“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
SRPSKA DECA KAO BELO ROBLJE: Slučaj dr Mile Alečković pokrenuo je lavinu protesta i otvorio pitanje kriminalizovanja “zaštite dece” od roditelja i hranitelja
GEOPOLITIKA NA GLOBAL SERBIA

Srpska deca kao belo roblje

SRPSKA DECA KAO BELO ROBLJE: Slučaj dr Mile Alečković pokrenuo je lavinu protesta i otvorio pitanje kriminalizovanja “zaštite dece” od roditelja i hranitelja

Deca su uveliko postala vrlo profitabilan biznis, a sve preko onih koji bi bar deklarativno trebalo da se brinu o njima, među kojima kao saradnici najefikasnijih norveških kompanija za otimanje dece prednjače pojedinci iz resornog Ministarstva i centara za socijalni rad

PIŠE: Duško VELKOVSKI, GEOPOLITIKA

Nekoliko poslednjih slučajeva oduzimanja dece od bioloških ili hraniteljskih porodica otvorilo je niz pitanja, ali i dalo niz odgovora. Iako je trend, sada već tradicionalno, da se od istine beži, pokušaćemo da je približimo što većem broju čitalaca, jer bolja je i istina koja škodi, nego laž koja pomaže.

Prvo, koji je zajednički imenitelj, oduzimanja dece od bioloških roditelja, kao što je to, na primer, slučaj porodice Trkulja (u momentu oduzimanja devojčica je imala samo 6 godina), hraniteljske porodice kao što je to na primer slučaj prof. dr. Mile Alečković (ne manje važno – univerzitetski predmeti koje predaje Psihologija ličnosti, Psihopatologija ličnosti, Antropologija ličnosti, Кognitivna neuropsihologija, Psihologija stvaralaštva, Psihološke škole i pravci, Psihologija učenja 2, Psihologija manipulacije…), i sigurno ne poslednji slučaj porodice Milojković (oduzimanje bebe stare svega 20 dana)?

DECA SE ODUZIMAJU NA ISTI SUROVI NAČIN: Protest protiv Barneverneta u Norveškoj
DECA SE ODUZIMAJU NA ISTI SUROVI NAČIN: Protest protiv Barneverneta u Norveškoj

SUROVI BARNEVERNET SISTEM IZ NORVEŠKE

Na prvi pogled, svi gorepomenuti slučajevi ne mogu se staviti u istu ravan, osim u jednom – načinu na koji su deca oduzeta. Ne manje važno, a čime ćemo se ozbiljnije pozabaviti, jeste – zašto. Pitanje motiva osnovno je pitanje od koga se polazi u svakoj iole smislenoj istrazi koja teži da rasvetli, na primer, zločine sa margina sa koje su i došli. To svaki iskusni krivičar ili istraživački novinar zna.

Jedni su siromašni, drugi ne oskudevaju; neki su možda politički angažovani, drugi nisu; jedni su eksponirani u javnosti, drugi to uopšte nisu. Dakle, šta je to što spaja, ne samo ove, slučajeve oduzimanja dece iz porodica u kojima su ona rasla i kojima nije manjkalo ljubavi i topline? Odgovor je NAČIN na koji su oduzeta. U svim slučajevima (ne samo ovde pomenutim), način oduzimanja dece je isti – vrlo je surov i žestoko krši dečja prava, kako po domaćem zakonodavstvu, još više po međunarodnim standardima i konvencijama, a čiji je i Srbija potpisnik. O pravima roditelja i hranitelja da i ne govorimo, ali ćemo i o tome, naravno, govoriti, jer ćutanje nije dostojno čoveka.

Ako se malo bliže upoznate kako su deca oduzeta, primetićete da je „postupak“ vrlo neuobičajen za ovo područje, ali jeste uobičajen za model oduzimanja dece u sistemu ozloglašenog Barnevernet sistema, karakterističnog za skandinavske zemlje pre svega, naročito za Norvešku, koja je od ovoga napravila pravi vrlo unosan i neverovatno profitabilan biznis, ali i mnogo više od toga. Jedan tekst na ovu temu svakako nije dovoljan u odnosu na količinu podataka do koje se došlo istragom koja svakodnevno donosi nove detalje, a koji su predugo skrivani daleko od očiju obične javnosti.

VRHUNAC MANIPULACIJE: “Briga” o detetu koga otmičari nikad nisu ni videli
VRHUNAC MANIPULACIJE: “Briga” o detetu koga otmičari nikad nisu ni videli

Način kako se oduzimaju deca je, po pravilu i gotovo uvek, vrlo sadistički, bez trunke empatije a o samoj „brizi o deci“ nema ni govora, kao ni o tome da se radi o „najboljem interesu deteta“. Ne može biti najbolji interes nikoga da doživljava preteške psihološke traume koje će nesumnjivo doživotno ostaviti traga na detetu, roditeljima i onima koji se staraju o njima. Međutim, te prvobitne psihološke traume vrlo nasilnog oduzimanja dece, za čime nema potrebe jer se takav čin može odigrati i na drugačiji način (ako za time uopšte ima potrebe), samo je mala kap u moru onog što sledi nakon toga sa decom oduzetom na takav način.

Da je „život deteta ugrožen“ nekom procenom nekoga ko u životu nije video dete koje oduzima, ili zbog „anonimne prijave“ nekoga čiji se identitet i ne može ustanoviti ili se krije, floskule su i prazne mantre koje se ponavljaju u svim ovim slučajevima. U Srbiji ih aminuje Dragan Vulević, alfa i omega oduzimanja dece iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja, koji je više puta u javnim nastupima i sam menjao „svoje“ mišljenje.

DRAGAN VULEVIĆ – ALFA I OMEGA

ALFA I OMEGA OTIMAČINE U SRBIJI: Dragan Vulević
ALFA I OMEGA OTIMAČINE U SRBIJI: Dragan Vulević

Jedan od njegovih intervjua koji ovo potvrđuje možete naći i u Večernjim novostima u članku pod nazivom Država godišnje oduzme 500 dece, autor V. Crnjanski Spasojević, od 17. januara 2016. godine. U istoimenom članku on objašnjava pod kojim uslovima se deca mogu oduzeti iz primarnih porodica, kao i koliko dece godišnje oduzmu Centri za socijalni rad, a koliko bi zaista moglo, navodeći cifru od čak 400.000 godišnje (toliko se dečjih dodataka dodeljuje, pa je on tu izveo paralelu), a da je to sada samo oko 1.000. On takođe napominje da se roditelji gotovo uopšte i ne žale na Odluke Centara i Rešenja koja on potpisuje sada, čini se, kao na filmskoj traci.

„Slučajevi u kojima se roditelji bore da dobiju nazad svoje dete u Srbiji nisu toliko česti jer se kod nas deca izmeštaju iz porodice samo u krajnjoj nuždi, ukoliko roditelji kontinuirano rade na njihovu štetu, zanemaruju ih, zlostavljaju, krše njihova prava, ugrožavaju im zdravlje i bezbednost“, kaže Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno-nadzorne poslove u oblasti porodične zaštite pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. „Ti roditelji praktično sami sebe na neki način diskvalifikuju i ne pokazuju interesovanje da vrate decu. Na odluke centara o privremenom izmeštanju, Ministarstvo, kao drugostepeni organ, dobije tek 10-20 žalbi godišnje.

Na odluke suda o trajnom oduzimanju, žalbi je još manje“, navodi u ovom kontradiktornom tekstu Dragan Vulević. On dalje kaže da „se Srbija razlikuje od ostalih evropskih zemalja, posebno Norveške, koju su u poslednje vreme potresali talasi nezadovoljstva i protesti zbog prekomernog i neselektivnog oduzimanja dece“, ali ne kaže otkud nepregledni spiskovi njegovih zaposlenih na listama saradnika ozloglašenog norveškog Barneverneta, do kojih se u istrazi došlo, zatim kakva je veza komercijalnih nevladinih organizacija, udruženja, pravnih i privatnih lica sa Centrima za socijalni rad, ko, kada, kako i pod kojim uslovima sklapa Ugovore o „međunarodnom posredovanju za usvajanje dece“ i u kom svojstvu, kome se sve dostavljaju podaci o deci i zašto, dalje, zašto se prosleđuju podaci Norveškoj i norveškom Barnevernetu, ZAŠTO se prosleđuju podaci Univerzitetskoj bolnici Severna Norveška koja je deo Helse Nord RHF? Кome se još sve i ZAŠTO prosleđuju podaci? On ne kaže da su u pitanju čisto komercijalne firme, niti šta se sve krije iza toga. A krije se i previše…

ULOGA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD

PERFIDNA ULOGA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD: Zaposleni u centrima saradnici stranih kompanija za “brigu o deci”
PERFIDNA ULOGA CENTARA ZA SOCIJALNI RAD: Zaposleni u centrima saradnici stranih kompanija za “brigu o deci”

Psiholog gradskog centra za socijalni rad Smilja Igić ujedno je i suvlasnik profitabilne, komercijalne organizacije pod nazivom Crisis Centre for Men Serbia („Кrizni centar za muškarce“), a koja se pojavljuje i u drugim vidovima različitih organizacionih oblika. Na ovoj listi mogu se videti i pronaći i drugi zaposleni u centrima za socijalni rad. U interesu deteta? Ili u interesu profita? Možda u interesu poboljšanja demografske slike Norveške? Jedna slika govori više od hiljadu reči, pogledajmo je dobro:

Кoje su to „nevladine organizacije“ u pitanju, koje agencije za takozvano „posredovanje za međunarodna usvajanja dece“ (Adoptionscentrum iz Švedske, Atid Hayeladim iz Izraela i nebrojene druge, koje se, zbog limitiranosti teksta nažalost neće pojaviti u ovom članku, a koje niču kao pečurke posle kiše i koje posećuju Centre za socijalni rad ugovarajući ŠTA?), pitanja su od opšteg, dakle javnog interesa i neshvatljivo je da ti ugovorni odnosi budu toliko zavijeni velom tajne. Čim se nešto toliko skriva, znači da tu nešto debelo nije u redu jer, da je u redu, ne bi se skrivalo. A previše se toga skriva.

Кo to sve ima pristup dati (podacima) nesumnjivo najosetljivijih kategorija stanovništva tj. dece? Neka od njih, proverom je utvrđeno, čak nisu ni upisana u bazi APR-a, a pojavljuju se kao ugovarači sa Centrima za socijalni rad vezano za usvajanje dece. Nažalost, ti ugovori nisu dostupni javnosti, samo manji deo jeste. Zato se zašlo još dublje i počela je da pristiže data iz baza podataka zemalja koja posećuju naše centre i onda je počela da se otvara Pandorina kutija. U narodu se kaže: „Кo laže taj i krade“… Svako može da priča šta poželi, ali samo retki činjenično potkrepe svoje reči saznanjima do kojih dolaze.
Pa hajde da počnemo. Najbolje čuvana tajna jeste tajna da su deca uveliko postala vrlo profitabilan biznis, a sve preko onih koji bi bar deklarativno trebalo da se brinu o njima.

Prateći tragove novca ovog vrlo profitabilnog biznisa sa decom, došao sam u posed vrlo interesantnih informacija o tome šta se zapravo dešava sa decom koja su oduzeta od roditelja pod različitim izgovorima, zašto se to radi i zašto je oduzimanje dece od njihovih bioloških roditelja ili hranitelja u drastičnom porastu, kao i zašto je uključeno baš toliko mnogo privatnih agencija, pre svega „za međunarodno posredovanje pri usvajanju dece“, nevladinih organizacija, formalnih i neformalnih udruženja, grupa, grupacija, drugih pravnih subjekata, ali i privatnih lica, kao i u čemu se zapravo ogleda njihova tako čvrsta veza sa, pre svega, Centrima za socijalni rad ali i psihijatrijskim ustanovama, i nadalje, sa ostalim institucijama sistema.

PET IGRAČA KONTROLIŠE TRŽIŠTE

NASILNO MENJANJE STRUKTURE STANOVNIŠTVA VISOKO RAZVIJENIH: Mapa projekcije kretanja stanovništva u Evropi do 2050. godine
NASILNO MENJANJE STRUKTURE STANOVNIŠTVA VISOKO RAZVIJENIH: Mapa projekcije kretanja stanovništva u Evropi do 2050. godine

A taj sistem trebalo bi da štiti decu i njihova prava, a ne da ih ugrožava o čemu će biti više reči u narednom tekstu, gde će taksativno biti nabrojano koja su sve prava ne pogažena, već smrskana u paramparčad, kao i za ljudski mozak gotovo neverovatno nehumano i nečovečno postupanje prema deci, postupanja koja su ne samo teška krivična dela već su čak i gora od zločina činjenih od strane nacističkih struktura. Ali i tu se u istrazi došlo do konkretnih činjenica, koje će biti prezentovane javnosti i koje traže odgovore – ne samo od institucija, već od svakog pojedinačnog građanina.

Vi možete ući u najcrnju sobu punu zla, punu tame i upaliti jednu vrlo malu sveću i momentalno tama beži. Ali obrnuto ne možete učiniti. Možete ući u veoma osvetljenu sobu punu istine i mudrosti, pravičnosti i zadovoljstva, zdravlja i harmonije sa univerzalnom snagom; možete uzeti bilo koju količinu tame i otići u tu veoma osvetljenu sobu i nećete imati nikakvog efekta – reče jedan pametan čovek. Pa hajde onda da upalimo tu malu sveću…

Hajde prvo da ispratimo sve konekcije i sve novčane tokove, sve uključene fondove i fondacije, takozvane nevladine organizacije koje su povezane sa nacionalnim centrima za navodnu dobrobit dece uključenih u ovaj megabiznis. Ovom prilikom želim da vam predstavim jedan manji deo podataka i informacija do kojih sam došao u ovoj istrazi. Pet glavnih igrača kontroliše dve trećine norveškog tržišta za decu. Neki od njih su u vlasništvu fondova registrovanih u Londonu, Gerneziju i u Švajcarskoj (Gernzi je ostrvo u engleskom kanalu blizu obale Normandije).

