“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
SANU STAVIO TAČKU NA MEMORANDUM: Zašto akademici transparentno izbegavaju da se bave nacionalnim pitanjima Srbije?
INTELEKTUALCI I POLITIKA

SANU: Tačka na Memorandum

SANU STAVIO TAČKU NA MEMORANDUM: Zašto akademici transparentno izbegavaju da se bave nacionalnim pitanjima Srbije?

Vaslije Krestić, jedan od autora knjige “Memorandum SANU, posle 30 godina”, kaže da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila “antikomunističkim spisom”, pa samo “naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je služio Miloševiću kao putokaz u politici”

Kad je reč o “prozivkama” zbog Memoranduma, krivici, zaslugama – što se akademika tiče, oni su na taj slučaj stavili tačku, zatvoren je krug.

To je izjavio akademik Vasilije Krestić i dodao da, kako je to rekao predsednik SANU Vladimir Kostić, taj slučaj prepuštaju istoriji. I zato pripisivati Slobodanu Miloševiću Memorandum kao program za njegovu politiku čista je izmišljotina, ocenio je akademik Vasilije Krestić, jedan od autora knjige “Memorandum SANU posle 30 godina”.

MEMORANDUM SANU: 30 godina posle
MEMORANDUM SANU: 30 godina posle

“On (Milošević) je kao i većina njegovih partijskih drugova napao Memorandum i za sve vreme svog vladanja nije našao za potrebno da poseti Akademiju”, kazao je Krestić .
Krestić, jedan od autora knjige “Memorandum SANU, posle 30 godina”, kaže i da je svima poznato da je Memorandum tadašnja vladajuća partija proglasila “antikomunističkim spisom”, te da zato samo “naivni i neobavešteni mogu posumnjati da je Memorandum služio Miloševiću kao putokaz u politici”.
Autorski pečat knjizi koja je danas predstavljena u SANU dao je i pokojni akademik Kosta Mihajlović, a Krestić na optužbe da je Memorandum bio velikosrpski program, odgovara da taj dokument ni po formi, ni po sadržaju, ni po zaključcima i ciljevima nije napisan kao nacionalni program.
“SANU nije pozvana da piše nacionalni program. Svuda u svetu iza takvih programa moraju da stanu države ili vlade. Odluka o Mermorandumu je doneta javno na sednici SANU i nije bilo nikakve tajnosti u odnosu na donošenje tog dokumenta”, kazao je Krestić.
Napominje da je odluka da se Memorandum napiše doneta zato što su mnogi članovi Akademije uvideli da je Srbija posle donošenja Ustava iz 1974. godine zapala u višestruku krizu.
Kako je rekao, Akademija je odlučila da se Memorandumom uključi u politiku, da jednom analizom širokog spektra ukaže na sve probleme pred kojima se našla Srbija i da podstakne njihovo rešavanje.
Podseća da je Jugoslavija tada bila u teškoj društvenoj, ekonomskoj, nacionalno-političkoj, ustavnoj i kulturnoj krizi, te da je bilo jasno da sve severozapadne republikie nastoje da uspostave konfederaciju ili asimetričnu federaciju, čime su, objašnjava Krestić, pripremale teren za secesiju i razbijanje zajedničke države.

“Sluteći to zlo koje će dovesti do raspada zemlje, akademci su hteli da sačuvaju Jugoslaviju u federativnim okvirima u kojima bi Srbija bila potpuno ravnopravna sa ostalim federativnim jedinicama i ne bi bila podređena i obesnažena autonomnim pokrajinama. Prema tome, Memorandum nije zagovarao rušenje već očuvanje Jugoslavije”, kazao je Krestić.
Ljubodrag Dimić, istoričar i dopisni član SANU, napomenuo je da je odluka da se iznese kritika o narastajućim problemima i društvenim procesima u Jugoslaviji zapravo bila realizacija ideje SANU da definiše uzroke krize.
“Došli smo do ključnog zaključka da je mešanje ideologije i politike u privredu i ignorisanje ekonomskih zakonitosti dovelo do stagnacije razvoja društva i države. Razoren je svaki vid planiranja i vođenja nerazumna dezintegraciona politika koja je vodila atomizaciji privrede. Formirana je privredna patologija koja je afirmisala nerad. Memorandum je konstatovao otpore demokratizacije društva koji je dolazio iz same partije na vlasti”, kazao je Dimić. Vladimir Kostić kazao je danas da autorsko delo Krestića i Mihajlovića svakom čitaocu omogućava suočavanje s tvrdoglavim i poverljivim činjenicama, “čak i kada su sakrivane, čak i kada su zaboravljene”.
“Autori se istini približavaju faktografijom i bilo koji pristojni odgovor ili polemika sa Krestićem i Mihailovićem, ako ima još malo preostale pristojnosti, morao bi da se oslanja na faktografiju. Ne bih hteo da se oslanjam na podlo, neprihvatljivo i mržnjom ispunjeno etiketiranje koje slutim da sledi, a na koje su nažalost akademici navikli”, primetio je Kostić te poručio da danas, bar što se akademika tiče, “zatvaramo krug i ceo slučaj ostavljamo istoriji”.

 

 

Najnovije

Guskova: Vučić će se odreći zemlje predaka

Postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Кosova, Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći, kaže Jelena Guskova, šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Ruske Akademije nauka

Pravoslavni podvig lepe Bosiljke

Bosiljku Rajčić iz Pasjana kod Gnjilana oteli su Albanci iz oblićnjeg Depča, ne bi li je poarbanašili, a kada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je, a njeno raskomadano telo razbacali po selu

Čika Đorđe bdije nad Zejtinlikom

Upoznao sam ga 1998. godine na Zejtinliku na svećanoj proslavi 80. godišnjice od okončanja Velikog rata, kada se prvi put kako brine o srpskim herojima Đorđe Mihailović odenuo u kompletnu uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata

Na putu promene javne svesti

Sekularno sveštenstvo ne oblikuje svoje tvrdnje u njihovoj vezanosti za istinu i činjenice nego u njihovoj upotrebljivosti u odnosu na politički nalog koji sledi, pa se tako u „Peščaniku“ i „Vremenu“ plasira laž o kosovskom zavetu, da bi postala istina o političkoj odluci koju treba doneti o Кosovu i Metohiji
Srpski poslovni Almanah - Veliki