“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
Mirjana Prljevic
OD GRUŽE DO ŠANGAJA

Srbija nema štit

NA ANTAI KOLEDŽU U ŠANGAJU: Mirjana Prljević na Forumu strateškog pozicioniranja malih i srednjih preduzeća održanog u njenu čast, septembar 2008.

Zašto vlasti u Beogradu uporno odbijaju poklon projekat Globalnog strateškog pozicioniranja, bez koga nije ni jedna ozbiljna zemlja – pita Mirjana Prljević iz Pariza, Zemunka koja postrojava generale NATO-a.

Posle njenog izlaganja o značaju Strategije Globalnog Pozicioniranja (GPS) države za dalji opstanak Srbije, na međunarodnoj konferenciji u Beogradu aprila 2013 godine, prvi koji joj je prišao i zainteresovao se za saradnju sa njom bio je, ne neko iz Srbije, već – general NATO-a, prvi čovek misije u Srbiji, brigadni general Ornelo Baron. Posle punih pet godina tako je i ostalo. Istina zvali su je u Ameriku i na Harvard, njena knjiga o starteškom pozicioniranju objavljena je na sedam jezika, među kojima i na kineski, tamo je na najuglednijem univerzitetu u Šangaju bila specijalni gost na Glavnom forumu o strateškom pozicioniranju malih i srednjih preduzeća organizovanom u njenu čast, i tada je na prestižnom CEO Forumu 2010. u Pekingu predstavljala celu Evropu, ne samo Srbiju. Kao jedinu Evropljanku su je pozvali da bude i ekskluzivni kolumnista kineskog izdanja popularnog časopisa “Forb’s” (Forbes China magazine).

Srbija nema štit - Mirjanu Prljević
Srbija nema štit – Mirjanu Prljević

Savetnik je Grupe G-7 i još 30-tak zemalja na projektu Strategija održivog razvoja Planete 2050, ali je gotovo niko iz vrha vlasti Srbije unazad deceniju i više nije pozvao da makar objasni šta je to Globalno pozicioniranje države, a kamoli da prihvate predlog koji je ponudila – da zajedno sa 40 stručnjaka sednu i izrade državnu strategiju Srbije i stave na raspolaganje svojoj otadžbini na mudrost, radost i zadovoljstvo i srpskog naroda i sebe.

Kako to Mirjanu Prljević, našu Zemunku iz Pariza, koja je u poslednje vreme sve češće i duže u Beogradu, napolju prepozna neko od Nemaca, Engleza, Francuza, Amerikanaca, ili Kineza, a u Srbiji odakle potiče, nekako se slabo prima?

Šta je strategija?

Strategija je štit. Bez strategije nemamo štit i to je ono na čemu insistiram dve decenije: Srbija nema štit! Prvo, mi smo narušili taj odnos između mladosti i mudrosti na štetu mudrosti, pa nemamo ozbiljan Savet mudraca, kao recimo u Rusiji, Kini ili Izraelu, koji u sebi sjedinjuju ogromno i korisno iskustvo kojim obrazuju i nadahnjuju mlade generacije. Istovremeno, kod nas, dok se ne stvori jedna kritična masa novih mladih ljudi, koja će da razmišlja na ovakav moderan strateški način, nećemo moći na zelenu granu, sve dok ne izgradimo tu ključnu osovinu mudrost – mladost koja daje tako neophodnu osovinu svake strategije razvoja zemlje – Kontinuitet. Zato je važna dijaspora, jer je mnoga naša srpska mudrost morala da se skloni u dijasporu. Zato i portal Global Serbia ima jednu misionarsku ulogu identifikacije u toj kritičnoj masi, upravo uvezivanja te mudrosti. Ljudi iz dijaspore su u Srbiji, skoro pa, potpuno nepoznati, a upravo su, za svaki poduhvat ovakvog dometa najvažniji – ljudi.

Ljudi iz dijaspore koji su i bili voljni da se angažuju kao da su se zamorili i odustali, jer su razočarani. S druge strane, vlast kao da ne računa na dijasporu. Mogu li u takvom raskoraku malobrojni pojedinci iz dijaspore, poput tebe, da pokrenu energiju neophodnu da se stvari menjaju u tom strateškom pogledu?

