“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
HVALA TI, EDE HERMANE: Novinski tekst posvećen odlasku velikog čoveka
SEĆANJA

Hvala ti, Ede Hermane!

HVALA TI, EDE HERMANE: Novinski tekst posvećen odlasku velikog čoveka

Mogao bi se smatrati ocem antiratne kritike medija, kako zbog svog doprinosa, tako i zbog mnogih pisaca koje je nagovorio da se time bave


U vremenima kada je gotovo ceo svet zatezao omču oko vrata Srbije, a medijski propagadni model globalizma, koji je razobličio upravo Edvard Herman, profesor emeritus na Univerzitetu u Pensilvaniji, zajedno sa Noamom Čomskim, pokazivao svoj puni učinak na primeru jedne male balkanske zemlje, na političkom horizontu se pojavila Međunarodna grupa za Srebrenicu sastavljena od ljudi koji su po službenoj dužnosti bili prisutni u BiH i među njima tada za nas malo poznat kao borac za konkretnu istinu Edvard Herman.

Izveštaj koji je zajedno sa još njih šest entuzijasta i časnih ljudi sastavio u vezi sa Srebrenicom na 3.000 strana, među kojima je srpskog porekla bio samo Džordž Bogdanić,  koincidirao je sa medijskom bombom od više od 8.000 muslimanskih žrtava u Srebrenici i nametanjem priznanja te brojke tadašnjoj Vladi RS u Banjaluci. Trebalo je više od deset godina da na osnovu tog izveštaja nastane knjiga koja je zahvaljujući gospodinu Karganoviću ugledala svetlost dana i kod nas “Srebrenički masakr, Činjenice, Kontekst, Politika”, a predstavlja jedno od retkih svedočanstava koje ne kleveće Srbe i ostaje kao dokaz poštenog odnosa prema zločinu u ovoj enklavi, ali i prema njegovoj instrumentalizaciji i urušavanju pozicije Srbije i Republike Srpske.

Zanimljivo je da je izvod izveštaja na 50-tak strana stigao potpisniku ovih redova tokom službenog boravka u Čikagu, mejlom preko naših ljudi iz srpske dijaspore u SAD i jedino bio objavljen u dnevnom listu “Politika” u tri nastavka početkom leta 2002. godine kao kap istine u moru satanizujućih tekstova protiv Srba i njihove spinovane uloge u srebreničkom zločinu. I domaći i strani mediji koji su se utrkivali u horskom osuđivanju Srba kao naroda ostali su i gluvi i nemi na ono što su Herman i drugovi utvrdili na terenu.

Podsećajući se tih dana prenosimo predgovor uvaženog profesora Hermana za studiju Srebrenički masakr, koji će na najbolji način podgrejati sećanje na njegovu časnu ulogu u otkrivanju istine o razmerama zločina u ovoj bosanskoj enklavi.

Radivoje Peca Petrović, GLOBAL SERBIA


 

PIŠE: Dajana DŽONSTON, Counter Punch

Edvard. S. Herman preminuo je 11. novembra 2017. godine u 92. godini života. Srećom, ovaj krajnje miroljubivi čovek umro je mirno.

Ed Herman bi se mogao smatrati ocem antiratne kritike medija, kako zbog sopstvenog doprinosa, tako i zbog mnogih pisaca koje je nagovorio da se time bave. Zahvaljujući moći logičkog zaključivanja i ličnom osećaju za pravdu, oštro se uhvatio ukoštac sa ključnom ulogom medija u promovisanju rata i različitim tehnikama koje primenjuju u tom procesu. Automatski je prozirao laži, uključujući i one toliko podmukle da se retko ko drugi usuđivao da ih dovede u pitanje, poput arogantne pretpostavke američke Ratne partije o „pravu na zaštitu“ i „potrebi da se spreči genocid“ kojima su pravdani oksimoronski „humanitarni ratovi“.

