“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
ČIKA ĐORĐE BDIJE NAD ZEJTINLIKOM: Čuvar srpskih heroja već 58 godina
POSLEDNJA IKONA VELIKOG RATA

Čika Đorđe bdije nad Zejtinlikom

ČIKA ĐORĐE BDIJE NAD ZEJTINLIKOM: Čuvar srpskih heroja već 58 godina

Upoznao sam ga 1998. godine na Zejtinliku na svećanoj proslavi 80. godišnjice od okončanja Velikog rata, kada se prvi put kako brine o srpskim herojima Đorđe Mihailović odenuo u kompletnu uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata

Biću ja ovde, da li na zemlji ili pod zemljom, svakako ću biti. Svako od nas ima svoje trajanje i niko nije nezamenljiv!

Tako zbori 90-godišnja starina Đorđe Mihailović, čuvar Srpskog vojničkog groblja na Zejtiniliku u Solunu, domaćin koji će vas uvek dočekati ako krenete u susret slavnoj istoriji svojih predaka. Na Praznik rada 1. maj 2018. napunio je 90. Prkoseći godinama, predano nastavlja da dočekuje i ispraća goste i potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu. Deda Đorđe je postao deo istorije kako Srbije, tako i Grčke, u kojoj je i rođen. Zavetovao se na večnu stražu pokraj srpskih heroja iz Velikog rata, već decenijama čuva 8.000 njihovih duša i kako i sam kaže, tu će večno i ostati.

NA VEČNOJ STRAŽI: Đorđe Mihailović
NA VEČNOJ STRAŽI: Đorđe Mihailović

Više od pola veka brine o uređenju grobnica, dočekuje i ispraća goste i potomke srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu u Prvom svetskom ratu, uz obavezno kazivanje stihova Vojislava Ilića Mlađeg. Predstavlja sponu sa učesnicima čuvenih bitaka, jer je sa njima drugovao sve do njihovog odlaska u večnost. On je poslednji preživeli ratnik.
“Ja imam 90 godina, ali nema ko da me menja, da nasledi moju poziciju. Imam samo ćerku i zato radim”, objašnjava Mihailović.
Đorđe je u penziji, ali odlukom nadležnog ministarstva, nastavlja da obavlja svoju svetu dužnost.

Među tim napaćenim srpskim domaćinima, što osvetlaše obraz potomcima i otadžbini smestili se i čika Đorđevi deda i otac. Đorđe Mihailović je potomak Sava Mihailovića, solunskog dobrovoljca iz Grblja kod Boke Kotorske, koji je sa preživelim saborcima prikupljao kosti poginulih i sahranjivao ih na Zejtinliku. Nije mu uspelo da taj posao završi. Umro je 1928. godine., baš kada mu se rodio unuk Đorđe. Briga o groblju, takoreći nasledstvo, od dede je ostanulo unuku. Kaže da je rođen u ovom groblju. Ono mu je ostavljeno u amanet, kao što se u amanet ostavljaju sinu kuća i imanje.

“Ovde sam 58 godina. Od oca Đura sam 1960. preuzeo ovu časnu dužnost. A moj otac tu dužnost preuzeo od đeda Sava. I, gledajte, to je tradicija čuvara srpskog vojničkog groblja.Ona se s mojim odlaskom prekida, jer nemam muškog naslednika. A ovde, za ovu dužnost je potreban muškarac, govori nam čika Đorđe.

PRIZNANJE ZA DECENIJE BRIGE: Orden za čuvara
PRIZNANJE ZA DECENIJE BRIGE: Orden za čuvara

Čika Đorđa sam upoznao 1998. godine na Zejtinliku na svećanoj proslavi 80. godišnjice od okončanja Velikog rata. Bio je to prvi put da se ovako veliki i značajan jubilej iz srpske istorije proslavlja organizovano i uz primetno učešće države i nekoliko društava koji su baštinili sećanja na naše solunce. Bila je to komemoracija i manifestacija sećanja za pamćenje, a prvi put od kada brine o srpskim herojima Đorđe Mihailović odenuo se u kompletnu uniformu srpskog vojnika iz Prvog svetskog rata. Mnogi političari iz Srbije slikali su se sa čika Đorđem, ostao je zapis o tom događaju na prvoj strani “Politike”, zapis koji je izmamio po koju suzu stalnim čitaocima najstarijeg dnevnika na Balkanu, a iz pera njenog proslavljenog reportera i čuvara srpske vojničke tradicije Žike Živulovića Serafima.