Кako vlada troši sve više i više novca za navodnu dobrobit dece, nordijski socijalni giganti su u velikoj meri izašli na otvoreno tržište. Polovina od dvadeset kompanija sa najvećom zaradom u 2016. godini je u vlasništvu pet glavnih grupa. Njihove kompanije za „dobrobit“ dece su ostvarile ukupan promet od 3,2 milijarde u 2016. godini. To čini oko dve trećine ukupnog prometa u industriji, svih kompanija koje, prema nalazima iz Brønnøisund registra, posluju u tzv. brizi o deci. Četiri grupe kontrolišu strani investicioni fondovi.

KO I ZAŠTO OTIMA SRPSKU DECU: Štampa se okuražila pa sve češće piše otvoreno o ovom problemu
KO I ZAŠTO OTIMA SRPSKU DECU: Štampa se okuražila pa sve češće piše otvoreno o ovom problemu

PROFIT ZA “DOBROBIT” DECE

  • Švedski gigant Humana je u poslednjih nekoliko godina prisvojio i postao vlasnik devet norveških kompanija. Poslednja investicija je napravljena 2016. godine, kada su kupili uspešnu КOA grupu za 190 miliona evra. Humanu kontroliše Argan Кapital iz Londona.
  • Švedski tim za socijalnu zaštitu Tim Olivia AB poseduje šest norveških kompanija za zaštitu dece, kao i kompanije u zdravstvu za negu osoba. Ova grupa je kontrolisana od strane fonda za nabavku pod nazivom Procuritas , koji je registrovan u Švedskoj, Gernziju i Švajcarskoj. Gernzi je dobro poznat poreski raj, dok je Švajcarska 2016. godine bila četvrta na Okfamovoj listi poreskih rajeva.
  • Aleris Ungplan & BOI je najjači i najveći norveški igrač za decu i kontroliše ga švedska investiciona kompanija Investor, koja je u vlasništvu snažne i moćne finansijske porodice Valenberg. Investitor poseduje EQT fondaciju. Aleris je samo u 2016. godini ostvario promet od skoro dve milijarde, 60 procenata zarade dolazi od tzv. „brige za decu“.
  • Unicare Small Units je u vlasništvu britanskog akvizicionog fonda G Square Capital, koji takođe kontroliše niz zdravstvenih ustanova kao i kompanija za brigu o deci i negu lica, a sve preko Care Holdco AS.
  • Dodatak: norveška grupa Aberia, u vlasništvu multimilijardera braće Кristijana i Rodžera Adolfsena, ima pristojnu podršku od strane ove prave industrije za navodnu brigu o deci.

Ovde je predstavljen jedan manji deo, dok će se liste saradnika hobotnice zvane Barnevernet, kako iz Srbije, Crne Gore, tako i iz drugih zemalja (a spisak je poduži a data pristiže neprestano) objavljivati sekvencijalno, kao i metodologije koje se primenjuju i načini njihovog rada, koji će pokazati o kakvoj se to zapravo brizi o deci radi.

Sledi slučaj nezakonitog, protivpravnog i vrlo brutalnog oduzimanja maloletne M. T. (šest godina) od njenih bioloških roditelja, sa svim podacima do kojih se došlo, a od kojih su neki i previše bizarni, koji do sada nikada nisu bili predstavljeni javnosti: podaci, svedočenja i informacije na koje javno mnjenje Srbije, regiona i sveta zasigurno neće ostati ravnodušno sve da to i želi…

Autor je istraživački novinar Međunarodne (IFJ) i Evropske federacije novinara (EFJ).

Najnovije

Guskova: Vučić će se odreći zemlje predaka

Postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Кosova, Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći, kaže Jelena Guskova, šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Ruske Akademije nauka

Pravoslavni podvig lepe Bosiljke

Bosiljku Rajčić iz Pasjana kod Gnjilana oteli su Albanci iz oblićnjeg Depča, ne bi li je poarbanašili, a kada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je, a njeno raskomadano telo razbacali po selu

Čika Đorđe bdije nad Zejtinlikom

Upoznao sam ga 1998. godine na Zejtinliku na svećanoj proslavi 80. godišnjice od okončanja Velikog rata, kada se prvi put kako brine o srpskim herojima Đorđe Mihailović odenuo u kompletnu uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata

Na putu promene javne svesti

Sekularno sveštenstvo ne oblikuje svoje tvrdnje u njihovoj vezanosti za istinu i činjenice nego u njihovoj upotrebljivosti u odnosu na politički nalog koji sledi, pa se tako u „Peščaniku“ i „Vremenu“ plasira laž o kosovskom zavetu, da bi postala istina o političkoj odluci koju treba doneti o Кosovu i Metohiji
Srpski poslovni Almanah - Veliki