“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
ŽALE ZA JUGOM, SRLJAJU U BRISEL: Oni koji zaboravljaju svoju prošlost biće prinuđeni da je ponove
SVE SRPSKE UTOPIJE

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

ŽALE ZA JUGOM, SRLJAJU U BRISEL: Oni koji zaboravljaju svoju prošlost biće prinuđeni da je ponove

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Kako smo došli dotle da menjamo svoju svetu zemlju i zavete, našu istoriju, ko smo i šta smo, za puka obećanja o tome da ćemo jednog dana možda biti pripušteni u proceduru razgovora o priključenju EU?

VISOKA CENA BRISELSKE UTOPIJE: Sa promocije u Narodnoj biblioteci Srbije
VISOKA CENA BRISELSKE UTOPIJE: Sa promocije u Narodnoj biblioteci Srbije

Ovo je samo jedno od mnogobrojnih pitanja na koje se odgovor nalazi u srpskom iskustvu sa dve Jugoslavije, ujedinjavanjem takozvanih bratskih slovenskih naroda i titoizmom, kao ideologijom i praksom koju Srbi ni posle više od tri decenije od njegove smrti nisu uspeli suštinski da napuste. U aktuelnoj trećoj ponudi nadnacionalne integracije, ovog puta u EU, Srbi kao da ponovo zaboravljaju da se to već viđeno pokazalo kao katastrofalno i neuspešno za srpske interese. Da li će Srbi ponovo platiti visoku cenu briselske utopije, kao što je to bio slučaj sa jugoslovenskom utopijom? Smeju li takvu grešku ponovo sebi da dozvole?

NOVI MEMORANDUM

ISTORIJA BALKANA: Istorija međusobnog satiranja balkanskih naroda
ISTORIJA BALKANA: Istorija međusobnog satiranja balkanskih naroda

Kako se moglo dogoditi da u tako dugom periodu, pa ni danas, nismo u stanju da ni kao inteligencija, ni kao društvo, ni kao kultura damo realan odgovor na ono što teži poništavanju naše ukupne egzistencije? Tragična sudbina prve i druge Jugoslavije trebalo bi jednom za svagda da nam bude nauk i u sadašnjem vremenu izazova i bitke za opstanak Srbije. Oni koji zaboravljaju svoju prošlost biće prinuđeni da je ponove.

Ovakva i slična pitanja i pouke roje se od kako je nestala SFRJ, a da nije bilo čestitog stručnog suočavanja sa iskustvima i rezultatima više od 70 godina dugog perioda u našoj istoriji. Reklo bi se da je tu prazninu u značajnoj meri popunila dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi”, zbirka stručnih i kritički intoniranih tekstova najuglednijih srpskih intelektualaca iz prošlosti i sadašnjosti, sa obećavajućom pretnjom da u srpskoj intelektualnoj i političkoj javnosti zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU, istina ovog puta u daleko drugačijim ideološkim i političkim uslovima nego što je to bio slučaj sa rečenim dokumentom Akademije. U prilog tome simbolički govori i neuobičajeno dupke puna sala ‘arodne biblioteke Srbije tokom promocije ovog projekta izadavačke kuće, čija je osnovna orijentacija iskazana kroz formulu srpskog stanovišta.


Rušenje Njegoševe kapele

Eklatantan slučaj crnogorske kulturne matirice, koja se na neki način uspostavlja sa prvim danima titoističke Jugoslavije, izložio je Milo Lompar:

“ Još 1935. u svojoj polemici sa crnogorskim komunistima pod naslovom ‘Crnogorska kritika’ Miloš Crnjanski je precizno i po sebe štetno rekao da ‘svo to slavljenje crnogorstva u Zagrebu je čista austrijanština’. On je vrlo precizno identifikovao proces, koji na izvestan način dobija na zamahu 1945. godine, ali sada prema prošlosti. Mi, ne samo da imamo jednu oktroisanu crnogorsku naciju, nego se u isto vreme čitavi slojevi crnogorske kulture postepeno prevode u antisrpske slojeve, iako sve u njima svedočio trajnom prisustvu srpskih tradicija. To je ono što traje čitavu titoističku Jugoslaviju, čiji je vrhunac rušenje Njegoševe kapela, koja je po zapisniku srušena u skladu sa rečenicom sa Briona 1969.godine da kapelu treba srušiti, jer je na tom mestu Aleksandar venčao Srbiju i Crnu Goru”.


