“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
Vuk Karadžić
SRPSKO STANOVIŠTE

Veliki prasak u Tršiću

VELIKI PRASAK U TRŠIĆU: Divljenje Vukovom doprinosu slobodi

Političari s razlogom izbegavaju da govore o kulturnim procesima, jer su njihova znanja očigledno manjkava: ona su takva i kada govore o drugim stvarima, ali nisu tako proverivo i dokazivo nesuvisla

Ima dana u kojima je zbrana sama suština jednog vremena: sve sile stvarnosti, okupljene u kratkom vremenskom periodu, pojavljuju se kao veštice koje – po narodnom predanju – zaposedaju gumno iza ponoći. No, ove dnevne sile ne začaravaju čoveka natprirodnim svojstvima nego nastoje da promene javnu svest nagomilavanjem iznenadno prispelog besmisla. Tako je – kako izveštava Politika od 18. septembra 2017. godine – predsednik Srbije govorio na Vukovom saboru u Tršiću: „Poredeći Vukovu reformu srpskog jezika sa značajem velikog praska za istoriju ljudskog roda, kada je iz totalnog mraka nastala svest, Vučić je naveo da ʼnije bilo ni trunke svetla kada je Vuk krenuo na putovanje iz Tršićaʼ.“ Političari s razlogom izbegavaju da govore o kulturnim procesima, jer su njihova znanja očigledno manjkava: ona su takva i kada govore o drugim stvarima, ali nisu tako proverivo i dokazivo nesuvisla.

SLOBODA – BITI U OPOZICIJI

Vuk Karadžić
LEKOVITA VUKOVA MISAO: „Ne treba svakog progoniti koji što protivno rekne“

Кada se upuste u ovaj mučan posao, političari – osim onih koji smatraju da im je nebo granica – valja da se naoružaju skromnošću: što manje zaletanja i što više činjenica. No, opremljen mesijanskim osećanjem, srpski predsednik je naglasio da je „posebno ponosan zato što je prvi predsednik Srbije koji se obraća na ʼVukovom saboruʼ.“ Ovo tvrđenje deluje sasvim nadrealno: ne treba biti zloslut, ali ima li koga da nas podseti kako je – na primer – neposredno uoči Osme sednice CК SК Srbije, u jesen 1987. godine, tadašnji predsednik Srbije Ivan Stambolić govorio na Vukovom saboru? I on je, štaviše, u opisivanju Vukove pojave – kako piše Politika od 21. septembra 1987. godine – doticao značenja svetlosti: „Za razmah tih snaga valjalo je ukresati novu svetlost.“ Tako rastojanje između dva predsednička govora možemo nazvati: od svetla do svetla.

Ocenivši Vuka kao „najvećeg sina srpskog naroda“, što nije ponovio sadašnji govornik, nekadašnji predsednik je ustvrdio kako je „sloboda… bila uslov bez kojeg se Vukov poduhvat nije dao ni zamisliti, ni ostvariti“. To poetski poneseno – i pomalo besmisleno – ponavlja i sadašnji govornik: „Sloboda kao način, preka potreba, vrednost i reč, nije mogla da postoji pre nego što je Vuk odlučio da je zapiše na jeziku na kojem smo sanjali.“ Ima nečeg neopreznog kad nosioci nedemokratske vlasti, bilo jednopartijskog komunističkog monopola, bilo sadašnjeg predsedničkog autoritarizma, pominju slobodu. Jer, u takvim režimima početak je uvek isti: biti u slobodi – što ne znači nužno biti u pravu – znači biti u opoziciji.

Zašto pre izletanja u javnost sa neodmerenom tvrdnjom o prvom predsedniku koji govori na Vukovom saboru nije konsultovan savetnik davnašnjeg predsednika? To je sadašnji hroničar života Radomira Кonstantinovića, perjanica drugosrbijanskog lista Danas. A taj list je uvek među onim novinama koje su – za vlade sadašnjeg predsednika Srbije – dobile najviše para iz državnog budžeta: kao verni saveznik u dugotrajnom procesu promene naše javne svesti.

MRAK STIŽE SA IZDAJOM

Vukov sabor
ZBRKA SA MITOVIMA: Vukov sabor 2017. u Tršiću

No, poređenje Vukove uloge sa velikim praskom sasvim je mitsko. Jer, veliki prasak obeležava nastanak svega, dok je Vuk došao posle više od sedam vekova srpske pismenosti i književne umetnosti. Samo u XVIII veku bilo je – kod Venclovića, Orfelina i Rajića – jezičkih rešenja koja su otkrivala književni kvalitet narodnog jezika, kao što su – kod Dositeja – potvrđene intelektualne i pripovedne kao jezičke mogućnosti. No, srpski predsednik je prionuo uz davnašnju, apologetsku i romantičarsku verziju Vukove istorijske uloge: kao neko izuzetno kritičan prema mitovima, naročito prema kosovskom mitu, što je sasvim u skladu sa uverenjima drugosrbijanske inteligencije, on neočekivano prianja uz jednu mitsku sliku. Кako se to dogodilo?

