“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
KAKO JE ĐINĐIĆ POMOGAO ŠREDERU U BOMBARDOVANJU: Faksimil teksta u elektronskom izdanju Njujpork tajmsa
PODSEĆANJA

Kako je Đinđić pomagao Šrederu

KAKO JE ĐINĐIĆ POMOGAO ŠREDERU U BOMBARDOVANJU: Faksimil teksta u elektronskom izdanju Njujpork tajmsa

U vreme dok su padale bombe Đukanović i Đinđić objavili su sraman tekst u Njujork tajmsu izazivajući u otadžbini kritike i odijum, posebno među njihovim najbližim saradnicima i koalicionim partnerima

sreda, 12 maj 1999.

Bilo je samo pitanje dana kada će se iz skromnog arsenala poznatih domaćih moralnih patuljaka pojaviti persone nameračene da jad i muku svog naroda, rat i neviđena stradanja zbog agresije zlikovaca iz NATO-a – i uz njihovu pomoć – iskoriste za sopstvenu političku reciklažu i svojevrsno zabadanje noža u leđa odbranom otadžbine preokupiranom vođstvu.


#     #     #

Danas, uprkos svemu, potpisnicima sramnog teksta u „Njujork tajmsu“ se posrećilo – domogli su se onoga što im je bio motiv za ovakav politički izbor, da bi se u godinama koje su usledile dogodilo sve ono što nam je manje-više poznato.

U danima kada se na različite načine obeležavaju godišnjice smrti dvojice političkih lidera, Slobodana Miloševića i Zorana Đinđića, koji su svakako ostavili dubok i različit trag u novijoj političkoj istoriji Srbije, važnije od spomenika i patetičnih i panegiričkih govora je da utvrdimo činjenice i time racionalno odredimo kome je mesto u Aleji velikana. 

I da li nam je, posle svega što sada znamo, Šreder neophodan kao prijatelj na završnoj konvenciji  vladajuće partije u Srbiji, kada znamo kako nas je zavio u crno, a Toni Bler zajedno sa Alisterom Kembelom kao savetnik…

Da se ne zaboravi!


DVOJAC BEZ MORALA: Zoran Đinđić i Milo Đukanović zajedno potpisali tekst kojim podržavaju bombardovanje
DVOJAC BEZ MORALA: Zoran Đinđić i Milo Đukanović zajedno potpisali tekst kojim podržavaju bombardovanje

 

Reč je o dvojici ljudi čija se političko-klevetnička aktivnost protiv svoje zemlje, vlasti, naroda i glasača u jednom dužem vremenskom periodu poklapa sa agresijom na SRJ i jednom od perfidnih namera zapadnih dušmanskih lidera da ovde smenjuju, biraju i kadrovski kombinuju garniture koje bi im najviše odgovarale. Konkretan izraz ovog sramnog političkog kontinuiteta je nedavno štampan tekst u „Njujork tajmsu“ potpisan njihovim mnogim asocijacijama već začinjenim imenima – Mila Đukanovića i Zorana Đinđića.

POZIV NA PUČ

Ne krijući da su njih dvojica posebno posvećenii izabrani za ovakav zadatak, doduše pod firmom predstavnika „demokratske i stabilne Jugoslavije“, politički marginalizovan lider Demokratske stranke i štićenik najomraženije političke suknje u svetu uključuju se u medijsku satanizaciju otadžbine na stranicama novina bliskih Stejt departmentu, poručujući svojima da „Jugosloveni treba da ulože intenzivne napore da osvoje poverenje spoljnog sveta i povrazte moralni status izgubljen zbog Kosova“.

A kakav je put do našeg „moralnog pokajanja“ otkriva autorski dvojac istovremeno razobličavajući i prave namere pojave ovakvog teksta:

„Politički ciklus koji je tokom poslednjih deset i više godina doveo našu zemlju do ove tragedije mora biti prekinut. Ako se rat završi potpisom mirovnog sporazuma uz isto vođstvo na vlasti, sa Slobodanom Miloševićem na vrhu, tragedija i nasilje će se nastaviti.“

Bez obzira što je ovakva politička dijagnoza svojstvena opozicionom razmišljanju, bez obzira na njenu promašenost i površnost, pa čak i što je upakovana u privlačan predlog da nam međunarodna zajednica ponudi šargarepu zvečeće ekonomske rekonstrukcije, čak je i političkim laicima očigledno da je reč o svojevrsnom pozivu na puč uz pomoć sa strane i uz lično preporučivanje.

Da nije rata, hiljade nedužnih civilnih žrtava, milijardi dolara štete zbog uništenih kapitalnih dobara širom Srbije i Crne Gore ovakav komplot istup Đinđića i Đukanovića mogaobi se tumačiti na različite načine u spokoju mirnodopskog života. Međutim, uzimajućiu obzir vreme u kome se sve ovo dešava i kvalitet onoga što su potpisala ova dvojica, teško je oteti se utisku da je čak i za njihov moralni i politički imidž prevršena svaka mera.

Mnogo je argumenata koji se nižu ovih dana u prilog oceni da je reč o klasičnom slučaju prodanih duša. Đinđićev partijski kolega i donedavno bliskidrug iz rukovodstva stranke poručuje da „Đinđić nije ispunio očekivanja našeg članstva, Glavnog odbora, funkcionera i rukovodilaca i… moraće ozbiljno da odgovori na neka pitanja“. Miodrag Perišić je ovako reagovao na nebuloznu izjavu lidera DS-a da „Milošević treba da ode u Hag“.

