“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
Starački dom
POVRATAK U MATICU

Starost je sigurnija u Kanadi

STAROST JE SIGURNIJA U KANADI: Prvenac među staračkim domovima u Kičeneru

Istraživali smo zašto nema interesa naših zemljaka u starijem dobu da se iz zemlje javorovog lista vrate u otadžbinu i žive u tamošnjim staračkim domovima i još jednom potvrdili koliko kanadski Srbi u trećem dobu vape za svojim srpskim domom

Bez obzira što žive u sistemu i prilikama u kojima je odlazak u starački dom prirodni završetak ciklusa u životu prosečne kanadske porodice, Srbi seniori u Kanadi i dalje neguju veliki otpor i prema samoj pomisli na tu instituciju. Istraživali smo za Global Serbia zašto je to  tako i da li ima interesa među našim penzionerima u Kanadi da se presele u neki od staračkih domova u otadžbini.

U Torontu smo razgovarali sa našim starijim ljudima u crkvi i u našim prodavnicama. Pričali smo s njihovom decom koja se nalaze u tzv. sendvič situaciji – razapeti između brige o roditeljima i školovanja dece ili pomaganja oko unučića. Niko od naših sagovornika nije pomenuo želju ili volju da ode u dom u Srbiju ili RS, ili da smesti svoje roditelje u neku od ustanova tog tipa u otadžbini.

VISOK STANDARD I ORGANIZOVANA BRIGA

Starački dom
DRUŽENJA SENIORA I U DOMOVIMA I VAN NJIH: Lepa Lukić u poseti našim ljudima u jednom od kanadskh domova

Naši ljudi, po pravilu, žele i očekuju da njihova deca i unuci vode brigu o njima do smrti. Ukoliko je to nemoguće izvesti iz bilo kog razloga, a najčešće zbog njihovog jako lošeg zdravstvenog stanja, tek onda se uzima u razmatranje smeštaj u instituciju koja u Kanadi nudi tzv. long term care. To su posebne ustanove za stare koji tu dolaze nepokretni, polupokretni ili dementni i tu, zapravo i završavaju svoj život. Baš taj tip ustanove  u vlasništvu srpskih biznismena ili izgrađene uz dogovor u srpskoj zajednici uz odgovarajuće investicije najpotrebniji je najstarijoj srpskoj populaciji u Kanadi.

O klasičnom staračkom domu, onom što se u Kanadi naziva retirement home, naši ljudi u principu i ne razmišljaju. Dok god žive ili sa decom (ređe) ili sami u socijalnim stanovima koje plaćaju  mnogo manje od regularne cene, jer razliku pokriva država, i ako su koliko-toliko pokretni, ne žele u staračke domove.

Zašto Srbe seniore ne privlači ideja o životu u staračkim domovima u otadžbini razgovarali smo sa Snežanom Bošković, izvršnim direktorom u srpskoj seniorskoj organizaciji “Srbi, građani sveta “.

“Prvo i osnovno, naši seniori ne žele da se odvoje od dece i unuka koji u Kanadi ostaju za stalno. Smatraju, takođe, i da će oni voditi brigu o njima i posećivati ih. Dobili su staračke penzije koje ne mogu da prenesu u otadžbinu, a ovde govorimo prvenstveno o tzv. novoj emigraciji koja je u Kanadi dvadeset i više godina. Zdravstvena zaštita je besplatna, postoje značajni popusti na lekove za seniore, mogu da se obrate sve brojnijim srpskim porodičnim lekarima, pa i specijalistima na maternjem jeziku. U Kanadi je visok životni standard, propisima su regulisana pravila života, solidno je socijalno i zdravstveno osiguranje i demokratski sistem kontrole vlasti  na koji se ljudi lako naviknu i teško im je da se ponovo privikavaju na aljkavost , nemarnost, nehigijenske uslove života , korupciju u zdravstvenim i državnim ustanovama, nekontrolisani skok cena  proizvoda i usluga”, navodi Snežana Bošković svoja saznanja do kojih je došla u dugogodišnjem radu sa srpskim seniorima i dobro poznavajući prilike i okolnosti pod kojima ti seniori žive.


Srpski dom kao hleb nasušni

Želimirka Levi jedna je od onih koja smatra da je srpski dom u Torontu neophodan zbog broja naših ljudi koji su se doselili iz bivše Jugoslavije.

“Taj dom treba kao hleb nasušni, nisam ja jedina koja bi svog roditelja smestila u taj dom. Ima jako puno naših starijih ljudi koji ne mogu više da žive po svojim stanovima, a ni sa decom. Bolje im je u domu sto puta nego sa zetom ili snajom  i trebalo bi ih odvesti u dom kad god te starije osobe odluče da im nije dobro sa sinom ili kćerkom i njihovim porodicama”. Na pitanje da li bi ona svoju majku smestila u dom u Srbiji ili RS, rekla nam je:

“Nipošto. Ko bi je tamo obilazio, sva su joj deca ovde. I kad bismo je mi obilazili, u najboljem slučaju jednom godišnje kad odemo na odmor. Stariji ljudi treba da su blizu  svoje dece, da ih možemo obići i brinuti o njima, samo na drugačiji način.”