ARGUMENTIMA OBORIO LAŽI O SREBRENIČKOM MASAKRU: Edvard Herman
ARGUMENTIMA OBORIO LAŽI O SREBRENIČKOM MASAKRU: Edvard Herman

Video je da se ove laži kojima se pravdavaju ratovi razvijaju na bazi onoga što je nazvao distinkcijom između „vrednih i bezvrednih žrtava“, kojoj su konstantno pribegavale apologete američkog militarizma. Milioni žrtava američkih bombardovanja, sankcija, promena režima i tajnih ubistava ne smatraju se pozivom na oružje. Vašingtonski tink-tenkovi ne pribegavaju moralističkim zaključcima kad govore o žrtvama Drezdena, Hirošime i Vijetnama, ali se stalno podstiče ogorčenje javnosti zbog žrtava čija nesreća može poslužiti kao casus belli za poslednju američku agresiju.


REKLI SU

HERMAN: Nato je humanitarni pit-bul

Neophodno je održavati mit o Srebrenici živim zato što je Srebrenica postala simbol Zapadnih intervencija, intervencija SAD, kao intervencija koje se sprovode u humanitarne svrhe. Srebrenica je napravljena kao simbol zlog neprijatelja: ona pokazuje koliko su do srži zli i okrutni neprijatelji SAD i Zapada. Mladić je predstavljen kao veoma loš čovek: odgovoran za ubistva u Sarajevu, za Srebrenicu i mnoge strašne stvari. To je standardni postupak inaugurisan kada su se SAD i NATO uključile u rat i postavlja se pitanje zbog čega im je to sada potrebno. Zapad je krenuo u novi pohod, na Egipat, Tunis, Srednji Istok i sada napada Libiju, Avganistan i Pakistan i postavlja se jedan mali problem: na koji način opravdati sve te vojne intervencije. Pa, pogledajmo kako smo divnu stvar uradili u Jugoslaviji. Dakle, jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se u medijima Mladić predstavlja kao veoma loš čovek, jeste taj što je neophodno obnoviti ideju o vojnim intervencijama kao humanim intervencijama.

NAUČNI TANDEM SNOVA: Noam Čomski i Edvard Herman
NAUČNI TANDEM SNOVA: Noam Čomski i Edvard Herman

Vi i ja znamo da je to laž i prevara, ali drugima je  dovoljno da kažete: Srebrenica i da proizvedete sliku masovnog ubistva. I svi ti ljudi proglašavani su za zločince bez da im se sudilo, osim u ovim lažnim sudovima tipa Haškog tribunala i sa njim povezanim lokalnim sudovima. I, tako, imamo ljude koji simbolizuju zlo i humanitarni aspekt borbe SAD-a i Zapada. Humanitarne ciljeve imperijalnog pit bula: NATO-a.
Srpska vlada i političari veoma su podložni imperijalnim pritiscima i realizuju sve što Imperija traži od njih sa puzajućim zadovoljstvom. Imperiji je bilo potrebno da se uhvati taj „zao“ čovek, kako bi se svet podsetio humanitarne misije kao svrhe vojnih intervencija, i Tadić je uhvatio zlikovca. Srpska vlada puzi pred zapadnim silama. Oni su se savili i brišu čizme onima koji su pobednici u sukobu i od kojih sada zavise, izjavio je u intervjuu beogradskom Pečatu u leto 2011. godine profesor Herman.


Licemeri koji slede imperijalističku liniju očekivano su se pravili da ne razumeju ovu distinkciju i svesno pogrešno interpretirali Hermanovo raskrinkavanje tog propagandnog alata kako bi ga optužili za „negiranje“. A sve što je on negirao bili su izgovori za nove ratove.

Datum smrti Eda Hermana sadrži ironiju koja bi mu se možda dopala. Bila je to 99. godišnjica primirja kojim je okončan veliki pokolj Prvog svetskog rata, datum koji bi pre svega trebao da služi kao podsetnik da su ratovi besmislena masovna ubistva. Evropa je žrtvovala sopstvenu budućnost i generaciju mladih u besmislenoj borbi, jer su narodne mase prihvatile propagandu koja je drugu stranu prikazivala kao zlokobnu pretnju. Pa ipak, SAD taj dan, proglasivši ga Danom veterana, suptilno pretvaraju u glorifikaciju rata, zahtevajući javno odavanje počasti umrlim vojnicima – vrednim žrtvama.