Shvatila sam jedno: kada sam pre skoro 17 godina otišla u Pariz i postala dijaspora imali smo Ministarstvo za dijasporu, a danas imamo samo Upravu za dijasporu pri MIP-u i to već dovoljno govori o odnosu prema nama. Lično sam donela zemlji Srbiji nekoliko stručnih projekata, kao što je na primer Geografska informativna mreža Srbije, koji su trebali da uvežu to. Sve što je nuđeno prihvaćeno je sa rezervom, delimično i ograničeno, da bi na kraju bilo odbačeno, iako tako, to formalno, nikad nije rečeno.

“POSTROJILA” VISOKOG OFICIRA: Admiral Lender Len Hering, i Mirjana Prljević na potpisivanju Sporazuma o strateškom partnerstvu CES i TESLIANUM-a, San Diego, februar 2015.
“POSTROJILA” VISOKOG OFICIRA: Admiral Lender Len Hering, i Mirjana Prljević na potpisivanju Sporazuma o strateškom partnerstvu CES i TESLIANUM-a, San Diego, februar 2015.

Zašto je toliko važno strateško pozicioniranje države?

Poenta je u tome što se svetski državnici, ljudi na čelu država i vlada, dugo godina spremaju za te funkcije. Kod nas se, kao prvo, vrlo kratko spremaju – kratko sa aspekta strateškog razvoja zemlje, ali i to za neke ciljeve koji su totalno nejasni kad je reč o strateškom interesu države Srbiji. Kad dođu na vlast vidimo da se promene preko noći. Dok pričaju pre izbora i obećavaju toliko toga u kampanjama, oni su jedna vrsta ljudi. Kako uđu u taj svet vlasti oni su totalno drugačiji. Puno sam razmišljala zašto se to dešava i došla do zaključka: oni uopšte nisu svesni u šta ulaze. Nisu svesni u kakve tokove moći i interesa ulaze i kad uđu u tu visoku politiku oni se susreću sa mnogobrojnim izazovima, vojna pitanja, ekonomski izazovi, održivost monetarno-fiskalnog sistema, rudarsko-energetska pitanja, zdravlje nacije, održivost kako unutrašnjeg tako i spoljnog sistema – sve te kritične tačke koje definišu jednu državu i društvo. Meni je to lakše da posmatram i analiziram jer se više od dvadeset godina bavim strateškim stvarima. Generali koji se bave vojnim strategijama nikada nisu direktno na bojnom polju, oni ne ratuju nego sede i duboko promišljaju i razmišljaju u štabovima. Tako delaju i stratezi razvoja. Šta bi trebao da bude jedan premijer ili predsednik države nego – strateg. Ako je on stalno na „bojnom polju” umesto u štabu, ako on mora konstantno da vodi sve bitke, onda piši propalo. Zašto? Zato jer neće stvoriti platformu za dugoročno delovanje, niti time sebi stvoriti mogućnost da sagledava tu vrstu perspektiva strateškog razvoja zemlje kroz sadašnji trenutak.


Preko kupusa do Šangaja

MIRJANA PRLJEVIĆ: “Srpski političari ne znaju u šta ulaze!”
MIRJANA PRLJEVIĆ: “Srpski političari ne znaju u šta ulaze!”

Negde na početku svoje stručne karijere Prljevićeva je radila na strateškom pozicioniranju malih i srednjih preduzeća, pa joj je pripala uloga da obezbedi siguran plasman kiselog kupusa iz Gruže na tržišta Francuske i Švajcarske. Kao i mnogi drugi njeni kasniji poduhvati da pomogne srpskim domaćinima tako je i ovaj pionirski bio uspešan, pa je ona upornim radom preko Gruže stigla do Harvarda i Šangaja, a od kiselog kupusa do Globalnog pozicioniranja države. Samo poznavanje terena, omogućava jednom strategu nevidljivi uspeh: da govori kroz rezultate drugih. “Vreme kiselog kupusa je zapravo jedan uspešan početak moje saradnje sa Regionalnom razvojnom agencijom Šumadije i Pomoravlja iz Kragujevca. Danas, 15 godina posle ponovo radim sa Regionalnom razvojnom agencijom, ovog puta za Beograd na projektu Kontinum u skladu sa 3K pravilom – kvalitet, kvantitet, kontinuitet – što u stvari jesu: komunikacija, kooperacija, koordinacija, kad je reč o nivou države. Kontinuitet je nešto što je nama jako strano. Kontinum je namenjen mikro preduzećima i početnicima u biznisu jer je stopa smrtnosti preduzeća 80 odsto u Srbiji. Tu se vraćamo na kontinuitet i na tome pada cela priča u Srbiji. Kad neko u Srbiji kaže da ovde nema više vremena za strategije, ili sve je to na dugom štapu, ili sve je to daleko, reći u samo: gospodo, sami podaci i situacija vas u tome demantuju.