U takvom pristupu jednood centralnih pitanja svakako je ono: zašto se raspala Jugoslavija? Odgovori autoriteta u svojim naučnim oblastima baca mnogo više svetla od svega što je tim povodom do sada izrečeno i napisano:

SRBI BI DA SE DOPADNU ZAPADU: Miloš Ković
SRBI BI DA SE DOPADNU ZAPADU: Miloš Ković

“Istorija južnoslovenskih naroda je istorija međusobnog satiranja. Svi ti veliki ratovi, počevši od dolaska Turaka na Balkan, islamizacije, unijaćenja i svega onoga što će kasnije doći, naročito ratovi između Habsburškog i Osmanskog carstva, koji su uvek imali versku pozadinu, bili su ratovi suseda koji su istog etničkog porekla i govore istim jezikom. Ideja je bila ili ćemo do sudnjeg dana međusobno da se satiremo u ime papa, sultana ili careva, ili ćemo da vidimo šta nam je zajedničko i da negde udružimo snage”, smatra Miloš Ković, istoričar, napominjući da je ključno da se srpsko istorijsko iskustvo prepodobi onome što je zapadno, evropsko istorijsko iskustvo.

KAKO SE DOPASTI ZAPADU

Prema njegovim rečima, to je pokušaj da se dopadnemo zapadnjacima. S jedne strane to je identifikacija sa agresorom, a s druge strane da bi ih pridobili za naše nacionalne ciljeve u Staroj Srbiji i Makedoniji. Motivi su različiti ali je suština ta. Ono što mi danas živimo, ova svesna namera da menjamo 120.000 naših građana i svoju svetu zemlju za obećanja da ćemo jednog dana da budemo deo zapadnog sveta, to nije od juče. Oni od pre 1914. su sabirali srpske zemlje, ujedinjavali, ali govorimo o toj potrebi da budete prihvaćeni. I da vas Englezi, Francuzi i Nemci tapšu po ramenu.


Vojvođanerski identitet

“Ovo je prilika da se ukaže na pogubne posledice bilo kakve rekvilizacije i ne daj Bože, federalizacije Srbije. Dok je bila pod Austrijom i Austrougarskom, Vojvodina koja je uspostavljena kao autonomija, imala je isključivo srpski identitet. Pod Josipom Brozom, iako je formirana bez ikakvih razloga u okviru Srbije ona je počela da poprima vojvođanerski identitet. Tome je trebalo da doprinese formiranje Vojvođanske akademije nauka i umetnosti, Vojvođanska enciklopedija, a nije bio daleko dan kada bi se uveli vojvođanski jezik i vojvođanski pravopis”, rekao je Čavoški.


“Gde je početak vere u mit o Zapadu, ako govorimo o mitu o Kosovu, kao izvoru i utoci svih moralnih kriterijuma? Priča o Jugoslaviji je i o tome”, zaključuje Ković.

Drugi deo mogućeg odgovora na pitanje o uzrocima raspada Milomir Tepić nudi u formi pitanja: “Koliko je zajednička država bila zaista srpsko htenje, a koliko srpsko moranje?” – dodajući usput i dilemu: “Bojim se da odgovor na ovo pitanje još dugo nećemo naći”.

