“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Marina Švabić
INICIJATIVE RASEJANJA

Treće doba dijaspore najlepše u Srbiji

TREĆE DOBA DIJASPORE NAJLEPŠE U SRBIJI: Marina Švabić, autorka studije o repatrijaciji penzionera, koja bi mogla da preporodi Srbiju

Povratak 100.000 penzionera srpskog porekla iz sveta godišnje bi Srbiji donelo milijardu i po dolara, dokazuje studija mr Marine Švabić iz Los Anđelesa, ali zvanična Srbija ne preduzima ništa, a iz dijaspore stižu pritisci da se i zbog korišćenja takvih šansi našima iz sveta vrati ministarstvo za dijasporu

Najveći razvojni potencijal za Srbiju iz dijaspore trenutno su naši ljudi u trećem dobu, nasuprot popularnoj politici da napore države treba usmeriti na vraćanje radno sposobnih. Ova teza utemeljena je i na rastućem globalnom trendu da se penzioneri svetskih dijaspora koje žive u zemljama zapadnih ekonomija vraćaju u otadžbinu, a nije mimoišao ni Srbe u rasejanju. U poslednjih desetak godina ta cifra u matici popela se na više desetina hiljada povratnika, uglavnom iz evropskih zemalja, a svega nekoliko hiljada iz SAD. Suviše skromno, imajući u vidu da su od nezvaničnih 2-3 miliona Srba van Srbije, čak oko 400.000 preko 65 godina.

Muka je što, uprkos takvim dešavanjima, zvanična Srbija niti prepoznaje niti preduzima korake kako bi iskoristila ovaj trend, obezbedila povoljan socijalno-ekonomski ambijent za laku repatrijaciju i tako izašla u susret našim ljudima koji se vraćaju ili bi da se vrate svojim korenima i pri tome – napravila dobar posao za lokalne zajednice širom Srbije. Sa minimalnom prosečnom penzijom od 1.000 USD na godišnjem nivou na svakih 10.000 penzionera-povratnika srpska ekonomija bi inkasirala minimum od 150 miliona USD. Ukoliko bi se dobro isplaniranom javnom politikom u sledećih 10 godina vratilo 100.000 srpskih penzionera povratnika, ta cifra dostiže sumu veću od  milijarde i po USA dolara.

PENZIONERI – NEISKORIŠĆENA ŠANSA

Marina Švabić
UVEK ZAJEDNO SA SRBIJOM: Naša sagovornica sa Ivicom Dačićem, šefom srpske diplomatije i Mirjanom Živković, generalnim konzulom RS u Njujorku

Ovakav pristup i računica samo su deo jedinstvenog akademskog rada sa Harvardovog fakulteta za državnu upravu Kennedy School of Government, jednog od najuglednijih univerziteta u svetu,  a potpisuje ga naš magistar iz dijaspore, Marina Švabić, dvojni državljanin Srbije i Amerike, koja poslednje dve decenije živi i radi na relaciji Beograd – Njujork – Los Anđeles, prevashodno u sektoru razvoja biznisa, marketinga i filantorpije, a koja za sebe voli da kaže da se smatra političkim preduzetnikom i aktivistom u domenu dijaspore.

Na Harvard Kennedy School, Marina je izradila čak tri studije sa fokusom na fenomenu dijaspore, a najviše joj je prirasla srcu i projektnom ostvarivanju u zemlji koju mnogo voli i stalno joj se vraća i profesionalno i lično, upravo ova o olakšicama za repatrijaciju ili povratak ljudi trećeg doba iz SAD u zemlje porekla, pa i našu Srbiju.

“Ukrstila sam dve paradigme starenje i emigraciju, i uočila novi trend repatrijacije ljudi starije dobi u zemlje porekla. Zvuči paradoksalno ali fenomen ejdžinga (starenja) je u usponu u SAD-u. Ljudski vek se znatno produžio i ljudi koji navrše 65 godina moraju ozbiljno da se bave svojim trećim dobom, jer ih očekuje još 20-30 godina života. Zahvaljujući stabilnim 80-im i 90-im u zemljama zapadnih ekonomija, napretku medicine i farmakologije, popularnosti zdravog života, spiritualnosti i rekreacije oni su vrlo vitalni, duhovno hoće da doprinosu zajednici, relativno su dobro finansijski obezbeđeni, a imaju  ušteđena sredstva. I ljudi srpskog porekla u SAD dele te karakteristike.

