“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Protest Srba
DIREKTNO

Otpor misionarima Zapada

OTPOR MISIONARIMA ZAPADA: Nova podvala Srbima usred Beograda

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju? Kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a vlast ćuti, onda se to valjda zove – kapitulacija

U procepu između verbalnog zaklinjanja u srpstvo i praktičnih marionetskih političkih poteza zvaničnog Beograda, kojima se nanosi nemerljiva šteta dugoročnim srpskim interesima, država Srbija i njeni građani sve su poniženiji i sa manje dostojanstva  nego što su možda u ovom trenutku toga i svesni.

Sa dominantnim pogledom vladajuće političke elite ka Zapadu, identičnim uniformnim pogledom najuticajnijih medija saglasno okupacionim zapadnim kriterijumima i sa strahom da nam se moćni milosrdni prijatelji s obe strane Atlantika, a i šire, ne naljute, kao da je i običan svet počeo da se ponaša po ugledu na vlast: licemerno, više vodeći računa šta će se u našoj Srbiji dopasti gazdama sveta iz Vašingtona, Brisela, Berlina ili Londona nego koliko će nas to kao državu i narod koštati u bliskoj budućnosti.

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju?

Moguće je da će nekome ovakav pristup izgledati kao preterivanje, ali kada se napravi samo površna rekapitulacija događanja u nekoliko minulih nedelja, čiji je zajednički cilj bilo rušenje srpskog dostojanstva i samopoštovanja na našem kućnom pragu, onda je sve očiglednije da je moć kolektivne odbrane nacionalnih vrednosti u Srba na zabrinjavajuće niskom kritičnom nivou.

UVREDE NA KUĆNOM PRAGU

Pokušaj “žena u crnom” da na beogradskom Fakultetu političkih nauka demonstriraju globalizam sa antisrpskim predznakom, već mnogo puta do sada viđan u raznim prilikama, propao je zbog grupe prkosnih studenata koji nemaju više snage ni političke korektnosti da trpe ono što toleriše i dopušta aktuelna vlast u Srbiji, koketirajući sa onim srbomrziteljskim nevladinim sektorom, kao nametnutim kriterijumom navodne moderne demokratije.

Ni momci koji su pljusnuli u lice čuvenog francuskog filozofa i srbomrsca Bernara Anrija Levija tortu sa obiljem šlaga, prilikom dolaska na festival u Kulturni centar Beograda, nisu pokazali razumevanje za njegovo nevaspitanje da dođe kod domaćina koga je prethodno u više navrata već unapred dovoljno ispljuvao i optužio, uglavnom za sve ono što – nije skrivio. Na stranu ono što su Srbi ostali dužni Leviju još iz 90-ih. Reklo bi se da za takav njegov učinak jedna torta ni izbliza nije dovoljna, ako je uopšte bilo šta što je zaslužio iz ove sredine samerljivo sa nečim iz kategorije deserta.

Mladi prkosni Beograđani, dominirali su Zavetnici, prekinuli su i pokušaj navodnog zbližavanja Srba i Albanaca u Domu omladine, na otvaranju festivala “Mirdita, dobar dan”, na kome je Srbima ponovo trebalo prodati neku novu savremenu verziju bratstva i jedinstva, naravno na njihovu štetu. Sličan scenario odigrao se i u ambijentu pojačanih milicijskih kordona ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je trebalo da gostuje i Atifete Jahjaga, eks predsednica “NATO države Kosovo” sa svojom životnom pričom o silovanim Albankama i surovim Srbima.

U Novom Sadu se na tom istom talasu oglasio Dinko Gruhonjić, čovek koji kroz formu nezavisnog novinarskog udruženja Vojvodine sprovodi zapravo, srpski rečeno, neprijateljsku propagandu protiv države Srbije. Producirao je film o Oslobodilačkoj vojsci Kosova, pokušavajući ne samo da relativizuje njenu nedvosmislenu terorističku prirodu, već stavljajući prst u oko Srbiji – prikazujući je kao borce za nacionalna prava i oslobođenje Šiptara od srpskog jarma.

Šta bi još trebalo da smisle i organizuju osvedočeni srpski neprijatelji i njihovi domaći partneri pa da se Srbija probudi, kao što su to učinila ova srpska deca, bilo da pripadaju Zavetnicima, Obrazu, ili ne znam kome sve ne? Da li je moguće, pitam se, da samo njima smeta što nas frustrirane dame u crnom već decenijama optužuju da smo kao narod zločinci; što se albanski teroristi svakodnevno iživljavaju nad nezaštićenim srpskim življem u enklavama južno od Ibra, a onda nam šalju izabranu američku učenicu da nam se naruga tobožnjim životnim pristupom srpskim zločinima; što nam nabeđeni novinar, a u stvari agent i provokator već decenijama vređa srpsku pamet svojim antisrpskim manifestacijama, koristeći floskulu o slobodi govora kao šansu da saopšti tobožnju i za Srbe neprijatnu istinu…

ZAVET ĆUTANJA

Film o OVK
PROVOKACIJA: Plakat za film o OVK

Treba li da pomenem da se nijedan srpski političar iz vladajuće nomenklature nije ni osvrnuo na ove događaje, koji su organizovani u kontinuitetu i po propagandnom modelu globalizma, o čijem pogubnom učinku je mnogo i često govorio Noam Čomski, a sve sa ciljem da se uz blagoslov zapadnih političkih sponzora na delu potvrdi okupaciona matrica i još za malo promeni svest Srba.

Kao i pre četiri godine, kada je specijalni odred “četiri jahača apokalipse” nemačkog Bundestaga, na čelu sa dr Andreasom Šokenhofom doneo zvaničnom Beogradu ultimatum o “promeni svesti” ni tokom ovih burnih antisrpskih nedelja nismo čuli od najodgovornijih ljudi u državi Srbiji zašto pristaju na takav odnos. Ne sećam se da je ikada, prilikom polaganja zakletvi, bilo predsednika države ili članova vladinog kabineta i premijera, izrečeno da je slugama države dopušteno da ćute kada neko pljuje, vređa i ponižava njihov narod.

Može Vučić da prećuti Ramine štosove i uvrede na svoj račun, može Dačić da se beskonačno nadgornjava sa Ramušem i razmenjuje poruke koje nisu ni na vaspitnom ni na protokalrnom nivou jednog šefa diplomatije, može i Vulin da se povremeno “zapali” u polemici sa nekim od kosovskih lidera, za domaću upotrebu, ali kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a funkcioneri ćute, onda se to valjda zove – kapitulacija.

Ali tu nije kraj. Ako već nema dovoljno snage, mudrosti i pre svega samopoštovanja među srpskim političkim liderima, pa nam žene u crnom, Jahjaga ili Dinko pljuju u lice uz asistenciju domaćih misionara Zapada, šta je činiti običnom svetu.

Da pogne glavu i obriše lice, ili da se ugleda na srpski podmladak, koji je u proteklim nedeljama vratio veru da sve ipak nije kapituliralo?

.

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Lemon Berry Studio