“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Desko Nikitović
OTADŽBINA I RASEJANJE

Sveća sećanja za srpsku dijasporu

UPALIMO SVEĆU NEZABORAVA: Desko Nikitović

Sve što smo imali kao narod ako ne negujemo – nestaće, asmiliacija uzima danak u krvi srpskom narodu, kaže američki investitor u Srbiji i bivši konzul u Čikagu Desko Nikitović.

Priča o srpskoj dijaspori zakopana je u Srbiji tri metra ispod zemlje, kao da je radioaktivni otpad. Čini se da postoji društveni konsenzus da se o tome ne govori, pa je ta tema – skoro umrla. Potpuno sam u šoku da ova nacija može sebi da priušti takav luksuz i ignoriše trećinu svoga naroda, iako od bliskih odnosa sa dijasporom narod u Srbiji može da ima samo korist i nikakvu štetu.

Meri Robinson, visoki funkcioner UN za ljudska prava i prva žena predsednik Irske, svojevremeno je kao centar platforme oporavka svoje zemlje stavila dijasporu. Onog dana kada je ušla u predsednički kabinet upalila je sveću i stavila je u prozor kao simbol za svakog Irca koji je napustio Irsku, i ta se sveća nije ugasila dok nije napustila kancelariju. U njenom prozoru je gorela sveća da podseti na sve one koji su otišli iz Irske voljno ili nuždom. I umesto da i mi upalimo sveću koja će da se vidi iz svakog dela Srbije, šaljemo poruku da nam ti ljudi nisu potrebni, jer nisu u Srbiji. Kao po onoj narodnoj, daleko od oka daleko od srca.

FOTOGRAFIJE: Iz lične arhive
FOTOGRAFIJE: Iz lične arhive

Podvlačeći da ovako govori ne kao Srbin i ophrvan emocijama i nostalgijom, već kao pragmatični stranac, koji je svoju budućnost odavno zacrtao u Americi bez namere da se vraća u otadžbinu, Desko Nikitović – danas uspešan poslovni čovek i većinski vlasnik kompanije Ist Point Holding, koja u sebi okuplja pet srpskih firmi, a u javnosti zapamćen kao srpski konzul u Čikagu čitavih 11 godina – upozorava za Global Serbia da smo takvim pristupom kao narod i država pred ogromnim ambisom za srpsku kulturu i identitet.

– Ovde je reč o pragmatizmu, o ekonomskom, društvenom i nacionalnom interesu. Ako deca srpskog porekla u Čikagu, ne budu nastavila da neguju tradiciju ona će nestati, i sve što smo imali kao narod ako ne negujemo, nestaće. Godinama gledam tu asmiliaciju koja uzima danak srpskom narodu. Ovaj danak u krvi je možda i gori od onog koji su uzimali Turci, ističe naš sagovornik, apelujući da se vodi srpska, a ne srbijanska politika, budući da je srpstvo 33 odsto šire od Srbije.

Kao dugogodišnji srpski diplomata, a pre toga aktivni pripadnik srpske dijaspore u Americi, koji se srčano borio da se Srbi s obe strane granice okupe i pomire posle decenija raskola, Nikitović je mnogo vremena proveo proučavajući kako sve iseljenici preko okeana mogu da pomognu starom kraju. U ekonomskom smislu sročio je set od pet mera i oblasti, zahvaljujući kojima bi Srbija procvetala.

– Prvo, itenziviranjem odnosa matice i dijaspore količina sredstava koja dolazi preko doznaka iz inostranstva sigurno bi se povećala. Drugo, ovde bi ljudi iz dijaspore investirali više novca u biznis. Treće, velika je šteta što svako od naših ljudi iz dijaspore nema svoj stan ili nepokretnosti u Srbiji, na planinama, u banjama, jer oni to mogu sebi da priušte, ali zbog prirode odnosa matice i dijaspore ne čine, nego radije kupuju nekretnine u Meksiku i drugim delovima sveta. Četvrto, lobiranje Srba koji žive u SAD, bilo kod kompanija ili raznih fondova, ima neprocenjivu vrednost. Stranac drugačije posmatra nekog ko je plaćen da to priča, a drugačije nekog ko to govori iz ličnog iskustva, ističe Nikitović. Peto, i možda najvažnije je neiskorišćavanje srpske pameti rasute po svetu. Ovde se savet doživljava kao kritika, a kritika kao maltene napad na državu.


Ćutanje o pomoći Srbiji

Da li je tačno da je Vaša porodica dala značajnu humanitarnu pomoć o čemu se u Srbiji nikada nije govorilo?

