“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
Čikago
PISMO IZ AMERIKE

Srpske zabave u Čikagu

KAKO SE ZABAVLJAJU MLADI U ČIKAGU: Neizbežno srpsko kolo na Serbfestu

Srpski vašari su prilika da se čalabrcnu domaći specijaliteti sa roštilja i kupi ponešto što ne može da se nađe u američkim prodavnicama: ručno izrađene brojanice iz manastira, ikone svetaca, pravoslavni krstići, tamjan, opančići, majice sa tradicionalnim motivima, knjige na srpskom jeziku, CD-ovi sa muzikom iz Srbije…

Kaže se da je Čikago jedan od najvećih srpskih gradova u Americi. U njemu živi nekoliko miliona ljudi, a svake godine naseljavaju ga imigranti iz celog sveta. U ovoj svetskoj metropoli ima mesta za svakoga, a njegova prava lepota vidi se leti, kada se, posle dugih i okrutnih zima, preobrazi u jedan od najlepših gradova na svetu. Tada Čikago zazeleni i procveta. Otvore se letnje bašte, restorani na krovovima zgrada, staze za trčanje i vožnju bicikla, velika Mičigen plaža…

Ova metropola poznata je po uličnim festivalima koji se u toku letnjih meseci održavaju u celom gradu. Tada se ulice zatvore, zamirišu roštilj i pivo, a ulični prodavci otvore svoje tezge na kojima prodaju sve što se zamisliti može – počev od slika, nakita, slamnatih šesira i tamnih naočara, pa sve do šarenih bluza i kamenčića za skidanje malera. Na svakom festivalu postavljeno je nekoliko pozornica na kojima pred  razdraganom publikom nastupaju muzičari iz cele Amerike.

Čikago je otvoreni grad u kome se čuju razliciti jezici i u kome se sa domaćom kulturom mešaju etničke kulture celog sveta. Ta raznolikost specifična je za celu Ameriku, a za Čikago posebno. U njemu ima na stotine različitih nacija, različitih hramova i bogomolja, na stotine etničkih restorana, festivala, koncerata, krajeva grada… Različiti jezici, pre svih španski, poljski i ukrajinski, čuju se na svakom koraku, a narodi celog sveta žive prijateljski, jedni pored drugih, i međusobno se poštuju i uvažavaju.

VAŠAR USRED AMERIKE

Čikago
ZA SVAKOG PONEŠTO: Tezge sa “srpskim izazovima”

Kao i druge zajednice tako i srpska imigracija u Čikagu organizuje brojna druženja, a najpoznatija su ona za Vidovdan, zatim 4. jul u porti manastira Nova Gračanica, malo podalje od Čikaga, i dvodnevni Serbfest, u avgustu, u porti crkve Svetog Hristovog vaskrsenja. Ova okupljanja liče na tradicionalne vašare iz Srbije u kojima se neguje narodna tradicija. Na saborima se okupljaju sve generacije, počev od dece koja se uvek lepo izigraju i istrče, preko srednjih generacija, pa sve do onih najstarijih koji hodaju sa mukom, ali ni po koju cenu ne propuštaju ovakve proslave. U toku ovih okupljanja orkestri neprekidno sviraju narodnu muziku,  pevači smenjuju jedni druge, a mladi i stari hvataju se u kolo.

Vašari su prilika da se čalabrcnu domaći specijaliteti sa roštilja i kupi ponešto što ne može da se nađe u američkim podavnicama: ručno izrađene brojanice iz manastira, ikone svetaca, pravoslavni krstići, tamjan, opančići, majice sa tradicionalnim motivima, knjige na srpskom jeziku, CD-ovi sa muzikom iz Srbije… Očekuje se da će baš  ovako biti i na narednom Serbfestu koji će biti održan za 20-ak dana u porti čikaške Crkve svetog Hristovog vaskrsenja.

Oni koji, pak, ne vole tradicionalna druženja mogu da potraže zabavu na drugim mestima. Ljubitelji rok muzike imali su mogućnost da u proteklih nekoliko godina budu na svirkama srpsko-čikaških bendova koji sviraju muziku iz bivše Jugoslavije. Jedan od takvih bendova koji preferira ‘tvrđi’ rok zvuk jeste ‘Rock Yunion’ sa članovima Dragan Gajić (vokal), Borislav Kuridža (vokal i gitara), Miki Đuričković (bas gitara) i Radovan Labović-Rudi (bubnjevi).

Čikago SLIKA_3
SLUŠA SE MUZIKA IZ EX YU: Grupa “Rock Yunion”

“Naš repertoar sastoji se od probranih radova ex Yu roka. Pokrivamo različite dekade i sviramo najbolja ostvarenja iz bivše Jugoslavije i to pesme ‘Atomskog skloništa’, ‘Partibrejkersa’, ‘Riblje čorbe’, EKV-a, ‘Yu Grupe’… Naša poslednja svirka 17. juna je bila odlična. Publika je bila oduševljena, svi su đuskali i veselili se celo veče. Mi ne tezgarimo, već radimo sve uživo 100-procentno. Gledamo da okupimo ljude, da se družimo, da pokrenemo urbani svet, da se setimo nekog srećnijeg vremena iz prošlosti kad je bilo više optimizma, više ljubavi, kad smo mislili da svi možemo da živimo zajedno. Izgleda da je Jugoslavija bila utopija i hteo sam da nazovem bend Ytopia (Utopia), ali je ipak ostalo Rok YUnion”, kaže Dragan Gajić i poziva publiku na sledeću svirku 29. jula u baru Xippo.

