“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
ŠAh
ŠAH U ŠKOLE

Bolji i pametniji preko 64 polja

BOLJI I PAMETNIJI PREKO 64 POLJA: Dr Milorad Branković sa budućim šampionima

Potrebno je samo tri godine šaha za decu mlađeg škoskog uzrasta da se poveća pažnja i koncentracija, a oni načine boljim i uspešnijim ličnostima, kaže dr Milorad Branković, diplomirani trener šaha i stručnjak čija je misija zbog svih tih prednosti uvođenje ove drevne igre u obrazovni sistem

Šah je drevna i zanimljiva igra, ali je ova umetnost na 64 polja istovremeno sredstvo ili učilo za postizanje vrhunske pažnje i koncentracije kod dece i izgradnju njihove kompletne ličnosti. Potrebno je da deca koja krenu u školu provedu samo tri godine u šahovskoj školi i rezultati na tom planu su – neverovatni. Otuda bi bilo najbolje da se šah uvede u škole kao obavezni predmet, pa da srpski prvačići zajedno sa prvim slovima i brojevima vežbaju mozak i na šahovskoj tabli i tako obezbede i sebi i društvu uspešne rezultate u bilo kojoj oblasti kojom se bave.

Dokaz uspešnosti takvog pristupa je desetak upisanih u Matematičku gimnaziju u Beogradu svake školske godine, pa je njih ukupno 90 koji su već završili ili još pohađaju tu vrhunsku školu, kao i desetak doktora nauka i magistara ispod 30 godina starosti, plus 200 inženjera raznih usmerenja – svi oni su prošli kroz šahovsku školu beogradskog kluba “Delfin” i zahvaljujući čoveku koji je sve to smislio i na tome istrajava dr Miloradu Brankoviću, diplomiranom treneru šaha, koji je u Srbiji završio sve što postoji kad je reč o šahu: Sportsku akademiju, gde mu je mentor bio pokojni velemajstor Svetozar Gligorić,  Fakultet za menadžment u sportu, magistraturu i doktorat iz oblasti menadžmenta i marketinga, stručno usavršavanje vezano za ekonomiju ljudskih resursa i uslove treninga…

„Ništa nije moćnije nego ideja čije je vreme došlo“, parafrazira na početku razgovora moto svog višegodišnjeg angažovanja dr Branković. Svake godine on i njegov tim, u kome je pored ostalih i 12 licenciranih operativnih trenera, šahu nauče više od 1.500 dece u više od 20 osnovnih škola u Beogradu,  kroz  besplatne škole i sekcije čime obezbede 250-400 novih članova. Sada oseća, kako kaže da je nastupio prelomni trenutak, da šah uđe u škole i doprinese boljoj i pametnijoj Srbiji.


Pažnja raste i do 300 odsto

“Hoćemo da napravimo sistem koji je merljiv i kojim se može upravljati”, ističe naš sagovornik i objašnjava: “U toku je projekat „Prirast pažnje kod dece zbog igranja šaha“ i tu pratimo kako se kreće pažnja i troši vreme u šahovskoj partiji.. Kod početnika više od 50 odsto partija se završava do 6. minuta, preko 9 minuta traje 10 odsto partija. Kod onih koji duže igraju šah, više od 50 odsto partija traje duže od 10 minuta. To pokazuje da pažnja i koncentracija kod dece rastu 100-300 odsto. U drugom razredu više od 50 odsto dece zadrži se u partiji duže od 20 minuta, njihove partije traju i do 30 minuta. Merimo dva puta u toku školske godine prirast pažnje kod prvaka, u novembru i u maju, 300 dece će odigrati po 20 partija i tu ćemo imati memorisano 6.000 partija. Iduće godine oni će biti drugi razred, ali stiže i nova generacija prvaka, pa ćemo sprovodeći isti sistem imati oko 8.000 partija. U trećem razredu taj broj partija će biti oko 20.000 tako da ćemo imati ogroman uzorak.”, objašnjava Branković kako se na stručnoj i naučnoj opsnovi stvara argumentacija za ovu ideju.


ZAPOSLITI CEO MOZAK

Šta je to u šahu što ga izdvaja kao posebno sredstvo ili učilo za decu mlađeg školskog uzrasta?

