“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
NEMA ISKRENE I TRAJNE POMOĆI SA ZAPADA: Marko Marković verovao je u Savez pravoslavnih naroda kao alternativu postojećem svetskom poretku
FELJTON: BISERI RASEJANJA

Nema iskrene i trajne pomoći sa Zapada

NEMA ISKRENE I TRAJNE POMOĆI SA ZAPADA: Marko Marković verovao je u Savez pravoslavnih naroda kao alternativu postojećem svetskom poretku

Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti, jer i kad se predamo oni će nastaviti da nas ”tepaju”, govorio je 2007. godine jedan od najcenjenijih srpskih intelektualaca u emigraciji Marko S. Marković (1924-2012) iz Orleana kraj Pariza

Umesto da, kao do sada, Srbi budu svetski šampioni bratske nesloge, od presudnog značaja je da u njima najzad probudi politička svest: o savremenoj političkoj situaciji, a zatim o sudbini koja ih sutra očekuje. Posle toga na red dolazi politički program i zajednički otadžbinsko emigrantski plan.

NEMA ISKRENE I TRAJNE POMOĆI SA ZAPADA: Marko Marković prima 2007. godine nagradu „Dragiša Lašiković“ od predsednika Matice iseljenika Srbije Radovana Kalabića
NEMA ISKRENE I TRAJNE POMOĆI SA ZAPADA: Marko Marković prima 2007. godine nagradu „Dragiša Lašiković“ od predsednika Matice iseljenika Srbije Radovana Kalabića

Ovu jednostavnu i celovitu poruku već decenijama daleko od svoje otadžbine i naroda ispisuje teolog, doktor političkih nauka, istoričar i književni kritičar Marko S. Marković iz Orleana kraj Pariza, 83-godišnji srpski intelektualac, jedan od najcenjenijih u emigraciji, koji je posle pola veka izopštenosti iz otadžbine i završenih najviših škola na Zapadu, ostavio iza sebe ogromno intelektualno nasleđe i nesvakidašnji utisak kod sagovornika da je reč o ”svetosavskom tipu intelektualca i čoveka u kome ljubav prema Zapadu ne pomračuje ljubav prema srpskom narodu, a učenost ne ubija veru”.


Četiri generacije doktora nauka

Neverovatna širina obrazovanja Marka S. Markovića, koju ilustruju specijalizacije iz bogoslovlja, orijentalnih jezika, političkih nauka, istorije i prava, i razuđena tematska interesovanja od filozofije, preko istorije i književne kritike, do geopolitičkih razmatranja, upotpunjuju biografiju ne tako čestu čak ni među uglednim starim srpskim građanskim porodicama u Beogradu: porodica Marković ima doktore nauke u četiri generacije na jednom od najprestižnijih svetskih univerziteta – pariskoj Sorboni. On, njegov deda po majci dr Đorđe Jovanović, njegov otac dr Srboljub i njegov sin, koji je dobio ime po svom dedi, doktori su političkih nauka, medicine, prava i ponovo medicine.

Napuštajući zemlju kao pripadnik Versko ideološkog odseka Vrhovne komande Jugoslovenske vojske u otadžbini đenerala Draže Mihajlovića, posvetio se obrazovanju, nauci i izbegavanju unutarsrpskog sukobljavanja, ostavljajući iza sebe gomilu tekstova u emigrantskim listovima, ali i značajna dela među kojima su ”Filosofija nejednakosti i političke ideje Nikolaja Berđajeva” na francuskom, ”Tajna Kosova”, ”Naličje jedne utopije”, ”Pravoslavlje i novi svetski poredak”, ”Srpska apologija Rusije”, ”Marksizam u teoriji i praksi po Nikolaju Berđajevu” i mnoge druge.


NEMA ČASTI U POLITICI

Zakasneli odjeci njegovog rada stižu tek nakon njegovog prvog pojavljivanja u otadžbini 1997. godine, tačno 53 godine posle njenog napuštanja. Godine 2007. dobio je nagradu ”Dragiša Kašiković” Matice iseljenika Srbije, a 2000. godine nagradu ”Rastko Petrović” UKS i Matice iseljenika, čime je Srbija makar delimično pokušala da ublaži nepravdu koja mu je naneta.