U Kanadi su, u odnosu na seniore u SAD na primer, stariji ljudi srpskog porekla socijalno mnogo umreženiji i povezaniji. U gradovima u Ontariju, gde je skoncentrisana srpska emigracija, a naročito u Torontu gde živi najveći broj Srba u Kanadi, te u Hamiltonu, Kičeneru i Vindzoru, različiti su oblici okupljanja i druženja na događanjima poput piknika ili posela koje organizuju nacionalne organizacije i razna zavičajna udruženja.  Privatno se druže na slavama, krštenjima, rođendanima, postoji veliki broj restorana i kafana sa našom muzikom i jelima. Brojne su i naše prodavnice sa proizvodima iz svih zemalja bivše Jugoslavije i sa svim specijalitetima na koje je navikla starija populacija.

PRVI SRPSKI DOM U KIČENERU

Starački dom
SRPSKI DOM “ZORA”: Starost bi bila lakša u domu gde je srpska atmosfera i u kome se govori srpski jezik

U kanadskim javnim bibliotekama seniori mogu da nabave knjige na srpskom jeziku, postoje dnevne novine i magazini na srpskom, brojna su i vrlo aktivna  folklorna društva, a crkvenoškolske opštine i crkve generalno okupljaju značajan broj starijih ljudi . U Torontu gostuju  pozorišne predstave iz Beograda, organizuju se pesničke večeri (vrlo je aktivno pesničko udruženje “Desanka Maksimović”), filmski festivali, izložbe. Vrlo je aktivno seniorsko  udruženje “Srbi, građani sveta” koji zainteresovane vode na izlete, u posete, na događaje u zajednici,  tako da generalno uzevši, starija populacija nije izolovana.

Ukoliko je jedan od partnera već preminuo i sahranjen je u Kanadi, i drugi supružnik želi tu da se sahrani, a većina ih je već kupila i grobnice. Ako je jedno od dece otišlo pre roditelja i sahranjeno je u Kanadi, roditelji ne žele da odu i da svoj život završe negde drugde. Naravno, uz starost dolaze specifični problemi i zdravstveni i socijalni i sigurno je da ima i usamljenih i depresivnih i onih kojima bi trebala i dobrodošla razna vrsta pomoći od nekog ko govori srpski jezik. Takvi seniori su, možda, potencijalni korisnici domova u otadžbini. Njih, međutim, nije veliki broj, po pravilu slabo se služe kompjuterom i loše vladaju internetom, pa sami sebi ne mogu pronaći adekvatan smeštaj iz daljine, a na neki organizovan način nijedna institucija, niti ministarstvo iz Srbije se ne bavi tim pitanjem.

Za srpski starački dom, odnosno za long term care, jako su zainteresovana deca seniora, jer uz dugačak i naporan radni dan, i način života gde je sve daleko, a vremena malo, ni uz najbolju volju ne mogu da se brinu o dementnim ili nepokretnim roditeljima. Smeštaju ih u kanadske domove gde njihovi roditelji nisu sretni, jer osoblje ne govori srpski, u domu vlada kanadska atmosfera, nema naše topline, neposrednosti, hrane na koji su navikli…

U Torontu, najvećem kanadskom gradu i megalopolisu sa najvećom srpskom populacijom u Kanadi nema etničkog srpskog doma. Druge etničke manje brojne grupe, poput Slovenaca ili Litvanaca, na primer, imaju svoje domove u kojima radi osoblje koje govori njihov jezik i u kojima se neguju običaji tih zemalja. Nedavno je otvoren prvi srpski starački dom u Kanadi u Kičeneru, malom gradu stotinjak kilometara udaljenom od Toronta, čiji vlasnici, bračni par Jovanka i Zdravko  Jović, nude smeštaj u 20 jednokrevetnih i dvokrevetnih soba. Za sada imaju  dve stanarke.

Recimo na kraju da je smeštaj u domovima u otadžbini mnogo jeftiniji nego u Kanadi. Ipak, kako se pokazalo, cena nije presudna, važniji su svi drugi faktori prema kojima se formiraju odluke o smeštanju člana porodice u starački dom.


Izbor prepustiti seniorima

Dragica Volf je u Edmontonu već decenijama. Godinama su njeni roditelji živeli sa njom i mužem Kanađaninom i lepo su se slagali. Međutim, kada je starost donela i problem sa pokretljivošću, kuća na sprat i brojne stepenica pokazale su se kao neprolazna prepreka za njih. “Ja sam svojim roditeljima dala izbor. Rekla sam im: smestiću vas i plaćaću za vas dom gde god poželite, ili ovde u Edmontonu ili bilo gde u Srbiji ili Republici Srpskoj. Ali morate da imate na umu da, ako odete tamo, neću moći često da vas posećujem, a samo mene imate. Moj otac koji se upokojio pre par godina, mudar i pametan kakav je oduvek bio rekao je: “Sine, pričao sam sa mamom, mi ostajemo ovde, tako je najbolje za sve nas”. I živeli su u toj ustanovi gde su imali svoj stančić i kuhinju, ali i pomoć svake vrste, doktora, a ako im se nije kuvalo, ručak ih je uvek čekao u restoranu. To se u Kanadi zove assisted living. Meni je, a verujem i drugima, kvalitet usluge jako bitan, a  postoje razni nivoi usluga, a samim tim i cena, pa koliko ko može i želi da izdvoji na njemu je”,  rekla je na kraju razgovara Dragica Volf.


 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner