“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
STOUNOV DOPRINOS SRPSKOM DIJALOGU: Džaba krečimo!
INTERVJU S PUTINOM

Stounov doprinos srpskom dijalogu

STOUNOV DOPRINOS SRPSKOM DIJALOGU: Džaba krečimo!

Pre dve decenije Rusi su sve razumeli iz „srpske lekcije“, a nama će „ruska lekcija“ biti od neznatne pomoći. Zašto srpska vladajuća kohorta četvorodelni dokumentarac sa predsednikom Rusije gleda belo

PIŠE: Slobodan RELJIĆ, GEOPOLITIKA

Šta se moglo naučiti iz dokumentarca Olivera Stouna „Intervju sa Putinom“?

Amerikanci su mogli da se iznenade: pa, sasvim fini čovek. Evropljani gorko da žale što ih Amerika svađa sa susedom bez koga neće moći. A mi, mi smo mogli da se otreznimo. Jasno se videlo: džaba krečimo!

Koliko god da se povijamo i nudimo svoje prijateljstvo našim ubijačima i podastiremo svoju poslušnost, dobra od toga videti nećemo. Kad ta antitolerantna arogancija moći nije našla nijedan jedini razlog da pruženu ruku prijateljstva ne odbaci signorancijom i bandoglavim prezirom, onda je jasno – valjda i poslednjem evrofilu, ili kako već da nazovemo ljude željne zapadne milosti – da je slikoviti odnos senatora Mekejna jedini odnos koji mi možemo da očekujemo. Toliko smo mogli da naučimo.

BOMBE OTREZNILE RUSE

INTERVJU KAO POUKA: Oliver Stoun
INTERVJU KAO POUKA: Oliver Stoun

A veliki reditelj Oliver Stoun jasno je iscrtao šta je sve postjeljcinovska Rusija – i dalje velika nuklearna velesila! – nudila Zapadu, za zajedničko uspostavljanje trajnog mira i prosperiteta, i kako je sve odbacivano kao smrdljivi sir. I kad je tako Rusiji otvoreno poručeno da u slobodnom svetu može dobiti samo ropsku ulogu i da bude Zapadu bezuslovno poslušna, jasno da položaj Srbije može biti samo mnogo, mnogo gori.

To je lekcija, koju bojim se u srpskom kompradorskom establišmentu nema ko da čuje. Šteta, jer pre dve decenije Rusiji je „srpska lekcija“ bila tačka zaokreta. Priča Solženjicin: „Kad sam se vratio u Rusiju 1994, ovde sam zatekao svoro obožavanje zapadnog sveta i državnog uređenja zapadnih zemalja. Treba priznati da u tome nije bilo stvarnog znanja i svesnog izbora koliko prirodnog okretanja leđa boljševičkom režimu i njegovoj antizapadnoj propagandi. Situaciju je najpre izmenilo surovo bombardovanje Srbije. To je obeležilo crnom, nepopravljivom crtom odnos prema Zapadu – i istine radi, treba reći, u svim slojevima ruskog društva.“

Tako se iz pepela otrežnjenja podizala putinovska Rusija. Roblje zaslepljeno sjajem „koka kole“, „nutele“, „marlboroa“ i „ikee“ protrljalo je oči i zbacilo „srebrne lance“. Zapad je nešto drugo. oduvek.

Da niko kao Petar Veliki, na primer, nije tako širokogrudo plaćao zapadnjačko prijateljstvo. Lično je, u carskom statusu, išao u holandske luke da zasuče rukave i svojim rukama pravi brodove. Dočekivao je zapadne flote i gostio mornare. Okruživao se zapadnim vojnicima, trgovcimai graditeljima. Oblačio svoje stanovnike u nemačku odeždu i brijao im brade. Ali kad je u nekom trenu pomislio da bi mogao biti partner, da uz njihovu tolerantnost čini dobra koja ioni čine i primenjuje znanja koja je od njih učio kao najbolja – bio je odbačen kao strano telo.

ODBAČENO SVE ŠTO JE RUSIJA PONUDILA: Detalj iz intervjua Vladimira Putina sa Oliverom Stounom
ODBAČENO SVE ŠTO JE RUSIJA PONUDILA: Detalj iz intervjua Putina u Kremlju sa Oliverom Stounom

A ponadao se – piše američki istoričar Robert K. Mesi u biografskom delu o Petru Velikom, „da će ruska roba moći da se prevozi na zapad u ruskim trgovačkim brodovima“ i da se prodaje za bolju zaradu. Da, deluje logično, ako te neko uči slobodnoj trgovini da i ti poželiš da se ponašaš kao slobodan čovek koji sve svoje sposobnosti koristi da u slobodnoj konkurenciji postane što uspešniji. Ali, kako su to odavno objavili Rimljani, „Quod licet Iovi, non licet bovi“ – a posle pojednostavili Amerikanci: „Do what we say, not what we do!“ – pred Velikim Petrom isprečilose ono što američki istoričar objašnjava s benevolentnim razumevanjem: „njegovu zamisao je osujetila jedna stara predrasuda koju su još davno nametnule zapadne pomorske države!“ Svoje nasilje, svoj nemoral, zapadna kultura neskriveno i s ugrađenim značajem osećaja značaja gordosti, doživljava kao plemenitost. I nikada u toj kulturi Petko nije dobio status ravnopravnog građanina s Robinsonom.

