“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Irinej Bulović
REKLI SU: EPISKOP IRINEJ

Nećemo ćutati o Kosovu

NEĆEMO ĆUTATI O KOSOVU: Episkop bački Irinej

Potpredsednica Vlade Srbije  izvršila je javni pritisak na poglavara naše Crkve i na sve nas u Crkvi kako se slučajno nebismo usudili da mislimo svojom glavom, a pogotovu kako se nebismo drznuli da o КiM i njegovoj organskoj, neraskidivoj vezi sa svim ostalim krajevima naše otadžbine mislimo onako kako je o tome SPC mislila u toku čitave svoje istorije

Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije, a uz to i ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture, optužila je nedavno Njegovu svetost patrijarha srpskog Irineja, kao i čitavu SPC, da navodno „vrše pritisak” na predsednika Srbije Aleksandra Vučića pred početak unutrašnjeg dijaloga o КiM. Time je uradila upravo ono za šta neosnovano optužuje srpskog patrijarha – izvršila je javni pritisak na poglavara naše Crkve i na sve nas u Crkvi kako se slučajno ne bismo usudili da mislimo svojom glavom, a pogotovu kako se ne bismo drznuli da o КiM i njegovoj organskoj, neraskidivoj vezi sa svim ostalim krajevima naše otadžbine mislimo onako kako je o tome SPC mislila u toku čitave svoje istorije, što automatski znači i srpski narod u njegovom istorijskom trajanju, sve, evo, do epohe samouverene gospođe Mihajlović, koja odlučno „izdvaja svoje mišljenje” i smatra ga superiornim u odnosu na stav Crkve, odnosno srpskog naroda.

TUTORI

Patrijaršija
PRVE VARNICE NA RELACIJI VLAST – SPC: Podrška Vučiću, kritika ministarki iz vrha Patrijaršije

Ako iko treba da zna šta na ovu temu veruje, misli i oseća SPC, što će reći većina srpskog naroda koja se deklariše kao njeni vernici, onda je to valjda patrijarh srpski, a sigurno nije nadobudna gospođa ministarka (pri čemu reč „ministarka” ne znači supruga ministra kao u klasičnoj srpskoj komediji, već javnu funkciju izraženu u duhu novogovora „rodne ravnopravnosti”, tako prirasle njenome srcu).

Uostalom, šta je to rđavo izjavio patrijarh? Da li ikoji sveštenik, a nekmoli prvosveštenik svoje Crkve, treba unapred da sumnjiči za neiskrenost i podmukle „zadnje namere” bilo koga, a pogotovu većinom glasova izabranog prvog čoveka države ili treba da pođe od pretpostavke da naš konkretni bližnji, pa ma on bio i predsednik naše države, izjavljuje ono u šta veruje, što misli i oseća? Кakav je to „pritisak” kada se javno izrazi uverenje da predsednik zastupa stavove onih koji su mu poklonili poverenje na izborima, a ne stavove „dobroželatelja” (čitaj: tutora i mentora) iz senke? I kakav je to stav i odnos prema samome predsedniku Vučiću? Zar se može polaziti od pretpostavke da njegov poziv na svenarodni dijalog o otvorenoj rani ugroženog i okupiranog КiM i o mogućnostima isceljenja te rane unapred znači želju da on svima nametne nekakvu svoju dijagnozu i terapiju, a da ga mišljenje sopstvenog naroda u suštini ne zanima? Кo ima pravo da Vučiću unapred imputira politički i moralni makijavelizam?

SPEКULACIJA

Patrijarh nije šef države niti je politička ličnost u dnevnopolitičkom smislu, ali je on kao poglavar naše Crkve, ma koliko to gospođi ministarki zvučalo „antisekularno”, samim tim i duhovni otac naše nacije, pa zato ima ne samo pravo, koje mu rečena gospođa ne priznaje, nego i svetu neprikosnovenu obavezu da govori upravo tako kako govori. On ima pravo i dužnost da da očinski savet svakom pravoslavnom verniku, pa i Vučiću, koji i ne krije da mu je do tog saveta stalo, te u dijalogu očekuje na prvom mestu odziv i stavove SPC, a potom SANU i svih odgovornih institucija i pojedinaca.

Sledstveno, reagovanje potpredsednice Vlade na izjavu Njagove svetosti Večernjim novostima, osim što zbunjuje nelogičnošću, izaziva i nedoumice oko smisla i mogućnosti dijaloga, makar onakvog kako ga je u više navrata opisao predsednik. Gospođa Mihajlović zapravo demantuje i svesno obesmišljava poziv gospodina Vučića na zaista nužni dijalog o budućnosti Srba i svih građana Srbije u našoj južnoj pokrajini.

Predsednik je pozvao sve građane Srbije na dijalog o КiM. „Ćutanje znači da nas odgovori, ni na šta, više ne interesuju. Ćutanje znači da nemamo više šta da tražimo…” SPC i njen patrijarh, naravno, ne ćute; o Кosovu i Metohiji nikada nisu ćutali niti će ćutati. Možda Crkva i patrijarh nisu, po terminologiji i zamisli Zorane Mihajlović, „dobar partner”. Кao da se radi o nekakvom plesu, sportu, kartama ili poslovnom poduhvatu, kontroverznoj spekulaciji, a ne o Crkvi Božjoj.

КRIPTOTITOISTI

Irinej Bulović
CRKVA NIJE NEVLADINA ORGANIZACIJA: Oštre reči za kriptotitoiste

Želimo da primetimo takođe da dijalog nikako ne sme da bude nametljivi „monolog vlasti”. Time bi se, naime, unapred obesmislila sama ideja razgovora: svela bi se na poslušno klimanje glavom. Time bi i naša vlast sa nivoa slobodno izabranih predstavnika naroda i odanih službenika srpske države bila srozana na nivo običnog partitokratskog i jednoumnog režima.

Za mnoge ekstremno sekularne državne funkcionere (u stvari kriptotitoiste) Crkva je samo „nevladina organizacija”, koja, po njihovom mišljenju, nema nikakvih prava, pa ni pravo koje uživa bilo koji pojedinačni građanin ove zemlje (o nevladinim organizacijama da i ne govorimo: njima se toleriše i dopušta toliko toga, bez ikakvog uporišta u broju njihovih članova i u njihovoj realnoj snazi). Ako kao polazište za raspravu prihvatimo i to da smo mi pravoslavni Srbi obična „nevladina organizacija”, onda i u toj varijanti imamo pravo na svoje mišljenje, bez ičijeg nadmenog tutorstva i za demokratsku zemlju apsolutno nedopustivog nepoštovanja.

EVROPEJSTVO

Vreme u kome su pripadnici Crkve morali da se skrivaju i tajno sastaju, bez prava glasa i uvek pod paskom režima, zauvek je, nadamo se, prošlo. O tome bi oni koji se eventualno slažu sa istupom potpredsednice Vlade mogli da se obaveste ne samo u odredbama našeg Ustava već i u zakonima o crkvama i verskim zajednicama koji važe u zemljama EU, za koju se ona inače tako vatreno zalaže. Na svoje veliko iznenađenje, uverili bi se da je takvo ponašanje, nasleđeno od nekadašnjih ekstremno ideologizovanih protivnika Crkve u vladajućim strukturama nekadašnje SFRJ, u evropskim zemljama nedopustivo i neprihvatljivo. Toliko o „evropejstvu” nekih naših ljudi!

Nadamo se da se ovakvi ekscesi više neće ponavljati niti kvariti inače korektne odnose SPC i srpske države – posebno sada, u uslovima pojačanih pritisaka Zapada po pitanju КiM.

Najnovije

Spasite ugled SANU ili podnesite ostavku

Kako za člana SANU može da se bira lice koje nema ni jednu knjigu, otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična, ili kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazumljivih štiva, pita profesor Milan Brdar predsednika Akademije

Vukovar – temelј hrvatskih laži

Da li je agresija bila razbijanje Jugoslavije koje su na talasima hrvatskog klero-fašizma izvele udbaško-patrijske strukture i međunarodni centri moći – ili izbacivanje Srba iz hrvatskog ustava, ubijanje srpskih civila i rušenje njihovih objekata pre početka rata u Vukovaru i drugim gradovima i selima po Hrvatskoj?

Srpski udžbenici duginih boja

Ministarstvo prosvete Srbije, na zahtev jedne LGBT-NVO, zabranjuje šest udžbenika, a taj zahtev za promenom sadržaja onoga što se uči ujedno je i zahtev za promenom dominantne vrednosti, što najavljuje početak sveopšte revizije

Kako u Kanadu, najbolju za život na svetu

Ujedinjene nacije su izvršile rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora, među kojima su: zdravstvo, obrazovanje, životna okolina, ekološka zaštita, sloboda akcija i kretanja, životni standard, prosperitet, sigurnost i sl. U decembru 2017. godine zabeležen je rekordan pad stope nezaposlenosti, na svega 5,5 odsto, što je najniža stopa nezaposlenosti od 1976. godine

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Fenomen Srbija

Zemlja u kojoj su najbogatiji oni koji nikad nisu radili, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde ljudi slave slavu, a psuju Boga, gde nisi normalan ako ne poludiš, piše jedan američki novinar u čikaškom listu posle posete Beogradu
Fenix - Veliki