“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
BEZ BORBE SE GRAČANICA NE PREDAJE: Otimanje najpoznatije srpske svetinje na Kosmetu je krajnji cilj Šiptara
SRPSKO STANOVIŠTE

Bez borbe se Gračanica ne predaje

BEZ BORBE SE GRAČANICA NE PREDAJE: Otimanje najpoznatije srpske svetinje na Kosmetu je krajnji cilj Šiptara

Ukoliko dođe do stalnog članstva Кosova i Metohije u UN prirodna posledica će biti ono što je predmet već decenijskog nastojanja: to je da se Gračanica i Dečani u Unesku izvedu iz državnopravnog okvira Srbije

Apel za odbranu KiM-a pokazao je da u našoj stvarnosti postoji više područja koja dotiče pitanje Кosova i Metohije. Ono se, s jedne strane, pojavljuje kao državno pitanje. Hoće li jedna država da pristane da ozvaniči prestanak svog postojanja na delu svoje teritorije. To je dalekosežno pitanje jer ukoliko prestane da postoji na jednom delu svoje teritorije država ozbiljno dovodi u pitanje svoj razlog postojanja, odnosno postojanje i na drugim delovima teritorije.

To što je teorijski tako u našem iskustvu je i praktično potvrđeno. Onog trenutka kad je SFRJ prestala da postoji u Sloveniji ona je počinjala da prestaje da postoji i na drugim delovima svoje teritorije.

PITANJE VLASTI: Svako je pokušao da instrumentalizuje Kosmet
PITANJE VLASTI: Svako je pokušao da instrumentalizuje Kosmet

Ponovo se pokazalo, s druge strane, da je pitanje Кosova i Metohije pitanje vlasti. Svaka vlast u izvesnoj meri to pitanje postavlja u vezi sa svojim opstankom. Bilo je različitih vlasti i one su u mnogo čemu davale valjanih povoda da budu kritikovane. I njihov odnos prema Кosovu i Metohiji je uvek imao jednu instrumentalnu dimenziju, ali – i to je ono što dalekosežno zabrinjava – kao da je ovde prvi put reč o jednoj vlasti koja privileguje instrumentalnu dimenziju Кosova i Metohije.

SPAS U RUSKOM VETU

Tako je vlast do 2000. godine koristila Кosovo i Metohiju u propagandne svrhe, kao i za dobijanje nekih izbora, jer je zloupotrebljavala izborne spiskove sa te teritorije. No, okolnost da su Albanci – dugo vođeni strategijom pasivnog otpora – odbijali da učestvuju u izborima, na čiji bi ishod mogli bitno uticati, neporeciv je dokaz da je njihov cilj uvek bio vezan za samostalnu državu, a ne za poboljšavanje uslova života i ljudska prava. Otud je u odsudnom trenutku tadašnja vlast s razlogom odbila da Кosovo i Metohiju odvoji od državnopravnog sistema Srbije: zbog toga je došlo do bespravnog NATO-bombardovanja naše zemlje i okupacije Кosova i Metohije trupama NATO-pakta.

NATO NA KOSOVU: Bespravno bombardovanje i okupacija koja traje
NATO NA KOSOVU: Bespravno bombardovanje i okupacija koja traje

Posle 2000. godine, vlada Vojislava Кoštunice je zaobilaznim i krivudavim putanjama vratila pitanje Кosova i Metohije u žižu javne pažnje, u izvesnom smislu ga je ponovo učinila eminentno političkim pitanjem. Učinivši ga važnim delom javne svesti, ona je mogla da povuče jedan važan potez u trenutku kada je pretilo da Savet bezbednosti prizna nezavisnu državu Кosovo. Tada je uputila molbu ruskom predsedniku Putinu da Rusija stavi veto na takvu odluku. To je prvi put od 1914. godine da je jedna srpska Vlada tako nešto tražila od Rusije, čija je spremnost da stavi veto sprečila da se pitanje Кosova i Metohije uopšte iznese na sednicu Saveta bezbednosti.

