“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
KLINCI SU SNAGA SRBIJE: Bratislav Bata Đorđević
SPORT I DRUŠTVO

Klinci su snaga Srbije

KLINCI SU SNAGA SRBIJE: Bratislav Bata Đorđević

Naša deca vape da ih od početka vaspitavamo kao samostalne, zdrave ličnosti, koje mogu same da odlučuju, ne moraju da budu vrhunski sportisti, ali će kroz takav razvoj i vaspitanje postati dobri i korisni građani, kaže u intervjuu Bratislav Bata Đorđević, čuveni košarkaški trener i volonter, čiji su svi projekti za razvoj masovnog sporta u poslednjih 20 godina imali za cilj pomoć najmlađima

Nama su cilj vrhunski ljudi, a ne vrhunski igrači!

Posle neverovatne 64 godine aktivnog prisustva i dubokog traga koji je ostavio u našem sportu, ova rečenica Bratislava Bate Đorđevića, poznatog košarkaškog trenera i sportskog radnika, entuzijaste i poslednjih decenija volontera u službi masovnog sporta, ukazuje na zabrinjavajuću situaciju kad je reč o razvoju i vaspitanju najmlađih.

PORODICA ISPRED SPORTA: Bata Đorđević u krugu familije, koja je sve ređe na okupu u kompletnom sastavu
PORODICA ISPRED SPORTA: Bata Đorđević u krugu familije, koja je sve ređe na okupu u kompletnom sastavu

Stručnjak koji je rezultate napravio u vrhunskom sportu, ali tokom karijere radio sa sportistima svih uzrasta, od najmlađih do nacionalnih selekcija, prednost daje – klincima, jer je briga o njima bitka za zadravo društvo. Svi njegovi projekti unazad 20 godina rađeni su sa krajnjim ciljem da se pomogne sportu, a kada se dođe do novca da se on ubaci u sport.


Preduzetnik u sportu

Bata Đorđević je davne 1954. iz gimnazije otišao u KK Radnički, pre toga je igrao fudbal. Bio je aktivan do 1963. u Radničkom, zavšio školovanje, postao nastavnik fizičkog vaspitanja i trener i do kraja svoje aktivne profesionalne karijere radio trenerski posao. Od 1993. godine je – volonter, čovek sporta koji sa raznim idejama doprinosi da mnogobrojni turniri, takmičenja, kampovi i šire društvene akcije imaju stručnu podlogu. Bio je trener Iraka, UAR, reprezentacije Jugoslavije na jednom Balkanskom šampionatu, reprezentacije gluvih Jugoslavije na jednom Evropskom prvenstvu kod nas… Osmišljavao je razne aktivnosti koje su donosile pare sportu, a da tada nije ni bio svestan da se bavi preduzetništvom u sportu, što mu je sada jedna od omiljenih aktivnosti.


PRISTUP SPORTU

“Naši klinci od 5. do 11. godine a ima ih oko 400.000, imaju nastavu fizičkog vaspitanja. Ali, vaspitači i učitelji bi morali da dignu to na mnogo viši stručni nivo. Smatram da je upravo taj period najznačajniji za razvoj deteta u svakom smislu, psihomotornom, fizičkom, mentalnom, psihološkom, kakvom god hoćete… Zato što je reč o najznačajnijem periodu za razvoj dece država mora maksimalno da se uključi insistiranjem na kvalitetu nastave fizičkog vaspšitanja  i kaže ‘ovde moramo da napravimo zaokret’. Deca u ovom uzrastu traže potpuno drugi prilaz u radu sa najmlađima vezan za nastavu fizičkog vaspitanja, ali i za van nastavne aktivnosti”, precizan je “bez dlake na jeziku” naš sagovornik.