Marina Švabić
SVETSKO ISKUSTVO: Marina Švabić sa Ban Ki Munom

U SAD-u tzv. ejdžing je rastuća industrija koja će uskoro opsluživati 90 milona penzionera. Postoje kompanije koje se na različite načine bave brigom o starijm ljudima, jer je veliki kontingent “bejbi-bum” generacije ušao u taj period i to se sada pojavilo kao velika šansa za ekonomski rast. Ovim trendom se ozbiljno bave farmaceutske industrije, zdravstveni konglomerati, industrija nekretnina, lanci domova penzionera, finansijske i osiguravajuće kuće ali i start-up-ovi koji svi formiraju specijalne projekte i odeljenja za bavljenje namenskim paketima proizvoda i usluga za ovu populaciju”.

S druge strane, po njenim rečima, ono što je dostupno svim našim penzionerima u SAD je tzv social secutity (minimalna sigurnosna penzija) i to je prenosivo pravo gde god da ste u svetu. Sa ovom sumom, reč je o oko 1.000 USD, teško je preživeti u Americi gde troškovi života rastu, pa je uočen trend da ljudi traže druge destinacije i države gde su troškovi života znatno niži. Primer Paname koja je napravila bum sa svojim programom za penzionere bazirajuci se upravo na tom minimum od 1.000 USD, a tu su Meksiko i Kostarika, samo su ilustracije šta ovi trendovi, koje Marina naziva reverzibilnim migracijama, znače za zemlje u koje se posle provedenog života u Americi trajno nastanjuju.

PROJEKAT OD NACIONALNOG ZNAČAJA

“Ali iako alternative postoje, nama u rasejanju, Srbija, ne izlazi iz duše. Da li smo prva, druga, ili treća generacija imamo duboki emotivni odnos prema našoj matici. Tako su na talasu demokratskih promena od 2001, naši u rasejanju počeli da ozbiljno razmišljaju i planiraju povratak. Naš čovek kad dostigne vreme za penziju ne samo što više nema ona finansijska sredstva koja je imao pre penzionisanja, nego on ulazi u ono doba kada se vraća u prošlost, preispituje svoje korene, kada mu je potrebno društvo i istomišljenici, bavi se svojim identitetom, ali mu je neophodna i pristupačna nega, rekreacija i zabava. Tu sam videla i ogromnu šansu za nasu ekonomiju”, kategorična je naša sagovornica, posebno ističući da “statistika potvrđuje da trend povratka penzoinerske dijaspore definitivno postoji, ali niko u državi nema nikakav plan da na tome i poentira i profitira”, pa predlaže formiranje projekta od nacionalnog značaja koji bi predstavljao okvir za kapitalizaciju ove pojave i stvorio okvir za privlačenje penzionera da se stalno nastane u Srbiji.


Predstavnik dijaspore Marina Švabić

Prošle godine se okupila grupa srpskih organizacija i fondacija iz SAD-a gde živi najveći broj naše dijaspore, njih oko million, da bi predložili svoga kandidata, osobu koja bi bila najpogodnija da predstavlja dijasporu u Srbiji i posle višemesečnog većanja izbor je pao na – Marinu Švabić, da se kandiduje za budućeg šefa resora za dijasporu i Srbe u regionu.

“Imam iskustva i u jednoj i u drugoj državi, pravnik sam, komunikolog i imam diplomu državne uprave sa najuticajnijeg fakulteta na svetu, imam inicijativu, a razlikujem se od drugih jer sam radila ne samo u Americi nego i u srpskoj ekonomiji, obišla, upoznala i razumela celu Srbiju a osposobljena sam da pokrenem i ostvarim programe u domenu javne politike”, komentariše Marina.

Saznajemo da su pisma vrlo značajnih predstavnika srpske dijaspore iz Amerike otišla direktno na adresu tadašnjeg premijera, a sada predsednika Aleksandra Vučića, on je to video, a odgovor je bio da će se to razmatrati kad se formira nova vlada.


Marina Švabić
TESLA KAO PUTOKAZ: Sa jedne od konferencija Tesline naučne fondacije

Na toj klackalici između emocija i razuma Marina Švabić nudi racionalne argumente iz svoje studije, podvlačeći da je ovde ekonomski gledano reč o “klasičnom uvozu potrošača”, budući da “unose čiste pare, a praktično našu državu nisu ništa koštali, već samo troše svoje penzije i ušteđevinu”. Ona kaže da postoje tri kategorije: oni koji se nikad neće vratiti, oni koji su malo tamo malo ovde i oni koji se trajno vraćaju. Zbog toga zagovara da im se napravi poseban stimulativni program za povratak i retenziju, te stvori poseban ambijent za olakšanu trajnu repatrijaciju.

“Strategija koju naša država propagira, stalno se baveći privlačenjem i povratkom mladih, poslovnih ljudi i inteletualaca dobar je PR, ali u suštini je gubljenje vremena, jer primanja i standard koji naši radno sposobni ostvaruju u inostranstvu teško mogu da konkurišu lokalnim uslovima. Na pokretljivost te radne dijaspore država teško može da utiče, jer tu vladaju zakoni tržišta radne snage. Predlažem taktički međukorak, gde bi se naša država fokusirala primarno na privlačenje korpusa penzionera iz dijaspore, što je trenutno potpuno neiskorišćena šansa, a time bi se vezivale i njihove porodice, rođaci, prijatelji pa i poslovni partneri, a neki bi lakše investirali”, ponavlja naša sagovornica, dodajući da su kvalitetna medicinska nega i zdravstveno osiguranje za povratak naših iz SAD-a jedna od velikih barijera na tom putu, koja nije nesavladiva, dok je sa zemljama EU situacija mnogo povoljnija.

Trenutno čak 26 država omogućavaju prenos korišćenja medicinskih prava u Srbiju, jer sa njima naša država ima bilateralne sporazume. Takav sporazum ne postoji sa SAD , jer transfer prava na medicinsko osiguranje koje ostvaruju penzioneri, tzv. Medicare nije pronosivo.


Višeslojna internacionalna karijera

Za ono čime se danas bavi Marina Švabić kaže da je to “amalgam svega što je radila do sada”. Odlazeći iz Beograda u Ameriku i vraćajući mu se, naša sagovornica je pribavila zavidno radno iskustvo. U funkciji potpredsednik kompanije za distribucije filmova i televizijskih programa u Holivudu  prodavala je američke filmove po celom svetu, a zatim se u Beograd vratila 2002. i provela pet godina u bankarstvu kao direktor marketinga u Exim banci, HVB banci i Alfa banci. Bila je šef PR službe u kancelariji NJKV prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića kao i generalni menadžer najveće grčke PR kompanije u Beogradu, V+O Communicaion, gde je tri godine savetovala Vladinu Kancelarije za održivi razvoj nerazvijenih područja i organizovala prvi javni dijalog tadašnjeg Predsednika i Vlade Republike Srbije sa čelnicima 50 najsiromašnijih opština u Srbiji. Nakon magistrature na Harvardu vodila je Tesla Science Foundation u Njujorku, a do skoro je bila regionalni direktor za poslovnu asistenciju lokalne samouprave i borbe protiv otpuštanja radnika za grad Los Anđeles, a prema projektu aktuelnog gradonačelnika LA, Erika Garsetija.


DIJASPORA TRAŽI SVOG ČOVEKA

“Predložila sam sistem vaučera, o kome sam napravila studiju i dobila podršku mojih mentora sa Harvarda, profesora Lerija Samersa i Lenta Pričeta, a koji omogućava svakom penzioneru, rešenom da starost provede van SAD, odgovarajuce lokalno osiguranje, kao i da mu se obezbedi deo pokrića prosečnih troškova u vidu vaučera, sa kojim može da se leči tamo gde se trajno nastani, s tim što mora da ga koristi isključivo u medicinske svrhe”, kaže Marina i uzgred dodaje: “Ovo privlačenje penzionera imalo bi kao kolateralnu korist da se spreči odlazak i zadrže naši stručnjaci, medicinske sestre i lekari, koji masovno odlaze iz Srbije”.

Marina Švabić
USPOMENA SA HARVARDA: Inauguracija posle završenog magisterijuma

Ovom svom predlogu i studiji, Marina Švabić dodaje i akademski rad o tzv solidarnom davanju iz prihoda koji se ostvaruju od povratnika kao sto su npr. izgradnja domovi za stara lica, koja bi bila namenjena ljudima sa najnižim prihodima i onima koji ne mogu sebi da obezbede smeštaj u domu.

“Uvođenje ovakvog hibridnog načina finansiranja bi stvorilo socijalne staračke domove, koji bi omogućili dostojanstveno starenje i onim koji su najugroženiji”, objašnajava Marina.

Međutim, sudbinu ovog kao i svih drugih mnogobrojnih projekata i inicijativa koje je dijaspora godinama predlagala Srbiji, naša sagovornica vezuje za dublje političke promene u vezi sa korpusom dijaspore, čiji je uticaj trenutno na najnižem nivou. Naime, kako i sama veli, “nama nikad nisu bile problem ideje, nego njihova implementacija”, pa se boji “da će i ovaj projekat ukoliko se ne proglasi za projekat od nacionalnog značaja biti samo još jedna kap u moru propuštenih šansi”.

“Ovaj moj predlog javne politike utemeljen je u činjenici da dijasporu čine ljudi koji godinama šalju značajne sume novca u vidu bankarskih doznaka i poklona u iznosu od oko 3-4 milijardi godišnje, pa tako kolektivno učestvujemo u bruto društvenom proizvodu Republike Srbije sa 8-10 odsto. Shodno tome, dijaspora ima hipotekarno pravo da zahteva da se nama vrati naše nezavisna kancelarija ili ministarstvo sa mnogo širim ovlašćenjima nego što to sada imamo kroz Upravu pri MIP-u. U vezi s tim, na čelo tog resora trebalo bi da dođu stručni ljudi iz dijaspore, sa iskustvom u državnoj administraciji i sa minimum 10 godina života u rasejanju, da znaju kako diše ta dijaspora, a da naši u rasejanju imaju poverenja u takvu osobu, koja će ne samo ostvarivati politiku srpske vlade nego i zastupati interese dijaspore koja želi da se vrati u otadžbinu”, kategorična je naša sagovornica, uz opasku da “ukoliko bi se na mestu čelnog čoveka resora dijaspore našao sposoban menadžer onda bi možda i to bila garancija da bi neki od smart projekata mogao da se implementira bez većih problema”.

“Konačno, porastom broja penzionera iz inostranstva, došlo bi do svojevrsne supstitucije odliva mozgova, za naše mlade koji iškolovani odlaze iz Srbije u inostranstvo u pečalbu, a da njihovo školovanje te države ništa nije koštalo. Ako u proseku godišsnje iz Srbije emigrira oko 30-60 hiljada mladih, hajde da makar toliko vratimo naših penzionera iz dijaspore”.


Promocija Srbije u Americi

Od 2012-1015. godine uradila je ogroman posao u podizanju svesti ne samo o životu i istorijskom nasleđu srpsko-američkog naučnika Nikole Tesle, već je strasno promovisala Republiku Srbiju kao otadžbinu srpskih etničkih zajednica u SAD-u. Uspešno je organizovala veliki broj značajnih konferencija i dobrotvornih događaja u SAD-u, o čemu je pomenuta u The Wall Street Journal, New York Observer kao i brojnim srpskim medijima. Profesionalno je sarađivala sa Kancelarijom predsednika Republike Srbije; Ambasadama Srbije u UN i Vašingtonu, Generalnim konzulatom Republike Srbije u Njujorku; Srpskom pravoslavnom crkvom u Njujorku, Bostonu, Čikagu, Vašingtonu i Los Anđelesu; Kancelarijom za dijasporu pri MIP-u, kao i sa NJKV.

U SAD je zajedno sa nasom viđenijom dijasporom 1999. godine osnovala American-Serbian Assocation for Peace (ASAP), organizovala dobrotvorne manifestacije sa kojih je sakupljeni novac poslužio za plaćanje srpskih lobista u Vašingtonu. Komentarišući taj deo svojih aktivnosti danas smatra:

“Od tada pa do sada ta vrsta lobiranja u Vašingtonu uglavnom se svodila na sporadičnu i privatnu inicijativu. Bez ozbiljnog lobiranja i ozbiljnih para u Vašingtonu nema značajnog uticaja i promena na reputaciji koju Srbija ima u SAD. Za uspešno lobiranje potreban je novac,  ogromno znanje, lokalni kontakti ali i posvećenost i pasioniranost, taj posao mora da se oseća iznutra, iz stomaka, jer su predrasude i prepreke ogromne”.


 

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Srpski poslovni Almanah - Veliki