“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Vasilije Krestić
GEOPOLITIKA NA GLOBAL SERBIA

Memorandum – zvezdani trenutak SANU

MEMORANDUM, ZVEZDANI TRENUTAK SANU: Akademik Vasilije Krestić

Akademija je Memorandumom pokazala da se ne miri sa podređenim položajem Srbije u koji je dospela Ustavom iz 1974. godine, da zna šta hoće a šta neće, šta odgovara a šta ne odgovara njenim interesima, kaže u intervjuu akademik Vasilije Krestić

Povod za razgovor sa akademikom Vasilijem Krestićem je nedavno objavljena knjiga “Zapamćenja” u izdanju Matice srpske.

Šta je prevashodno bio Vaš motiv da svoja sećanja saberete u jednu ovakvu knjigu i da li mislite da bi bilo društveno korisno, ne samo za našu istoriografiju, već i šire, za naše društvo, da i drugi ljudi iz političkog i javnog života, nauke, kulture i umetnosti ostave svoja sećanja u vidu memoarske građe?

“Na pisanje ‘Zapamćenja’ odlučio sam se zato što sam uveren da mnogi događaji iz mog života, čiji sam svedok ili učesnik u zbivanjima, zaslužuju da budu zabeležni, da ne budu zaboravljeni, jer odslikavaju vreme i ljude, dočaravaju i upotpunjuju sliku o društvenim, političkim, ideološkim, naučnim, kulturnim i drugim dešavanjima u našoj zemlji i našem narodu. U svakom slučlaju kad sam se odlučio da napišem ‘Zapamćenja’ moje pobude nisu bile narcisoidne, nisam želeo sebi da pridajem važnost i značaj koji nisam imao, a se od biločega vranim, ili da bilo koga bedz razloga napadam. Želeo sam da konkretnim događajima, koji su se dešavali meni i oko mene, dočaram i predstavim vreme u kome sam živeo i čiji sam bio neznatan, ali sastavni deo. Mislim da bi bilovišestruko korisno i značajno da što više javnih delatnika iz raznih oblasti života napiše svoje memoare. Međutim, Slobodan Jovanović je u svoje vreme zabeležio da Srbi ne spadaju u one narode koji su skloni pisanju memoara, da su u tom pogledu pomalo lenji. Odlučivši se da napišem ‘Zapamćenja’ hteo sam da dokažem da nisam lenj “.

SIMETRIJOM KRILI USTAŠTVO

Memorandum SANU
PONOVO POSLE 30 GODINA: Reprint izdanje Memoranduma

Vi ste zbog tekstova objavljenih 80-ih godina u “Književnim novinama” o zločinima u NDH zaradili etiketu da ste “tvorac genocidnosti hrvatskog naroda”. Kako komentarišete tadašnju jugoslovensku političku simetrije u svemu, pa i u “zločinima”? Da li je ona imala osnova u istorijskoj realnosti? Da li su zločini u toku Drugog svetskog rata plod samo zločinačkog dela ustaškog režima, ili oni imaju dublje ideološko uporište u hrvatskoj politici?

“Izjednačavanje zločina prividno je imalo za cilj da gradi bratstvo i jedinstvo, a u suštini tom simetrijom u zločinima ustaški zločini smišljeno su potiskivani, bacani u zaborav, umanjivani i omalovažavani. Bila je to perfidna antisrpska politika, kojoj su kumovali i srpski političari. Ustaški zločini su neodvojivi deo osmišljene hrvatske politike. Ideologija o genocidno rešenju srpskog pitanja u Hrvatskoj uobličena je u okvirima Austrougarske, pre izbijanja Prvog svetskog rata. U svakom slučaju, politika simetrije u zloičinima nema nikakvog istorijskog osnova”.

Vi tvrdite da je pojava Memoranduma “zvezdani trenutak Akademije”. Kakav je, po Vama, značaj Memoranduma, zašto je ovaj dokumenat toliko satanizovan među “drugom Srbijom”, u bivšim jugoslovenskim republikama i u svetu, i zašto njegovi kritičari ne citiraju ništa “sporno” iz ovog dokumenta? Vi ste jedan od autora ovog dokumenta. Da li ste ponosni na to?

“Zaista mislim da su nastanak i pojava Memoranduma zvezdani trenuci Akademije. Tim dokumentom Akademija je u jednom kriznom vremenu za Srbiju i za srpski narod pokazala da je i naučno, društveno i politički dorasla svojim obavezama. Ona je Memorandumom ukazala na sve značajnije probleme u koje je zapala Srbija i time ponudila i rešenja za te probleme. Pri tome, ona se nije ustezala da javno iskaže svoje kritičke stavove prema jednopartijskom političkom sistemu i nosiocima tog sistema. Akademija je Memorandumom pokušala da zaustavi krvavi raspad Jugoslavije, da je sačuva u federativnim okvirima, dobro uočivši da su težnje severozapadnih republika (Hrvatske i Slovenije) za zavođenje konfederacije ili asimetrične federacije putevi ka razbijanju države. Drugim rečima, Akademija je za razliku od aktuelnog komunističkog političkog rukovodstva Srbije, Memorandumom pokazala da se ne miri sa podređenim položajem Srbije u koji je dospela Ustavom iz 1974. godine. Srbija je Memorandumom pokazala da zna šta hoće a šta neće,šta odgovara a šta ne odgovara njenim interesima. Takva Srbija, kakvom se predstavila Memorandumom, nije odgovarala interesima secesionističkih republika. Zbog toga su one svom snagom počele da udaraju po Akademiji i Memorandumu, pa i po Srbiji i srpskom narodu. Njima nije odgovarala Srbija koja zna šta hoće, a št aneće, već nemoćna i razbijena Srbija vezanih ruku. To što kritičari Memoranduma ništa ne citiraju iz teksta Memoranduma, a o njemu izriču neistine, dokazuje da u tom dokumentu nema inkriminacija koje mu podmeću. To dokazuje da se oni služe lažima, da su amorlani i nečasni.

Kao jedan od članova Komisija koja je pisala Memorandum, ja sam ispunjavao svoje obaveze i kao član Akademije, i kao istoričar, i kao patriota. Da u njemu ima neistina i zlih namera prema bilo kome, da je Memorandum zagovarao rat i krvavi raspad države, da su podaci koje on sadrži neistiniti i krivotvoreni, stideo bih se i odrekao bih se tog dokumenta. Ali kakosvega toga što mu se podmeće u njemu nema, ponosim se štosam dao svoj doprinos u njegovom nastanku.“

STANJE NACIJE NIJE DOBRO

Vasilije Krestić
PONOSAN NA SVOJE UČEŠĆE U MEMORANDUMU: Akademik Vasilije Krestić besedi povodom 190 rođendana Matice srpske u Novom Sadu

Vi ste bili veliki kritičar i protivnik Nikole Hajdina, koji je bio predsednik SANU. Zanimljivo je da obični ljudi, koji nemaju nikakve veze sa naukom, često u razgovoru insistiraju i pokazuju očekivanje da se najvažnije nacionalne institucije, uključujući i SANU, oglase, izrade neki program, povodom stanje u kome se nalazi naš narod.A vreme hajdina obeležilo je ćutanje Akademije. Kako vi gledate na ulogu u društvu ove najviše naučne institucije srpskog naroda?

“Javno sam dizao glas protiv Hajdina zato što je, kako sam više puta naglašavao, iz Akademije proterao svaku srpsku politiku. Išao je čak tako daleko da je u jednom trenutku odlučio da se iz njenog imena SANU samovlasno izbaci pridev koji kazuje da je reč o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Inače, ne mislim da SANU treba da se bavi politikom kako to čine političke stranke. Ona je dužna da se bavi naukom, i da se naučno oglašava povodom najvažnijih strateških nacionalnih i državnih pitanja. Ona uopšte nije pozvana da piše političke programe. Akademija je to učinila Memorandumom u vreme jednopartijskog komunističkog sistema vlasti. Tada je uskočila u politiku zato što nije bilo političkih stranaka, ali Memorandum nije pisala kao politički program, već kao svestranu analizu stanja u kome se nalazila Srbija.“

Kako gledate na sadašnje političke i ekonomske prilike u Srbiji i okruženju, kao i uopšte na stanje nacije? Sve češće lideri Albanaca pominju stvaranje Velike Albanije. Šta, po Vama, nama Srbima u ovom vremenu valja činiti?

“Pripadam onim ljudima koji smataraju da stanje naše nacije uvek može i mora da bude bolje od postojećeg. Tom boljem vazda moramo težiti, čak i onda ako je postojeće stanje relativno dobro. A postojeće stanje, po mom viđenju i saznanju, daleko je od dobrog i zadovoljavajućeg. Partijsko-politička podvojenost stara je boljka našeg naroda. Kod nas su i u ovo krizno vreme partijski interesi, nažalost, iznad nacionalnih i državnih. Pošto je opozicija slaba u nesposobna, najjača stranka zavela je partokratski sistem vladanja. zemljom ne upravljaju sposobni i stručni, već odani, a često nesposobni, neobrazovani i nedoučeni članovi vladajuće stranke. Veliku odgovornost preuzeo je na sebe jedan čovek, što ne vodi dobru i demokratiji. Korupcija i kriminal razjedaju temelje naše države. Sudstvo je neefikasno i nesamostalno. Mediji nisu na nivou svojih profesionalnih obaveza. Bojim se da gubimo dragoceno vreme u želji da postanemo članovi Evropske unije, koja nas neprestano ucenjuje i ponižava. Vređa me snishodljivo ponašanje i preterana popustljivost ne samo pred onima koji su moćniji od nas, već i od onih slabijih, koji svojim postupcima, kako u nedavnoj prošlosti tako i danas, ne zaslužuju našu pažnju i poštovanje. Društveni problemi, kao što su nezaposlenost i nizak životni standard, ne ulivaju mi spokojstvo i zadovojstvo. To su samo neki od važnijih problema koji ne mogu biti zaobiđeni u ovom kratkom osvrtu na Vaše pitanje o tome kako gledam na stanje nacije.

Što se tiče ponašanja lidera Albanaca i njihovih težnji da stvore Veliku Albaniju, imam utisak da su ocene naših političara o njima, ali i onima koje stoje iza njih, prihvatljive i razložne. Svako drugačije ponašanje prema velikoalbanskim težnjama moglo bi po čitav region da ima pogubne posledice.“

 


Bratska ljubav za Nićifora Aničića

Vi ste izabrani i za predsednika Naučnog saveta Društva srpskih domaćina. kako doživljavate Društvo srpskih domaćina, a posebnopredsednika ove organizacije Nićifora Aničića, koji veoma poštuje Vas i vaše delo?

„Društvo srpskih domaćina jedna je od najplementijih nacionalnih organizacija koje danas postoje u našoj zemlji. Ono okuplja, vredne, časne i nesebične stvaraoce kojima je cilj da, u svojim skromnim i ograničenim mogućnostima, doprinesu što ubrzanijem ekonomskom razvoju naše zemlje, što moralnijem i humanijem društvu i dobrim patriotima kojima je iznad svega stalo do slobode i nezavisnosti naše otadžbine. Gospodin Nićifor Aničić uzoran je čelnik Društva. Čitavim svojim životom on pokazuje i dokazuje kakav treba da bude srpski domaćin. U njemu koji živi i stvara daleko od Srbije (Aničić je aktivan sa svojim privatnim biznisom u JAR u Johanesburgu, prim. ur.), plamti srce velikog patriote. On je nesebičan i široke ruke. Uživa veliko poštovanje svih članova Društva i predstavlja njegovu kohezionu silu. Zbog svega toga, gospodin Aničić zaslužio je i moje veliko poštovanje i priznanje, pa i moju bratsku ljubav.“


 

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Travel - veliki baner