VIŠE OD ŠEST DECENIJA U SPORTU: Mini basket na travi u kome učestvuju svi koji hoće
VIŠE OD ŠEST DECENIJA U SPORTU: Mini basket na travi u kome učestvuju svi koji hoće

To je bio i glavni motiv da zajedno sa grupom istomišljenika pre tri-četiri godine osnuju Fondaciju sporta mladih, čija je osnovna misija da omoguće najmlađim generacijama u Srbiji besplatan pristup sportu, uz stručnu i finansijsku pomoć koju obezbeđuju Fondacija zajedno sa donatorima i sponzorima. Poznato je da danas u Srbiji sportom mogu da se bave uglavnom samo deca čiji roditelji mogu da izdvoje dodatni novac za različite sportske aktivnosti svojih potomaka, a to bitno sužava najvažniju bazu za dalju selekciju i mnogu decu isključuje iz bilo kakvog bavljenja sportom.

“Moramo da se vratimo sistemskom opredeljenju da je za ovo društvo najvažniji najmlađi uzrast. Svako ne može da se bavi vrhunskim sportom, ne može ni selektivnim, ali može fizičkom aktivnošću, i to svakom detetu nastojimo da omogućimo”, ističe Đorđević.

Iako je već na pragu devete decenije života, energija i upornost koju svakodnevno demonstrira Bata Đorđević, Beograđanin, čovek sporta, urbani tip i produkt neponovljive škole sportske porodice “Radnički” sa Crvenog krsta, izaziva kod sagovornika čuđenje i dilemu: zašto sve to radi i toliko se angažuje? Ne propušta da pomene kako mu i najbliži, njegovi sinovi i supruga na takav neprekidni volonterski angažman prigovaraju onom poznatom: “Ti si lud!”


Roditelji, da se ne petljaju!

“Roditelji su okupirani ekonomskom egzistencijom, nemaju vremena ni za šta jer rade dva-tri posla, zato mi moramo kao stručnjaci koji znaju o čemu je reč da budemo uporni i da pritiskamo i državu i lokalne samouprave da učestvuju u borbi za zdravo društvo. Istovremeno u sportu se najmanje spominju roditelji. Oni su najveći ulagači u sport, roditelji daju najveće pare i tako je u celom svetu.

Roditelji moraju da budu potpuno po strani u odnosu na trenažni proces, oni su tu da stvore uslove za svoje dete da se školuje i da ima obezbeđenu egzitenciju. Ali kada ga usmere ka bilo čemu, umetnosti ili sportu, moraju da ga prepuste specijalistima i stručnjacima za tu oblast, da imaju u njih puno poverenje i da se ne petljaju u njihov rad. Dete će se uvek izboriti svojom snagom i umećem, svojim znanjem, ukoliko je talentovan, a onda će kroz rad doći ili do vrhunskog ili nekog drugog ranga saglasno njegovim kvalitetima”, smatra Đorđević


“Na taj način želim da ostvarim svoju ličnu misiji – da makar nešto vratim sportu, jer je meni sport dao sve”, iskren je naš sagovornik. “Društvo će morati da shvati da mi kadar za razvoj svakog sporta crpimo u najmlađim selekcijama, a u tim selekcijama mora da postoji najbolji rad, tu moraju da budu i najbolji stručnjaci, ne samo treneri nego i svi ostalih struka koje rade u sportu. Jedino tako, sa vrhunskom organizacijom i stručnjacima možemo da dođemo do pravih rezultata i pravog pristupa našoj deci”, kaže Đorđević, dodajući da “nije nama isključivi cilj stvaranje vrhunskog sportiste i rezultata, to je krajnji cilj samo za 15-20 ljudi u jednoj generaciji”.

SVI (ZA)JEDNO!

FONDACIJASPORTA MLADIH: Besplatan sportić za decu, kruna volonterskog rada Bate Đorđevića
FONDACIJASPORTA MLADIH: Besplatan sportić za decu, kruna volonterskog rada Bate Đorđevića

Kako to izgleda u praksi?

“Slogan naše Fondacije je Svi (za)jedno! U tome je poenta. Decu obučemo od glave do pete, školama damo po 20-tak lopti za četiri sporta i time mi svakom detetu omogućavamo da se bavi fizičkim vaspitanjem. Škole su raspoložene, i siguran sam da ćemo ovo vrlo brzo da proširimo po celoj Srbiji. Radimo na čisto preduzetničkom principu – dođemo do para i davaocima odmah kažemo gde ćemo da uložimo”, objašnjava.