-Nikad nisam pričao o tome jer sam tada bio Generalni konzul i smatrao sam da bi to bilo kontraproduktivno. Ja u Americi živim skoro 30 godina i bio sam u situaciji da u značajnoj meri finansiram rad Konzulata, od korišćenja sopstvenog automobila do pokrivanja svih troškova reprezentacije i prijema. Nikad nisam rekao niti mi je bilo važno da se zna da smo supruga i ja kupili dva ultrazvuka od 40.000 dolara za bolnicu u Požegi gde sam i odrastao, a to smo dali prinčevskom paru Karađorđević da to poklone i danas tamo stoji pločica da je to njihov dar. Kao što smo napravili i dva teniska terena u Hotelu Beli bor na Tari za decu i organizaciju Naša Srbija. I kao što nikad nisam rekao da je moja tašta donirala 1,3 miliona dolara za Srbiju, uključujući školarinu za 24 devojke iz Srbije i Republike Srpske, koje su završile koledž u Milvokiju, kao i da danas tamošnji sveštenici u Crkvi Sveti Sava primaju plate od njene donacije. Ne bi to ni sada pomenuo, ali kad sve ovo vidim… Ja sam srećan zbog same činjenice da sam pokušao da nešto uradim u korist Srbije. Ne mislim da je to veliko i važno, ali je to bio mali doprinos da Srbija pobedi i zato me boli što rezultat nije kakav je mogao da bude.

HUMANITARAC: Sa Noletom na Tari u kampu Naša Srbija
HUMANITARAC: Sa Noletom na Tari u kampu Naša Srbija

Osećam da je ovakav odnos Matice i dijaspore delimično i moj lični poraz i moj neuspeh. Ali život ponekad ima svoje puteve koje ne možete da promenite. Nemam sumnju da je gubitak Srbije zbog ignorisanja dijaspore istorijskih proporcija. Plašim se da će neko sa neke vremenske distance pogledati i reći: Kako ovaj narod napravi ovakvu istorijsku grešku?


Dok je bio konzul naš sagovornik napravio je studiju o repatrijaciji etničke dijaspore, što je danas jedna od najvažnijih socijalnih tema u SAD zbog raslojavanja tamošnjih porodica. U tom procesu akcenat je sa porodice prebačen na pojedinca i sada pojedinci nemaju više obavezu da brinu o porodici, pa svoje roditelje masovno smeštaju u staračke domove. Fenomen je da je to postala industrija od desetine milijardi dolara.

-Američka država je sada u problemu kako da reši status tih ljudi koji nemaju sredstava da pokriju troškove nege. Ako bismo ponudili SAD da jedan broj tih ljudi preuzmemo, Amerika bi nam bila zahvalna i dala sredstva za to. Veliki broj Amerikanaca koji nikada nisu bili u Meksiku provode svoje treće doba tamo. Postoji pokušaj američke države da napravi sporazume sa mnogim državama odakle dolazi etnička dijaspora u SAD zbog visoke cene zdravstvene zaštite u Americi, što je bila naša velika šansa, kaže on i nastavlja:

– Znajući da postoji veliki broj Srba koji kao nekadašnja bejbi bum generacija se sada nalazi u poznim godinama, a napatili su se sanjajući Srbiju, da bi vrlo rado proveli ostatak svog života u otadžbini. Uradili smo studiju koja je pokazala da tu postoji ogromna ekonomska šansa. Prema toj studiji minimum 3.000 ljudi iz SAD, Kanade i Australije moglo bi da se vrati u Srbiju, a to bi bio najsprovodiviji program za 10 opština u Srbiji koje bi na svom području napravili objekte sa oko 300 ležajeva, a ti ljudi bi uz pomoć Srpske Crkve lako mogli da se motivišu i ubede da dođu. Oni bi zaustavili privremeno tu asimilaciju, jer bi njihova deca i unuci dolazili da ih obiđu, a jedna opština bi mesečno inkasirala od toga između 600.000 i milion dolara, što bi redovno i uvek u isto vreme stizalo sa računa iz američkog trezora. To je samo jedan od projekata koji bi zadovoljio i ekonomski i nacionalni interes. Ali ta šansa je propuštena i vreme nam curi kao pesak, mada bi to još moglo da se uradi, ne gubi nadu naš sagovornik.


Srpski konzul nadmudrio Bečku konvenciju

Tokom svoje 11 godina duge diplomatske karijere kao generalni konzul Desko Nikitović promenio je pet premijera i po četiri predsednika države i šefa diplomatije. U tom periodu ostao je upamćen kao diplomata za čije predstavništvo u Čikagu je iz Srbije izdvajano najmanje novca, od Konzulata je stvorio srpsku kuću za svakog ko je u nju kročio, spasio je dvoje srpske dece porodice Nastić, koje su vlasti SAD bile oduzele roditeljima. 23 uhapšenih ljudi iz Republike Srpske u Arizoni, kompletno je do poslednjeg izvukao na slobodu, iako to nije mogao učiniti po Bečkoj konvenciji. Kaže pozvao se na Rezoluciju Skupštine R. Srbije, kojom je odnos sa srpskim rasejanjem proglašen za najviši nacionalni interes. Zbratimio je Beograd i Čikago, najprometniji aerodrom na svetu O’Hare sa našim “Nikola Tesla” u Surčinu… Uprkos svemu tome i odlučnoj nameri da se ne vraća u zavičaj, Nikitović je došao kao investitor u Srbiju.