Ona je – što ne znači da je oslobođena kritike, kao i sve druge vlade, za mnoge svoje odluke – u ovoj stvari rizikovala sopstveno postojanje: zbog čega je i oborena sa vlasti 2008. godine. Ali, zahvaljujući tom dubokom zasadu u javnoj svesti ni potonja vlada dugo nije bila spremna da ide dalje u traženom pravcu, već je trebalo da prođe dve godine da bi ona učinila jednu veliku grešku: povlačenje rezolucije koja je po svemu sudeći trebalo da bude usvojena u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Ta rezolucija bi predstavljala veliki udarac nastojanju da se Кosovo i Metohija promovišu kao nezavisna država u međunarodnom prostoru. Odluka da se pregovarački proces izmesti iz Ujedinjenih nacija i stavi u okrilje Evropske unije, svakako pogubna, bila je logično ostvarenje osnovne političke formule te vlade: EU nema alternativu.

RUSKI VETO U UN: Prvi zahtev Srbije posle 1914.
RUSKI VETO U UN: Prvi zahtev Srbije posle 1914.

I PATRIOTE I IZDAJNICI

No, premda je Vlada do 2012. godine utrla put našeg političkog kretanja, ipak je vlada posle 2012. godine odlučno ubrzala samo kretanje i dala mu sasvim zlokoban sadržaj. To je postignuto propagandnom matricom po kojoj se pitanje Кosova i Metohije instrumentalizuje tako što se ono depolitizuje. Dakle: jedno eminentno političko pitanje pretvara se u nepolitičko. Кako se to postiže? Tako što se govori o tome da je neophodno da se to pitanje reši da bi se poboljšao životni standard, da bi se bruto društveni proizvod uvećao, da bi se iseljavanje iz Srbije smanjilo i da bismo svi mi bolje živeli. To je oblik depolitizacije, jer se jedno političko i državno pitanje pretvara u jedno sasvim drukčije pitanje.

Zar se nije govorilo da je potrebno samo da režim koji je bio na vlasti do 2000. godine padne, pa će doći do demokratskog i privrednog oporavka? Zar nije isporučivanje generala Haškom tribunalu pratila takva propaganda? Zar nije odvajanje Crne Gore od Srbije vezivano za privredni i državni prosperitet? Sve se to pokazalo kao laž. Zašto bi sada bilo drukčije?

Sam manevar je zgodan zato što on mobiliše emotivnu stranu slušalaca, pa ih na izvestan način usmerava u željenom pravcu. On je, u isto vreme, neophodan za ovu vlast prevashodno zato što je ovo vrlo specifična vrsta vlasti koju najbolje izražava postmoderni termin „simulakrum“. „Simulakrum“ označava spajanje dve različite težnje ove vlasti – ona bi da bude u isto vreme patriotska i izdajnička.

To je „divno“, ali nije moguće u normalnim okolnostima. Da bi postalo moguće publika mora da poludi; da bi publika poludela televizija mora da radi; da bi televizija radila neko to mora da plaća. Tako taj mehanizam postepenog sluđivanja ljudi podrazumeva glavne glumce koji se troše višesatnim nastupima u okviru samo jedne nedelje. To izaziva visoke napore i izaziva visoku nervozu kod njih koja onda dobija svoje agresivne oblike u prozivanju pojedinaca koji su ovaj Apel potpisali.

DEPOLITIZOVANJE KOSMETSKOG PITANJA U SRBIJI: Zahvalnost Albanaca NATO-u
DEPOLITIZOVANJE KOSMETSKOG PITANJA U SRBIJI: Zahvalnost Albanaca NATO-u

Da li ova zemlja tvrdi za sebe da je demokratska, da li ova vlast za sebe tvrdi – pored toga što je „najbolja“ što se „podrazumeva“ – da je u isto vreme demokratska? Ako je tako, onda je dozvoljeno da mi koji mislimo da je ona izdajnička – to i kažemo. To nije tako ni strašno ni uvredljivo, a najmanje imaju pravo da se vređaju oni koji su nas osamnaest godina častili rečima „izdajnici“ ne birajući priliku i mesto. Pa sada neka slušaju tu reč osamnaest godina, možda im nešto u međuvremenu postane jasno.

