“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
Protest Srba
DIREKTNO

Otpor misionarima Zapada

OTPOR MISIONARIMA ZAPADA: Nova podvala Srbima usred Beograda

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju? Kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a vlast ćuti, onda se to valjda zove – kapitulacija

U procepu između verbalnog zaklinjanja u srpstvo i praktičnih marionetskih političkih poteza zvaničnog Beograda, kojima se nanosi nemerljiva šteta dugoročnim srpskim interesima, država Srbija i njeni građani sve su poniženiji i sa manje dostojanstva  nego što su možda u ovom trenutku toga i svesni.

Sa dominantnim pogledom vladajuće političke elite ka Zapadu, identičnim uniformnim pogledom najuticajnijih medija saglasno okupacionim zapadnim kriterijumima i sa strahom da nam se moćni milosrdni prijatelji s obe strane Atlantika, a i šire, ne naljute, kao da je i običan svet počeo da se ponaša po ugledu na vlast: licemerno, više vodeći računa šta će se u našoj Srbiji dopasti gazdama sveta iz Vašingtona, Brisela, Berlina ili Londona nego koliko će nas to kao državu i narod koštati u bliskoj budućnosti.

Zar čast i obraz Srba i Srbije više nikoga ne zanimaju?

Moguće je da će nekome ovakav pristup izgledati kao preterivanje, ali kada se napravi samo površna rekapitulacija događanja u nekoliko minulih nedelja, čiji je zajednički cilj bilo rušenje srpskog dostojanstva i samopoštovanja na našem kućnom pragu, onda je sve očiglednije da je moć kolektivne odbrane nacionalnih vrednosti u Srba na zabrinjavajuće niskom kritičnom nivou.

UVREDE NA KUĆNOM PRAGU

Pokušaj “žena u crnom” da na beogradskom Fakultetu političkih nauka demonstriraju globalizam sa antisrpskim predznakom, već mnogo puta do sada viđan u raznim prilikama, propao je zbog grupe prkosnih studenata koji nemaju više snage ni političke korektnosti da trpe ono što toleriše i dopušta aktuelna vlast u Srbiji, koketirajući sa onim srbomrziteljskim nevladinim sektorom, kao nametnutim kriterijumom navodne moderne demokratije.

Ni momci koji su pljusnuli u lice čuvenog francuskog filozofa i srbomrsca Bernara Anrija Levija tortu sa obiljem šlaga, prilikom dolaska na festival u Kulturni centar Beograda, nisu pokazali razumevanje za njegovo nevaspitanje da dođe kod domaćina koga je prethodno u više navrata već unapred dovoljno ispljuvao i optužio, uglavnom za sve ono što – nije skrivio. Na stranu ono što su Srbi ostali dužni Leviju još iz 90-ih. Reklo bi se da za takav njegov učinak jedna torta ni izbliza nije dovoljna, ako je uopšte bilo šta što je zaslužio iz ove sredine samerljivo sa nečim iz kategorije deserta.

Mladi prkosni Beograđani, dominirali su Zavetnici, prekinuli su i pokušaj navodnog zbližavanja Srba i Albanaca u Domu omladine, na otvaranju festivala “Mirdita, dobar dan”, na kome je Srbima ponovo trebalo prodati neku novu savremenu verziju bratstva i jedinstva, naravno na njihovu štetu. Sličan scenario odigrao se i u ambijentu pojačanih milicijskih kordona ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju, gde je trebalo da gostuje i Atifete Jahjaga, eks predsednica “NATO države Kosovo” sa svojom životnom pričom o silovanim Albankama i surovim Srbima.

U Novom Sadu se na tom istom talasu oglasio Dinko Gruhonjić, čovek koji kroz formu nezavisnog novinarskog udruženja Vojvodine sprovodi zapravo, srpski rečeno, neprijateljsku propagandu protiv države Srbije. Producirao je film o Oslobodilačkoj vojsci Kosova, pokušavajući ne samo da relativizuje njenu nedvosmislenu terorističku prirodu, već stavljajući prst u oko Srbiji – prikazujući je kao borce za nacionalna prava i oslobođenje Šiptara od srpskog jarma.

Šta bi još trebalo da smisle i organizuju osvedočeni srpski neprijatelji i njihovi domaći partneri pa da se Srbija probudi, kao što su to učinila ova srpska deca, bilo da pripadaju Zavetnicima, Obrazu, ili ne znam kome sve ne? Da li je moguće, pitam se, da samo njima smeta što nas frustrirane dame u crnom već decenijama optužuju da smo kao narod zločinci; što se albanski teroristi svakodnevno iživljavaju nad nezaštićenim srpskim življem u enklavama južno od Ibra, a onda nam šalju izabranu američku učenicu da nam se naruga tobožnjim životnim pristupom srpskim zločinima; što nam nabeđeni novinar, a u stvari agent i provokator već decenijama vređa srpsku pamet svojim antisrpskim manifestacijama, koristeći floskulu o slobodi govora kao šansu da saopšti tobožnju i za Srbe neprijatnu istinu…

ZAVET ĆUTANJA

Film o OVK
PROVOKACIJA: Plakat za film o OVK

Treba li da pomenem da se nijedan srpski političar iz vladajuće nomenklature nije ni osvrnuo na ove događaje, koji su organizovani u kontinuitetu i po propagandnom modelu globalizma, o čijem pogubnom učinku je mnogo i često govorio Noam Čomski, a sve sa ciljem da se uz blagoslov zapadnih političkih sponzora na delu potvrdi okupaciona matrica i još za malo promeni svest Srba.

Kao i pre četiri godine, kada je specijalni odred “četiri jahača apokalipse” nemačkog Bundestaga, na čelu sa dr Andreasom Šokenhofom doneo zvaničnom Beogradu ultimatum o “promeni svesti” ni tokom ovih burnih antisrpskih nedelja nismo čuli od najodgovornijih ljudi u državi Srbiji zašto pristaju na takav odnos. Ne sećam se da je ikada, prilikom polaganja zakletvi, bilo predsednika države ili članova vladinog kabineta i premijera, izrečeno da je slugama države dopušteno da ćute kada neko pljuje, vređa i ponižava njihov narod.

Može Vučić da prećuti Ramine štosove i uvrede na svoj račun, može Dačić da se beskonačno nadgornjava sa Ramušem i razmenjuje poruke koje nisu ni na vaspitnom ni na protokalrnom nivou jednog šefa diplomatije, može i Vulin da se povremeno “zapali” u polemici sa nekim od kosovskih lidera, za domaću upotrebu, ali kada se u kontinuitetu nipodaštava država i narod, a funkcioneri ćute, onda se to valjda zove – kapitulacija.

Ali tu nije kraj. Ako već nema dovoljno snage, mudrosti i pre svega samopoštovanja među srpskim političkim liderima, pa nam žene u crnom, Jahjaga ili Dinko pljuju u lice uz asistenciju domaćih misionara Zapada, šta je činiti običnom svetu.

Da pogne glavu i obriše lice, ili da se ugleda na srpski podmladak, koji je u proteklim nedeljama vratio veru da sve ipak nije kapituliralo?

.

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Fenix - Veliki