Šah
MISIJA KOJA NASTUPA: Glavni inicijator širenja šaha je ŠK “Delfin” iz Beograda

“Baza našeg rada zasniva se na mlađim uzrastima osnovnih škola. Zašto je to bitno? Šah se ovde pojavljuje kao sredstvo , kao učilo koje omogućava da deca nastave svoj brz razvoj svojstven deci. Osnovni problem ne samo kod nas već i u svetu su školski sistemi. Paradoksalno je  da nisu prilagođeni deci. Čas i u prvom i u osmom razredu traje isto – 45 minuta, a sposobnost, pažnja i koncentracija dece u prvom razredu se kreće između 4 – 6 minuta, naravno u osmom oko 20-30 minuta. Šah je ovde sredstvo koje omogućuje da deca, pre svega kroz igru, razviju pažnju i koncentraciju i već nakon šest meseci oni imaju 10, 12 ili čak 14 minuta koncentraciju i pažnju. Prirast je od 100 do 300 odsto,  u drugom razredu je ta pažnja od 15 do 25 minuta, u trećem razredu kod najboljih pažnja prelazi 40 minuta, a kod večine 20 minuta, što je sasvim dovoljno da mogu da prate najsloženija predavanja za nivo III i IV razreda”, ističe naš sagovornik.

Druga prednost igranja šaha na koju ukazuje je da se prilikom ove igre koriste obe hemisfere mozga. Zanimljivo je da deca koja igraju šah koriste ravnopravno obe hemisfere, dok školski sistemi u svetu daju prednost levoj hemisferi. Tu spada razvijanje pamćenja, reprodukovanja i logičko-matematičkih operacija, na jednoj, odnosno zaustavljanje dece u emotivno-voljnom i motivacionom razvoju, što je u vezi sa desnom hemisferom mozga, na drugoj strani.

“Zbog toga su takva deca prosto nespremna da se suoče i sa pobedama i sa porazima na ispravan način, suviše lično i emotivno to doživljavaju,  i to ne kao nedostatak veština, umeća i znanja nego kao nedostatak kvaliteta ličnosti. I zato se kroz šah razvijaju i kvaliteti ličnosti i veštine umeća i znanja”, kaže, dodajući da se obuka u šahovskoj školi zasniva na principu istovremenog  razvoja obe hemisfere, tako da dete ima sposobnosti da razvija logiku i računanje preko leve hemisfere, ali i da sa voljno-motivacionog aspekta oseti celinu. Jer, “kad igrate vi morate da vidite celu tablu, posmatrate celu poziciju”.


Fotografsko pamćenje

“Uz dva-tri puta dužu koncentraciju i trajne radne navike dete savladava fotografski gradivo i sliku sa školske table, jer je igrajući šah i stičući mogućnost da rekonstruiše jednu šahovsku partiju razvio fotografsko pamćenje. Takvo dete je zadovoljno, njegovi roditelji, nastavnici i učitelji, on ima daleko više vremena jer je u školi upio ono što je važno i kod kuće ima samo nešto malo da doradi”, kaže Branković.


Kako se zahvaljujući šahu razvija ta pažnja kod dece i nadograđuje njihova liučnost?  

“U prvom razredu, na početku deca vide dva tri poteza koja će da odigraju, a već u drugom oni vide i šta njihov protivnik namerava. Znači, šah je igra koja na prvom nivou razvija logičko mišljenje, mentalnu sposobnost dece, analiziranje, planiranje i predviđanje. U trećem razredu oni se već bave duhovnošću, prave neodbranjive matne pretnje. Vide završne slike za koje potrebno odigrati još nekoliko poteza, a to je već faza stvaranja budućnosti”, objašnjava Branković.

MENADŽERI U PRVOM RAZREDU

Šah
PAŽNJA PLUS KONCENTRACIJA: Igranje šaha već je pokazalo svoje prednosti

Šta dete radi igrajući šah u pet-šest godina?

“Dete gleda, razmišlja, pa malo analizira, planira, izvodi i pomera pet-šest poteza, onda mora da zastane i koriguje. Suština je da se dete bavi nečim što se zove analiziranje, planiranje, organizovanje, sinhronizovanje, korigovanje, to je funkcija upravljanja ili – menadžment. Paradoksalno je da se menadžment pojavljuje tek pri kraju srednje škole i na fakultetima, 12 godina kasnije mi učimo nešto što u praksi već možemo da koristimo sa 6-7 godina”, primećuje naš sagovornik.

Zašto je šah sredstvo u školama?

“Društvo može da izgradi najmoderniju školu, opremi je najmodernijim učilima, najbolje obuči nastavno osoblje, ali ako je pažnja dece 4-6 minuta, što je maksimalno 15 odsto od trajanja školskog časa, posle toga dolazi zamor i deteta i učitelja. Ponudili smo deci nešto što ona ne mogu da savladaju.

Kad u prvom razredu razvijemo koncentraciju dece u drugom razvijamo ličnost dece. To znači da kod dece razvijamo samopouzdanje, poverenje, radne navike i motiv. Mi ih kroz igru motivišemo da što bolje uče, dajemo nagradne bodove i zapravo postižemo da su oni samomotivisani, da teraju roditelje da im pomognu da postignu što bolji uspeh. Zato imamo u drugom razredu 99 odsto naše dece sa svim peticama. U trećem razredu počinjemo više da se bavimo šahom kao igrom, strategijom, taktikom, logikom…  Prvo smo stvorili preduslove: koncentraciju, razvoj ličnosti. Zahvaljujući tome naša deca se razvijaju tako da sa lakoćom upisuju matematičke gimnazije i završavaju fakultete, sa lakoćom ispod 30 godina magistriraju i doktoriraju. Oni su prosto zahvaljujući šahu kreativni. Mi smo praktično već 12 godina prvaci Beograda u kategoriji kadeta. Naši kadeti takmiče se i u seniorskoj konkurenciji, praktično za naše seniore igraju deca i po pravilu osvajaju prva mesta. Zanimljivo je da je od ukupnog broja polaznika 40 odsto devojčica, što vodi u još jednom neočekivanom pravcu za nas – ravnopravnosti polova.


Oporavak

“Za one koji ne igraju šah i kod kojih se više i brže razvija leva hemisfera mozga, dolazi do tzv disbalansa između leve i desne hemisfere, parasimpatički nervni sistem koji je zadužen za oporavak i relaksaciju organizma nije zastupljen, koliko bi trebalo, oporavak nije kompletan  i onda imamo slučajeve da mnogi mladi ljudi već posle deceniju ili dve imaju mnoge psihosomatske probleme. Dakle šah je sredstvo za sinhronizaciju organizma kroz igru”, ističe trener šaha.


Šah
RADOST IGRE I TAKMIŠENJA: Sa jednog od mnogobrijnih turnira

Koliko je dece prošlo do sada kroz ovaj program?

Potrebno je tri godine obuke da bi se postigli oni efekti o kojima smo govorili. Od 1.500 dece koje upišemo diplome dobijaju ona koja polože test od 160 pitanja, od kojih moraju tačno da odgovore na svako, i savladaju kompletnu obuku u prvoj godini. Od tog broja 1.300 prosečno dobije diplome, a kompletan program završi 600-700 dece. U drugom razredu nastavljaju 250-400, a u trećem oko 100 i taj se broj stabilizuje.

Kome ste vi ponudili ovaj program, budući da su efekti ovakvog pristupa višestruko društveno korisni?

Imali smo finansijsku podršku 2013. godine od Ministarstva sporta Srbije. Podršku za to daje nam Evropska akademija inovativnih nauka koja je i službeno uvrstila šah kao oblast inovacije u koju oni žele da se uključe, zatim Evropski institut sporta koji sa svojim ekspertskim timom želi da ovo prati na naučnoj osnovi, Fakultet PEP, želimo saradnju sa stručnim službama Zavoda za unapređenje obrazovanja. Želimo da sarađujemo i upoznajemo nove institucije, posebno Ministarstvo prosvete, jer mislimo da dokažemo da je šah sredstvo i učilo i da zato treba šah uvesti u škole, jer svet to već ozbiljno radi. Zemlje bivšeg SSSR-a kao što je Jermenija i neke gubernije Rusije uvele su šah kao obavezan predmet u školama, jer se pokazalo da moderne tehnologije uništavaju pažnju kod dece. Moderne kompjuterske igrice traju 1-2 minuta i dobar deo njih decu zaglupljuje.

Šta je cilj čitavog ovog projekta?

Imamo veliki genetski potencijal našeg naroda, samo je potrebno to naučno obraditi. Za transfer znanja u svim oblastima baza je – šah. Plivanje, atletika i šah su tri ključne oblasti za razvoj dece. Ovo je važno jer mi sada živimo u doba znanja, u svetu se razvija ekonomija znanja i zato su ova pitanja koje pokrećemo za našu državu i narod izuzetno važna. Jer, sa nacijama koje su 200-300 puta brojnije od nas mi smo u mnogim stvarima ravnopravni ili čak i bolji od njih. To je dokaz našeg potencijala koje samo treba na adekvatan način aktivirati i iskoristiti. Zato: Srbijo, igraj šah!


Baratanje vremenom

“Kad mi dodamo funkciju vremena, jer je šah igra u određenom vremenskom intervalu, deca počinju da barataju vremenom i da ga raspoređuju. Dakle on ekonomiše vremenom i u tom intervalu on može da bude uspešan, što će reći da on ekonomiše i energijom. Prvih godina se bavimo koncentracijom i pažnjom dece i kad ona pređe 10-15 minuta oni tada imaju mogućnost daleko boljeg savladavanja gradiva. Prosečna deca koja igraju šah postiži posle šest meseci koncentraciju od 10-15, a najbolja i 20 minuta, dok deca koja ne igraju šah imaju to vreme koncentracije znatno ispod 10 minuta, oko 4-6”, ističe naš sagovornik.


 

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner