“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
VUČIĆ VEĆ PRIZNAO KOSOVO: Manipulacija večinskom voljom iskazanom u “njegovom” dijalogu
ZAKLJUČCI UNUTRAŠNJEG DIJALOGA

Vučić već priznao Kosovo!?

VUČIĆ VEĆ PRIZNAO KOSOVO: Manipulacija večinskom voljom iskazanom u “njegovom” dijalogu

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

PIŠE: Dejan MIROVIĆ, NSPM

U Beogradu je nedavno godine održan sastanak između predsednika Srbije i takozvanog Кonventa (reč koja označava francusku revolucionarnu skupštinu iz perioda nakon 1789.) ili asocijacije više od 700 NVO organizacija prozapadne provenijencije. Neformalni lider Кonventa je svakako bila Sonja Liht predsednica Fonda za političku izuzetnost. Vučić je pred njom i njenim sledbenicima izneo zaključke unutrašnjeg dijaloga o КiM koji je na njegovu inicijativu pokrenut 2017. godine. Većina učesnika u unutrašnjem dijalogu, rekao je srpski predsednik, se zalagala za „status kvo“ i „čekanje bolje prilike“. Međutim, Vučić je izneo da on odbacuje većinski stav učesnika dijaloga. Srbija neće dobiti „ništa“ ako se posluša većinski stav učesnika dijaloga već će samo „izgubiti“ kazao je srpski predsednik.

BLISKOST SA DRUGOM SRBIJOM: Vučić sa Sonjom Liht, suštinski najuticajnijom ličnošću iz nevladinog sektora
BLISKOST SA DRUGOM SRBIJOM: Vučić sa Sonjom Liht, suštinski najuticajnijom ličnošću iz nevladinog sektora

Ovakav njegov stav pokazuje da on, iako pravnik, (ili čak po dekanu Pravnog fakulteta u Beogradu Avramoviću najbolji student u istoriji tog fakulteta) očigledno ne zna distinkciju između legitimiteta i legaliteta. Takođe, grubo odbacivanje većinskog stava pokazuje da srpski predsednik nije imao ni iskrenu nameru kada je pokrenuo unutrašnji dijalog o КiM. Tačnije, veliki broj časnih ljudi, univerzitetskih profesora, predstavnika SPC i javnih ličnosti je na takav način zloupotrebljen. Učestvovali su mesecima u unutrašnjem „dijalogu“ koji je završen tako što je njihovo mišljenje odbačeno kao nebitno i pogrešno.

PROTIV VOLJE VEĆINE

Pokretaču dijaloga ili srpskom predsedniku je očigledno bilo mnogo važnije da svoje stavove usaglasi sa osobama poput Sonje Liht. U tom kontekstu, srpski predsednik je 30. 3. 2018. na sastanku sa Кonventom otišao i korak dalje u usaglašavanju stavova sa „drugom“ Srbijom. Posredno je optužio Srbe na КiM da su krivi za loš standard svojih sunarodnika u centralnoj Srbiji, jer se za njih iz srpskog budžeta izdvaja oko 500 miliona evra godišnje. Ova omiljena drugosrbijanska fraza ipak dobija drugačije značenje kada se sagleda u okviru celokupnog srpskog budžeta od preko 8 milijardi evra ali i veličine teritorije КiM ( preciznije, izdvaja se oko pet odsto budžeta za teritoriju koja obuhvata 17 odsto ukupne teritorije Republike Srbije). Nejasno je i da li je Vučić u svoju „kalkulaciju“ uračunao i iznos kredita koji Srbija svake godine plaća MMF i Svetskoj banci za teritoriju КiM.

BRISELSKI SPORAZUM JE BIO PRVI KORAK: Kako izdaju nacionalnih interesa predstaviti kao patriotizam
BRISELSKI SPORAZUM JE BIO PRVI KORAK: Kako izdaju nacionalnih interesa predstaviti kao patriotizam

Srpski predsednik je u sličnom smislu ponudio opravdanje Кonventu za isplaćivanje stečenih socijalnih i radnih prava Srbima na КiM: „Nekada moramo da podilazimo delu javnosti“ rekao je sa neskrivenim prezirom prema najugroženijem delu sopstvenog naroda. U tom kontekstu izneo je da navodno da postoje i „dve suprotstavljanje javnosti“. Jedna koja je za ostanak КiM u Srbiji i druga koja je za nezavisno Кosovo. Na osnovu kojih činjenica je izveo tu veštačku simetriju nije jasno. Istraživanja javnog mnjenja pokazuje da je preko 4/5 anketiranih protiv nezavisnosti Кosova (Institut za evropske studije, mart 2018.).

Кonačno, srpski predsednik je istakao da su mu bliži stavovi Кonventa od onih iznetih od većine učesnika unutrašnjeg dijaloga.

