“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Danica Marinković
SVEDOČENJE

MILOŠEVIĆ: Otpisan sam, ali dokazaću istinu o Srbima!

NIJE SE UPLAŠILA HAGA: Danica Marinković sa profesorom Dobričaninom 2016.

Nedavno objavljena knjiga sudije Danice Marinković iz Prištine pokazuje kako je tokom i posle bombardovanja ova hrabra i neustrašiva žena snagom karaktera i profesionalnog znanja srušila laž o Račku i krivici bivšeg predsednika Srbije za tadašnja dešavanja na Kosmetu

“Dobro ti meni došla Dano, ovo što si prihvatila da svedočiš je velika stvar. Sa svedocima kao što si ti, koji se ne plaše da svedoče, hoću svetu da dokažem da srpski narod nije genocidan i da je samo branio svoje. Što više ljudi dolazi da svedoči to je bolje za državu Srbiju i srpski narod. Ja kao jedan nisam bitan, znam da sam otpisan, ali hoću da dokažem istinu o srpskom narodu”, prepričava svoj prvi susret u Hagu sa Slobodanom Miloševićem sudija u penziji Danica Marinković, nakon čijeg svedočenja je oborena haška optužnica za navodni zločin u selu Račak na Kosovu i Metohiji.

Marinkovićeva je nedavno objavila knjigu “Sudija u ratu i miru”, u kojoj je, kao jedan od svedoka, opisala razvoj albanskog separatizma i terorizma na Kosmetu 80-ih i 90-ih godina 20. veka, ali i sve zapadne intrige vezane za “slučaj Račak”, koji je bio zvanični povod za NATO bombardovanje SRJ 1999. godine. Knjiga je vrhunac njene istrajnosti i upornosti na razotkrivanju isfabrikovane istine o “slučaju Račak” i na uklanjanju stigme koju su na Srbiju stavile samozvane zapadne demokrate, proglasivši srpski narod genocidnim. Marinkovićevu je insistiranje na utvrđivanju i obelodanjivanju istine o događajima na Kosmetu profesionalno mnogo koštalo. Umesto da bude priznata i nagradjena za savesnost i predanost poslu, ona je u petooktobarskoj Srbiji zbog “Račka” i svedočenja u odbranu Slobodana Miloševića kažnjena i stavljena na marginu – nakon proterivanja iz Prištine, gde je radila kao istražni sudija, u Srbiji nije prošla reizbor za sudiju, a i kad je to uspela rekli su joj da se “provukla kroz iglene uši”.


Osudila Tačija pre 22 godine

Marinkovićeva je 1995. godine donela presudu po kojoj je sadašnji predsednik samoproglašenog Kosova Hašim Tači, sa još 15 osoba, osuđen na 10 godina zatvora zbog krivičnog dela terorizma, a pošto je tada bio u bekstvu za njim je raspisana poternica. “To je delo koje ne zastareva, ta presuda postoji i potvrđena je od Vrhovnog suda Srbije”, navela je Marinkovićeva i podsetila da je Tači osuđen zajedno sa Ademom Jašarijem za pripadnost terorističkoj grupi od 15 lica koja su izvodila terorističke akcije na teritoriji opštine Srbica.


Shodno ovakvom tretmanu novih vlasti Srbije prema njoj, a simptomatično koliko i postavljanje Amerikanca Vilijema Vokera, veterana CIA, na čelo evropske misije OEBS-a na Kosmetu, Marinkovićevu nijedna ovdašnja vlast u poslednjih 17 godina po pitanju Račka nije kontaktirala, iako je bila jedan od retkih predstavnika države Srbije koji su uspeli da uđu u to selo, gde se prema rečima Vokera 1998. godine dogodio “masakr nad nedužnim seljanima”, a ne sukob sa teroristima. Marinkovićeva je dokazala upravo suprotno – da se u Račku desio, kako sama kaže, “klasičan primer sukoba između policije i pripadnika terorističke bande, uzrok smrti kod svih ubijenih u tom obračunu je da je smrt nastupila od povreda koje su zadobili vatrenim oružjem, da nije bilo povreda pre i posle smrti, da nikakvog masakra i zlostavljanja kako je Voker predstavio, nije bilo ni na jednom telu koje je pronađeno”.

“U međuvremenu je podignuta optužnica protiv Miloševića i tadašnjih generala srpske policije i vojske. S obzirom da im se stavljao i Račak na teret, prvi kontakt sa mnom je imao haški istražitelj koji mi je jednog dana došao na vrata stana nenajavljen. Prevodilac mi je objasnio da je došao da me sasluša kao svedoka vezano za Račak. Ja ne mogu da verujem, kažem da ne dozvoljavam da mi stranac ulazi u kuću i da me saslušava po bilo kojem osnovu. Oni se pravdaju da su došli da bih ja bila opuštenija tokom saslušanja. Rekla sam da ako hoće da me sasluša u vezi Račka zna se postupak: preko Ministarstva pravde da ja zvanično dobijem poziv i da vidim u kojem predmetu i u vezi čega treba da budem saslušana pa ću onda odlučiti da li ću da prihvatim da svedočim ili neću. Otišao je ljut“, priča za portal „Global Serbia“ Marinkovićeva.

Posle nekoliko dana, kako kaže, obavestili su je iz Palate pravde da je stigao poziv iz Haškog tribunala da bude saslušana kao svedok, što je i prihvatila. “Saslušavanja su održavana u njihovim prostorijama negde na Dedinju, svaki dan je dolazio njihov vozač sa prevodiocem. Saslušavana sam 7-8 radnih dana, ubeđivali smo se da li su u Račku stradali, po njima nedužni seljani, po meni pripadnici terorističke bande, ja sam nudila dokaze i tvrdila ono što sam videla. To se njima nije svidelo, pokušavali su da kroz moje odgovore daju one odgovore koji im odgovaraju. Službenik koji me je saslušavao mi je na kraju dao izjavu da potpišem, ali pošto sam videla da je izjava na engleskom tražila sam da se prevede na srpski da vidim šta su napisali da sam ja izjavila. Haški službenik se opet naljutio, kao to nije po pravilima, ja sad da moram da kontaktiram pretpostavljene u Hagu, pa do sada niko nije tražio prevod… Kada su me posle par dana pozvali i dali prevedenu izjavu, sve sam precrtala jer su odgovori bili zapisani kako su njima odgovarali a ja to uopšte nisam rekla. Nisu me pozvali da budem njihov svedok”, navodi Marinkovićeva.

SUSRET SA PREDSEDNIKOM

Posle izvesnog vremena, stigao je poziv za svedočenje od stručnog tima za odbranu Miloševića. U to vreme puno ljudi nije smelo da svedoči jer su se plašili tadašnje vlasti, prića dalje Marinkovićeva i dodaje da je tada radila u Okružnom sudu u Kragujevcu.

“Poziv sam prihvatila bez dileme i bez obzira na posledice, ne znajući da li će me to koštati razrešenja ili ponovnog izbora”, rekla je ona. Seća se da je na dan kada je trebalo da upozna Miloševića imala veliku tremu.

“Ipak je on bio predsednik države, nikada u životu ga nisam videla niti sam imala potrebu da se sa njim upoznam. On je bio veoma neposredan i obradovao se kad me je video. Imao je veliku koncentraciju, bio je pametan, ali je kod njega bila prisutna tuga, nije imao kontakt sa porodicom samo sa unukom. Kada je video koliko imam materijala i dokaza bio je oduševljen. Svaki dan sam dolazila u određeno vreme u njegovu pritvorsku jedinicu, gde je imao jednu kancelariju sa dosta materijala i tu smo tačku po tačku optužnice dogovarali i spremali pitanja i odgovore. Bio je veoma zadovoljan mojim svedočenjem, jer sam imala dokaza da oborim dosta tačaka optužnice”, preprićava sudija Marinković.

Ona dodaje da u Hag nije pozvana samo kao svedok u slučaju Račak.

danica marinkoviĆ
RAZOBLIČILA ZAVERU: Danica Marinković

“Videla sam optužnicu i šta se njemu sve stavlja na teret – teretili su ga da je odgovoran što su Albanci masovno napuštali prosvetu, zdravstvo i sudstvo na Kosmetu i da nije poduzeo ništa da spreči to masovno napuštanje. Ja sam bila svedok kada su Albanci po zadatku napuštali srpske institucije zato što su bili nezadovoljni izmenama Ustava usvojenim 1989. kojima je ojačana država Srbija na Kosmetu. Dobili su nalog da formiraju ilegalne institucije i to je bila njihova dobra volja da napuste srpske institucije. Ja sam kroz primere iz prakse demantovala takve optužbe i to se haškim sudijama nije svidelo”, rekla je Marinkovićeva.

“Takođe, stavljalo mu se na teret da je naredio sukob policije i kako ih nazivaju Oslobodilačke vojske Kosova i da je iz čista mira policija pucala na njih i ubijala ih. To nije tačno i za to kao sudija imam dokaze. Iznela sam primer gde sam sprovodila istragu i gde su iz zasede pucali teroristi na službeno vozilo policije, ubili i pobegli. To se haškim sudijama nije svidelo pa su me prekinuli i nisu mi dali više da svedočim o drugim tačkama optužnice, osim o Račku”, dodala je ona.

“Naložili su Miloševiću da mi takva pitanja ne postavlja nego direktno da krene na Račak. Tri-četiri dana sam svedočila o drugim događajima, tamo sam bila ukupno 10 radnih dana, a Račak smo detaljno pretresli i iznosili dokaze. Kao svedok, pošto je istina bila na mojoj strani, pokušala sam da iznesem istinu i pred sudskim većem. Stekla sam utisak da su oni pristrasni i jednostrani, da su više naklonjeni da idu da dokažu optužnicu nego da saslušaju dokaze i odustanu od nje. Puno puta su me prekidali da opširno dajem odgovore, tražili da odgovorim na Miloševićevo pitanje sa “da” ili “ne”, rekla sam da to ne može. Opširno sam odgovarala da predočim javnosti dokaze i pravu istinu o Račku, pa su imali problema prevodioci. Iscrpeli smo događaj u Račku da je na kraju tužilac morao da odustane od optužnice”, navodi Marinkovićeva.

PROTIV DŽEFRIJA NAJSA

Posle svedočenja u odbranu Miloševića, Marinkovićevu je, kako sama tvrdi, čekao okršaj sa glavnim haškim tužiocem Džefrijem Najsom. “On je tražio pauzu od 3-4 dana da se spremi. U početku, pošto nije bio zadovoljan mojim svedočenjem o Račku i znao je da teško može da obori moj iskaz, pokušao je da psihološki utiče na mene, krenuo je da me napada i da mi postavlja pitanja kroz koje on daje odgovore koji nisu tačni. Međutim, nije mogao da me slomi jer sam imala ogromnu koncentraciju, ali me je to koštalo dosta živaca jer ju takve rasprave psihološki veoma teške, pogotovo kad osećaš da ti nisu naklonjeni i da ih ne interesuje istina već da potvrde optužnicu. Sudsko veće je bilo uglavnom korektno, ali su dozvoljavali tužiocu da istupa sa nekorektnim pitanjima, napadima, vređanjem… Ti napadi su bili upućeni na rad mog supruga, onda tvrdnje da sam bila Miloševićev sudija, da me on tamo postavio, da radim po zadatku, što nema veze sa istinom. Na kraju je tvrdio da sam kršila prava okrivljenih, pokušao da dođe do nekih svedoka iz Prištine , ali bezuspešno”, kazala je Marinkovićeva.


Kažnjena zbog svedočenja

Marinkovićeva 2009. godine nije prošla reizbor za sudiju zbog slučaja Račak i svedočenja u odbranu Miloševića. “Nisu mi to dali napismeno, ali su mi posredno dali do znanja da je to razlog. Ja sam taj posao radila i ne stidim se. Ponosna sam što sam utvrdila istinu o Račku i pokazala profesionalnost i hrabrost da tu istinu utvrdim. I u interesu države je bilo da se ta stavka izbaci iz optužnice u Hagu, gde sam ja zastupala državu Srbiju. Ako je toj državi u to vreme razlog da ne budem reizabrana Račak, onda je država u problemu”, kaže sudija Marinković. Ona navodi da je uporno konkurisala i posle osam meseci je ipak reizabrana za sudiju ali ne u Beogradu, gde joj je bila porodica, već u Kragujevcu. “Tada su mi stavili do znanja – i sad si prošla kroz iglene uši. Pa možete li da zamislite koje sam razočarenje doživela posle 35 godina profesionalnog rada? Štitila sam kroz svoj rad interese države, i u Prištini i u Hagu”.


“Na kraju sam rekla da dozvoljavam da mi postavi pitanja vezana za moj rad i pitanja vezana za Račak. Oni su u optužnici imali 45 ubijenih u Račku koje su predstavili kao seljane, međutim, tu je bilo više od polovine imena koja su izmislili. Spisak pronađenih lica koja su ubijena u Račku postoji, mi smo ih sve identifikovali po imenu i prezimenu i imala sam tačna imena tih lica, svako telo je nakon obdukcije predato porodicama radi sahrane. Kod poređenja sa spiskom iz optužnice samo se možda desetak poklopilo. Sudsko veće nije prihvatilo spisak tužilaštva nego su tražili moj spisak da po njemu vide ko je ubijen. U Račku je bilo 40 mrtvih a ne 45 koliko je haško tužilaštvo napisalo. Najs je bio besan, počeo je i da me vređa i onda sam zatražila zaštitu sudskog veća. Tada se predsednik sudskog veća se okrenuo haškom tužiocu i pitao ga da li ima dokaze za to što tvrdi, i naredio da ne iznosi paušalne optužbe na račun svedoka”, seća se sudija Marinković.

Ubrzo posle njenog svedočenja Račak je izbačen iz optužnice Miloševiću. Za Račak je svedočio i sudski veštak Saša Dobričanin i posle tog svedočenja haško tužilaštvo je moralo da odustane od optužnice pa je “slučaj Račak” izbačen iz optužnica svim optuženima. “Svetska javnost je posle mog svedočenja prihvatila pravu istinu o Račku”, ubeđena je sudija Marinković.

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Fenix - Veliki