Ed Herman nije bio samo hrabri i beskompromisno iskreni politički komentator koji se neprekidno odvažavao da pažljivim i faktografski potkrepljenim analizama dovodi u pitanje zvanične laži. Bio je i vanredno dobar čovek, uznemiren zbog nepravde, ali uvek ljubazan i plemenit, velikodušan i pažljiv.

ZLOUPOTREBA POJMA GENOCIDA: Studija koja je pokazala kako najmoćnije sile sveta manipulišu, pa i u “slučaju Srebrenica”
ZLOUPOTREBA POJMA GENOCIDA: Studija koja je pokazala kako najmoćnije sile sveta manipulišu, pa i u “slučaju Srebrenica”

On je oličavao ljudske kvalitete koji su danas izgleda izašli iz mode. Među njima se isticala skromnost. Velikodušno je ohrabrivao druge pisce i veoma uživao u radu sa ljudima, naročito sa Noamom Čomskim, kao koautor. Nije imao sujetu. Njegov najpoznatiji rad Proizvodnja saglasnosti, manje-više stalni svetski bestseler, često se pripisuje Čomskom premda je sam Čomski, priznajući Hermanovu vodeću ulogu u razvijanju ideja iz knjige, insistirao da se – nasuprot abecednom redu – Hermanovo ime stavi iznad njegovog. Utisak je da Edu Hermanu nikada nije palo na pamet da ne dobija pažnju koju zaslužuje.

Nije imao dece. Кad je njegova žena Meri doživela nesreću u kojoj je ostala invalid, brinuo se o njoj do kraja života, sve dok nije umrla u avgustu 2013, nakon 67 godina braka. Njagova zadovoljstva bila su jednostavna: uživao je u ukusnim obrocima i voleo mačke, posebno lutalice koje su imale dovoljno sreće da ga pronađu. Nikada nije očekivao zahvalnost, ali postoji toliko nas, ljudi i mačaka, koji imamo razloga da kažemo: „Hvala ti, Ede Hermane, za sve što si nam dao“.

(Dajana Džonston je autor knjige Suludi krstaši: Jugoslavija, NATO i obmane Zapada (Fools’ Crusade: Yugoslavia, NATO, and Western Delusions). Nova knjiga joj je Кraljica haosa: Promašene avanture Hilari Кlinton“ (Queen of Chaos: The Misadventures of Hillary Clinton). Sa njom se može stupiti u kontakt preko mejla diana.johnstone@wanadoo.fr)

 

OBELODANIO MODEL MANIPULACIJE: Knjiga koja je razobličila medijski propagandni model globalizma
OBELODANIO MODEL MANIPULACIJE: Knjiga koja je razobličila medijski propagandni model globalizma

Razaranje Jugoslavije i rat protiv Srbije

PIŠE: Edvard HERMAN

Srebrenica se najbolje moće razumeti u kontekstu rata SAD i NATO protiv Srbije i razaranja Jugoslavije. U tom ratu, koji je usledio nakon kraha sovjetskog bloka i samog Sovjetskog saveza i pošto je SFRJ postala beskorisna kao saveznik Zapada, one domaće snage koje su težile očuvanju jedinstvene federalne strukture Jugoslavije bile su označene kao neprijatelji, dok su one koje su težile njenom raspadu — Slovenci, Hrvati, bosanski Muslimani i kosovski Albanci — doživeli da su zapadne sile prihvatile „njihovu stvar i samim tim su postali „borci za slobodu”.

Građanski rat koji je usledio i čiji se početak može datirati najkasnije u proleće 1991. podrazumevao je i vojne i propagandne kampanje. U ovim poslednjim Republika Srbija, kao glavni zastupnik očuvanja jedinstvene federalne države, prikazana je u najlošijem svetlu. S druge strane, zapadni mediji, humanitarne NVO i intelektualci nekritički su prihvatali zvanične pozicije otcepljenih republika Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i velikih zapadnih sila koje su ih podržavale.

