“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
KAKO JE ĐINĐIĆ POMOGAO ŠREDERU U BOMBARDOVANJU: Faksimil teksta u elektronskom izdanju Njujpork tajmsa
PODSEĆANJA

Kako je Đinđić pomagao Šrederu

KAKO JE ĐINĐIĆ POMOGAO ŠREDERU U BOMBARDOVANJU: Faksimil teksta u elektronskom izdanju Njujpork tajmsa

U vreme dok su padale bombe Đukanović i Đinđić objavili su sraman tekst u Njujork tajmsu izazivajući u otadžbini kritike i odijum, posebno među njihovim najbližim saradnicima i koalicionim partnerima

sreda, 12 maj 1999.

Bilo je samo pitanje dana kada će se iz skromnog arsenala poznatih domaćih moralnih patuljaka pojaviti persone nameračene da jad i muku svog naroda, rat i neviđena stradanja zbog agresije zlikovaca iz NATO-a – i uz njihovu pomoć – iskoriste za sopstvenu političku reciklažu i svojevrsno zabadanje noža u leđa odbranom otadžbine preokupiranom vođstvu.


#     #     #

Danas, uprkos svemu, potpisnicima sramnog teksta u „Njujork tajmsu“ se posrećilo – domogli su se onoga što im je bio motiv za ovakav politički izbor, da bi se u godinama koje su usledile dogodilo sve ono što nam je manje-više poznato.

U danima kada se na različite načine obeležavaju godišnjice smrti dvojice političkih lidera, Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, koji su svakako ostavili dubok i različit trag u novijoj političkoj istoriji Srbije, važnije od spomenika i patetičnih i panegiričkih govora je da utvrdimo činjenice i time racionalno odredimo kome je mesto u Aleji velikana. 

I da li nam je, posle svega što sada znamo, Šreder neophodan kao prijatelj na završnoj konvenciji  vladajuće partije u Srbiji, kada znamo kako nas je zavio u crno, a Toni Bler zajedno sa Alisterom Kembelom kao savetnik…

Da se ne zaboravi!


DVOJAC BEZ MORALA: Zoran Đinđić i Milo Đukanović zajedno potpisali tekst kojim podržavaju bombardovanje
DVOJAC BEZ MORALA: Zoran Đinđić i Milo Đukanović zajedno potpisali tekst kojim podržavaju bombardovanje

 

Reč je o dvojici ljudi čija se političko-klevetnička aktivnost protiv svoje zemlje, vlasti, naroda i glasača u jednom dužem vremenskom periodu poklapa sa agresijom na SRJ i jednom od perfidnih namera zapadnih dušmanskih lidera da ovde smenjuju, biraju i kadrovski kombinuju garniture koje bi im najviše odgovarale. Konkretan izraz ovog sramnog političkog kontinuiteta je nedavno štampan tekst u „Njujork tajmsu“ potpisan njihovim mnogim asocijacijama već začinjenim imenima – Mila Đukanovića i Zorana Đinđića.

POZIV NA PUČ

Ne krijući da su njih dvojica posebno posvećenii izabrani za ovakav zadatak, doduše pod firmom predstavnika „demokratske i stabilne Jugoslavije“, politički marginalizovan lider Demokratske stranke i štićenik najomraženije političke suknje u svetu uključuju se u medijsku satanizaciju otadžbine na stranicama novina bliskih Stejt departmentu, poručujući svojima da „Jugosloveni treba da ulože intenzivne napore da osvoje poverenje spoljnog sveta i povrazte moralni status izgubljen zbog Kosova“.

A kakav je put do našeg „moralnog pokajanja“ otkriva autorski dvojac istovremeno razobličavajući i prave namere pojave ovakvog teksta:

„Politički ciklus koji je tokom poslednjih deset i više godina doveo našu zemlju do ove tragedije mora biti prekinut. Ako se rat završi potpisom mirovnog sporazuma uz isto vođstvo na vlasti, sa Slobodanom Miloševićem na vrhu, tragedija i nasilje će se nastaviti.“

Bez obzira što je ovakva politička dijagnoza svojstvena opozicionom razmišljanju, bez obzira na njenu promašenost i površnost, pa čak i što je upakovana u privlačan predlog da nam međunarodna zajednica ponudi šargarepu zvečeće ekonomske rekonstrukcije, čak je i političkim laicima očigledno da je reč o svojevrsnom pozivu na puč uz pomoć sa strane i uz lično preporučivanje.

Da nije rata, hiljade nedužnih civilnih žrtava, milijardi dolara štete zbog uništenih kapitalnih dobara širom Srbije i Crne Gore ovakav komplot istup Đinđića i Đukanovića mogaobi se tumačiti na različite načine u spokoju mirnodopskog života. Međutim, uzimajućiu obzir vreme u kome se sve ovo dešava i kvalitet onoga što su potpisala ova dvojica, teško je oteti se utisku da je čak i za njihov moralni i politički imidž prevršena svaka mera.

Mnogo je argumenata koji se nižu ovih dana u prilog oceni da je reč o klasičnom slučaju prodanih duša. Đinđićev partijski kolega i donedavno bliskidrug iz rukovodstva stranke poručuje da „Đinđić nije ispunio očekivanja našeg članstva, Glavnog odbora, funkcionera i rukovodilaca i… moraće ozbiljno da odgovori na neka pitanja“. Miodrag Perišić je ovako reagovao na nebuloznu izjavu lidera DS-a da „Milošević treba da ode u Hag“.