Šta je dobar strateg?

Kad je neko od mlađih dana formiran da procenjuje jedan problem iz više uglova. Dobar primer u politici za to je, meni lično, ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, koji u trenutku može da sagleda probleme iz više uglova i da nikad ne dođe u konfliktnu situaciju. Zato što koristi razum, mudrost, lucidnost, perspektive sagledavanja, i naravno, strateške informacije. Naši ljudi, bez obzira na dobre namere koje im niko ne osporava, kad uđu u tu visoku politiku i na najviša mesta u vlasti vrlo brzo pokažu da nisu sazreli za tu ulogu, i onda dolazimo do problema ega i sujete, i tu se priča završava. Kad sve to imate u vidu, onda je jasno sa koliko se izazova susreće jedan premijer, sa investicionim fondovima, Svetskom bankom, raznim lobijima, grupama za pritisak, i tako redom, i on to ne može da savlada bez ozbiljnog tima koji mora diše kao jedan. Zato je važno da premijer uvek bude na prvoj liniji, a da njegov tim prima pritiske, udarce i razmišlja o rešenjima koja su strateški interes države za koju rade. Realno gledano, jedan čovek to nije u stanju ma koliki da je njegov umnofizički kapacitet. Iako je strateško pozicioniranje poteklo iz ekonomije, danas je to zaokruženo u konceptu Strategija Globalnog Pozicioniranje države – GPS. Nešto u šta sam uložila 20 godina rada, i spremna sam da podelima sa onima koji umeju da čuju nešto više o tome u svojoj otadžbini. Kako da čuju, tako i da delaju. Moji susreti sa ljudima iz strateških instituta u Rusiji, Kini, Americi, sa generalima i stratezima uverili su me koliko je to važno i kako današnje uspešne, i velike i male, države tome posvećuju ogromnu pažnju.

KINESKI MAGAZIN : Naslovnica i fotografija na kojoj Mirjana drži u rukama prethodni broj sa Donaldom Trampom
KINESKI MAGAZIN : Naslovnica i fotografija na kojoj Mirjana drži u rukama prethodni broj sa Donaldom Trampom

Kako bi trebalo da izgleda početak rada na onome što zovemo Globalno pozicioniranje Srbije?

Prva stvar je šta treba uraditi, druga kako to uraditi, i treća zašto to uraditi. Poenta je da prvo treba uraditi dijagnostiku. Kao i svaki mudar strateg niušta ne ulazimo bez Mape. Realno, kako pozicionirati državu koja ne zna, recimo, koliko tačno ima zaposlenih, koliko kvadratnih km ima puteva, koliko ima obradive zemlje, koliko ima napuštenih sela. Mi uopšte ne znamo gde je ta Srbija. Ona je negde u našim glavama, ali nemamo potpuni pregled realne situacije. Bez te realnosti, koja kaže da je Srbija na vetrometini, na rubovima civilizacija, što jeste razlog konstantnih udara na nas, ne možemo krenuti dalje. Onda upoređujemo: koje su to druge države kao mi koji imaju takve izazove, šta radi jedan Singapur između Kine, Indonezije i Australije, ili Portugal na udaru Španije ka Latinskoj Americi, ili jedne Belgija i Holandija. Pa radimo na definisanju svoje jedinstvenosti i izgrađujemo polako svoje specijalizacije. To su dve karakteristike strateškog pozicioniranje. Kad ja kažem Švajcarska, šta prvo pomislite? Kad kažem Srbija, šta prvo pomislite? Predložila sam da se formira grupa od 40 ljudi i da ta grupa, kao ekspertski sačinjena od pojedinaca koji znaju, napravi GPS Srbije i pokloni istu državi Srbiji, bez obzira ko je premijer. Ne radimo to zbog premijera ili predsednika, nego radi interesa Srbije i srpskog naroda. Dokle god ne shvatimo da je Srbija iznad svih naših interesa nećemo moći da je pozicioniramo, jer će svako imati neki svoj lični interes ili interpretaciju svojih srpskih interesa.