ZATVORENE DVERI “SVETOG SAVE”

Čikago
SVEČANOST U ČAST SRPSKE PRODUKCIJE: Sa otvaranja Festivala srpskog filma u Čikagu

Ipak, ima i onih koji smatraju da u Čikagu nema mnogo takozvanih “srpskih mesta”. Biljana Dramićanin (29) doselila se pre nekoliko godina u Čikago. Ona izlazi jednom, eventualno dva puta nedeljno, a u restoranu “Beograd” dolazi da ruča i tada naručuje gulaš i šopsku salatu.  Kaže da se druži više sa Amerikancima, jer se sa njima lakše dogovara za izlazak.

“Nemam baš mnogo drugarica i drugova ovde u Čikagu. Svi sa kojima se družim rade mnogo i onda treba baš dosta planiranja i dogovaranja da bismo se videli. Što se tiče cena za izlaske one su dobre. Pošto ne izlazim često, onda mi je u redu da nešto platim i skuplje, ali da izlazim češće onda bih verovatno gledala koliko šta košta. Na naše koncerte ne idem zato što su tada karte i piće jako skupi, a sve se organizuje daleko od grada. Karte su obično izmedju 30 i 50 dolara, a ono što nude takva mesta ne može da se uporedi sa onim što nude mesta u centru grada! Što se tiče srpskih mesta njih nema mnogo u gradu!”

Još jedno mesto koje je nekada okupljalo srpsku imigraciju u Čikagu jeste Muzej Svetog Save, nekadašnji Klub Svetog Save. Tamo su organizovana druženja, svirke, pozorišne predstave, slave, književne večeri… Na žalost vrata Muzeja zatvorena su već neko duže vreme, a Uprava Muzeja namerava da staru zgradu proda zbog nagomilanih dugova. Eventualna prodaja je razlog zboga koga se srpska imigracija u Americi podelila na dva tabora. Na jednoj strani su oni koji smatraju da zgradu treba prodati zbog dugova i kupiti nešto drugo. Na drugoj su oni koji su protiv takve odluke i koji traže da se učini sve kako bi se zgrada sačuvala. Tim pre što je zdanje, posle Drugog svetskog rata, Srbima iz Čikaga ostavio u amanet profesor Slobodan Drašković.

Čikago
ČIKAŠKA VERZIJA “PROFESIONALCA”: Vladimir Mulina i Vlatko Ždrale u predstavi Pozorišta “Mila Sremčević”

Pri Muzeju Sveti Sava godinama je radilo Srpsko pozorište “Mira Sremčević”, ali posle izbijanja sukoba sa Upravom Muzeja pozorište je istupilo iz zgrade. Od tada su spremili nekoliko predstava u sali crkve Svetog Hristovog vaskrsenja i odigrali ih u Skokie pozorištu.

Poslednjih nekoliko godina srpska zajednica u Čikagu ima priliku da na trodnevnom Festivalu srpskih filmova pogleda najnovija ostvrenja srpske kinematografije. Svaki srpski film ima engleski prevod, a osnivač Festivala Slavica Petrović uspela je da projekcije srpskih filmova organizuje i u Vašingtonu i drugim gradovima u Americi. Svake godine na čikaški Filmski festival dođu i glumci i reditelji filmova, a do sada su se sa publikom družili Žarko Laušević, Radoš Bajić, Vuk Ršumović, Goran Radovanović i drugi.

Najnovije

Soroš i Petreus kontrolišu Srbiju preko SBB i TV N1

Uprkos zakonskoj zabrani distributerima da ujedno budu i proizvođači sadržaja, Srbija je 2014. odustala od toga i N1 TV je počela da radi posle susreta Dejvida Petreusa sa tadašnjim premijerom Vučićem, da bi u martu 2017, kablovski operater SBB uklonio najgledaniji kanal, javnu televiziju RTS1, s prve pozicije u rasporedu kanala

Kolinda rehabilituje ustaštvo

Drago Pilsel, pisac i teolog: “Plenkovićevo oklevanje da zauzme stav prema neoustašama i Kolindin doprinos razmahivanju ksenofobije i ustaštva doveli su do toga da se moramo zapitati kakav je, za Boga miloga, odnos vladajućih prema žrtvama ustaškog terora”

Srpska deca kao belo roblje

Deca su uveliko postala vrlo profitabilan biznis, a sve preko onih koji bi bar deklarativno trebalo da se brinu o njima, među kojima kao saradnici najefikasnijih norveških kompanija za otimanje dece prednjače pojedinci iz resornog Ministarstva i centara za socijalni rad

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“
Srpski poslovni Almanah - Veliki