“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
ŠTA ČEKA SRBE U 2018: Sačuvati ili predati Kosovo?
DIREKTNO

Šta čeka Srbe u 2018. godini?

ŠTA ČEKA SRBE U 2018: Sačuvati ili predati Kosovo?

Greška naših političara u vezi sa Kosovom je što su procenili da vreme radi protiv nas, da treba da požurimo i spasimo što se spasti može; zbog čega Srbija ne može politički i diplomatski da se osloni na Rusiju, da bi sačuvala Kosmet u sastavu Srbije; vreme radi za Srbiju, a ne za Kosovo

Srbe čeka izdaja Kosmeta!

Možda je odgovor na pitanje iz naslova dao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sažimajući višemesečne optužbe na račun vlasti kanalisane van najuticajnijih medija, kao plod paralelnog dijaloga o Kosovu koji se, uprkos nastojanjima da sve bude pod kontrolom, sve više otima i nagoveštava duboki politički raskol unutar srpskog društva u nedeljama koje dolaze. Time se može objasniti i stepen kampanjske mobilizacije zvaničnika iz vrha vlasti i njihovih službenih analitičara i nazovi novinara, koji u takvom istupanju jednog od najautoritativnijih vladika SPC-a vide da se nešto krupno valja iza brda.

OPROŠTAJ OD OLIVERA: Tragičan događaj koji je povećao neizvesnost kosmetskog raspleta
OPROŠTAJ OD OLIVERA: Tragičan događaj koji je povećao neizvesnost kosmetskog raspleta

Kada se tome doda neuobičajeno ovozemaljski direktno definisana Božićna poslanica patrijarha Irineja, sa akcentom na očuvanju Kosmeta i borbi protiv „bele kuge“, a nešto ranije i otvoreno pismo patrijarhu umirovljenog vladike hercegovačkog Atanasija, koji je takođe koristio istu reč kao i mitropolit Amfilohije, usput tražeći sazivanje vanrednog Svetog arhijerejskog sabora SPC zbog „veleizdaje“ – na šta mu nikad nije odgovoreno – onda je jasno da je počeo završni čin unutrašnje borbe za očuvanje Kosmeta.

PRETNJA SVEOBUHVATNOG SPORAZUMA

Pri tome, srpsku kosmetsku glavobolju dodatno su pojačala dva neočekivana događaja: vremenski gledano prvo, svojevrsna lična izjava patrijarha Irineja, dakle istog onog poglavara koji je sa ostalim arhijerejima potpisao Božićnu poslanicu, crkvi neprimeren panegirik o karakteristikama aktuelnog predsednika države koga nam je sam Bog poslao i, drugo, mučka teroristička likvidacija jednog od ljudski i politički najpoštovanijih Srba na Kosmetu Olivera Ivanovića, koja nam je pokazala svu perifidnost međunarodne zajednice i maksimalnu nemoć aktuelne vlasti da izađe iz začaranog kruga umišljene mirotvoračke misije do poslednjeg Srbina.

Na čemu se temelje do sad najžešće optužbe na račun predsednika i politički najmoćnijeg čoveka Srbije? Primetno je da najteže reči stižu iz krila crkve i krugova onih srpskih intelektulaca koji su van političke kontrole vladajuće stukture, čime su do sada održane sesije zvaničnog Dijaloga o Kosovu pretvorene u svojevrsnu političku karikaturu, uprkos propagandnom medijskom naporu da se tako organizovana događanja predstave kao izraz volje pojedinih stručnih ili profesionalnih delova društva i spontanog odgovora na tobožnji patriotski zov sa vrha države.

SRBIJA DALJE OD KOSMETA NEGO 2012: Slobodan Samardžić
SRBIJA DALJE OD KOSMETA NEGO 2012: Slobodan Samardžić

Argumenti sa kojima se dijalog pretvara u prah i pepeo polazi od činjenice da je Vlada Srbije, prihvatajući Pregovarački okvir za pristupanje EU 21. januara 2014. godine prihvatila i tačku 23. tog dokumenta koji predviđa da Srbija sa Kosovom potpiše obavezujući pravni akt o sveopštoj normalizaciji odnosa. Sveobuhvatna normalizacija znači da Srbija preda ono što još nije: stolicu Kosovu u OUN, klasično funkcionisanej režima granice kao sa svakom drugom nezavisnom državom… Pritisci koji stižu iz sveta, od naših „osvedočenih prijatelja“ uveravaju nas da u narednih šest meseci treba očekivati da Tači i Vučić potpišu takav sporazum, čime bi srpska vlast saučestvovala u stvaranju nezavisnog Kosova. Reč je zapravo o predaji Kosova, kapitulaciji koja se raznim smicalicama i prevarama krije pod firmom Dijaloga o Kosovu.

