“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
PRIČA O NAMA

Zašto Global Serbia?

“Svaki Srbin narodnu celinu i njene interese mora instiktivno da stavi ispred sebe i svojih ličnih interesa, samo tako se od jednog skupa ličnosti pravi narod”.

Jovan Cvijić

Srbija je danas potpuno zbunjena, sukobljena sa sobom, vremenom i svetom u kome se zatekla. U Srbiji se danas živi u iskrivljenoj stvarnosti, oblikovanoj u doba komunističkog jugoslovenstva, koja odavno nema dodira sa istorijskim istinama. I budući da nema čvrstih i trajnih osnova, utemeljenih na vlastitim vrednostima, većina njenog stanovništva, i to svojevoljno, učestvuje u velikoj iluziji. Otuda je preovlađujući osećaj da srpski narod danas još tavori, zarobljen u dvostrukoj dogmi, komunističkoj i jugoslovenskoj, koje su stopljene u jedno, smrtonosne po srpski identitet. I dok god Srbi ne shvate da su poraženi, da su protraćili i izgubili u nepovrat XX vek i ne žele da izvuku pouke iz tog neprijatnog nacionalnog iskustva, glavinjaće kroz savremenost bez cilja i smisla, pitajući se: ko smo mi Srbi?

Ma koliko ovakva dijagnoza o duhovnom stanju Srbije izgledala sumorno, a sročena je nasumičnim izborom i slaganjem nekoliko citata najuglednijih srpskih intelektualaca, koji su se poslednjih godina bavili našom stvarnošću, ona u suštini predstavlja prvi i najvažniji korak u nacionalnom osvešćivanju i prosvećivanju sa namerom da se stanje – promeni izskorena.

Da jedna drugačija, Srbima svojstvenija svest, izražena kroz paradigmu srpskog stanovišta, pobedi kao generalni pristup u svemu što se govori, misli i radi.

Otuda i ideja da se pred publikom u Srbiji i svetu pojavi jedan ovakav elektronski njuz magazin – Global Serbia, koji bi profesionalno medijski negovao i baštinio sve one vrednosti temeljnog nacionalnog identiteta Srba na koje smo u veku iza nas postepeno i sistematski zaboravljali, dovodeći sebe u situaciju da nam danas navodno civilizovani svet kroji i šije ludačku košulju sa naznakom „promena svesti“. Kao da srpski zaborav nije već do sada bio dovoljan, pa bi da nam konačno i neopozivo kompletno isperu mozak.

Bilo bi preambiciozno za jedan medij da na početku rada preuzme ovako važan nacionalni zadatak, koji svakako pripada mnogo više drugima, državi, nacionalnim institucijama, crkvi, srpskim akademicima i intelektualcima, školama i univerzitetima, celokupnom narodu koji mora da izađe iz decenijske letargije, i ko zna sve kome još – jer se samo sinergijom napora svih može izgraditi savremeni identitet na vrednostima koje su nam u amanet ostavili časni preci – ali na taj srpski sabor niko ne sme da čeka, već da juče počne da čini ono što smatra da zna najbolje i da je najkorisnije za Srpstvo. U tom smislu i odgovor na pitanje iz naslova, iako ima bezbroj dimenzija, je jednostavan: krajnji je čas da se, pre svega, medijski suprotstavimo nametnutom osećanju srpske krivice za sve što se oko nas ili u vezi sa nama događa i osećanju nemoći da se stvarnost menja, da one malobrojne koji osećaju sav čemer srpskog pitanja u drugoj deceniji XXI veka – ohrabrimo.

„Ako smo poraženi, treba li da pomognemo da budemo dotučeni, ili da se suprotstavimo svojim dželatima, umesto da im odobravamo“, pita se u jednom novinskom intervjuu profesor Milo Lompar, autor koji je svojim delom „Duh samoporicanja“ vratio među Srbe ideju Crnjanskog o srpskom stanovištu, objašnjavajući da je upravo to smisao pasivnog otpora i politika srpskog stanovišta. Po njemu, temelj srpskog stanovišta je politika nacionalne prosvećenosti koja obuhvata slobodu i izbor – „jer svaki čovek mora da ima mogućnost da slobodno izabere“. To je zapravo put ka nacionalnoj kulturi kao kategoriji kolektivnog prepoznavanja.

Takav pristup u svojim uređivačkim naporima deliće i redakcija portala Global Serbia, polazeći od pristupa koji je u tradiciji evropske misli odavno poznat kao nacionalno liberalni. Nesporno je da, ako postoje nemačko, francusko, američko ili britansko stanovište, nema nikakvih razloga da ravnopravno sa njima ne egzistira i – srpsko, uprkos istoriji i aktuelnoj savremenosti koja nas uči da i nije sve baš tako jednostavno. Nije greh ukazati na sebičnost, gledanje vlastitog interesa i eksploataciju drugog kao ključne interese savremenih evropskih i svetskih kolonizatora i okupatora, koje manje-više uspešno prodaju pod firmom svojih vrednosti, zaboravljajući na toleranciju, solidarnost, ljudska prava, racionalnost… Ovo drugo su vrednosti – doduše zaboravljene. Na to se neopreznom narodu mora stalno skretati pažnja.

Manastir Studenica
OKUPLJA SRBE U NAJTEŽIM VREMENIMA: Manastir Studenica, jedan od temelja srpskog identiteta i pravoslavne vere FOTO: R. PRELIĆ

Ovakvom orijentacijom Global Serbia ima ambicije da bude katalizator promena, u granicama koje su namenjene medijima, a to nije baš mala obaveza, budući da su Srbi daleko od puta oporavka i nemaju jasnu svest o uzrocima, razmerama i okolnostima koji određuju njihov položaj danas.

„Umesto nekadašnje sablazni samoprecenjivanja, podlegli su sablazni samoporicanja”,
piše Lompar.

Kako to nisu prilike za formiranje državne i nacionalne svesti, utoliko je važniji zadatak portala Global Serbia da uzroke, razmere i okolnosti rasrbljavanja i istorijskog brodoloma našeg naroda u prošlom veku što bolje i što brže shvate, iako je reč o poslu za nekoliko generacija. Ali što se pre počne, brže ćemo stići do prvih rezultata.Posebno mesto na portalu Global Serbia namenjeno je srpskom rasejanju, posmatrajući ga kao integralni deo jedinstvenog nacionalnog korpusa.

Istorija nas uči, a tome u prilog ide i svest o njihovom ogromnom rodoljubivom potencijalu kao prirodnom otporu asimilaciji i terapiji za konstantnu nostalgiju, da je srpska dijaspora pomagala majku Srbiju uvek kad je najteže. Nije li ovo novi istorijski trenutak da otadžbina iskreno pozove sve naše ljude, koji su u međuvremenu stekli važna iskustva o modernom svetu globalizacije i dominacije medija, da se uključe u duhovni preporod Srbije i budu deo zajedničke srpske budućnosti. A dok to ne učini država, neka se orijentacija portala Global Serbia pojavi kao dobronamerni glasnik da će u odnosima sa rasejanjem otadžbina iskreno, bez straha i zaziranja, pružiti ruku. I shvatiti da Srbiji mnogo više trebaju njena raseljena deca nego što je toga ona svesna i što pokazuje.

Zajedno sa Srbima u matici i dijaspori Global Serbia će tragajući za istinama u sopstvenoj prošlosti i aktuelnoj sadašnjosti locirati tačke nacionalnog oslonca, doprinoseći obnovi kolektivnih sećanja, praotačke vere i zaveta predaka, jer je odavno uočeno preovlađujuće osećanje diskontinuiteta, ili kako je lepo napisao francuski istoričar Pjer Nora, “gubitak one vrste sećanja koja su vekovima određivala identitet celine i koja su se generacijama prenosila preko crkve, porodice i škole”. Ključni uzroci tog procesa, po njemu, su globalizacija, masovna kultura, masovni mediji i demokratizacija. Možda mala brana na tom surovom putu može da bude upravo Global Serbia, jedan mali inovi medij koji će pokušati da pliva uzvodno od matice srpskih optužbii satanizacija.

Ubeđeni da reči Jovana Cvijića, izgovorene davne 1907.godine u Kolu srpskih sestara – prema kojima “ni kod jednog balkanskog naroda nije u širokim narodnim slojevima tako jako nacionalno osećanje kao kod našeg naroda” – važe ubedljivo i danas, mi u portalu Global Serbia nastojaćemo da ga što bolje i uspešnije razbudimo, zalažući se, kako je govorio Cvijić, da “svaki Srbin narodnu celinu i njene interese mora instiktivno da stavi ispred sebe i svojih ličnih interesa. Samo tako se od jednog skupa ličnosti pravi narod”.

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Fenix - Veliki