UTOPIJA NA STARTU: Osnivanje Kraljevine SHS
UTOPIJA NA STARTU: Osnivanje Kraljevine SHS

“Osnivač geopolitičke nauke Britanac Helford Mekinter je osnivač savremene teorije koja se zove sanitarni kordon. On izdaje knjigu početkomn 1919. godine i crta kartu sanitarnog kordona od Baltičkog mora na severu do Jadranskog, Egejskog i Crnog mora na jugu. Taj sanitarni kordon imao je trostruku funkciju. Prvo, da spreči buduću Nemačku i njen budući prodor na Istok. Drugo, da spreči Rusiju, kasnije Sovjetski Savez da krene transbalkanskih i izađe na topla mora. Treće, da spreči kontinentalnu osovinu u središtu Evrope i u središtu Azije, tj osovinu Nemačke i Rusije. Jedna od najvažnijih država u tom sanitarnom kordonu bila je Kraljevina SHS. Na toj karti postoji i Kraljevina SHS koju on naziva Velikom Srbijom, kao što naziva i Veliku Češku i Veliku Rumuniju. Tu dakle treba tražiti geopolitičke korene formiranja takve države, bez obzira na našu volju ili naše moranje”, veli Tepić, objašnjavajući da je zahvaljujući takvom rešenju “unutar te države Srbija dobila dva tega: Slovence i Hrvate. Iako je ona bila i antinemačka i antiruska ona je imala ta dva ili tri tega, zajedno sa muslimanima, koji bi kontrolisali Srbe da u nekom momentu kao uvek proruski osumnjičeni ne promene stranu”

NIŠTA NE ZAVISI OD SRPSKE VOLJE: Milomir Tepić
NIŠTA NE ZAVISI OD SRPSKE VOLJE: Milomir Tepić

Slična funkcija jugoslovenske države, po rečima Tepića, nastavila se i posle Drugog svetskog rata. Ali u takvoj državi, iako su Srbi bili demografska većina, iako su zauzimali najveći prostor i bili najzaslužniji za njeno stvaranje, faktički nisu rukovodili tom državom upravo zbog proruske osumnjičenosti. Pored svega toga, tom zemljom je rukovodio – Hrvat.

Okončanjem Hladnog rata, prestala je i potreba za takvom državom, bez obzira na našu volju. Kada smo iskazali želju da takvu državu zadržimo i branimo, to nam nije bilo dozvoljeno.

BRITANSKA SRBOFOBIJA

“Ideologiji jugoslovenstva, hibridnoj i emotivno praznoj, nedostajalo je utemeljenje koje pružaju integrišući mitovi i stari identiteti”, kategoričan je Srđa Trifković u svojoj analizi uzroka raspada Jugoslavije. “Pre 1918. nije postojao nikakav jugoslovenski narod, a ni potom nije mogao da bude stvoren voljom jednog vladara, niti kvazinaučnim teoretisanjem nadriantropologa. “Nastupila je politička, kulturna, moralna i nacionalna dezorijentacija Srba, razdiranih između prirodnog srpstva i veštačkog jugoslovenstva. Činila ih je unutar te zajednice sve slabijim faktorom u balkanskoj zajednici. Sa druge strane, stvaranje Jugoslavije stvorlilo je podlogu, za nacionalnu, kulturnu i političku integraciju Hrvata, pre svega, ali i drugih od srpskog korpusa odeljenih naroda. Posle užasa 41-45. Josip Broz prinudio je „Jugoslovene“ da ulože ratna sećanja u zajedničku zalagaonicu tzv NOB i fašističkog terora kao apsolutno izjednačeni akcionare, a potom da iz njega vuku podjednake dividende bratstva i jedinstva i revolucije svih naših naroda. Ta laž opstajala je onoliko dugo koliko i taj partijski režim”, smatra Trifković, posebno podvlačeći britansku srbofobiju kao činilac tokom Drugog svetskog rata.

SAGLASNOST ZAPADA O SRPSKOM PITANJU: Srđa Trifković
SAGLASNOST ZAPADA O SRPSKOM PITANJU: Srđa Trifković

Prema njegovim rečima, proteklih 115 godina može se posmatrati kao vek neprekidnih zapadnih izazova Srbiji, pri čemu su različiti i čak međusobno sukobljeni modeli zapadnog diskursa postizali frapantnu saglasnost po srpskom pitanju. Ovo ukazuje da nekog nesporazuma između Srba i Zapada zapravo nema, već da postoje strukturne nekompatibilnosti i geopolitičkih interesa ali i srpskog i zapadnog kulturnog modela i vrednosnog kodeksa.