Argumenat koji ide u prilog ovakvim optužbama na račun vlasti svakako je i podatak da je kraj pregovora o Briselskim sporazumima označen polaganjem zakletve srpskih sudija pred Hašimom Tačijem, što svoje praktične posledice na najgori način pokazuje povodom istrage ubistva Oivera Ivanovića, kada se ništa bitno ne događa u prvim danima presudnim za nalaženje izvršilaca i nalogodavaca. Nije li time i zvaničnoi praktično potvrđeno da je Srbija de facto priznala pravosudni sistem tzv države Kosovo.

SRBIJA PREDALA SVOJE INSTITUCIJE

ZAKLELI SE PRED TAČIJEM: Srpske sudije i tužioci
ZAKLELI SE PRED TAČIJEM: Srpske sudije i tužioci

Sve su to kockice koje lagano oslikavaju mozaik u kome se nagoveštava da je Srbija mnogo dalje od Kosmeta nego 2012. godine, kada je sadašnja politička garnitura preuzela posao glavnih političkih izvršilaca. Od tada mnogo toga je urađenog loše po Srbe i Srbiju: ukinut je EPS na severu i podržano osnivanje ćerke firme koja posluje u okviru energetskog sistema Kosova, lažnoj državi predat je međunarodni telefonski broj, prihvaćena je integracija srpske policije i sudstva u sistem države koju navodno nikada nećemo priznati, jednom rečju, “direktno su predate one funkcije, službe i institucije kojima je do tada raspolagala država Srbija”, rekao je argumentujući krivicu aktuelnog predsednika Srbije dr Slobodan Samardžić, na jednom od alternativnih okruglih stolova na temu Kosova.

Kada se tome doda učešće Srpske liste ne samo na lokalnim izborima, već i na nivou države Kosovo u vladi Ramuša Haradinaja, što nije predviđeno Briselskim sporazumom, kao i činjenica da osim Srpske liste nema nijedne druge koja deluje među Srbima na Kosmetu a da joj je centrala u Beogradu, dovoljno govori o svojevrsnom političkom monopolu. Nezvanično, takav odnos zvaničnog Beograda prema političkom identitetu Srba na Kosmetu bio je uzrok mnogih nesuglasica i sa nedavno ubijenim Ivanovićem, za koga se posle smrti govori da je smetao i Albancima i Srbima.

U svetlu svih ovih nespornih činjenica nije teško proceniti kako zvuči često ponavljana floskula da se “Briselskim sporazumom Srbija vratila na Kosovo”. To bi podrazumevalo da je povratak uspešan i da je uz ove silne ustupke država Srbija nešto i dobila, a Srbi na Kosovu da makar mirnije i spokojnije žive. Nažalost, ni na jednom od ovih polova ništa nije pozitivno. Država je najavljivala da će iskorak posle Briselskih sporazuma biti Zajednica srpskih opština, ali od toga – ništa. Ispostaviće se da su državni pregovorači lagali svoje podanike, jer je ZSO nešto na šta su se Albanci obavezali Aneksom 4 Ahtisarijevog plana koji je kasnije pretočen u član 134. Ustava Kosova i Zakon o lokalnoj samoupravi. Albanci su već bili obavezni da omoguće ZSO, tako da je Srbija dobila ono na šta su se Albanci već jednom pristali. Na stranu što i to što je drugi put dobijeno nije ostvareno, ali zato svi politički akteri Srba pod kontrolom zvaničnog Beograda o tome – perfidno ćute.

