srbiji bude iz Hrvatske, iz zemlje koja kontinuirano gaji neprijateljsku politiku prema nama. Kako se to dogodilo? Zemlja koja gaji sistematsku neprijateljsku politiku prema nama privilegovana je na našem tržištu! – zaključio je Lompar.


Zašto se tim povodom nisu izjasnili srpski predsednik, srpski premijer i srpski predsednik Akademije nauka? U Hrvatskoj imate nosioce vlasti koji odmah kažu da se njih to ne tiče, a ovde nemate ništa. Kako je moguće da predsednik HAZU ima stručno mišljenje, a predsednik SANU ga nema? Zato što u Hrvatskoj postoji kontinum hrvatske kulturne politike, koji ovde ne postoji ni u naznakama. Jer, kad postoji kulturna politika, kad ona daje duh, onda ljudi bez obzira na struku, imaju već projektovanu saglasnost o nizu bitnih pitanja i reaguju odmah. Recimo, niko za Petera Handkea koji je austrijski pisac ne kaže da piše na austrijskom jeziku, nego na nemačkom jeziku. I to kažu svi. Tamo je ta kulturna politika postala deo života, kao i u Hrvatskoj.

Kad taj proglas nije predviđen za tamo, u Hrvatskoj, a za gde je onda predviđen. Za BiH, Crnu Goru. Suština je da vi njima nametnete da se govori zajedničkim jezikom, koji će da ima neko hipotetičko ime, ali to neće biti isti jezik kojim se govori u Srbiji. Kad se to izvede, kad Srbi u BiH i Crnoj Gori izgube svoje institucionalno pravo da svoj jezik zovu srpski, stvara se pretpostavka da se za 20 godina, kad se promeni biološki sastav ljudi, u BiH taj jezik nazove bosanskim, a u Crnoj Gori crnogorskim. Iz toga sledi da će samo u Srbiji da se govori srpski. I ovo je jedna međufaza kada stvar treba da bude dovoljno mutna i dovoljno duga, e da bi posle toga rezultat bio da se samo u Srbiji govori srpski. Definicija duha samoporicanja data je upravo u tom pravcu: „sve što je srpsko treba svesti na srbijansko, a ono što nije srbijansko treba vremenom da prestane da bude srpsko“.

Inicijativa iz Zagreba, koju finansira Nemačka, a čiji je glavni eksponenrt hrvatska lingvistkinja i to u ovoj sredini – to je ono što se zove pounutrašnjivanje, a ne nametanje. Nametanje je kad vas neko silom i okupacijom primora na to. To je uradio titoizam, on je izmislio crnogorsku naciju, tamo gde niko nikad nije pomislio da negira da je Srbin, kad je ustavom i dokumentima definisana crnogorska nacija. Ali kada vi podignete 50 generacija stvari se menjaju, ljudi rastu sa tim istinama. To je pounutrašnjivanje, usvajate hrvatsko stanovište, a to je da kompletno nasleđe Austrougarske, koje je ušlo u sastav bivše Jugoslavije, treba vremenom da postane hrvatsko katoličko nasleđe. Ovo osnovno kretanje traje više od sto godina i tu nema nikakvih promena.

Ključno pitanje je zašto nosioci vlasti u ovoj zemlji nemaju potrebu da na takve stvari reaguju? Zato što, kada u Srbiji otvore fabriku svinjskih kobasica, onda se srpski premijer slika na svim TV, što pokazuje da mi nismo narod kulture nego masa koja žvaće kobasice. Kod nas postoji fundamentalno nerazumevanje značaja kulture za istorijsku egzistenciju naroda kod nosilaca vlasti i užasno potcenjivanje kulturnog sadržaja. Koliko je to pogubno: 1918.godine Srbija je jedina na strani sila saveznika, od svih južnoslovenskih zemalja. Jedina ima državnu ideju, nacionalnu ideju, ujedinjenje svih Slovena, vojnu ideju, sa postojanjem četvorogodišnje vojske koja je u ratu potvrdila svoju vrednost, ona jedino nema kulturnu ideju, nema kulturni projekat da različite delove svog rasutog naroda dovede u jedan sklad. Ideja kulturnog integralizma trebalo je da se nadogradi na ideju državnog i nacionalnog integralizma. Umesto toga prešli smo na jugoslovenski koncept. Jugoslavije je nestalo 91. Ali nije nestala iz glava i iz potrebe da bude neutralisana srpska egzistencija. Ponovo se pojavljuje konceprt o zajedničkom jeziku i to treba prihvatiti. To je povratak titoizma drugim sredstvima.

Trebalo bi kao ozbiljan narod da napravimo bilans Jugoslavije, da kažemo u redu pogrešili smo, i na kojim pretpostavkama možemo dalje da živimo. Nasuprot tome, na ovakve ideje imamo skandalizovanje i objašnjavanje da takav pristup ne može da stvori dobre odnose u regionu. Inaće su ti odnosi izvanredni. Pogledajte Hrvatsku, nema Srba, a imate neprekidno proizvođenje antisrpskog narativa.

Vi morate da stvorite mutnu svest da biste progurali ono što je vaša namera. Vlast šalje poruku da je patriotska i u isto vreme sprovodi politiku koja je tome suprotna. Treba proizvoditi dovoljno protivurečnih poruka da se orijentacija izgubi. To je ključ kulturne podvale. Zato nama ostaje mutno. Zato imamo nastojanje da se Gračanica i Dečani upišu u UNESCO kao nešto što ne pripada Srbiji. Sve je to na liniji neutralisanja srpskog kulturno-egzistencijalnog oblika pojavljivanja unutar ovog prostora.

Naša kulturna politika trebalo bi da navikne region da postoje Srbi, rekao je na kraju svog izlaganja Lompar.


Srbima podmeću Jugoslaviju

Govoreći o položaju Srba u Hrvatskoj, Lompar je rekao:

“Unutar hrvatske javnosti imate stravičnu borbu katoličkih i sekularnih elemenata. To je katolička država, visoke jednonacionalnosti, i tu gde je katolička crkva igrala ulogu stvaranja nacije ta društva su duboko klerikalna. Crkva se pita o brojnim sadržajima ne samo crkvenog nego i društvenog života. Slabija strana u takvim društvima je liberalna ili sekularna inteligencija. Hrvatski sekularisti koji su onako spremno pozdravili nezavisnu Hrvatsku i praktično preko hrvatskih komunista uveli Franju Tuđmana na vlast, sada su u nevolji. Nedavno su njih trojica prozivana od neke domovinske udruge da su napadali Hrvatsku – a gde oni to čine – na srpskom portalu i u srpskim medijima. Oni nastupaju sa nekih jugoslovenskih pozicija, kritkuju Hrvatsku sa srpskog portala i srpskih novina. Sav odijum se preko njih produžava na srpski portal i srpske medije. Koji je tu srpski interes? Srba je danas u Hrvatskoj malo, oni su nacionalna manjina i oni imaju poseban prava koja ostvaruju, a na ovaj način se ponovo fabrikuje ideja da su Srbi ti koji nameću Jugoslaviju, koja bi navodno ugrozila Hrvatsku. Treba obezbediti da srpska prava interpretiraju jugoslovenski orijentisani Hrvati i da oni budu filter koji će propuštati šta jeste a šta nije dobro i da oni arbitriraju i unutar prostora Srbije, jer imaju dostupnost na obe strane, ali su doduše to obe srpske strane i u Srbiji i u Hrvatskoj, zaključio je Lompar.


 

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Travel - veliki baner