“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Protest Srba
DIREKTNO

Otpor misionarima Zapada

OTPOR MISIONARIMA ZAPADA: Nova podvala Srbima usred Beograda

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju? Kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a vlast ćuti, onda se to valjda zove – kapitulacija

U procepu između verbalnog zaklinjanja u srpstvo i praktičnih marionetskih političkih poteza zvaničnog Beograda, kojima se nanosi nemerljiva šteta dugoročnim srpskim interesima, država Srbija i njeni građani sve su poniženiji i sa manje dostojanstva  nego što su možda u ovom trenutku toga i svesni.

Sa dominantnim pogledom vladajuće političke elite ka Zapadu, identičnim uniformnim pogledom najuticajnijih medija saglasno okupacionim zapadnim kriterijumima i sa strahom da nam se moćni milosrdni prijatelji s obe strane Atlantika, a i šire, ne naljute, kao da je i običan svet počeo da se ponaša po ugledu na vlast: licemerno, više vodeći računa šta će se u našoj Srbiji dopasti gazdama sveta iz Vašingtona, Brisela, Berlina ili Londona nego koliko će nas to kao državu i narod koštati u bliskoj budućnosti.

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju?

Moguće je da će nekome ovakav pristup izgledati kao preterivanje, ali kada se napravi samo površna rekapitulacija događanja u nekoliko minulih nedelja, čiji je zajednički cilj bilo rušenje srpskog dostojanstva i samopoštovanja na našem kućnom pragu, onda je sve očiglednije da je moć kolektivne odbrane nacionalnih vrednosti u Srba na zabrinjavajuće niskom kritičnom nivou.

UVREDE NA KUĆNOM PRAGU

Pokušaj “žena u crnom” da na beogradskom Fakultetu političkih nauka demonstriraju globalizam sa antisrpskim predznakom, već mnogo puta do sada viđan u raznim prilikama, propao je zbog grupe prkosnih studenata koji nemaju više snage ni političke korektnosti da trpe ono što toleriše i dopušta aktuelna vlast u Srbiji, koketirajući sa onim srbomrziteljskim nevladinim sektorom, kao nametnutim kriterijumom navodne moderne demokratije.

Ni momci koji su pljusnuli u lice čuvenog francuskog filozofa i srbomrsca Bernara Anrija Levija tortu sa obiljem šlaga, prilikom dolaska na festival u Kulturni centar Beograda, nisu pokazali razumevanje za njegovo nevaspitanje da dođe kod domaćina koga je prethodno u više navrata već unapred dovoljno ispljuvao i optužio, uglavnom za sve ono što – nije skrivio. Na stranu ono što su Srbi ostali dužni Leviju još iz 90-ih. Reklo bi se da za takav njegov učinak jedna torta ni izbliza nije dovoljna, ako je uopšte bilo šta što je zaslužio iz ove sredine samerljivo sa nečim iz kategorije deserta.

Mladi prkosni Beograđani, dominirali su Zavetnici, prekinuli su i pokušaj navodnog zbližavanja Srba i Albanaca u Domu omladine, na otvaranju festivala “Mirdita, dobar dan”, na kome je Srbima ponovo trebalo prodati neku novu savremenu verziju bratstva i jedinstva, naravno na njihovu štetu. Sličan scenario odigrao se i u ambijentu pojačanih milicijskih kordona ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je trebalo da gostuje i Atifete Jahjaga, eks predsednica “NATO države Kosovo” sa svojom životnom pričom o silovanim Albankama i surovim Srbima.

U Novom Sadu se na tom istom talasu oglasio Dinko Gruhonjić, čovek koji kroz formu nezavisnog novinarskog udruženja Vojvodine sprovodi zapravo, srpski rečeno, neprijateljsku propagandu protiv države Srbije. Producirao je film o Oslobodilačkoj vojsci Kosova, pokušavajući ne samo da relativizuje njenu nedvosmislenu terorističku prirodu, već stavljajući prst u oko Srbiji – prikazujući je kao borce za nacionalna prava i oslobođenje Šiptara od srpskog jarma.

Šta bi još trebalo da smisle i organizuju osvedočeni srpski neprijatelji i njihovi domaći partneri pa da se Srbija probudi, kao što su to učinila ova srpska deca, bilo da pripadaju Zavetnicima, Obrazu, ili ne znam kome sve ne? Da li je moguće, pitam se, da samo njima smeta što nas frustrirane dame u crnom već decenijama optužuju da smo kao narod zločinci; što se albanski teroristi svakodnevno iživljavaju nad nezaštićenim srpskim življem u enklavama južno od Ibra, a onda nam šalju izabranu američku učenicu da nam se naruga tobožnjim životnim pristupom srpskim zločinima; što nam nabeđeni novinar, a u stvari agent i provokator već decenijama vređa srpsku pamet svojim antisrpskim manifestacijama, koristeći floskulu o slobodi govora kao šansu da saopšti tobožnju i za Srbe neprijatnu istinu…

ZAVET ĆUTANJA

Film o OVK
PROVOKACIJA: Plakat za film o OVK

Treba li da pomenem da se nijedan srpski političar iz vladajuće nomenklature nije ni osvrnuo na ove događaje, koji su organizovani u kontinuitetu i po propagandnom modelu globalizma, o čijem pogubnom učinku je mnogo i često govorio Noam Čomski, a sve sa ciljem da se uz blagoslov zapadnih političkih sponzora na delu potvrdi okupaciona matrica i još za malo promeni svest Srba.

Kao i pre četiri godine, kada je specijalni odred “četiri jahača apokalipse” nemačkog Bundestaga, na čelu sa dr Andreasom Šokenhofom doneo zvaničnom Beogradu ultimatum o “promeni svesti” ni tokom ovih burnih antisrpskih nedelja nismo čuli od najodgovornijih ljudi u državi Srbiji zašto pristaju na takav odnos. Ne sećam se da je ikada, prilikom polaganja zakletvi, bilo predsednika države ili članova vladinog kabineta i premijera, izrečeno da je slugama države dopušteno da ćute kada neko pljuje, vređa i ponižava njihov narod.

Može Vučić da prećuti Ramine štosove i uvrede na svoj račun, može Dačić da se beskonačno nadgornjava sa Ramušem i razmenjuje poruke koje nisu ni na vaspitnom ni na protokalrnom nivou jednog šefa diplomatije, može i Vulin da se povremeno “zapali” u polemici sa nekim od kosovskih lidera, za domaću upotrebu, ali kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a funkcioneri ćute, onda se to valjda zove – kapitulacija.

Ali tu nije kraj. Ako već nema dovoljno snage, mudrosti i pre svega samopoštovanja među srpskim političkim liderima, pa nam žene u crnom, Jahjaga ili Dinko pljuju u lice uz asistenciju domaćih misionara Zapada, šta je činiti običnom svetu.

Da pogne glavu i obriše lice, ili da se ugleda na srpski podmladak, koji je u proteklim nedeljama vratio veru da sve ipak nije kapituliralo?

.

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Fenix - Veliki