Preko svojih kontakata Fondacija dolazi do firmi koje hoće da ulože u jedan od njihovih projekata „Stvarajmo sportiste“ i „Razvojni centri za decu sa posebnim potrebama”, drugi segment društva koji traži drugačiji tretman. Po mišljenju našeg sagovornika, oko te dve stvari trebalo bi da se okupi čitavo društvo i da na bazi toga napravimo jedno zajedništvo, jer iako sve to postoji, malo je i nedovoljno.

“Stalno govorimo sport u škole, a ostajemo dužni kako da se razvija taj sport u školama. Sadašnja koncepcija mora da pretrpi temeljne izmene. Kod nas je tragično, jer je struka u zapećku, a u svakom poslu struka je predvodnik. Unazad nekoliko decenija naprimer, košarka se razvijala kod nas samo zahvaljujući struci”, tvrdi naš sagovornik.


Bez starca nema udarca

“Vratite stare ljude, oni imaju iskustvo, nemaju nikakvu interesnu sferu, znaju na koji način i kako da pomognu i hoće to da urade. Vratite ih nazad u društvo da ih iskoristite”. Mnogo je primera olimpijada sporta i kulture trećeg doba, koje su osmišljene i vođene upravo od “starih” ljudi.

Citirajući jednog američkog filozofa, Bata Đorđević ilustruje to i svojim angažmanom u timu koji je pomogao Matematičkoj gimnaziji u Beogradu da reši neke svoje finansijske probleme, bez kukumavkanja državi:

“Nas 5-6 ljudi skupilo se da vidi kako da pomognemo Matematičkoj gimnaziji.Kukaju ‘ne možemo da otputujemo tamo, ne možemo vamo’, u Ministarstvui nemaju za to para i odlučili smo da preduzetničkim odnosom nađemo rešenje. Učenici Matematičke gimnazije su napravili svoju zadrugu, dali su joj ime Kliker, našli smo tri institucije koje su osnovale zadrugu, to je Matematička gimnazija, Alumni i Srpski krivak.  U Tulbi kraj Požarevca, gde je bio jedan od najsavremenijih košarkaških kampova Razvojno trenažni centar napravili smo 10-dnevni matematički kamp, gde se radilo na matematici, kulturi i sportu, deca se prijavljivala i mi smo tu pravili neki profit. To je još u razvojnoj fazi, jer želimo da ostvarimo pet smena, tada će biti ostvaren naš kompletan plan.

Pored toga napravili smo pre četiri godine Matematički kup, iz 16 zemalja sa 200 dece dolaze na ovaj kup. Tada su nam prišli veliki donatori kao Telekom, Pireus banka i drugi. Osim toga, Matematička gimnazija ima mogućnost da priprema decu osnovnih škola iz matematike da dođu i plate čas, i odatle smo gurali pare u Kliker, a kada smo prevazišli zakonski limit prihoda od 8 miliona, onda smo napravili i Klikerčić.

Matematička gimnazija pravi krajem decembra ove godine donatorsku večeru. Ona ima 2.000 naših matematičara širom sveta, svi koji dođu platiće malo više, a razlika će da ode u Klikerčić. Sada radim na tome da sličan projekat primenimo i u jednoj muzičkoj školi. Eto zato treba starce vratiti. Radim iz ljubavi, entuzijazma i sa onima sa kojima sam radio svih 64 godine”, zadovoljno konstatuje naš sagovornik.


Fondacija za ovako osmišljene aktivnosti angažuje i plaća nastavnike fizičkog vaspitanja koji inače nemaju posla i time se povećava i zapošljavanje, što je u ovoj oblasti drugi problem. Procena je da svake godine na tržište izađe oko 500 profesora fizičkog vaspitanja i idu na Biro jer nemaju posla. Svake godine povećava se broj onih koji se školuju za profesore fizičkog vaspitanja, a nemaju gde da rade. Trenutno, negde ih je 1.500, a sigurno više bez posla.

“Ovaj problem moramo da rešavamo svi, od države do pojedinca”, smatra naš sagovornik i predlaže da se uradi projekat “Kako zaposliti profesore fizičkog vaspitanja i trenere”, jer je to od izuzetnog značaja za još stručniji prilaz razvoju mladih.

