“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
SRPSKI JEZIK UGROŽEN U SRBIJI: Profesor dr Veljko Brborić
ODUMIRANJE JEZIKA

Srpski ugrožen u Srbiji

SRPSKI JEZIK UGROŽEN U SRBIJI: Profesor dr Veljko Brborić

U osnovnim školama srpski jezik je u ukupnoj nastavi zastupljen sa manje od pet odsto, u srednjim školama taj procenat je još nepovoljniji, a na univerzitetima srpski se uči samo na filozofskim, filološkim i učiteljskim fakultetima, ističe prof dr Veljko Brborić

Ministarstva u Srbiji kojima je zadatak da brinu o jeziku ne vode nikakvu politiku. Nepismenost velikog broja građana čini našu realnost,  po toj statistici Srbija je najgora u Evropi. Kod nas još uvek ima onih koji se prstom potpisuju. Uz to, prema rezultatima istraživanja postoji stihijski prodor nepotrebnih stranih reči. Očigledno je i potiskivanje ćirilice iz javne i službene upotrebe. Zato, moramo se odupreti uništavanju ćiriličnog nasleđa, ne smemo dozvoliti reviziju srpskog jezika i pisma.

Na ove reči srpskog akademika Predraga Pipera podsetio je nedavno šef katedre za srpski jezik Filološkog falulteta Beogradskogh univerziteta profesor Veljko Brborić, vraćajući ponovo u fokus pažnje javnosti u Srbiji našu komociju, nebrigu i nezainteresovanost za srpski jezik i njegovu sudbinu u vremenima kada se sa najviših mesta zagovara “promena svesti”, a identitetske karakteristike nalaze na udaru agresivnog globalizma. Povod za ponovnu raspravu o mestu srpskog jezika u aktuelnom životu Srba bila je redovna konfererncija koja okuplja novinare iz medija regiona i dijaspore, a koja je sebi u organizaciji UNS-a i Uprave za dijasporu MSP-a sebi stavila u zadatak brigu o srpskom jeziku.

PROMAŠAJ U OSNOVNOJ ŠKOLI

Već sama činjenica da se posle dužeg vremena razgovaralo o ugroženosti maternjeg jezika u Srba predstavlja veliki iskorak, jer se u široj javnosti uglavnom o tome govori sa stanovišta odumiranja srpskog među našim ljudima u rasejanju, rada dopunskih škola, uključujući tu inerciju i zastarele metode zbog kojih su u pojedinim zemljama ad hoc osnovane privatne škole srpskog jezika imale bolji ugled i učinak među našim ljudima nego one iza kojih je stajala država.

NIJE UGROŽENA SAMO ĆIRILICA: Opasnost se nadvila nad kompletnim srpskim jezikom
NIJE UGROŽENA SAMO ĆIRILICA: Opasnost se nadvila nad kompletnim srpskim jezikom

Međutim, sudeći prema podacima koje je izneo prof dr Veljko Brborić, srpski jezik ugrožen je – u Srbiji. Razgovarati o njegovoj marginalizaciji u svetu, na slavističkim katedrama ili u srpskim zajednicama širom sveta nema smisla kad se znaju podaci o onome što se događa u Srbiji. Pri tome, nigde kao na ovom polju nije očigledno koliko Srbi najviše rade sami protiv sebe, a masovnu kuknjavu bez konkretne akcije o nespornoj ugroženosti ćirilice danas prekriva realna ugroženost srpskog jezika u celini – u Srbiji.

“Struka već dugo i uporno govori da je srpski jezik u sistemu obrazovanja prilično skrajnut, da ne kažem marginalizovan, a govorim pre svega o broju časova. Neki zagovaraju uvođenje starnih jezika, neko informatičkih, a najzgodnije je udariti po srpskom jeziku, jer on navodno ima najveći broj časova. Ako pogledamo kako to izgleda, od I do IV razreda srpski jezik se izučava pet časova nedeljno, od V do VIII razreda četiri časa nedeljno, u srednjim školama, recimo gimnaziji opšteg smera, četiri časa nedeljno, a u stručnim školama znatno manje, bez obzira da li je reč o trogodišnjim ili četvrogodišnjim školama”, ističe naš sagovornik.