“Taj odijum Srbi ne mogu da prevaziđu, po cenu ponizne kapitulacije tzv evropskog puta kao nove utopije”, zaključio je naš sagovornik.

Za Mila Lompara “ono što je karakteristično za samu kulturnu ideju Jugoslavije je da je ona prva vrlo precizno pokazala nemogućnost državnog projekta, pa i nemogućnost čitave zamisli. Tin Ujević, veliki hrvatski književnik, pisao je u krfskom Zabavniku pesmu pod imenom ‘Ave Serbia’. Pod Pavelićem primio je najveću hrvatsku nagradu i tako zatvorio jedan krug kretanja o kome i danas možemo da imamo preciznu sliku”.

NEMOĆ SRPSKE KULTURE

“Srpski intelektualci, koji su bili veliki zatočnici jugoslovenske ideje, vođeni različitim razlozima pomerali su svoja shvatanja, poput recimo Pavla Popovića, koji je objavio Pregled srpske književnosti 1909. pa 1913. u kome je srednja književnost bila književnost Dubrovnika i napadnut sa hrvatskih strana rekao vrlo odlučno da je ‘Dubrovačka književnost onoliko srpska koliko i hrvatska’ i da on to kaže po razlozima, a ne po šovinizmu. Posle Prvog svetskog rata njegova pristupna beseda u SANU bila je posvećena istoriji jugoslovenske književnosti”, ilustrovao je Lompar.

DEFORMISANA KOLEKTIVNA SVEST: Identifikacija sa Jugoslavijom samo kod Srba
DEFORMISANA KOLEKTIVNA SVEST: Identifikacija sa Jugoslavijom samo kod Srba

Šta to znači? Naš sagovornikj smatra da je u kolektivnoj javnoj svesti nastupila identifikacija sa Jugoslavijom, i ta identifikacija u visokom procentu traje do dana današnjeg; identifikacija podrazumeva odnos bez distance, odnos bez razmišljanja, izvesnu bezuslovnost, i samim tim ona pokazuje da srpska kultura nikako nije mogla da relativizuje pojam Jugoslavije, ili da ga na izvestan način učini ugovornim ili pogodbenim, smatra Lompar i nastavlja:

“ To je presudna činjenica u negativnom iskustvu Srba u vezi sa Jugoslavijom. I kao nametnuta i kao nužna, Jugoslavija nije morala bez volje visokog broja srpske inteligencije da spreči proces srpske kulturne, a onda i druge integracije. Taj proces, međutim, nije bio ostvariv, iako je već između dva rata bilo jasno da unutar hrvatskog i slovenačkog političkog i kulturnog individualiteta je proces definisanja odavno potvrđen i uspostavljen”.

NEMOĆ SRPSKE KULTURE: Milo Lompar
NEMOĆ SRPSKE KULTURE: Milo Lompar

U tom kontekstu Lompar je zaključio da jugoslovenski kulturni model, koji je postepeno pokazivao nemogućnost jugoslovenske kulturne integracije, u isto vreme  je odslikavao nemoć srpske kulture i njene inteligencije da formuliše alternativni kulturni model. Kao što nije formulisala alternativni kulturni model, srpska inteligencija tako nije formulisala ni alternativnu političku delatnost. Ukoliko nije mogla da je oblikuje u modelu koji nam je tradicija zaveštala, ona je odbijala bilo kakve oblike solidarnosti koji su evropski poznati, poput pasivnog otpora, unutrašnje saradnje i čitavog niza drugih elemenata.

Jednom rečju, ukupna putanja kulturnog kretanja unutar jugoslovenskog koncepta je podrazumevala visoke stepene denacionalizacije srpske kulturne prošlosti, kao elementa konstituisanja identiteta sa kojima se danas susrećemo, ne više kao nesrpskim nego antisrpskim.

“Državu koja nije bila kadra da izdrži bar sto godina nije ni trebalo stvarati”, smatra Kosta Čavoški, navodeći nekoliko razloga njenog raspada.

Prvi i najvažniji razlog je izostanak čvrstog narodnog i državnog identiteta nekadašnje Jugoslavije, koji da bi bio delotvoran, po njegovom mišljenju, mora imati u sebi nečeg mitskog. Brzo se pokazalo da daleko zajedničko poreklo i jezička srodnost nisu dovoljna čvrsta i postojana osnova nove države.

SRBI POSTALI JUGOSLOVENI

“I što je bilo još gore, različiti narodi su različito razumevali razloge svog ulaska u tu zajedničku državu. Za Srbe je to bila zavetna misao o oslobođenju i ujedinjenju, kako bi se svi Srbi našli na okupu pod jednim državnim krovom. Dok je za Hrvate o jugoslovenstvu, odnosno o zajedničkom narodu koje čine tri plemena, bila jedina mogućnost da iz poraženog pređu u pobednički tabor, kako bi izbeglu hudu sudbinu poraženih naroda. Srbi su bili pobednici”, smatra Čavoški.

BLAGOSLOVIO KONFEDERALIZACIJU: Josip Broz Tito
BLAGOSLOVIO KONFEDERALIZACIJU: Josip Broz Tito

Iako se jugoslovenstvo još dugo propovedalo i negovalo, njegov učinak izuzev u srpskom narodu bio je skoro nikakav. Naročito su Hrvati i Slovenci razumevali Jugoslaviju kao tranzitnu stanicu do uspostavljanja svoje potpune državne nezavisnosti. Naposletku se Jugoslavija raspala, posle prvih ratnih sukoba 1991. zato što nije bilo Jugoslovena koji će da je brane. A Srbi koji su učestvovali u tom ratu nisu učestvovali zbog očuvanja Jugoslavije, već zbog zaštite i golog opstanka svojih sunarodnika na teritoriji Slovenije, Hrvatske i BiH.

Drugi presudan razlog raspada Jugoslavije bilo je njeno društveno uređenje, tj federalizam koji je preobražen u konfederaciju. Još pre stvaranja prve Jugoslavije hrvatski čelnici uporno su zahtevali dualno uređenje, poput onog na kome je počivala dualna monarhija Austrougarska, a koja je bila, kako mi to kažemo, realna unija. Polovina, Hrvati i Slovenci kao katolici činili bi jednu državu, dok bi drugu činili pravoslavni Srbi, pa bi obe bile u nekom labavom savezu. Slične zamisli pojavile su se i prilikom donošenja Vidvdanskog ustava 1921. godine. Prva Jugoslavija jedva da je potrajala 18 godina, a već 1939. godine uoči Drugog svetskog rata njeno unutrašnje uređenje je radikalno promenjeno stvaranjem Banovine Hrvatske, koja je bila corpus separatum.

SEME RAZDORA POSEJANO AVNOJEM: Kosta Čavoški
SEME RAZDORA POSEJANO AVNOJEM: Kosta Čavoški

“Za hrvatske čelnike to je bio samo početak konfederalizacije Jugoslavije zarad stvaranja NDH-a, dok su srpski zvaničnici u svojoj naivnosti i neznanju verovali da će u predstojećem ratu zadobiti lojalnost Hrvata. Grdno su se prevarili. Već trećeg dana po napadu Sila osovine na Jugoslaviju proglašena je NDH, a nemački tenkovi jedva da su mogli da prođu ulicama Zagreba od gomile cveća koje su bacali oduševljeni Hrvati”, ističe naš sagovornik.

Po njegovim rečima, seme razdora Jugoslavije posejano je 1943. godine odlukom AVNOJ-a o njenoj federalizaciji, tako što su proglašena dva nova naroda, a sami Srbi razbijeni u više federalnih jedinica, pa ni to nije bilo dovoljno. Godine 1971. Jugoslavija je Ustavnim amandmanima najpre krenula putevima konfederalizacije, da bi ustavom 1974. godine postala prava konfederacija. Njen raspad i sunovrat usledio je 1991. godine.

 

 

 

 

 

 

.

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Fenix - Veliki