Predomislio se i Tadić

“Kada mi je objavljena knjiga u Kini od strane njihovog ministarstva ekonomije i kada me kinesko izdanje Forbsa pozvalo da budem njihov ekskluzivni kolumnista, jedini iz Evrope, boravila sam u manastiru Šaolin gde smo razgovarali o strateškom pozicioniranju NR Kine. Mome radu je u časopisu The Far East Economic Pictorial – pored naslovnice posvećeno punih 16 strana. Na naslovnici pre mene je bio Donald Tramp, a na moje pitanje zašto ja u ovom broju, odgovoreno mi je: Tramp je doneo novac i znanje za pozicioniranje golf industrije, a vi nam donosite strateško znanje kako brendirati kineske proizvode i firme! U moju čast su tog septembra 2008. na koledžu u Šangaju napravili Glavni forum o strateškom pozicioniranju MSP. Zato je Boris Tadić na koktelu u Parizu u našoj ambasadi, nakon našeg razgovora, rekao da sam im neophodna kao član i podrška jer se spremaju da idu u Kinu sa jednom većom prirednom delegacijom. Onda mi je njegova savetnica Biserka Jevtimijević Drinjaković, samo nepunih pola sata nakon toga, prišla i rekla: znate, nije predsednik baš tako mislio. Poziv naravno nikad nije ni formalizovan”.


Ko bi mogao da okupi te ljude…

Država mora da inicira, da pokaže mudrost da joj to treba. Podatak od pre osam meseci nam kaže da smo imali 177 različitih strategija, od čega sam ja proučila više od 60. U okviru tih strategija mi imamo ozbiljne kontradiktornosti, pa ako je strategija energetike u sukobu sa strategijom poljoprivrede i zaštite životne sredine ili interesa razvoja malih i srednjih preduzeća, kako onda da vi mudro definišete strategiju razvoja cele države. GPS vodi državu kao što navigacioni GPS vodi vozača u automobilu, i dok to jedna država ne shvati nema uspeha. Dok jedna zemlja ne definiše ekonomski sebe i ne bude ekonomski jaka, ona je svakom interesantna samo kao teritorijalni prostor na kome svako drugi reflektuje svoje interese i vodi preko te teritorije. Zato smo mi tako često na udaru, pa i onih koji nama strateški ne dozvoljavaju da uradimo tu vertikalu koja je nama neophodna. Zato su to filigranski radovi jake grupe mudraca i zato se to mora raditi pod funkcijom premijera ili predsednika, a ne pod njegovim imenom. Svaka strategija ima vidljivi i nevidljivi deo. Vidljivi deo strategije mora biti jasan svakom građaninu Srbije. Da se zna šta mi hoćemo i kuda to sa našom Srbijom.

Kako u svemu tome vidite ulogu dijaspore?

Mi uopšte ne znamo za šta služi dijaspora. Dijaspora je neko ko je rekao: ja u ovoj zemlji više ne mogu normalno da živim i otišao. Dakle, ako hoćeš sa njim da razgovaraš moraš da imaš u vidu da on već ima negativnu konotaciju u odnosu na zemlju iz koje je otišao. On ima emociju prema toj zemlji, ali ima i određenu jaku dozu nerazumevanja. Lično, mislim da nam je potrebna jedna nova strategija komunikacije sa predstavnicima dijaspore, jer je sama dijaspora jako slojevita po sastavu, obrazovanju i godištima.

NA ANTAI KOLEDŽU U ŠANGAJU: Mirjana Prljević na Forumu strateškog pozicioniranja malih i srednjih preduzeća održanog u njenu čast, septembar 2008.
NA ANTAI KOLEDŽU U ŠANGAJU: Mirjana Prljević na Forumu strateškog pozicioniranja malih i srednjih preduzeća održanog u njenu čast, septembar 2008.

Možemo li da vratimo dijasporu kao naš integralni deo?