KRITIKE NAJBLIŽIH SARADNIKA I PARTNERA: Zoran Đinđić
KRITIKE NAJBLIŽIH SARADNIKA I PARTNERA: Zoran Đinđić

Komentarišući političku otkačenost svog dojučerašnjeg koalicionog partnera, Vuk Drašković je ocenio da su njegove izjave „nemoralni čin, jer je Đinđić pobegao od svog naroda i partije u jednom od najtragičnijih momenata po našu zemlju“.

Odlazak sa poprišta bombardovanja u bezbednu životnu zavetrinu čak i u Đinđićevoj partiji komentarišu s gađenjem proenjujući da nema nikakvih objektivnih pokazatelja da je on bio ugroženiji u Srbiji nego bilo ko drugi i da ga niko nije dirao.

DVOJAC BEZ MORALA

Uprkos tome, Zoran Đinđić je spokojniji u Nemačkoj, gde se čak susreće i sa gospodinom Šrederom, liderom koji između dva susreta sa „prvim demokratom“ pošalje po nekoliko „tornada“ , uzimajući planirani danak od Srbije i njenih građana.

Upravo ovaj politički momenat zahteva poseban osvrt na likove i najnovija dela Đukanovića i Đinđića, jer seispod prividnog opozicionog razmišljanja na stranicama američke udarne novinske pesnice kriju mnogo perfidnije poruke i razmišljanja. Stidljivo priznajućiu svom pisaniju da je „vojna intervencija na Kosovu dovela do novih problema, bilo to nameravano ili ne“, predsednik Crne Gore i njegov drug iz Nemačke relativizuju zvanične ocene o agresiji na SRJ, i što je još gore, bacaju pod noge sve vojne i civilne žrtve date za odbranu otadžbine.

SPOKOJNIJI U NEMAČKOJ NEGO U SRBIJI: Đinđić sa Šrederom
SPOKOJNIJI U NEMAČKOJ NEGO U SRBIJI: Đinđić sa Šrederom

Treba li podsećati da Đukanović time izdaje sve ono na šta se kao predsednik federealne jedinice obavezao Ustavom, ili da ga ne potresa što je i narod u čije ime govori teško iskrvario i doživeo nenadoknadivu štetu.

U vreme kada se možemo istinski dičiti jedinstvom vojske, rukovodstva i naroda, izuzetnom moralnom čvrstinom svih, dvojac bez moralnog kormila nam deli moralne lekcije. Ono što nam ogroman deo slobodoljubivog sveta priznaje – nesvakidašnju moralnu veličinu – Đukanović i Đinđić ne vide, polazeći valjda od sebe.

Čak su i američki autori pomenutog lista, u kome su ova dvojica saradnici, u više navrata napisali i potpisali da je agresijom NATO-a na SRJ i bezuspešnim sedmonedeljnim bombardovanjem zapadna alijansa poražena na moralnom planu. Potpisujući svoj tekst, ovi bezuspešni politički ratni profiteri izašli su u susret administraciji, pokušavajući da stvore privid kakose razmišlja u Srbiji i Crnoj Gori.

Najveća zabluda ipak je u političkoj dijagnozi, inače omiljenoj na Zapadu, prema kojoj je predsednik Milošević izvor svih problema. Razumljivo je da zlikovci zapadne alijanse ne biraju načina da sruše vlast u Beogradu, makar porušili čitavu zemlju, kako to čine ovih dana. Neshvatljivo je da Đukanović i Đinđić, kao politički lešinari, prihvataju bez rezervi takvu ulogu i učestvuju u raboti za koju nemaju mandat ni svojih glasača, ali ni svojih partija. Kada to još čine u ime demokratije, onda je jasno ko im je gazda. Jer sve što preživljavamo proteklih dana rata, čini se u ime demokratije i humanosti.

Shvatajući da su zločinom nad Jugoslavijom politički potvrdili i učvrstili istinsku snagu Miloševića, zapadni kreatori krize angažovali su dvojicu spoljnih momakada makar malo proizvode maglu, ako već kao osvedočeni marginalci nisu nikada bili u stanju da se dokažu u zdravoj političkoj borbi.

Iako skromnih dometa, sa mnogo manje posledica a previše mučnine, ovakav angažman Đinđića i Đukanovića ne bi ni zasluživao pažnju da ne devalvira istinske demokratske ideje, koje su uprkos ratu i stradanjima prisutne na ovom tlu, kao i rešenost da sse sve političke i stranačke utakmice i nadgornjavanja odlže u ime spasavanja otadžbine.

Najveći deo odgovornih ljudi i partija usvojio je ovaj nepisani moralni kodeks, ispoljavajući lični osećaj patriotizma. Đukanović i Đinđić očigledno nisu deo toga, pa ih valja posmatrati kao neodvojivo parče konfuzije u zapadnoj alijansi, potrošene političke figure koje pokušavaju da se povampire makar i uz – bombardovanje.

(Tekst je deo Ratnog dnevnika kojije izlazio u beogradskoj Politici tokom 78 dana bombardovanja, a sabran je u knjigu „Srbija na nišanu“ koja je izašla 24. marta 2000. godine na godišnjicu bombardovanja SRJ, u izdavačkoj kući „Čigoja“ i nadahnutim predgovorom Milovana Vitezovića)

 

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Fenix - Veliki