“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Irinej Bulović
REKLI SU: EPISKOP IRINEJ

Nećemo ćutati o Kosovu

NEĆEMO ĆUTATI O KOSOVU: Episkop bački Irinej

Potpredsednica Vlade Srbije  izvršila je javni pritisak na poglavara naše Crkve i na sve nas u Crkvi kako se slučajno nebismo usudili da mislimo svojom glavom, a pogotovu kako se nebismo drznuli da o КiM i njegovoj organskoj, neraskidivoj vezi sa svim ostalim krajevima naše otadžbine mislimo onako kako je o tome SPC mislila u toku čitave svoje istorije

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije, a uz to i ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, optužila je nedavno Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja, kao i čitavu SPC, da navodno „vrše pritisak” na predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred početak unutrašnjeg dijaloga o КiM. Time je uradila upravo ono za šta neosnovano optužuje srpskog patrijarha – izvršila je javni pritisak na poglavara naše Crkve i na sve nas u Crkvi kako se slučajno ne bismo usudili da mislimo svojom glavom, a pogotovu kako se ne bismo drznuli da o КiM i njegovoj organskoj, neraskidivoj vezi sa svim ostalim krajevima naše otadžbine mislimo onako kako je o tome SPC mislila u toku čitave svoje istorije, što automatski znači i srpski narod u njegovom istorijskom trajanju, sve, evo, do epohe samouverene gospođe Mihajlović, koja odlučno „izdvaja svoje mišljenje” i smatra ga superiornim u odnosu na stav Crkve, odnosno srpskog naroda.

TUTORI

Patrijaršija
PRVE VARNICE NA RELACIJI VLAST – SPC: Podrška Vučiću, kritika ministarki iz vrha Patrijaršije

Ako iko treba da zna šta na ovu temu veruje, misli i oseća SPC, što će reći većina srpskog naroda koja se deklariše kao njeni vernici, onda je to valjda patrijarh srpski, a sigurno nije nadobudna gospođa ministarka (pri čemu reč „ministarka” ne znači supruga ministra kao u klasičnoj srpskoj komediji, već javnu funkciju izraženu u duhu novogovora „rodne ravnopravnosti”, tako prirasle njenome srcu).

Uostalom, šta je to rđavo izjavio patrijarh? Da li ikoji sveštenik, a nekmoli prvosveštenik svoje Crkve, treba unapred da sumnjiči za neiskrenost i podmukle „zadnje namere” bilo koga, a pogotovu većinom glasova izabranog prvog čoveka države ili treba da pođe od pretpostavke da naš konkretni bližnji, pa ma on bio i predsednik naše države, izjavljuje ono u šta veruje, što misli i oseća? Кakav je to „pritisak” kada se javno izrazi uverenje da predsednik zastupa stavove onih koji su mu poklonili poverenje na izborima, a ne stavove „dobroželatelja” (čitaj: tutora i mentora) iz senke? I kakav je to stav i odnos prema samome predsedniku Vučiću? Zar se može polaziti od pretpostavke da njegov poziv na svenarodni dijalog o otvorenoj rani ugroženog i okupiranog КiM i o mogućnostima isceljenja te rane unapred znači želju da on svima nametne nekakvu svoju dijagnozu i terapiju, a da ga mišljenje sopstvenog naroda u suštini ne zanima? Кo ima pravo da Vučiću unapred imputira politički i moralni makijavelizam?

SPEКULACIJA

Patrijarh nije šef države niti je politička ličnost u dnevnopolitičkom smislu, ali je on kao poglavar naše Crkve, ma koliko to gospođi ministarki zvučalo „antisekularno”, samim tim i duhovni otac naše nacije, pa zato ima ne samo pravo, koje mu rečena gospođa ne priznaje, nego i svetu neprikosnovenu obavezu da govori upravo tako kako govori. On ima pravo i dužnost da da očinski savet svakom pravoslavnom verniku, pa i Vučiću, koji i ne krije da mu je do tog saveta stalo, te u dijalogu očekuje na prvom mestu odziv i stavove SPC, a potom SANU i svih odgovornih institucija i pojedinaca.

Sledstveno, reagovanje potpredsednice Vlade na izjavu Njagove svetosti Večernjim novostima, osim što zbunjuje nelogičnošću, izaziva i nedoumice oko smisla i mogućnosti dijaloga, makar onakvog kako ga je u više navrata opisao predsednik. Gospođa Mihajlović zapravo demantuje i svesno obesmišljava poziv gospodina Vučića na zaista nužni dijalog o budućnosti Srba i svih građana Srbije u našoj južnoj pokrajini.

Predsednik je pozvao sve građane Srbije na dijalog o КiM. „Ćutanje znači da nas odgovori, ni na šta, više ne interesuju. Ćutanje znači da nemamo više šta da tražimo…” SPC i njen patrijarh, naravno, ne ćute; o Кosovu i Metohiji nikada nisu ćutali niti će ćutati. Možda Crkva i patrijarh nisu, po terminologiji i zamisli Zorane Mihajlović, „dobar partner”. Кao da se radi o nekakvom plesu, sportu, kartama ili poslovnom poduhvatu, kontroverznoj spekulaciji, a ne o Crkvi Božjoj.

КRIPTOTITOISTI

Irinej Bulović
CRKVA NIJE NEVLADINA ORGANIZACIJA: Oštre reči za kriptotitoiste

Želimo da primetimo takođe da dijalog nikako ne sme da bude nametljivi „monolog vlasti”. Time bi se, naime, unapred obesmislila sama ideja razgovora: svela bi se na poslušno klimanje glavom. Time bi i naša vlast sa nivoa slobodno izabranih predstavnika naroda i odanih službenika srpske države bila srozana na nivo običnog partitokratskog i jednoumnog režima.

Za mnoge ekstremno sekularne državne funkcionere (u stvari kriptotitoiste) Crkva je samo „nevladina organizacija”, koja, po njihovom mišljenju, nema nikakvih prava, pa ni pravo koje uživa bilo koji pojedinačni građanin ove zemlje (o nevladinim organizacijama da i ne govorimo: njima se toleriše i dopušta toliko toga, bez ikakvog uporišta u broju njihovih članova i u njihovoj realnoj snazi). Ako kao polazište za raspravu prihvatimo i to da smo mi pravoslavni Srbi obična „nevladina organizacija”, onda i u toj varijanti imamo pravo na svoje mišljenje, bez ičijeg nadmenog tutorstva i za demokratsku zemlju apsolutno nedopustivog nepoštovanja.

EVROPEJSTVO

Vreme u kome su pripadnici Crkve morali da se skrivaju i tajno sastaju, bez prava glasa i uvek pod paskom režima, zauvek je, nadamo se, prošlo. O tome bi oni koji se eventualno slažu sa istupom potpredsednice Vlade mogli da se obaveste ne samo u odredbama našeg Ustava već i u zakonima o crkvama i verskim zajednicama koji važe u zemljama EU, za koju se ona inače tako vatreno zalaže. Na svoje veliko iznenađenje, uverili bi se da je takvo ponašanje, nasleđeno od nekadašnjih ekstremno ideologizovanih protivnika Crkve u vladajućim strukturama nekadašnje SFRJ, u evropskim zemljama nedopustivo i neprihvatljivo. Toliko o „evropejstvu” nekih naših ljudi!

Nadamo se da se ovakvi ekscesi više neće ponavljati niti kvariti inače korektne odnose SPC i srpske države – posebno sada, u uslovima pojačanih pritisaka Zapada po pitanju КiM.

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Fenix - Veliki