“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
CRNI EKSPONATI ZA DECENIJE SRAMNOG ĆUTANJA: Kameni cvet još remeti nametnuti zaborav žrtava na prostoru gde su nekada pogubljene stotine hiljada ljudi
KULTURA SEĆANJA

Crni eksponati za decenije sramnog ćutanja

CRNI EKSPONATI ZA DECENIJE SRAMNOG ĆUTANJA: Kameni cvet još remeti nametnuti zaborav žrtava na prostoru gde su nekada pogubljene stotine hiljada ljudi

Ove godine za Dan holokausta svet se posebno osvrnuo na jasenovačke mučenike, uprkos otporu zvanične Hrvatske da se zabrani Izložba o Jasenovcu na Ist Riveru u Njujorku, podsećajući i nas da prestonica Srbije nema svoj Muzej o najvećem stratištu Srba, Jevreja i Roma u Drugom svetskom ratu

Svakog 27. januara čovečanstvo se seća holokausta. Ove 2018. godine pored opšteg pijeteta prema žrtvama nekako je u prvi plan izbio – Jasenovac. Ustaško stratište, na kome je zauvek ostalo nekoliko stotina hiljada mučenika, uvek je do današnjih dana bilo nekako skrajnuto, osim što su potomci jasenovačkih žrtava znali da je takav odnos, zapaćen još u doba socijalizma, novo ubijanje onih kojima su ustaški koljači presudili srbosjekom.

IZLOŽBA U NJUJORKU: Stop za zaborav i reviziju istorije
IZLOŽBA U NJUJORKU: Stop za zaborav i reviziju istorije

„Kada smo 1964. godine izašli na teren Jasenovca i Donje Gradine nije bilo nikakvih zakova da je tu nekada bilo stratište i da se tu nalaze masovne grobnice žrtava. Svi tragovi, sve zgrade, sve osmatračnice logora u Jasenovcu, koje su postojale više od dve godine posle ‘oslobođenja’ Jasenovca, uništene su i zbrisane. Ceo teren je preoran”, svedočio je za portal Global Serbia dr Srboljub Živanović, naš priznati antropolog iz Londona.

JASENOVAC KAO ŠEST AUŠVICA

Otvaranje Izložbe o Jasenovcu u Palati OUN na Ist Riveru u Njujorku neće sasvim vratiti mir jasenovačkim mučenicima, jer se i danas u vreme kada se perfidno nameće revizija nespornih istorijskih činjenica, pa tako i u vezi sa sistemom logora Jasenovac u NDH, zvanična Hrvatska opire suočavanju sa prošlošću, uloženi su izuzetni diplomatski napori da se osujeti ovakav jedan muzeološki napor iz Srbije da se svetu predstavi istorijska istina, premijer Plenković tim povodom  nagalašeno govori o jevrejskim žrtvama ni jednom rečju ne pominjući srpske, pokazujući još jednom da zvaničnoj Hrvatskoj u vezi sa Jasenovcem ništa nije sveto i da je povampirenje ustaštva poslednjih godina u najmlađoj članici Evropske unije logična posledica dugogodišnje licemerne politike koja je vođena u Hrvatskoj u kontinuitetu posle Drugog svetskog rata pa do danas. Nije čudno da je hrvatski amabasador u SAD zatražio od Stejt departmenta da izložbu zabrani.

ZID SEĆANJA: Zvanična Hrvatska je bez uspeha nameravala da zabrani istoriju
ZID SEĆANJA: Zvanična Hrvatska je bez uspeha nameravala da zabrani istoriju

Logor Aušvic, koji na Dan holokausta tradicionalno posećuju najbliži i rodbina žrtava fašističkog zločina, prostirao se na području površine od oko 40 kvadratnih kilometara i danas je muzej mira. Jasenovac se prostirao na 240 kvadratnih kilometara, na šest puta većem prostoru zauzimajući površinu od oko 150 fudbalskh terena, a iako je reč o najvećem stratištu Srba, Jevreja i Roma i jedinom ustaškom logoru – ako ne računamo onaj za decu u Jastrebarskom – na to vreme i zločine podseća nas bezlična postavka prema kojoj je teško utvrditi ko je žrtva, a ko zločinac. A za ono što bi trebalo da bude memorijalni park, da nije Kamenog cveta Bogdana Bogdanovića slučajni namernik mogao bi da zameni za – golf teren, uprkos činjenici da su na samo 80 santimetara ispod površine zakopane stotine hiljada onih koji su tu ostalo samozato što su bili Srbi, Jevreji ili Romi.