– Više sam nego ponosan na ono što sam uradio. Otvorio sam vrata, ali je malo ljudi prošlo kroz ta vrata. Moj kolega iz Brazila je bio ljut na mene jer nije uspeo da posle sedam godina pobratimi Sao Paolo sa Čikagom i uđe na spisak 25 povlašćenih gradova u svetu. Malo je poznato da u statutu koji reguliše bratimljenje gradova je pisalo da gradovi koji skrivaju ratne zločince ne mogu da učestvuju u bratimljenju. Gradonačelnik Čikaga Dejli je zahtevao da se ta klauzula izbaci i Beograd se zbratimio sa Čikagom, uprkos stavu suda u Hagu da je tada Beograd skrivao ratne zločince, kaže naš sagovornik.


Nesumnjivo da je dijaspora velika šansa Srbije, ali kako popraviti stvari, ko treba prvi da povuče potez? – pitanje je na koje Desko Nikitović ima gotovo programski odgovor:

– Loptica je već dugo u Beogradu i sve vreme u državi. Država se do 90-ih nije time bavila iz ideoloških razloga. Ne osuđujem ljude koji su danas u državi što ovo ne rade. Nije reč ovde o lošoj nameri i svesnoj radnji da se odnosi kvare, već o nedostatku sluha i interesa da se o ovome priča. Odgovornost za to snosi i SANU, razne institucije države, i mnoge društvene organizacije uključujuću SPC, jer imaju podatke o potencijalu dijaspore, ali ne podižu svoj glas, kategoričan je Nikitović.

SKLADNA PORODICA: Desko Nikitović sa suprugom Rajan
SKLADNA PORODICA: Desko Nikitović sa suprugom Rajan

Po njemu, nema zaokreta dok se ljudima u dijaspori ne vrate osnovna građanska i ljudska prava, među kojima su najbitnije državljanstvo i pravo glasa. Ta prava postoje na papiru, ali ih je de facto teško ostvariti. Drugi uslov je restitucija, potreba da se ispravi velika istorijska nepravde i ljudima iz dijaspore vrati ono što joj je oteto, a zbog čega je ozbiljno narušeno njeno poverenje u otadžbinu. Restitucija je preduslov da bi se stvorilo poverenje, smatra naš sagovornik.

– Institucionalni odnosi matice i dijaspore trebalo je da se odvijaju kroz jako Ministarstvo dijaspore. Posle 2.000-e je postojao pokušaj i Ministarstvo je formirano, ali je u samom startu bilo osakaćeno sa dve nepovoljnosti: nije imalo adekvatan budžet, daleko najmanji od svih drugih, i to je bilo jedino ministarstvo koje nije moglo da direktno poredlaže zakone, nego preko Ministarstva unutrašnjih poslova. Kad vi ljudima iz dijaspore kažete Ministarstrvo unutrašnjih poslova, oni to doživljavaju kao Udbu zbog kojih nikada nisu mogli da se vrate u Srbiju, a vi im sada dajete MUP da se preko njega predlažu zakoni za dijasporu. U startu je to bilo osuđeno na propast. Kasnije je to sve još više redukovano, agonija je nastavljena, da bi sada sve utihnulo, kaže on.


Izuzetak iz rasejanja

Firma našeg sagovornika danas je formalno gledano najveći američki invesitor u Srbiji po broju zaposlenih – 2.500 ljudi. Manje zaposlenih od Ist Point Holdinga imaju NCR, Filip Moris, Coca Cola i svi drugi, što je svojevrsni kuriozitet naročito u svetlu nedopustivo malog broja investicija iz dijaspore.

-Ovo je potpuni izuzetak, jer u vreme dok sam bio generalni konzul jurio sam strane investitrore i u bukvalnom smislu ih vukao za rukav, pa sam tako 2006 godine doveo u Srbiju jedan veliki Investicioni fond, čiji osnivač je bio naš kućni prijatelj. Oni su tada investirali u Ist Point Holding sa Drakulićem, a kasnije kada su se razišli sa njim, zvali su mene da vodim tu investiciju. Došao sam početkom 2014. godine da vodim Ist Point holding, a kasnije kupio većinski vlasnički paket. Kompanija je još uvek bazirana na Kipru, a operativne firme su u Srbiji i to Valjaonica bakra u Sevojnu, Beogradska pekarsku industrija, Klas, Žitomlin i Novkabel – Novi Sad. Ovo je izuzetak da neko iz dijaspore dođe ovde na ovaj način. Meni je mnogo žao zbog toga, znajući koliko ima naših ljudi, koji bi mogli isto to da urade, sa setom govori Nikitović.