“Privredni subjekti će kad-tad morati da uđu u tu varijantu pomoći najmlađima zbog toga što su to – njihova deca, naša deca, ona vape da ih od početka vaspitavamo kao samostalne, zdrave ličnosti, koje mogu same da odlučuju. Ne moraju da budu vrhunski sportisti, ali će kroz takav razvoj i vaspitanje postati dobri i korisni građani, tako što će im sport omogućiti da se socijalizuju i pronađu sebe”, veli Đorđević.

One koji dobro poznaju profesionalnu biografiju Bate Đorđevića ne iznenađuje što već decenijama igra “presing” sa državom i pokušava da je ubedi u začaj misije fizičkog vaspitanja među najmlađima. naime, još kao nastavnik fiskulture u novobeogradskoj Osnovnoj školi “Marko Orešković”, pa nadalje Đorđević je razvijao takmičarski duh među svojim učenicima, uspešno ih uključivao u tadašnja đačka takmičenja. pa su tako jednom bili vicešampioni Jugoslavije u svom uzrastu.

ZNAČAJ POKRETA MINI BASKET

“Nisam jurio rezultate, iako sam bio ambiciozan i voleo da pobedim, ali kroz fer plej i veliki rad i trud. Zato smo i došli do tih rezultata. Dva puta smo bili prvaci Beograda, dva puta prvaci Srbije… Moja ambicija je bila da te svoje pionire prosledim KK Radnički i odatle su izašli Đokić, Prelević, Srećko Jarić, Mijatović, Vučinić, Ilić, Đorđević, Skoko, Vučurović, Brzić, Zupančić… Mnogi klinci koji su prošli kroz moju pedagošku školu završili su kao vrhunski igrači u velikim klubovima”, priseća se naš sagovornik, dodajući da ono što on propagira i danas je upravo “van nastavna aktivnost u tom ranom dobu kada kroz takmičenja na tom nivou aktivirate najvrednije kod dece, ali ne samo one koja se već bave sportom u klubovima”.


Ne zaboravimo dijasporu!

“Mogli bismo da napravimo fantastičnu instruktorsku službu sa vrhunskim stručnjacima u svakoj oblasti fizičkog vaspitanja i sporta, da rade ovde u Srbiji u sedam regiona, to država da finansira na pravi način, da razvijamo rivalitet, i onda da razmišljamo kako da privučemo decu dijaspore, jer tu ima mnogo ljudi koje bi trebalo vratiti u Srbiju. Tajvan je, recimo, jedan od dobrih primera, jer su oni najbolje ljude iz dijaspore vratili u otadžbinu sa istim pozicijama i platama koje su imali u dijaspori. Vratimo naše najbolje mlade stručnjake na pozicije koje imaju u svetu i neka ovde pospešuju razvoj Srbije.

Pored toga, trebalo bi omogućiti starim ljudima da ovde nađu svoj mir preko mini centara koji će im davati određenu programsku delatnost, ne samo stan i hrana. Automatski ćemo vezati i njihove potomke, da dolaze u posetu i vide šta je Srbija.

Najvažnije je napraviti program kako uposliti dijasporu u Srbiji. Tu politika treba da ponudi prava rešenja i da lagano vraćamo svoj narod. Ali samo sa Upravom za dijasporu unutar Ministarstva spoljnih poslova teško može bilo ko da bude zadovoljan”, kategoričan je Đorđević.


Bata Đorđević je, zajedno sa svojim pokojnim kolegom Mikijem Pavićevićem napravio 1976. prvi košarkaški kamp u Evropi na Zlatiboru, koji i danas egzistira. U okviru kampa 1980. godine promovisao je pokret Mini basket, na nižim koševima 2,60, sa manjom tablom i manjom loptom, pokret koji i danas živi i namenjen je svoj deci; nema selekcije, svako ko hoće, bez obzira da li je visok ili nizak, debeo ili suv može da se bavi ovim sportom.