ODGOVORNOST ŽRTVE

Konkretno: „U doba Novogoroda, kad su ruski trgovci želeli uistinu da izvoze proizvode sopstvenim brodovima, trgovci Hanzeatske lige udružilisu se protiv njih, insistirajućina tome da rusku robu kupuju samo u Novogorodu… U kasnije doba jedan trgovac iz Jaroslavlja poneo je brodom tovar krzna da ga proda u Amsterdamu, ali usled dogovora udruženih holandskih kupaca nije uspeo da proda ni jedno jedino krzno i morao je sve da vrati u Arhangelsk. Tamo ih je odmah po dobroj ceni kupio isti onaj holandski trgovac koji je bio i vlasnik broda koji je krzna vratio u Rusiju“.

„GLAVNI GLUMAC“ UPOZORIO PLANETU: Vladimir Putin
„GLAVNI GLUMAC“ UPOZORIO PLANETU: Vladimir Putin

Događaj kao da ilustruje izjavu nekog našeg dobrog prvog ministra koji nas gura u EU, objašnjavajući da je to „put bez alternative“, jer „eto, s njima imamo najveću razmenu“. kakav račun! Što više gubimo u razmeni, to je argument tih „mislilaca“ utemeljeniji. Što nas njihove strane investicije uteruju u dublju bedu, to je naš progres veći. Što smobriselskim nalozima poniženiji, to smo bliži „evropskoj porodici naroda“. Što imamo više ministara u srpskoj vladikoji se otvoreno bore protiv Južnog ili Turskog toka, to se predstavljamo kao suverenija država.

Što bude više Katalonija u Evropi, to će nam naši pregovarači istrajnije nametati stolicu u UN za Kosovo, kao rešenje sto puta bolje od kiparskog. Što NATO bude više maltretirao planetu, to će nas naši dobri kompradori više privoditi znanju da jesmo, ipak jesmo, mi, takvi mali i beznačajni, jedini počinili genocid. Što budemo otkrivali veće razmere delovanja osiromašenog uranijuma na našoj deci, to će naše prijateljstvo prema onima koji su nam ga darivali biti veće i, valjda, iskrenije.

Jer, šta bi drugo imogli oni koji su bili direktne žrtve sile koja je „započela 13 ratova u proteklih 30 godina, potrošila 14 biliona dolara i zbrisala stotrine hiljada ljudskih života sa zemaljske kugle“ (Stoun). Žrtve moraju da znaju da su one odgovorne za sva ubijanja, pljačkanja i razaranja, jer zapadni ratovi uvek su „pravedni ratovi“.

Zato je, valjda, nama kazivano kako je normalno da se nama od smanjenih plata i penzija odnese neka sumica kojom bi se podržala kampanja kandidatkinja za predsednika tog „vojno-industrijsko-sigurnosno-finansijsko-medijskog kompleksa“, a koja je obećavala da ništa u toj pravednosti neće menjati. Jer moramo, sugerisano nam je, i mi obezbediti da nam oni opet pomognu kako su nam i dosad nesebično pomagali!

A Oliver Stoun, nasuprot našem zvaničnom razumevanju Pravde, Istine i Dobra, umeo je da samo pomoću jednog glumca – koji je dinamike slike radi, malo igrao hokej, malo vozio auto, pokazivao ikone i svojoj rezidenciji, a najdužće sedeo u kremaljskom okruženju iz koga se vekovima vlada najvećom zemljom na svetu – pokaže šta se dešava i šta svako normalan može da očekuje. Nemci su imali formulu „sto za jednog“ i zato su oni „naši prijatelji“. A ovi koji su uložili 14 biliona, naši „najveći prijatelji“ – ne broje. Formula je: koliko bude trebalo. Ko preživi – pričaće: kako je divno kad ti demokratija rascopa glavu. Naši kompradori veruju kako ćemo takvu „evropsku budućnost“ bez sumnje usvojiti kaosvoje dostignuće. Valjda „najveće dostignuće“, jer drugačije, sudći polekciji iz Stounovog filma, neće biti moguće

Izvor: www.geopolitika.rs

 

Najnovije

Guskova: Vučić će se odreći zemlje predaka

Postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Кosova, Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći, kaže Jelena Guskova, šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Ruske Akademije nauka

Pravoslavni podvig lepe Bosiljke

Bosiljku Rajčić iz Pasjana kod Gnjilana oteli su Albanci iz oblićnjeg Depča, ne bi li je poarbanašili, a kada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je, a njeno raskomadano telo razbacali po selu

Čika Đorđe bdije nad Zejtinlikom

Upoznao sam ga 1998. godine na Zejtinliku na svećanoj proslavi 80. godišnjice od okončanja Velikog rata, kada se prvi put kako brine o srpskim herojima Đorđe Mihailović odenuo u kompletnu uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata

Na putu promene javne svesti

Sekularno sveštenstvo ne oblikuje svoje tvrdnje u njihovoj vezanosti za istinu i činjenice nego u njihovoj upotrebljivosti u odnosu na politički nalog koji sledi, pa se tako u „Peščaniku“ i „Vremenu“ plasira laž o kosovskom zavetu, da bi postala istina o političkoj odluci koju treba doneti o Кosovu i Metohiji
Lemon Berry Studio