Kada se ovom setu konkretnih poteza dodaju i oni koji se tiču potrebe da država pokaže veću brigu za korišćenje srpskog jezika među našom decom po svetu, ili da u mnogo većoj meri angažuje mlade i školovane Srbe na volonterskim zadacima po našim predstavništvima širom planete, onda se dobija kompletna slika o zapuštenosti bratskih odnosa među Srbima, a na štetu Srba i Srbije.

– Lobiranje je u SAD legalan biznis. Hiljade Srba moglo bi mnogo lakše da prenese korisne informacije onim ljudima koji kreiraju spoljnu politiku SAD. I kao što je Kodak izgubio bitku jer nije shvatio da digitalna tehnika prevazilazi filmove, nastavljajući da uprkos tome proizvodi filmove, tako je i srpska dijaspora i Srbija zajedno na gubitku, jer je dijaspora govorila Beogradu da je izmišljena digitalna kartica, a Beograd je uporno proizvodio filmove. I u nedostatku te komunikacije Srbi u SAD nisu imali mogućnost da utiču kvalitetnije na kreatore američke politike prema Srbiji i regionu. To je primer gde je autentični srpski interes mogao da se artikuliše na pravi način na jeziku onoga koji to razume. Taj organizovan pokušaj Srba da utiču na američku politiku još ne postoji, kategoričan je Nikitović.

Iako za sebe kaže da je nepopravljivi optimista, kraj ovog razgovora zaokružen je sumornom pričom iz Nove Gračanice pored Čikaga. Prilikom jedne posete naših ljudi ovom manastiru, gosti su domaćina sveštenika upitali “kako je kod vas” i dobili zapanjujući odgovor: “Dobro je, ali najbolje nam groblje napreduje!”

– Ako ne dođete godinu dana u Novu Gračanicu, doživite šok od broja novih humki koje se dodaju. Svaki novi grob budi grižu savesti zašto taj čovek nije sahranjen u Srbiji, zašto nije ostavio stan ili neku imovinu koju bi nasledio neki njegov rođak u Srbiji, a znao sam da to njima nije bilo teško, da su hteli, ali nisu… Upravo zbog toga želim da poručim svojim sunarodnicima: ljudi u dijaspori nisu vaši neprijatelji, oni su vaša braća, ne treba da imate zavist, ili ljubomoru, samo je bitno da naučite nešto od njih, ako su tamo već napravili neki rezultat. Mi smo narod koji je pokazao da može da pobedi, zato mi je i teško da gledam da gubimo trku koju možemo da dobijemo, poručuje na kraju Desko Nikitović.


Ožiljci zbog Slavka Stokovića

-Pojačavanje veza sa maticom možda najviše zavisi od povraćaja srpskog državljanstva. Primer Slavka Stokovića, čoveka koji je predvodio gradnju Nove Gračanice, bio vlasnik velikog staračkog doma – gde je vladika Irinej Kovačević i umro, dao je milion dolara za Kosovo, milion dolara za Novu Gračanicu – a umro kao neprijatelj države jer mu nikad državljanstvo nije vraćeno. Bio je predratni pukovnik i vojni sudija, odveden je u zarobljeništvo u Nemačku, a odatle otišao u SAD, i nikad nije mogao da dođe u Srbiju. Sada njegova tri sina žive u Čikagu i uopšte ne dolaze u Srbiju. Srpsko državljanstvo je trebalo po jednostavnijoj proceduri da bude dato svima koji imaju srpsko poreklo.

Kada sam bio na Nijagari na otkrivanju spomenika Nikoli Tesli, upoznao sam Vilijama Terboa, i tada sam saznao da su on i Jovan Trbojević iz Čikaga, jedina dva živa direktna potomka Tesle. Po povratku u Konzulat sačekao me je dopis iz MUP-a kojim se traži da Jovan, koji tada ima 84 godine, dopuni svoj zahtev za srpsko državljanstvo originalnim izvodom iz matične knjige rođenih za svoju majku! Pogledao sam datum na zahtevu i video da je podnet pre tri i po godine. Mislio sam da je reč o skrivenoj kameri. Otišao sam peške tri bloka dalje od Konzulata, do poznatog restorana, čiji je vlasnik bio Jovan Trbojević, i izvinuo mu se. „Desko, pusti ja sam to onako tražio“, odvratio mi je. Ubrzo je ipak dobio državljanstvo. Ovo su ožiljci koje sam poneo jer sam bio svedok neobjašnjivih poteza države, kojoj sam pokušavao da pomognem.


 

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Fenix - Veliki