KOSOVSKA TRADICIJA – KONSTANTA

U svakom slučaju, mi smo ovim Apelom videli, dakle, da imamo posla sa jednom vlašću koja želi da ostvari jedan legendarni ili stvarni zapis o srednjovekovnom turskom osvajanju Bosne koji je glasio „i Bosna šaptom pade“. Cilj je da se Кosovo i Metohija šaptom prepuste. To je ono što je ovaj Apel pokazao – da nije moguće.

Jednostavno rečeno, kosovska tradicija srpske politike je njena konstanta. Čitav 19. vek, od kad postoji novovekovna srpska država i od kad postoji novovekovna srpska politika, kosovska tradicija postoji u razmišljanjima, u govorima, u idejama, u sadržaju. I nije moguće tu tradiciju na taj način učiniti nevidljivom.

To je, međutim, moguće, u situaciji kada mi imamo posla sa jednom vrlo specifičnom pozicijom vlasti, jer ona na izvestan način sprovodi politiku koja je protiv intimnog uverenja velikog dela njenih glasača. U tome je snaga simulakruma. Snaga simulakruma je u tome da vas navede da postupate suprotno vašim uverenjima. To je jedan mehanizam u kojem se neprekidno seli težište, pa se u jednom slučaja napadaju stranke zbog njihovog nepatriotizma a u drugom slučaju se napadaju stranke zbog njihovog patriotizma.

KOSOVSKA TRADICIJA: Konstanta srpske politike
KOSOVSKA TRADICIJA: Konstanta srpske politike

Znači, neprekidno se menja težište, da bismo mi došli u poziciju da na neki način ne primetimo glavnu odluku. A glavna odluka je dosta jasna – evo juče je predsednik Republike nju nagovestio – to je da se potpiše pravno obavezujući sporazum koji će obezbediti međunarodnu stolicu u Ujedinjenim nacijama Кosovu i Metohiji. To je suština. Da li će se on zvati međunarodni sporazum, da li će se on zvati pravno obavezujući ili nešto treće, suština je da se pitanje Кosova i Metohije prevede u stalno članstvo u UN.

I ostaje nam treći aspekt kosovsko-metohijskog pitanja o kom bi ovde govorio. To je kulturni aspekt. Što se mene tiče presudan – jer iz njega su izvedeni i politički i državnopravni aspekt. Nije kosovsko pitanje iz političke i državne sfere postalo kulturno nego je iz kulturne sfere, razvojem srednjovekovne kulturne tradicije u novovekovnim okolnostima kada se konstituišu novovekovne države, postalo državno i političko.

APEL ZA SPAS KOSMETA: Protiv dezintegracije zemlje, naroda, crkve
APEL ZA SPAS KOSMETA: Protiv dezintegracije zemlje, naroda, crkve

Ukoliko dođe do stalnog članstva Кosova i Metohije u UN prirodna posledica će biti ono što je predmet već decenijskog nastojanja: to je da se Gračanica i Dečani u Unesku izvedu iz državnopravnog okvira Srbije. To je dalekosežna odluka. Ta odluka podrazumeva naredni korak koji znači dezintegraciju ili pokušaj dezintegracije Srpske pravoslavne crkve. Ja ne govorim o nečemu što bi se dogodilo sutra, nego o nečemu na čemu bi se radilo pedeset godina. Vrlo precizno bi se počela zastupati teorija da su kosovsko-metohijski manastiri u stvari srednjovekovni manastiri pravoslavnih hrišćana koji zapravo i nisu bili Srbi.patrio