ZLOČINAČKI EFIKASNA NDH

„Sedam tona crnih eksponata za sedam decenija još crnje tišine“, zabeležio je reporter „Večernjih novosti“ prilikom otvaranja izložbe u Njujorku, sasvim sigurno potresen količinom i porukom fotografija, dokumenata, zločinačkih alatki, plakata, skulptura dopremljenih iz Srbije samo sa jednom namerom –podsetiti svet da se zločin u Jasenovcu i svi drugi ne smeju zaboraviti!

SLIKE GOVORE VIŠE OD HILJADU REČI: U Njujorku su prvi put svedočili i preživeli logoraši
SLIKE GOVORE VIŠE OD HILJADU REČI: U Njujorku su prvi put svedočili i preživeli logoraši

Simbolika ovog trenutka je i da su istoričari iz sedam zemalja – iz SAD, Italije, Izraela, Srbije, Norveške, Nemačke i Srbije – zajedničkim naporom makar na kratko usmerili pažnju lidera svetske politike i diplomatije na ono što se odavno naziva “balaksnkim Aušvicom“, ali se u praksi tako i ne tretira. Gideon Grajf, šef te ekspertske grupe, govorio je o stotinama hiljada ubijenih, opovrgavajući one sramne cifre iz Hrvatske kojima se zločini ustaša umanjuju, a revizija istorije tvrdoglavo ostvaruje.

“Nemci su sistematski i psihološki pripremali teren da Nemačka bude spremna za ‘konačno rešenje’ jevrejskog pitanja. Došli su na vlast 1933. godine, a tek januara 1942. godine na jezeru Vanze pala je odluka o masovnom uništenju Jevreja – dakle punih devet godina. Uz sve katakteristike savremen tehnologije primenjene za masovno uništavanje. Kod ustaša to je sve bilo urađeno adhoc, uz minimalnu pripremu, ali to što su harange ustaških prvaka trajale kratko, ukazuje da je Hrvatska bila manje-više pripremljena da prihvati i normalizuje takvu radikalnu soluciju i da u njoj u većoj ili manjoj meri saučestvuje”, objasnio je korene vidnog kontinuiteta ustaške ideologije do današnjeg dana dr Srđa Trifković povodom izlaska njegove studije “Ustaše, balkansko srce tame”, doktorske teze koja u poptunosti razobličava ustašku ideologiju, njene korene i aktuelni odnos Evrope i sveta prema ovoj pošasti.

Trifković je tada opovrgao neke naduvane brojke žrtava nekritički korišćene u javnosti, uz objašnjenje da svojom “manufakturom zločina” ustaše nisu stigle da pobiju više od 350-400 hiljada ljudi, jer nisu imali industriju smrti već su to radili divljački. “Zar je to malo” – upitao je Trifković javno. Kao dopuna ovog detalja neka posluži “srbosjek” smešten u staklenu izložbenu vitrinu na Ist Riveru, ustaški pronalazak zla patentiran za srpske vratove.

“SRBOSJEK” ZA SRPSKE VRATOVE

VELIKO INTERESOVANJE: Izložbu o Jasenovcu preseliti iz Njujorka u Beograd
VELIKO INTERESOVANJE: Izložbu o Jasenovcu preseliti iz Njujorka u Beograd

Kada se to vidi onda je iznenađenje mnogo manje saznajući na izložbi da je čuveni Nikola Tesla, koga Hrvati nekritički svojataju falsifikajući mu i biografiju, izgubio 91 člana svoje porodice od kojih njih deset u Jasenovcu. Gojko Rončević Mraović svedočio je u Palati OUN da su mu ustaše ubile 30 rođaka i članova porodice. Zaklali su mu oca, majku, dva brata i sestru, a njega odveli u Jastrebarsko, gde je svakoga dana umiralo u proseku po petnaestoro dece. Tako se u svetskoj organizaciji prvi put govorilo o ustaškom genocidu posle 72 godine, tvrde dobri poznavaoci.

Knjiga jasenovačkih mučenika nema kraja. Kao što ni zvanična Hrvatska nema nameru da iskorači van onog puta zbog koga je veliki srpski pesnik Jovan Dučić iznedrio često citiranu sentencu o hrvatskom narodu koji je najhrabriji na svetu “ne zato što se ničega ne boji, nego jer se ničega ne stidi”! Deo sećanja danas zaslužuje i Dučić, ne samo zbog citirane dijagnoze, već i zbog činjenice da je najviše zahvaljujući njemu svet saznao o počecima ustaškog pogroma nad Srbima 1941. godine preko “Amerikanskog Srbobrana”, koji je u broju sa potpuno crnom prvom stranom prvi obelodanio šta se događa u NDH.

“Istina o Jasenovcu i sprečavanje revizije istorije je veoma bitno i za odnose među narodima na Balkanu. Bez istinskog suočavanja Hrvatske sa svojom prošlošću, ma kakva ona bila, nema ni istinskog pomirenja i ulazimo u rizik da se zločini nad Srbima, Romima i Jevrejima ponove – upozorio je ovih dana u Njujorku profesor Beri Lituči, osnivač Instituta za Holokaust u Njujorku

Danas, kada se prepliću istorija i savremenost, posebno kad je reč o ustaškoj ideologiji okrenutoj protiv Srba, događaji poput Izložbe u Njujorku vraćaju veru da svet nije totalno zastranio. Ali i da će nas svet poznati i ceniti samo onoliko koliko mi to budemo samo inicirali, kreirali i pametno sugerisali. Otuda bi istorijski prtljag od sedam crnih tona, kad obavi svoju misiju u Njujorku, valjalo preseliti u – Beograd. I da tu ostane večito, kako bi prestonica Srba autentično svedočila o svojim žrtvama, vaspitavala svoje naraštaje da ne zaborave i lišila se da zavisi od dobre volje zvanične Hrvatske hoće li ili ne i kada će priznati zločin. Ili će jednog dana kao najhrabriji narod krenuti da igraju golf u Jasenovcu.

 

 

Najnovije

Bez borbe se Gračanica ne predaje

Ukoliko dođe do stalnog članstva Кosova i Metohije u UN prirodna posledica će biti ono što je predmet već decenijskog nastojanja: to je da se Gračanica i Dečani u Unesku izvedu iz državnopravnog okvira Srbije

Šta čeka Srbe u 2018. godini?

Greška naših političara u vezi sa Kosovom je što su procenili da vreme radi protiv nas, da treba da požurimo i spasimo što se spasti može; zbog čega Srbija ne može politički i diplomatski da se osloni na Rusiju da bi sačuvala Kosmet u sastavu Srbije; vreme radi za Srbiju a ne za Kosovo

Zapuštena srpska groblja u Makedoniji

Od vojničkog groblja u Bitolju, skrajnutih memorijala poput onih u Ohridu ili Prilepu, do u šiblje i korov zaraslog spomenika i kosturnice u Čelopeku, rasuta obeležja, kosturnice, groblja i humke palih srpskih vojnika, na ukrštenim putevima istorijskih zbivanja na ovim prostorima razotkrivaju neznanje

Amerika mnogo popušta Kini

Svet u kom su saveznici SAD i Кina bezbedniji je od onog u kom su saveznici Кina i Rusija, moramo to da sprečimo, da pokušamo da neutralizujemo Rusiju, da im se ne predamo, ali da ih ne tretiramo kao da su država trećeg reda, smatra ugledni američki biznismen

Generacija sebičnjaka

Već godinama živimo u atmosferi vanrednog stanja, u zemlji opustošenih institucija, bezakonja u svim oblastima, ekonomski razoreni, nacionalno poniženi, kulturno zaostali, a moja generacija misli samo na svoje doživljaje i vlastita zadovoljstva, kaže Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”

Nema iskrene i trajne pomoći sa Zapada

Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti, jer i kad se predamo oni će nastaviti da nas ”tepaju”, govorio je 2007. godine jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca u emigraciji Marko S. Marković (1924-2012) iz Orleana kraj Pariza
Fenix - Veliki