OPTUŽNICA NA BAZI PROCENA

U takvoj, izuzetno naelektrisanoj političkoj atmosferi dogodio se masakr u Srebrenici jula 1995. Ubrzo je proglašen „genocidom” i „najgorim masakrom u Evropi još od Drugog svetskog rata”, a broj žrtava je brzo fiksiran na 8.000 „muškaraca i dečaka. Ovaj broj je prvo objavio Crveni krst, ali ne na bazi dokaza o 8.000 ubistava, pa čak ni o 8.000 smrti, već na bazi procenjenog broja bosanskih Muslimana koje su Srbi zarobili (3.000) i na bazi broja onih koji su inicijalno bili proglašeni „nestalima” (5.000). Iako Crveni krst nije imao nikakvih dokaza da su navodnih 3.000 zarobljenika mrtvi, iako je ubrzo potvrđeno da su se mnogi od 5.000 „nestalih probili na sigurno kroz linije bosanskih Srba, iako su mnogi poginuli u žestokim borbama prilikom povlačenja bosanskih Muslimana iz Srebrenice — cifra od 8.000 nikada nije revidirana i nije se menjala sve do danas. Štaviše, vrlo brzo je uveden u upotrebu izraz „smaknuća”, koji, takođe, nije promenjen u sledećih petnaest godina.

LAŽ UKLESANA U KAMENU: Cifra koju je Međunarodna grupa za Srebrenicu demantovala
LAŽ UKLESANA U KAMENU: Cifra koju je Međunarodna grupa za Srebrenicu demantovala

Stabilnost broja žrtava nije posledica toga što je kasnije ekshumirano 8.000 tela koja su identifikovana kao žrtve srebreničkog masakra, uprkos više godina pretraživanja i značajnih forenzičkih istraživawa, niti je posledica svedočenja očevidaca o bilo kakvom sličnom broju. Radi se o kuriozitetu, ne samo zato što ne postoje dokazi koji bi potkrepili ovaj broj žrtava već i zato što su u najvećem broju slučajeva masakra početne procene preterane, a zatim se koriguju nadole, na bazi smirenijeg ispitivanja istine. Na primer, „11. septembar”: početne procene broja žrtava u Svetskom trgovinskom centru u Njujorku su bile čak 6.866, da bi na kraju ovaj broj bio redukovan na 2.749. Broj mrtvih ili nestalih kosovskih Albanaca, koji su NATO zvaničnici objavili u proleće 1999, sa 100.000 oboren je na jednu desetinu ove cifre. Tvrdwa o „genocidu u Bosni sa 200.000 (ili više ubijenih bosanskih muslimanskih civila do 1993. smanjena je na kraju na 40.000, na bazi izveštaja dva različita zvanična izvora.

INTERESI VAŽNIJI OD DOКAZA

Prethodno izneseno sugeriše da otpornost broja žrtava srebreničkog masakra na kasnije smanjenje možda nema nikakve ili ima malo veze sa dokazima, a mnogo više sa političkim interesima. Mi svakako verujemo da je u Srebrenici jula 1995. bio znatan broj smaknuća nakon evakuacije „zaštićene zone” Srebrenica. Ali takođe verujemo da ovaj broj nije veći od broja srpskih civila koje su u gradovima oko Srebrenice ubile snage bosanskih Muslimana koje su operisale iz „zaštićene zone” u prethodne tri godine (znatno iznad 1.000, po jednoj proceni čak 3.2879 ); i nije veći od broja Srba ubijenih u etničkom čišćenju koje su Hrvati sproveli u Zapadnoj Slavoniji i Кrajini u maju i avgustu 1995. (2.500 ili više). Verujemo da inflacija brojeva i publicitet koji je dat srebreničkom masakru, kao i izbegavanje konteksta i zanemarivanje ubilačkih akcija drugih strana u bosanskom sukobu počiva na političkim interesima. Ti politički interesi značajno su uticali na interesovanja zapadnih zvaničnika, na Međunarodni tribunal za zločine u bivšoj Jugoslaviji, koji je organizovao Zapad, na Ujedinjene nacije, u kojima dominira Zapad, i na zapadne medije. Cilj ovog dela je da postavi pitanja i iznese relevantne dokaze o, sada već institucionalizovanim, tvrdnjama koje se odnose na srebrenički masakr i stavi pod sumnju širu priču u kojoj ovaj masakr ima glavnu ulogu.