KRITIKE NAJBLIŽIH SARADNIKA I PARTNERA: Zoran Đinđić
KRITIKE NAJBLIŽIH SARADNIKA I PARTNERA: Zoran Đinđić

Komentarišući političku otkačenost svog dojučerašnjeg koalicionog partnera, Vuk Drašković je ocenio da su njegove izjave „nemoralni čin, jer je Đinđić pobegao od svog naroda i partije u jednom od najtragičnijih momenata po našu zemlju“.

Odlazak sa poprišta bombardovanja u bezbednu životnu zavetrinu čak i u Đinđićevoj partiji komentarišu s gađenjem proenjujući da nema nikakvih objektivnih pokazatelja da je on bio ugroženiji u Srbiji nego bilo ko drugi i da ga niko nije dirao.

DVOJAC BEZ MORALA

Uprkos tome, Zoran Đinđić je spokojniji u Nemačkoj, gde se čak susreće i sa gospodinom Šrederom, liderom koji između dva susreta sa „prvim demokratom“ pošalje po nekoliko „tornada“ , uzimajući planirani danak od Srbije i njenih građana.

Upravo ovaj politički momenat zahteva poseban osvrt na likove i najnovija dela Đukanovića i Đinđića, jer seispod prividnog opozicionog razmišljanja na stranicama američke udarne novinske pesnice kriju mnogo perfidnije poruke i razmišljanja. Stidljivo priznajućiu svom pisaniju da je „vojna intervencija na Kosovu dovela do novih problema, bilo to nameravano ili ne“, predsednik Crne Gore i njegov drug iz Nemačke relativizuju zvanične ocene o agresiji na SRJ, i što je još gore, bacaju pod noge sve vojne i civilne žrtve date za odbranu otadžbine.

SPOKOJNIJI U NEMAČKOJ NEGO U SRBIJI: Đinđić sa Šrederom
SPOKOJNIJI U NEMAČKOJ NEGO U SRBIJI: Đinđić sa Šrederom

Treba li podsećati da Đukanović time izdaje sve ono na šta se kao predsednik federealne jedinice obavezao Ustavom, ili da ga ne potresa što je i narod u čije ime govori teško iskrvario i doživeo nenadoknadivu štetu.

U vreme kada se možemo istinski dičiti jedinstvom vojske, rukovodstva i naroda, izuzetnom moralnom čvrstinom svih, dvojac bez moralnog kormila nam deli moralne lekcije. Ono što nam ogroman deo slobodoljubivog sveta priznaje – nesvakidašnju moralnu veličinu – Đukanović i Đinđić ne vide, polazeći valjda od sebe.

Čak su i američki autori pomenutog lista, u kome su ova dvojica saradnici, u više navrata napisali i potpisali da je agresijom NATO-a na SRJ i bezuspešnim sedmonedeljnim bombardovanjem zapadna alijansa poražena na moralnom planu. Potpisujući svoj tekst, ovi bezuspešni politički ratni profiteri izašli su u susret administraciji, pokušavajući da stvore privid kakose razmišlja u Srbiji i Crnoj Gori.

Najveća zabluda ipak je u političkoj dijagnozi, inače omiljenoj na Zapadu, prema kojoj je predsednik Milošević izvor svih problema. Razumljivo je da zlikovci zapadne alijanse ne biraju načina da sruše vlast u Beogradu, makar porušili čitavu zemlju, kako to čine ovih dana. Neshvatljivo je da Đukanović i Đinđić, kao politički lešinari, prihvataju bez rezervi takvu ulogu i učestvuju u raboti za koju nemaju mandat ni svojih glasača, ali ni svojih partija. Kada to još čine u ime demokratije, onda je jasno ko im je gazda. Jer sve što preživljavamo proteklih dana rata, čini se u ime demokratije i humanosti.

Shvatajući da su zločinom nad Jugoslavijom politički potvrdili i učvrstili istinsku snagu Miloševića, zapadni kreatori krize angažovali su dvojicu spoljnih momakada makar malo proizvode maglu, ako već kao osvedočeni marginalci nisu nikada bili u stanju da se dokažu u zdravoj političkoj borbi.

Iako skromnih dometa, sa mnogo manje posledica a previše mučnine, ovakav angažman Đinđića i Đukanovića ne bi ni zasluživao pažnju da ne devalvira istinske demokratske ideje, koje su uprkos ratu i stradanjima prisutne na ovom tlu, kao i rešenost da sse sve političke i stranačke utakmice i nadgornjavanja odlže u ime spasavanja otadžbine.

Najveći deo odgovornih ljudi i partija usvojio je ovaj nepisani moralni kodeks, ispoljavajući lični osećaj patriotizma. Đukanović i Đinđić očigledno nisu deo toga, pa ih valja posmatrati kao neodvojivo parče konfuzije u zapadnoj alijansi, potrošene političke figure koje pokušavaju da se povampire makar i uz – bombardovanje.

(Tekst je deo Ratnog dnevnika kojije izlazio u beogradskoj Politici tokom 78 dana bombardovanja, a sabran je u knjigu „Srbija na nišanu“ koja je izašla 24. marta 2000. godine na godišnjicu bombardovanja SRJ, u izdavačkoj kući „Čigoja“ i nadahnutim predgovorom Milovana Vitezovića)

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Srpski poslovni Almanah - Veliki