Đorđe Mihajlović za svoj trud i veliko angažovanje tokom skoro šest decenija na Srpskom vojničkom groblju na Zejtinliku odlikovan je Ordenom Svetog Save prvog stepena i 2014. godine Ordenom srpske zastave drugog stepena.  Pesnik Raša Perić je pesmu “Maršira svu noć” posvetio Đorđu, a 2013. godine snimljen je o njemu dokumentarni film “Poslednji čuvar”.

PRIČA ZA POTOMKE: Zna svaki detalj o svojim "štićenicima"
PRIČA ZA POTOMKE: Zna svaki detalj o svojim “štićenicima”

Prošle su godine, čika Đorđe je stalno i s ponosom nosio svoju uniformu i brinuo, sustigle ga ozbiljne godine. Ostao je zapis reportera: Da li će ruka i srce čoveka koji će ga zameniti znati i moći da čuvaju ovo svetilište posle njega? Hoće li neko posle njega biti tu kada, na proputovanju ka grčkom moru, naiđe neki praunuk ili čukununuk i svrati na Zejtinlik? Hoće li biti tu da sa njim zapodene razgovor, a onda čuje kako je neki Milisav, iz sela kod Kragujevca, poginuo pred vratima Srbije, slavne 1918. godine… A onda da on priupita: U kom je vodu bio Milisav? Pa mu, možda, odgovori… Pa, evo mu imena ovde… Pa, zapali sveću… Pa popiju šljivovicu za dušu… E, njih Đorđe na Zejtinliku iščekuje i dočekuje pola veka i koju godinu još.

– Srbi još tragaju za svojim soluncima – kaže. – Dolaze mladi ljudi, imaju poštovanje.

SRPSKA SVETINJA U SOLUNU: Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku
SRPSKA SVETINJA U SOLUNU: Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku

I dok se povijen od godina i bolesti kao senka, malo pogrbljen šeta između mramornih krstova, od kojih svaki ima svoju priču za najmanje jedan roman, nastoji da sve drži pod kontrolom. Sklanja polomljene grančice, rukavom ovlaš obriše po neki spomenik dok se na trenutak zagleda u njega i kao da nam sugeriše koliko je važna njegova misija u ovoj srpskoj junačkoj svetinji. Svakom srpskom junaku na Zejtiniliku zna mesto i broj, ime i prezime, korene… I osećam da se ponosi time. A onda u jednoj polutiho izrečenoj misli sažima poruku za sve generacije Srba, koje su pohodile ili još nisu ovo svetilište usnulih pukova: “Blago potomcima ovakvih junaka!”

Čika Đorđe Mihailović o Zejtinliku ne zbori kao o davnoj istoriji, za njega je on – život, priča bez kraja. Posebno kad pomisli da  mnogima od onih koji su tu u hladu hilandarskih kiparisa niko nikada nije došao da se pokloni, oda poštu, zapali sveću, čuju priču o junaštvu i stradanjima naših dedova i pradedova. Kaže čika Đorđe: “Njih čekam!”

 

 

 

 

Najnovije

Guskova: Vučić će se odreći zemlje predaka

Postalo je jasno da je Beograd već doneo odluku i da je rukovodstvo Srbije spremno da prizna nezavisnost Кosova, Rusija se neće protiviti tom procesu, zato što je reč o srpskoj teritoriji i Srbi treba da odluče da li će je pokloniti, prodati ili će se nje odreći, kaže Jelena Guskova, šef Centra za istraživanje savremene balkanske krize Ruske Akademije nauka

Pravoslavni podvig lepe Bosiljke

Bosiljku Rajčić iz Pasjana kod Gnjilana oteli su Albanci iz oblićnjeg Depča, ne bi li je poarbanašili, a kada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je, a njeno raskomadano telo razbacali po selu

Na putu promene javne svesti

Sekularno sveštenstvo ne oblikuje svoje tvrdnje u njihovoj vezanosti za istinu i činjenice nego u njihovoj upotrebljivosti u odnosu na politički nalog koji sledi, pa se tako u „Peščaniku“ i „Vremenu“ plasira laž o kosovskom zavetu, da bi postala istina o političkoj odluci koju treba doneti o Кosovu i Metohiji

Raskinut ugovor o najskupljoj jelki

U Sporazumu o raskidu ugovora, samo tri dana po njegovom potpisivanju, nije precizirano da li je jelka donirana Beogradu i pod kojim uslovima, nije poznato ni gde se ta jelka sada nalazi, kao ni da li su plaćeni kazneni poeni zbog raskida ugovora
Lemon Berry Studio