Najveći planetarni izazov danas je komunikacija. Komunikacija je oružje mira, matematika je oružje rata. Kad god imate one koji vam govore o matematici, da li su to hektari, bareli, jedinice, ili nešto treće, taj govori o ratu. Komunikacija među ljudima pronalazi i definiše određene moduse saradnje i nema potrebe za konfliktima. Stratezi današnjice su shvatili da ovako idemo u propast. Bez komunikacije na svim nivoima predstoji propast. Razgovaraj i kaži šta ti nije po volji, sedi za sto, a ne iza nišana, pa da razgovaramo. Problem je što je mnogima draža pozicija iza nišana – jer su interesi tih grupa vrlo jasni. To što narodi drugih država predstavljaju njihove mete, to ih nimalo ne zabrinjava. Ali bi baš zbog toga srbi, makedonci, crnogorci i drugi narodi trebalo da se već jednom zapitaju, a zašto mi to stalno ratujemo, vekovima već, zbog čijih interesa, gde to ode i nestade naše najvrednije – mladi životi. Čiji to mir i budućnost oni brane svojim podrškama: Našu, svakako ne.

Kako se priča o strateškom pozicioniranju prima u krugovima političkih elita u Srbija?

Zovu me na razgovore, ali gledaju svoju interesnu sferu. Nama su potrebni novi judi koji će drugačije da razmišljaju. Trenutno su vidljivi oni ljudi koji imaju delimično delovanje. I dok ja konstantno govorim o celini, pojedini ministri gledaju na to pitanje parcijalno. Mi realno jesmo teritorijalno mala zemlja ali sa značajnim istorijskim nasleđem i velikom misijom, ali moramo da shvatimo gde smo u okvirima međunarodne politike, da nam se ne bi stalno lupao o glavu taj disbalans između naših očekivanja i onoga što realno jesmo. Postoje mnogi vredni i pametni ljudi koji se strateški bave onim što posvećuju svojim državama, i to je ono što bih ja volela da vidim u Srbiji.

Nema sumnje da je lakše uspeti u svetu nego kod nas, lakše je pozicionirati Planetu nego Srbiju?

Oni koji se bave politikom, od tog silnog politikantstva ne vide suštinske tendencije koje su nama važne, jer to je život. Tako mi ostavimo prostor tuđim interesnim sferama, finansijskim, industrijskim, vojnim, da oni reflektuju svoje interese tipa EU, SAD, Turska, Nemačka, Izrael, i onda su nam oni kao problem. Mi smo ti koji treba jasnije da definišemo svoje ciljeve i interese, onda ćemo imati ono što je jako važno, a to je strategija. Tek tada sedamo za sto i razgovaramo sa njima. Spremni kako za Mir, tako i za Rat. Profesor Ranko Rajović, direktor MENSE Srbije i član MENSE International, ukazao je na činjenicu da, pre deset godina, od sadašnjih deset najzastupljenijih zanimanja na svetskoj listi čak sedam nije postojalo, što nam dovoljno govori koliko se svet menja, i kako i formalno i neformalno obrazovanje u Srbiji mora da prati te trendove. Realno gledano, ako hoćete da držite korak sa svetom morate konstantno da obogaćujete svoj sistem obrazovanja novim saznanjima. U tom domenu naši državni univerziteti i školstvo generalno imaju najvažniju stratešku dimenziju i treba ih ozbiljno i mudro čuvati i negovati.


Kazahstan GPS-om sačuvao mladost

“Kazahstan u kome će se održati Expo 2017 pod sloganom Buduće energije, je zahvaljujući predsedniku Nazarbajevu uradio strategiju razvoja do 2050. Najmlađa nacija evroazijskog prostora, koja zauzima teritoriju koliko Nemačka i Francuska zajedno, ima potrebu za jednim takvim dokumentom, a Srbija nema. Šta je poruka takvog poteza: taj kazahstanski savet mudraca je shvatio da ako mladost ne usmeri gde treba, ona će otići. Mi u Srbiji to najbolje znamo. Zato je važno podvući da svi oni koji uđu u politiku izlažu se mehanizmima koji melju, suočavaju se sa interesnim grupama, grupama za pritisak i zato nisu u stanju da odgovore na sva ta iskušenja. Država je ozbiljan sistem koji ima svoju inerciju i ta inercija nas ozbiljno udara po glavi”, kaže naša sagovornica.


 

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Srpski poslovni Almanah - Veliki