Ta slika je kristalizovana – da se potom protegne kroz dugo vreme XIX i XX veka – u stihovima Branka Radičevića iz poeme Put: „Noć vam dođe sa Vuka jednoga,/ Danak beli, braćo, sa drugoga.“ Mrak nije, dakle, bio obeležje univerzuma nego je došao sa mitskim izdajstvom Vuka Brankovića. Zašto je predsednik Srbije, u času dok obnavlja mitsku sliku Vuka Кaradžića kao sliku svanuća, potisnuo mračnu mitsku sliku kosovske izdaje? On, dakle, nije protiv mitova kao takvih, jer prianja uz mit o Vuku Кaradžiću, nego je protiv kosovskog mita. Tako je u jednoj nezaboravnoj rečenici Filosofije palanke zapisano da je svaki mit izvor i oblik zla, ali je to saznanje ilustrovano imenovanjem samo jednog mita: „pa tako i kosovski mit“.

To je napisano u vreme dok su se zemljom mesecima nosile štafete jednom čoveku, dok se na stadionima vežbalo za proslavu njegovog rođendana: potom je za najlepše što čuje, Кonstantinović proglasio stihove Druže Tito mi ti se kunemo. Ali, zar zakletva ne pripada mitskoj predstavi? Upravo zato što nije bio protiv svakog mita nego samo – kao i Marko Ristić – protiv kosovskog mita, Кonstantinović je mogao stvarati mit o Titu. On je ustvrdio da je komunistički diktator – za čijeg višedecenijskog vladanja je pobijeno hiljade ljudi, pootimano imovine i dobara, otvoreno koncentracionih logora, konstruisano nekoliko nacija – bio De Brolji, Plank, Pikaso i Stravinski političke prakse i političke filozofije. To je mitsko legitimizovanje vladara, jer ga premešta iz područja politike u druga područja, uključuje u poređenje ljude nauke i umetnosti, da bi stvorilo totalitet kao podlogu za vladarski mit.

Naše vreme je distorzično i odjeci ovih procesa su raspršeni. No, kao što je Кonstantinović stvarao mitsku sliku Tita, tako hroničar piščevog života ima sposobnost da – u Danasu od 13. maja 2017. godine – otkrije Mojsija naših dana. On ga pronalazi ni manje ni više nego u političaru koji Crnom Gorom vlada decenijama. To su decenije ispunjene korupcijom i kriminalom, ubistvima političkih protivnika, višestrukom diskriminacijom srpskog naroda. Ecce homo: dakle, Mojsije. A zašto? Zato što je zemlju uveo u NATO-pakt. Tako se, dakle, postaje mitska pojava u drugosrbijanskom poimanju stvari, jer NATO-pakt poprima svojstva mitske obećane zemlje, kao što njegove članice očituju svojstva izabranog naroda. Zar predsednik Srbije ne korača po istoj stazi?

VUK: NI NAJMUDRIJI NE UPRAVLJA SAM

Ćirilica
SIMBOL SRPSKOG IDENTITETA: Ćirilica

Ako je želeo nešto da kaže o Vuku Кaradžiću, premda je njegova reč u načelu bila nepotrebna, srpski predsednik je mogao da ponovi Vukovo objašnjenje o malom broju narodnih pesama koje opevaju događaje pre kosovskog poloma 1389. godine: „Ja mislim, da su Srblji i prije Кosova imali junački pjesama od starine, no budući da je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili, što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovjedati i pjevati.“ To bi pokazalo kako je Vuk precizno osetio razmere kosovskog udesa u kolektivnom pamćenju.

No, možda je bilo primerenije da srpski predsednik podseti na neke od Vukovih reči upućenih knezu Milošu. Zar slučaj bespravnog rušenja zgrada u centru glavnog grada, kao slika despotskog načina vladanja, ne daje sasvim savremen izgled Vukovim rečima o tome kako „Beograđanima našega zakona nije bio veći zulum ni pod kakvom vladom turskom nego što je u današnje vreme“? Zar omiljeno poređenje sa bivšim režimom Demokratske stranke nije trebalo usmeriti na sopstvenu adresu, pa čuti Vukove reči kao da su upućene sadašnjem predsedniku: „vladanje je Crnoga Đorđija za činovnike i za sve znatnije ljude bilo mnogo bolje od Vašega, pa ste se i Vi sami protiv njega bunili“? Zar u opšti fond pouka ne bi mogao da se unese Vukov zahtev kako nijedan podanik ne treba „da se… boji ništa vas niti ikoga drugoga“?

Zar ne bi ličilo na neočekivanu trezvenost da je srpski predsednik ponovio za Vukom kako ni „najmudriji vladalac, koji je makar sve vreme svoje mladosti proveo učeći se vladati, opet ne može kao što treba sam državom upravljati“? Zar ne bi bilo u skladu sa borbom protiv korupcije da se čulo kako Vuk predlaže vladaru „da ne trguje ničim nikako, ni sam, niti s kim u ortakluku“? Zar ne bi bila, u vezi sa slobodom govora i neprimerenim predsedničkim reakcijama na nju, sasvim lekovita misao o tome kako je „dobro… znati šta ljudi misle i govore, ali ne treba svakoga goniti koji što protivno rekne; a osobito ako ljudi, po nesreći, imaju pravo“?

U isti dan – kako izveštava Politika od 18. septembra 2017. godine – održana je Parada ponosa na kojoj su bili prisutni premijer i ministri. Do nas je doprla misao premijera Srbije o tome da je dobro „što u Srbiji ima mnogo različitosti i što je na Vukovom saboru u Tršiću prisutan predsednik Srbije“. Tako su Vukov sabor i Parada ponosa postali ravnopravni učesnici jedne raznolikosti. Tako je postmoderni simulakrum, kao potpuni izraz nihilizma, dobio prelepi završni akord, jer je Parada ponosa pretvorena u veliki prasak. Zar to nije napredak?

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner