“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Čikago
PISMO IZ AMERIKE

Srpske zabave u Čikagu

KAKO SE ZABAVLJAJU MLADI U ČIKAGU: Neizbežno srpsko kolo na Serbfestu

Srpski vašari su prilika da se čalabrcnu domaći specijaliteti sa roštilja i kupi ponešto što ne može da se nađe u američkim prodavnicama: ručno izrađene brojanice iz manastira, ikone svetaca, pravoslavni krstići, tamjan, opančići, majice sa tradicionalnim motivima, knjige na srpskom jeziku, CD-ovi sa muzikom iz Srbije…

Kaže se da je Čikago jedan od najvećih srpskih gradova u Americi. U njemu živi nekoliko miliona ljudi, a svake godine naseljavaju ga imigranti iz celog sveta. U ovoj svetskoj metropoli ima mesta za svakoga, a njegova prava lepota vidi se leti, kada se, posle dugih i okrutnih zima, preobrazi u jedan od najlepših gradova na svetu. Tada Čikago zazeleni i procveta. Otvore se letnje bašte, restorani na krovovima zgrada, staze za trčanje i vožnju bicikla, velika Mičigen plaža…

Ova metropola poznata je po uličnim festivalima koji se u toku letnjih meseci održavaju u celom gradu. Tada se ulice zatvore, zamirišu roštilj i pivo, a ulični prodavci otvore svoje tezge na kojima prodaju sve što se zamisliti može – počev od slika, nakita, slamnatih šesira i tamnih naočara, pa sve do šarenih bluza i kamenčića za skidanje malera. Na svakom festivalu postavljeno je nekoliko pozornica na kojima pred  razdraganom publikom nastupaju muzičari iz cele Amerike.

Čikago je otvoreni grad u kome se čuju razliciti jezici i u kome se sa domaćom kulturom mešaju etničke kulture celog sveta. Ta raznolikost specifična je za celu Ameriku, a za Čikago posebno. U njemu ima na stotine različitih nacija, različitih hramova i bogomolja, na stotine etničkih restorana, festivala, koncerata, krajeva grada… Različiti jezici, pre svih španski, poljski i ukrajinski, čuju se na svakom koraku, a narodi celog sveta žive prijateljski, jedni pored drugih, i međusobno se poštuju i uvažavaju.

VAŠAR USRED AMERIKE

Čikago
ZA SVAKOG PONEŠTO: Tezge sa “srpskim izazovima”

Kao i druge zajednice tako i srpska imigracija u Čikagu organizuje brojna druženja, a najpoznatija su ona za Vidovdan, zatim 4. jul u porti manastira Nova Gračanica, malo podalje od Čikaga, i dvodnevni Serbfest, u avgustu, u porti crkve Svetog Hristovog vaskrsenja. Ova okupljanja liče na tradicionalne vašare iz Srbije u kojima se neguje narodna tradicija. Na saborima se okupljaju sve generacije, počev od dece koja se uvek lepo izigraju i istrče, preko srednjih generacija, pa sve do onih najstarijih koji hodaju sa mukom, ali ni po koju cenu ne propuštaju ovakve proslave. U toku ovih okupljanja orkestri neprekidno sviraju narodnu muziku,  pevači smenjuju jedni druge, a mladi i stari hvataju se u kolo.

Vašari su prilika da se čalabrcnu domaći specijaliteti sa roštilja i kupi ponešto što ne može da se nađe u američkim podavnicama: ručno izrađene brojanice iz manastira, ikone svetaca, pravoslavni krstići, tamjan, opančići, majice sa tradicionalnim motivima, knjige na srpskom jeziku, CD-ovi sa muzikom iz Srbije… Očekuje se da će baš  ovako biti i na narednom Serbfestu koji će biti održan za 20-ak dana u porti čikaške Crkve svetog Hristovog vaskrsenja.

Oni koji, pak, ne vole tradicionalna druženja mogu da potraže zabavu na drugim mestima. Ljubitelji rok muzike imali su mogućnost da u proteklih nekoliko godina budu na svirkama srpsko-čikaških bendova koji sviraju muziku iz bivše Jugoslavije. Jedan od takvih bendova koji preferira ‘tvrđi’ rok zvuk jeste ‘Rock Yunion’ sa članovima Dragan Gajić (vokal), Borislav Kuridža (vokal i gitara), Miki Đuričković (bas gitara) i Radovan Labović-Rudi (bubnjevi).