BEOGRAD OTPLAĆUJE ŠIPTARSKE DUGOVE

ŠTA JE SRBIJA DOBILA USTUPCIMA KOSOVU: Karta sa obeleženim područjima na Kosmetu gde žive Srbi posle marta 2004
ŠTA JE SRBIJA DOBILA USTUPCIMA KOSOVU: Karta sa obeleženim područjima na Kosmetu gde žive Srbi posle marta 2004

Kao šlag na ovu lažnu patriotsku tortu može da posluži podatak da MMF-u, Svetskoj banci i drugim međunarodnim finansijskim institucijama Srbija uredno otplaćuje dug Kosova. Uz to idu i najave da će se promenom Ustava Srbije legalizovati otimanje Kosova. Teško je naći u savremenosti, bližoj ili daljoj prošlosti da je neka država bila tako pažljiva i širokogruda prema svojim separatistima kao što je to Srbija, pa su se u javnosti već čuli cinični predlozi kako bi pored uglednih američkih lidera neka od prištinskih ulica mogla da ponese i naziv po nekom od srpskih političara široke ruke.

Pored kontinuiteta loših poteza u bližoj prošlosti, koji su dodatno udaljili Kosmet od Srbije, demagoška briga o potomcima kojom se zvanično pravda otvaranje Dijaloga o Kosmetu druga je grupa argumenata zbog kojih politički analitičari u Srbiji gledaju sa skepsom na dalju sudbinu kolevke srpstva.

“Aleksandar Vučić vodi takvu neracionalnu politiku iz prostog razloga što je osnovna poluga u njegovoj unutrašnjoj vlasti spoljna podrška. To je jedna vrsta razmene: zaštita za pokornost. On dobija zaštitu od međunarodnog faktora da bi im bio pokoran i sprovodi njihovu politiku”, smatra Slobodan Samardžić, predsednik Državotvornog pokreta, dugogodišnji stručnjak koji se bavi pitanjem Kosova i Metohije i kao analitičar i jedno vreme kao resorni ministar u Vladi Vojislava Koštunice zadužen za južnu srpsku pokrajinu.

Glas razuma koji stiže iz srpske javnosti polazi sa pozicija suprotnih od one predsednika Srbije. Umesto neobjašnjive žurbe, interes Srbije je da – sačeka. Budući da Brisel više ne predstavlja ozbiljan faktor u međunarodnim odnosima sada je momenat da se dosadašnji pregovori proglase neuspešnim i da se pokrene inicijativa da se rešavanje ovog pitanja vrati u UN, da se zatraži diplomatska i politička pomoć Rusije za rešavanje kosmetskog pitanja, da se pokrene inicijativa za povratak prognanih sa prostora Kosmeta i da se aktivno učestvuje u razobličavanju zapadne propagande koja je vođena protiv Srbije.

“Ako je Sirija u ratnim uslovima uspela da očuva celovitost svoje zemlje zahvaljujući Rusiji, zbog čega Srbija ne može politički i diplomatski da se osloni na Rusiju da bi sačuvala Kosmet u sastavu Srbije. Zbog čega naša zemlja to ne traži?” – pita Dragana Trifković, direktor Centra za geostrateške studije.

NE ŽURITI SA KONAČNIM REŠENJEM

Prema svedočenjima Srba sa Kosmeta, Albanci su u velikoj krizi, masovno odlaze na zapad, veliki je kriminal među njima, ogromne socijalne razlike, nacionalno su se ispraznili, nema investicija, nema radnih mesta, nema ničega. Zašto onda žuriti sa rešavanjem? “Tri četiri porodice vladaju Kosovom, svi ostali su prinuđeni da odu. Njima se zato žuri, a ne nama”, primećuje Marko Jakšić.

Ambicije da je sada moguće postići konačno rešenje sasvim su pogrešne. To je dobronameran stručan savet Vladislava Jovanovića, dugogodišnjeg diplomaea od karijere, bivšeg šefa diplomatije u dva mandata i jugoslovenskog ambasadora u Vašingtonu, čoveka koji je ostavio neizbrisiv trag u istoriji diplomatije Srbije i Jugoslavije u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

KOSOVO NIJE TRAJNO ZAMRZNUT KONFLIKT: Vladislav Jovanović
KOSOVO NIJE TRAJNO ZAMRZNUT KONFLIKT: Vladislav Jovanović

“Greška naših političara u vezi sa Kosovom je što su procenili da vreme radi protiv nas, da treba da požurimo i spasimo što se spasti može. Da li je to njihova procena ili su to pitanje otvorili oni koji su im pomogli da dođu na vlast ne znamo, ali smo na osnovu takvih pogrešnih procena požurili, pristankom na Briselske pregovore. Kosovo nije trajno zamrznut konflikt i neće trajati sto godina kako se često neoprezno sugeriše”, rekao je nedavno Jovanović u ekskluzivnom razgovoru za portal Global Serbia.

Koje su to nesporne činjenice koje idu u prilog ovakvoj političkoj strategiji?

Prvo, Srbija učvršćuje svoj stav da neće nikada priznati Kosovo.

Drugo, broj zemalja koje su do sada priznale Kosovo, ako je taj broj tačan, počeo je da se osipa.

Treće, vreme radi za Srbiju a ne za Kosovo. Već devet godina ta bumerang država u srcu Evrope nije priznata od OUN, sve manje su šanse da će to i biti, a oni tu hipoteku ne mogu dugo da drže na sebi, jer je ta tvorevina rezultat protivpravnih radnji.

Nema nikakve sumnje da će se Srbija i dalje oštro deliti oko dalje sudbine Kosmeta. Nedopustivo je da se pod firmom Dijaloga o Kosovu plasiraju prevashodno zvanični stavovi i ono što mnogobrojni politički poltroni procenjuju da bi se dopalo najmoćnijem čoveku u Srbiji. Iako se Aleksandar Vučić još nije lično izjasnio, dajući sebi lažni ekskluzivitet u izjašnjavanju o najneuralčičnijoj tački srpskog političkog prostora danas, u javnosti kao da ne postoji opcija o kojoj govori ugledne diplomate i inteletualci – ne žuriti, sačekati, vreme radi za Srbiju…

“Ako ostanemo čvrsti na izazivački poziv i samo kažemo ‘ne damo’ onda će Amerika morati da promeni stav i dođe kod nas sa pitanjem šta želite za uzvrat da rešimo ovo pitanje. E, to bi bili pravi pregovori. A onda bismo imali fakturu – preko Kosova se rešava i RS”, kaže Vladislav Jovanović.

 

 

 

Najnovije

Bez borbe se Gračanica ne predaje

Ukoliko dođe do stalnog članstva Кosova i Metohije u UN prirodna posledica će biti ono što je predmet već decenijskog nastojanja: to je da se Gračanica i Dečani u Unesku izvedu iz državnopravnog okvira Srbije

Zapuštena srpska groblja u Makedoniji

Od vojničkog groblja u Bitolju, skrajnutih memorijala poput onih u Ohridu ili Prilepu, do u šiblje i korov zaraslog spomenika i kosturnice u Čelopeku, rasuta obeležja, kosturnice, groblja i humke palih srpskih vojnika, na ukrštenim putevima istorijskih zbivanja na ovim prostorima razotkrivaju neznanje

Amerika mnogo popušta Kini

Svet u kom su saveznici SAD i Кina bezbedniji je od onog u kom su saveznici Кina i Rusija, moramo to da sprečimo, da pokušamo da neutralizujemo Rusiju, da im se ne predamo, ali da ih ne tretiramo kao da su država trećeg reda, smatra ugledni američki biznismen

Crni eksponati za decenije sramnog ćutanja

Ove godine za Dan holokausta svet se posebno osvrnuo na jasenovačke mučenike, uprkos otporu zvanične Hrvatske da se zabrani Izložba o Jasenovcu na Ist Riveru u Njujorku, podsećajući i nas da prestonica Srbije nema svoj Muzej o najvećem stratištu Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu

Generacija sebičnjaka

Već godinama živimo u atmosferi vanrednog stanja, u zemlji opustošenih institucija, bezakonja u svim oblastima, ekonomski razoreni, nacionalno poniženi, kulturno zaostali, a moja generacija misli samo na svoje doživljaje i vlastita zadovoljstva, kaže Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”

Nema iskrene i trajne pomoći sa Zapada

Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti, jer i kad se predamo oni će nastaviti da nas ”tepaju”, govorio je 2007. godine jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca u emigraciji Marko S. Marković (1924-2012) iz Orleana kraj Pariza
Srpski poslovni Almanah - Veliki