Pogled u prolost pokazuje da smo u XIX veku imali devet ili deset časova srpskog jezika, ali je tada srpskog školstvo bilo organizovano po modelu zapada, prema onome što su tada imale Francuska ili Austrija. Između dva svetska rata od 1918. fo 1941. to je bilo osam časova, posle Drugog svetskog rata prvih godina stali smo na sedam, da bi to skraćivanjem radne nedelje na pet dana i uvođenjem novih predmeta klizilo naniže. Danas smo stigli do frapantnog podatka da je u ukupnoj strukturi predmeta, srpski jezik u osnovnoj školi zastupljen sa 4,6 odsto u proseku.

“Ako pogledamo zemlje u regionu to izgleda ovako: u odnosu na gotovo sve zemlje i Rusiju, Belorusiju, tamo je svuda više od sedam, a u Srbiji manje od pet časova nedeljno. Što se tiče srednje škole i ona negde zaostaje, ali to zaostajanje nije tako veliko kao u slučaju osnovne. Kod nas se zaostajanje desilo u prvom redu u mlađim razredima osnovne škole i tu ozbiljno kasnimo u odnosu na okruženje”, veli Brborić, potkrepljujući to više nego negativnim podacima.

Francuzi od I do IV razreda imaju 10 časova francuskog jezika, Turci u I i II razredu imaju 10 časova,u III i IV osam, prosek je 9. Rusi u I i II imaju 10, u III osam, u IV sedam časova, prosek 8,75  i to je skoro duplo više nego u Srbiji. Od nas su u tom pogledu neuporedivo bolji i Slovenci i Mađari i Ukrajinci.

KATASTROFALNO ZAOSTAJANJE

“Brojke su neumoljive a zaostajanje je katastrofalno takođe i u srednjoj školi”, komentariše profesor, ukazujući na još jednu dimenziju marginalizovanja srpskog jezika. Za nastavu srpskog jezika kod nas se kaže da se ništa ne čita, da se književnost ne radi, pa se postavlja pitanje šta se obrađuje i uči u srednjoj školi. U osnovnoj školi je odnos književnosti i jezika ujednačen, dok je u srednjoj školi u prvoj godini za književnost namenjeno 88 časova, a samo 32 časa za jezik.

KO JE ODGOVORAN ZA JEZIK: Povremene akcije mnogo ne pomažu
KO JE ODGOVORAN ZA JEZIK: Povremene akcije mnogo ne pomažu

Ako niste profesor srpskog jezika ili učitelj, a radite kao nastavnikili profesor nekih drugih predmeta, vrlo je izvesno da posle osnovne škole praktično nemate ni jedan čas o jezičkoj kulturi, ni jedan čas o srpskom jeziku i pravopisu. Dakle, ono što ste naučili sa 15 godina to vam je, pod uslovom da ne zaboravljate. Praktično, srpski jezik na univerzitetima postoji samo na filozofskim, filološkim i učiteljskim fakultetima, na svim osdtalima uči se i po dva strana jezika, ali srpski ne.

“Jedina svetla tačka u poslednje vreme je otvaranje Centra za obrazovanje „Vuk Karadžić“ u Tršiću i tu bi se moglo nešto dešavati na liniji suprotstavljanja ovim procesima o kojima govorim”, ističe naš sagovornik napominjući da ima predloga da se srpskom jeziku obezbedi nadpredmetni status, što nije naš pelcer, a što su ozbiljni narodi odavno primenili kako bi zaštitili sopstveni jezik.

Katastrofalna situacija sa srpskim jezikom na unutrašnjem planu reflektuje se i na stanje sa srpskim jezikom na ogromnom broju slavističkihh katedri u svetu. U vreme hladnog rata slavistika je bila značajna za ceo svet. I na taim slavističkim katedrama srpskohrvatski jezik veoma je dobro stajao. Nije bilo ni jedne ozbiljne slavističke katedre da nema srpskohrvatskog jezika. Negde je on bio studijska grupa, negde kao izborni, a negde kao pomoćni predmet.

“Ono što se dešavalo krajem prošlog veka – nestajanje države, nestajanje zajednice, nastajanje novih jezika – učinilo je da srpski jezik prođe gore nego bos po trnju. Svi drugi pored nas su u to vreme bili aktivniji nego mi, na šta im ne treba zamerati, imali su pravo. Bili smo pasivni i načisto smo nastradali”, veli rezignirano profesor Brborić i ilustruje podacima.

SRPSKI SAMO NA DESETAK KATEDRI U SVETU

U ovom trenutku ako hoćete da istražite gde se izučava slovenački jezik u svetu, sa dva klika na računaru saznaćete to i odmah ćete videti da ima 57 lektora, koji su to lektori, njihova imena i adrese elektronske pošte. Ako želite da saznate gde se izučava hrvatski jezik videćete da je to više od 60 slavističkih katedara, a ako zatražite gde se izučava srpski jezik onda ćete imati veliku muku da pronađete tih 10-15 mesta. U jednom trenutku se u Francuskoj na 11 katedri izučavao srpskohrvatski jezik i bilo je toliko časova da je radilo čak 18 lektora. U ovom trenutku u Francuskoj imamo jednog i po lektora.

POTISKIVANJE IZ JAVNE I SLUŽBENE UPOTREBE: Da li će pomoći Centar u Tršiću
POTISKIVANJE IZ JAVNE I SLUŽBENE UPOTREBE: Da li će pomoći Centar u Tršiću

Kad je reč o regionu, srpski se u Bugarskoj izučava na četiri univerziteta, imamo jedva jednog lektora, srpski se u Rumuniji izučava na dva univerziteta, imamo jedva jednog lektora, u Mađarskoj imamo pet hrvatskih lektora i ni jednog lektora za srpski jezik. Kad govorimo o slavističkim centrima, Australija skoro da nema srpskog, u Austriji srpskog nema nigde, ima ono što su oni preveli kao b/h/s jezik, ali nemamo ni jednog zvaničnog lektora, ako neko i predaje to nije naš čovek, a istovremeno ima u Austriji 70 lektora iz inostranstva. U Belgiji i Belorusiji nema lektora, u Češkoj, Danskoj i Finskoj nema srpskog jezika, u Grčkoj i Holandiji nemamo lektora, u Italijije slavistika potpuno zamrla, u Francuskoj je sveden na simboliku, U Kini imamo u dva grada, u Japanu nema, u Kanadi skoro da nema srpskog, u Nemačkoj jedva da imamo jednog i po lektora. U Norveškoj nema srpskog, u Poljskoj mnogo slavističkih katedara, u SAD skoro da nema državnog lektora, u Slovačkoj jedan lektor, a u Sloveniji je najbolji primer za region: oni u Beogradu imaju jednog lektora koga uredno plaćaju iako je kod nas svega 500 Slovenaca, dok Srbija uprkos tolikom broju Srba u Sloveniji nema lektora, jedno vreme je to radio profesor Osovnik, pa potom jedan Hrvat, Španija, Švedska i Švajcarska nemaju, čak u Rusiji imamo dva centra i samo jednog lektora, u Litvaniji nema, u Velikoj Britaniji smo sporadični i to zahvaljujući našim profesorima koji su otišli sa Filološkog fakulteta…

Na ove podatke koje je izneo profesor dr Veljko Brborić svako dobronameran i pametan ostaće bez komentara. Umesto toga podsetimo na zaveštanje oca Simeona, Stefana Nemanje na samrtničkoj postelji koje je zapisao Sveti Sava:

“Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju. Reč se može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reč u svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznačajniju reč svoga jezika. Zemlje i države se ne osvajaju samo mačevima, nego i jezicima. Znaj da te je neprijatelj onoliko osvojio i pokorio koliko ti je reči potro i svojih poturio. Narod koji izgubi svoje reči prestaje biti narod”.

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Fenix - Veliki