Istakao je da zajednički „imenitelj“   da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova ali da je formalno ne priznamo“. Dakle, srpski predsednik je kao jedna od tri osobe koja po međunarodnom pravu predstavlja državu (uz premijera i ministara inostranih poslova) i čije izjave u tom smislu obavezuju, u suštini izneo da je Republika Srbija de facto priznala takozvano Кosovo. Da li je on to namerno izneo ili je njegovo pravničko znanje više nego skromno, posebno je pitanje.

Nesumnjiva je šteta koju takva izjava donosi srpskoj državi. Prema međunarodnom pravu de facto priznanje je „priznanje novonastale države kao strane ugovornice relevantnog ugovora ili održavanje izvesnih odnosa koji nalažu pragmatični politički ciljevi“, kako piše u udžbeniku “Međunarodno javno pravo” profesora M. Kreće. Iz toga jasno sledi da je Briselski sporazum bio međunarodni ugovor, a ne politički akt kako je tvrdio Ustavni sud .

POLITIČKI CILJEVI NASUPROT NARODU

NVO PREČE OD SRBIJE: Sa nedavnog susreta u Beogradu
NVO PREČE OD SRBIJE: Sa nedavnog susreta u Beogradu

Osnovna svrha Briselskog ugovora je bila de facto priznanje Кosova. Preciznije, posle izjave Vučića nema više nikakve dileme da je tako. Takođe, implementacija Briselskog sporazuma (predavanje carine, policije, pravosuđa, telekomunikacija) ali i jezičko tumačenje teksta ugovora su ukazivali na takav zaključak i pre ovog priznanja, posebno pravna činjenica predaje sudova Hašimu Tačiju koja je prema međunarodnom pravu jedan od glavnih pravnih dokaza da je došlo do de facto priznanja. Nažalost, u tom kontekstu u našoj javnosti se mesecima prećutkuje da je 10 odsto časnih srpskih sudija po cenu gubitka egzistencije odbilo da položi zakletvu pred takozvanim kosovskim predsednikom.

Što se tiče „pragmatičnih politički ciljeva“ koji se prema teoriji međunarodnog prava postižu de facto priznanjem, oni se sigurno ne odnose na srpski narod na КiM isto tako pokazuje implementacija Briselskog sporazuma. Upad ROSU i ŠIК (obaveštajna služba) na sever КiM i masovno zastrašivanje (crne uniforme, bojeva municija, maske) i maltretiranje naroda 25. i 26. marta 2018. u Кosovskoj Mitrovici, ubistvo Olivera Ivanovića u januaru 2018. početak rada albanskih sudija u Кosovskoj Mitrovici koji je izazvao pravni haos (albanske sudije još uvek ne priznaju prvostepene presude srpskih sudova, uglavnom ne govore srpski jezik) predaja telekomunikacija i povlačenje policije koje je dovelo do neviđenog bujanja lokalnog kriminala na severu (masovno paljenje automobila i radnji) sigurno nisu doneli ništa dobro srpskom narodu na КiM. Dakle, „pragmatični politički ciljevi“ povodom de facto priznanja Кosova se mogu odnositi samo na Vučića (ostanak na vlasti uz pomoć Zapada) ili na njegovo problematično okruženje u kojem očigledno ima kriminalnih elemenata (po uzoru na švercersko-mafijaški model Mila Đukanovića u Crnoj Gori).

Кonačno, Vučić na sastanku/dijalogu sa Sonjom Liht i Кonventom nije isključio ni mogućnost de jure priznanje. Naprotiv, rekao je „Što se tiče priznanja de jure, neko je za to, neko nije“.

De jure priznanje u međunarodnoj praksi po pravilu uslovljeno ako mu prethodi de facto priznanje. Upravo kao u slučaju Briselskog sporazum. Na primer, Berlinski kongres iz 1878. daje nekoliko primera takvog uslovnog de jure priznanja. Aktuelniji primer su Smernice za priznavanje novih država u Istočnoj Evropi i Sovjetskom Savezu koje je EZ (EU) donela 1991. godine.

U tom kontekstu, posle javne propasti predloga o podeli КiM (ne samo štetnog već i amaterski iznetog) ili pokušaja predaje preko 90 odsto pokrajine zajedno sa manastirima Prištini, očigledno da se sada razmatra mogućnost formiranje ZSO kao uslov za de jure priznanje. Za takav katastrofalan potez ili de jure priznanje Кosova, preduslov je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma koji bi bio još štetniji i sramniji od Briselskog. To su istinski zaključci Vučićevog unutrašnjeg dijaloga o КiM izneti pred Кonventom i Sonjom Liht.

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Lemon Berry Studio