Čikago SLIKA_3
SLUŠA SE MUZIKA IZ EX YU: Grupa “Rock Yunion”

“Naš repertoar sastoji se od probranih radova ex Yu roka. Pokrivamo različite dekade i sviramo najbolja ostvarenja iz bivše Jugoslavije i to pesme ‘Atomskog skloništa’, ‘Partibrejkersa’, ‘Riblje čorbe’, EKV-a, ‘Yu Grupe’… Naša poslednja svirka 17. juna je bila odlična. Publika je bila oduševljena, svi su đuskali i veselili se celo veče. Mi ne tezgarimo, već radimo sve uživo 100-procentno. Gledamo da okupimo ljude, da se družimo, da pokrenemo urbani svet, da se setimo nekog srećnijeg vremena iz prošlosti kad je bilo više optimizma, više ljubavi, kad smo mislili da svi možemo da živimo zajedno. Izgleda da je Jugoslavija bila utopija i hteo sam da nazovem bend Ytopia (Utopia), ali je ipak ostalo Rok YUnion”, kaže Dragan Gajić i poziva publiku na sledeću svirku 29. jula u baru Xippo.

ZATVORENE DVERI “SVETOG SAVE”

Čikago
SVEČANOST U ČAST SRPSKE PRODUKCIJE: Sa otvaranja Festivala srpskog filma u Čikagu

Ipak, ima i onih koji smatraju da u Čikagu nema mnogo takozvanih “srpskih mesta”. Biljana Dramićanin (29) doselila se pre nekoliko godina u Čikago. Ona izlazi jednom, eventualno dva puta nedeljno, a u restoranu “Beograd” dolazi da ruča i tada naručuje gulaš i šopsku salatu.  Kaže da se druži više sa Amerikancima, jer se sa njima lakše dogovara za izlazak.

“Nemam baš mnogo drugarica i drugova ovde u Čikagu. Svi sa kojima se družim rade mnogo i onda treba baš dosta planiranja i dogovaranja da bismo se videli. Što se tiče cena za izlaske one su dobre. Pošto ne izlazim često, onda mi je u redu da nešto platim i skuplje, ali da izlazim češće onda bih verovatno gledala koliko šta košta. Na naše koncerte ne idem zato što su tada karte i piće jako skupi, a sve se organizuje daleko od grada. Karte su obično izmedju 30 i 50 dolara, a ono što nude takva mesta ne može da se uporedi sa onim što nude mesta u centru grada! Što se tiče srpskih mesta njih nema mnogo u gradu!”

Još jedno mesto koje je nekada okupljalo srpsku imigraciju u Čikagu jeste Muzej Svetog Save, nekadašnji Klub Svetog Save. Tamo su organizovana druženja, svirke, pozorišne predstave, slave, književne večeri… Na žalost vrata Muzeja zatvorena su već neko duže vreme, a Uprava Muzeja namerava da staru zgradu proda zbog nagomilanih dugova. Eventualna prodaja je razlog zboga koga se srpska imigracija u Americi podelila na dva tabora. Na jednoj strani su oni koji smatraju da zgradu treba prodati zbog dugova i kupiti nešto drugo. Na drugoj su oni koji su protiv takve odluke i koji traže da se učini sve kako bi se zgrada sačuvala. Tim pre što je zdanje, posle Drugog svetskog rata, Srbima iz Čikaga ostavio u amanet profesor Slobodan Drašković.

Čikago
ČIKAŠKA VERZIJA “PROFESIONALCA”: Vladimir Mulina i Vlatko Ždrale u predstavi Pozorišta “Mila Sremčević”

Pri Muzeju Sveti Sava godinama je radilo Srpsko pozorište “Mira Sremčević”, ali posle izbijanja sukoba sa Upravom Muzeja pozorište je istupilo iz zgrade. Od tada su spremili nekoliko predstava u sali crkve Svetog Hristovog vaskrsenja i odigrali ih u Skokie pozorištu.

Poslednjih nekoliko godina srpska zajednica u Čikagu ima priliku da na trodnevnom Festivalu srpskih filmova pogleda najnovija ostvrenja srpske kinematografije. Svaki srpski film ima engleski prevod, a osnivač Festivala Slavica Petrović uspela je da projekcije srpskih filmova organizuje i u Vašingtonu i drugim gradovima u Americi. Svake godine na čikaški Filmski festival dođu i glumci i reditelji filmova, a do sada su se sa publikom družili Žarko Laušević, Radoš Bajić, Vuk Ršumović, Goran Radovanović i drugi.

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Travel - veliki baner