“Znajući da nam i za to trebaju pare otišao sam u Koka-kolu, kod Mekdonaldsa u Srbija-štampu i napravio ugovore koji su nama donosili tako visoke prihode da smo mogli da realizujemo sve to bez problema”, priseća se Đorđević i time otvara jednu od svojih najomiljenjih tema – preduzetništvo u sportu.

MEDALJA I PODRŠKA PROLAVLJENIH ASOVA: Nije jurio rezultate, ali nisu izostala ni priznanja
MEDALJA I PODRŠKA PROLAVLJENIH ASOVA: Nije jurio rezultate, ali nisu izostala ni priznanja

Svoju devizu, da država ne može da finansira i obezbedi sredstva za sve sportske potrebe, nadgradio je preduzetničkim potezima tokom svih ovih godina, da bi danas čvrsto zagovarao princip da “sportske organizacije moraju da se upuste u otvaranje firmi pri savezima i klubovima sa dodatnim privrednim delatnostima, uz zapošljavanje mladih i sporobnih stručnjaka, koji bi radili i za sebe i za firmu, a sav ekstraprofit išao bi u razvojne programe saveza i klubova ”, a ne samo da kukaju i čekaju na državu.

“Fondacija sporta mladih se zajedno sa Visokom školom za poslovnu ekonomiju i Kompanijom Start Ap Srbija bavi školovanjem preduzetnika u sportu. Nama treba da školujemo kadar koji će biti sposoban da kroz jedan kvalitetan program bude spreman da ostvari neku svoju ideju sa kojom je već trebalo da dođe, da ima viziju šta da uradi kada dođe da radi kao preduzetnik u sportu i da samostalno kao preduzetnik u sportu vodi svaki osmišljeni posao  To je naša filozofija, ali nažalost nema se tu mnogo ni sluha ni vremena”, poručuje.


Kako je nastao Saša Đorđević

Nezaobilaza tema u razgovoru sa Batom Đorđevićem je i njegov sin i kolega selektor košarkaške reprezentacije Srbije Saša Đorđević. Otac o njemu govori promišljeno i reklo bi se stručno i nepristrasno:

PROIZVEO MNOGO ASOVA: Sinu Saši bio je trener samo u retkim trenucima
PROIZVEO MNOGO ASOVA: Sinu Saši bio je trener samo u retkim trenucima

“Saša  je od početka bio usmeravan. Sa godinu i po dana išao je sa nama na skijanje, usmeravan ka sportu, ka prirodi, od pet godina počeo je zajedno sa nama da gradi kuću na moru, negde u 9. godini se praktično opredelio za košarku, počeo je u OŠ “Marko Orešković”, nastavio u Radničkom. Sale je tu počeo, u 15. godini je otišao u Zvezdu, iz Zvezde u Partizan. I od tada je partizanovac. Saši nisam bio trener, radio sam malo  kratko sa njim dok sam bio u Dubaiu, Bagdadu, jer roditelj veoma teško može da bude objektivan u odnosu na svoje dete. Saša je imao izuzetne trenere tokom cele svoje karijere.

Saša je prošao kroz sve selekcije boreći se, imao je pobednički mentalitet i tako je sebe stvorio kao ličnost. S druge strane, znao je da poštuje doprinos svakog učesnika u trenažnom procesu, od trenera pa naniže. Razvijao se u zdravoj sredini. Postajući trener znao je šta treba da napravi sa igračima. Kao vrhunski igrač znao je kako igrač doživljava šansu koju mu pruža trener i na bazi toga je stvorio atmosferu divne porodice u kojoj se svi uzajamno poštuju. Ono što je kao igrač poneo u odnosu na trenera on je sada primenio u obrnutom smeru.

Prvi faktor u stvaranju rezultata je igrač, to je prvo shvatio. A da je trener drugi faktor. On je izgradio svoju filozofiju košarke, naročito taj moderni pristup ovoj igri. Najznačajnija njegova rečenica je „mi smo ta ekipa!“. Svi smo tu, idemo da se borimo maksimalno, uvek najviši ciljevi, uvek kaže idemo na prvo mesto i nema nikakvog izvinjenja ako se ne dosegne najviši cilj”, kaže otac Bata Đorđević.


 

 

 

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Srpski poslovni Almanah - Veliki