ZVANIČNO ODUSTAJANJE OD OTPORA

To nije mašta, to se dogodilo i događa u Hrvatskoj, već punih sto godina. To su procesi denacionalizacije koju poznaje čitav svet, ukoliko čovek želi da se o tome obavesti na sve četiri strane sveta. Bilo gde. Imamo to vezano i za Makedoniju: nedavno je Bugarska pravoslavna crkva preuzela na sebe da zastupa nepriznatu Makedonsku pravoslavnu crkvu u pravoslavnom svetu. Znači Bugarska pravoslavna crkva preuzima interese bugarske politike u trenutku kada joj se čini da je to važno.

Zašto je to važno? Zato što kosovska tradicija predstavlja sržno mesto i naše crkvene, i naše državne, i naše kulturne tradicije. Bez toga je ta tradicija nezamisliva. Ukoliko bismo se mi složili sa tim, mi bismo se, dakle, složili sa nečim što predstavlja radikalnu redefiniciju ukupnog postojanja srpskog naroda u jako dugom periodu.

Smatrali smo da nije ispravno tako postupiti. Smatrali smo da postoje međunarodne okolnosti koje idu u korist odupiranju i otporu. Mi smatramo da bi se trebalo odupreti i ako bi takve okolnosti bile slabije. Ali, činjenica da danas Španija odlučnije javno brani položaj Кosova i Metohije u Srbiji od Srbije je duboko zabrinjavajuća. To je samo zato što ova vlast – jednostavno rečeno – ne želi da politiku odupiranja – koja može imati različite oblike i sadržaje – prevede u stvarnost, već nastoji da je onemogući u mnogom pogledu.

Pre neki dan imali smo očiglednu nastavu u Ujedinjenim nacijama: kada je bila izložba o Jasenovcu. Posle 70 godina, koliko je reakcije izazvalo pojavljivanje istorijskih činjenica na važnom međunarodnom mestu. Koliko bi bilo danas drukčije da je 1948. a ne 2018, ili 1958, takva izložba održana na takvom mestu – kada je sav svet govorio o holokaustu i o genocidu. Toliko košta komunizam i toliko košta Jugoslavija: oni su presudili o takvom zaboravljanju.

IZLOŽBA KOJA JE UZBURKALA DUHOVE: U Njujorku o Jasenovcu prvi put posle Drugog svetskog rata
IZLOŽBA KOJA JE UZBURKALA DUHOVE: U Njujorku o Jasenovcu prvi put posle Drugog svetskog rata

A opet 2018. godine, imate hrvatski odijum prema Srbiji i u isto vreme zastrašujuću nemoć hrvatske politike zato što je po prvi put na velikoj adresi sveta pokazana istina o genocidu nad srpskim narodom u NDH.

Zašto je ovaj primer bitan? On ima jednu šaljivu i jednu ozbiljnu stranu. Šaljivo je da je naš ministar spoljnih poslova žustro branio pravo naše izložbe, što je u redu, a da u isto vreme on nama ovde peva „druže Tito, ljubičice bela“. To ne može. Ne može i drug Tito i izložba o Jasenovcu, jer zbog druga Tita saznanja o Jasenovcu kasne sedamdeset godina. Jednostavno rečeno, mora se odvojiti.

To je ono što je šaljivo. Ono što je ozbiljno jeste da ako mi 2018. godine pristanemo na ovo što se od nas traži u vezi sa Кosovom i Metohijom za šezdeset godina to pitanje neće – ni kao kulturno – postojati u svetskoj javnoj svesti. To je ključno. I mi ne smemo da iz onoga što smo pogrešili ne izvučemo nikakav zaključak.

Postoji međunarodno pravo, ali ono što je ovde ključno jeste da postoje građani i da treba da postoje ljudi koji su svesni da kosovsko-metohijsko pitanje jeste presudno pitanje ne samo za neki apstraktan nego i za neki sasvim konkretan život.

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Srpski poslovni Almanah - Veliki