“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Zastave
KO JE NAJBLIŽI SRBIMA

Rusija u srcu, Zapad za život

DVA CARSTVA: Gde sebe vide Srbi?

Istraživanje “Kojem bi se carstvu priklonili – Srbija između Istoka i Zapada” pokazalo je da većina ispitanika smatra da je Rusija aš najveći prijatelj, dok bi sebi i svojoj deci poželeli život na Zapadu

Više od polovine građana Srbije (53 odsto) smatra da Srbija ne treba da ima vojne baze nijedne od velikih sila, pokazali su rezultati istraživanja “Demostata”. Istraživanje je pokazalo da 20 odsto misli da to treba dozvoliti Rusiji, a dva odsto SAD-u.

Istraživanje “Kojem bi se carstvu priklonili…Srbija između Istoka i Zapada” pokazalo je i da većina ispitanika, njih 41 odsto, smatraju da je Rusija najveći prijatelj Srbije, a slede Kina sa šest odsto, Grčka četiri odsto, Makedonija (tri odsto) i Crna Gora i Nemačka sa po dva odsto).

S druge strane, prema rezultatima istraživanja koja su danas predstavljena, na pitanja u kojoj bi zemlji, posle Srbije, najviše voleli da žive i koju bi državu preporučili svojoj deci za život i rad, prednjače zapadne zemlje.

Tako je 11 odsto ispitanika na pitanje u kojoj bi zemlji najviše voleli da žive navelo Nemačku, sedam odsto Švajcarsku, po pet odsto Austriju, Italiju i Švedsku, dok se četiri odsto izjasnilo za SAD. Svojoj deci bi za život i rad 16 odsto ispitanika preporučilo Nemačku, 11 odsto Švajcarsku, po pet odsto Austriju i SAD, a po cetiri odsto Švedsku i Norvešku.

Glavni istrazivač Srećko Mihailović rekao je da je očigledno kada je u pitanju ekonomija i donošenje racionalnih odluka vezanih za kvalitet života građanin Srbije je orijentisan ka Zapadu, a kada je reč o prijateljstvu ili nekim tradicionalnim osećanjima onda je orijentisan ka Istoku.

Mihailović je rekao da mnoge njegove kolege kažu da istraživanje nije ni trebalo raditi jer su poznati rezultati.
“Srbiji je srce na Istoku, a džep na Zapadu. To je nalaz mnogih istraživanja na ovu temu”, naveo je Mihailović na predstavljanju rezultata istraživanja koje je, kako je naveo, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika.

Kada je reč o političkim orijentacijama koje su povezane sa preferencijama stranih zemalja, nalazi istraživanja su pokazali da ispitanici koji su na predsedničkim izborima glasali za Aleksandra Vučića u 51 odsto slučajeva kao najvećeg prijatelja Srbije vide Rusiju, dok oni koji će na sledećim parlamentarnim izborima glasati za SNS u 54 odsto slučajeva vide Rusiju kao najvećeg prijatelja Srbije. Oni koji su glasali za Vučića “dali” bi baze u Srbiji samo Rusiji i to u 28 odsto slučajeva, a 21 odsto Vučićevih glasača svojoj deci bi za život i rad preporučili Nemačku.

Mihajlović kaže da je zanimljiv i nalaz u vezi sa starosti ispitanika i njihovih odgovora na četiri pitanja u istraživanju. Naime, dodaje, pokazalo se da mladi ispitanici u odnosu na prosek imaju nešto povoljniji odnos prema zapadnim zemljama, nego što imaju prema Rusiji, za razliku od najstarijih ispitanika, pogotovo starijih od 75 godina, koji su više orijentisani ka Rusiji.

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Travel - veliki baner