ETNIČKI ČISTA TUGA: Bez pominjinja srpskih žrtava u Srebrenici i okolini
ETNIČKI ČISTA TUGA: Bez pominjinja srpskih žrtava u Srebrenici i okolini

Ovo je važan zadatak jer je masakr u Srebrenici postao ključni događaj i simbol srpskog zla, kao i pravednosti zapadne intervencije na Balkanu, uključujući ratove i suđenja za zločine. Masakr u Srebrenici pokazuje da su „humanitarne intervencije” i zaobilaženje navodno zastarelih pravila zabrane vojnih intervencija protiv suverenih naroda — ponekad potrebne i dobre. Od događaja iz jula 1995, u svakom značajnijem izlaganju koje zastupa „humanitarni” rat i njemu pridružene ideje „odgovornosti za zaštitu i „prava na intervenciju”, propust međunarodne zajednice da spreči  „srebrenički masakr” ili bosanski „genocid” korišćen je kao prointervencionistički

argument. Ako su, međutim, vladajuće tvrdnje o masakru u Srebrenici neistinite ili preterane, kao u slučaju navodne pretnje koju je predstavljalo iračko „oružje za masovno uništenje” 2002–2003, onda je jedan od moralnih i intelektualnih temelja zapadnog intervencionizma u postsovjetskoj eri brzog širenja SAD i NATO bloka — ozbiljno ugrožen.

КONTROLA ISTINE I VARVARI

Znamo da će naš rad biti napadnut kao „istorijski revizionizam ili, još gore, kao „poricanje genocida, i takve optužbe su duboko političke po svojoj prirodi i nisu ništa drugo do niski udarci i izbegavanje čiji je cilj sprečavanje da se pod sumnju stavi čvrsto formirana zvanična linija. Vladajući stavovi se, po pravilu, štite napadima na ličnost, umesto da se, što je mnogo teže, odgovori dokazima. Oni koji čuvaju „kapije novije balkanske istorije, naročito oni koji zadrto čuvaju tu istoriju samo za sebe, sprečavajući druge da uđu, naoštrili su oružje kojim brane tu kapiju i odbijaju protivnike. Mnogi od njih misle da je najbolji način da se kontroliše istina, da se svi oni koji pokušavaju da prodru kroz tu kapiju opišu kao varvari i ništa više.

ZAŠTO SU ONI ŽRTVE DRUGOG REDA: Srbi ubijeni u Kravici na Božić 1992.
ZAŠTO SU ONI ŽRTVE DRUGOG REDA: Srbi ubijeni u Kravici na Božić 1992.

U januaru 2009. Evropski parlament je proglasio svaki 11. juli „danom sećanja na genocid u Srebrenici, kada su „snage bosanskih Srba izvršile smaknuće 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka…, što je ovaj događaj učinilo najvećim ratnim zločinom koji se u Evropi dogodio od kraja Drugog svetskog rata”. Suočen sa takvom ubeđenošću, ko bi se zdrave pameti usudio da porekne „masakr u Srebrenici? Neće nas uplašiti ova retorička pitanja čiji je smisao da učvrste politički poželjnu, ali posve sumnjivu istinu. Ne mislimo da smo ovde dali konačnu reč. Svoje argumente zasnivamo na činjenicama za koje mislimo da su značajne i zanemarene i pozivamo da se one pažljivo pregledaju i polemika nastavi.

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Srpski poslovni Almanah - Veliki