ČAST U POLITICI NE POSTOJI: Evropa je napustila svoje vrednosti
ČAST U POLITICI NE POSTOJI: Evropa je napustila svoje vrednosti

Svojim ocenama rušite gotovo božanski odnos prema zapadnim vrednostima – kao što je recimo demokratija ili sloboda štampe – koje su u Srbiji u delu javnosti nekritički prihvaćene. Nije li to naš osnovni problem u suočavanju sa novim svetskim poretkom?

Imao sam i ja iluzije o zapadnim vrednostima, koje su bile velike, a koje je Zapad sam napustio danas. Kod Solovjeva je bilo mišljenje da svaki narod treba da ima svoju čast kao običan čovek. Međutim to u politici ne postoji. Bez obzira verovalo se pobožno u ideale demokratije ili ne, danas ona ne znači – ništa. Za nekoliko sekundi zahvaljujući TV možete da promenite mišljenje naroda i da povedete milionske mase na stranputicu. Za vreme rata u Bosni sinovi više mojih francuskih prijatelja pitali su me na kojoj strani može da se pređe granica da bi išli da se bore protiv Srba. Nisu imali pojma ni o svojoj ni o srpskoj istoriji, i najednom su bili spremni da stanu na stranu protiv Srba i u Bosni i na Kosovu. Šta je onda ostalo od demokratije?

Na srpskom primeru svedoci smo, kako Vi kažete, ”moralnog raspada demokratije”…

Nikada u istoriji ni jedan narod nije bio gore oklevetan, ponižen i obeščašćen od Srba. Ako se zadržimo na Francuskoj, recimo, na osnovu takvih medijskih priprema masa, Širak je bio najpopularniji u francuskim masama kada je ratovao protiv Srba. A njemu je to politički bilo korisno iz više razloga. Masa zapadnih medija se stavila protiv Srba, uspeli su da mobilišu sve političare, da ne govorimo o glumcima, pevačima, javnim ličnostima, svi su bili mobilisani protiv Srba, s izuzetkom socijaliste Ševenmana, koji se tome nije pridružio i Le Pena.


Čuvajmo se srpske krivice!

U Srbiji je rašireno tumačenje da je sve što nam se događalo rezultat naše pogrešne politike. Kako u tom kontekstu gledate na fenomen ”srpske krivice” o čemu ste dosta pisali?

Čuvajmo se kompleksa krivice, samoosuđivanja i raspeća. Najveći uspeh totalitarnih režima sastojao se u tome da građanima ulije osećanje sopstvene krivice. Srpska krivica izmišljena je upornom i agresivnom zapadnom propagandom. Kada sam stigao u Beograd i uzeo taksi, čovek koji me vozio izrazio je mišljenje makar polovine srpskog naroda ističući da smo ”ludi što se njima odupiremo, da smo odmah poslušali ništa nam se od toga ne bi dogodilo.” Zaboravljamo da je Zapadu upravo to bilo potrebno da se dogodi da bi nas raskomadali iz već poznatih različitih interesa.


Ne podseća li Vas ovakvo Vaše tumačenje na tzv. ”teoriju zavere”. Zašto baš nama svet to radi?

Nemam nikakvu teoriju zavere, samo konstatujem činjenice i smatram da je svako imao svoje interese da razbije Srbe. Na jednoj strani Vatikan, pa je Papa išao kod Klintona da ga moli da ubrza taj proces, ili opat Pjer, koji je najpopularniji u Francuskoj izjavio je da ”treba bombardovati Srbe, čak i ako ima civilnih žrtava”. Katolici, muslimani, Jevreji, svakome je bilo u interesu da razbije Jugoslaviju, da ne govorimo o američkim strateškim interesima. Od Atlantika do Crnog mora Amerikanci imaju strateški put koji ranije uopšte nije postojao. Jedini koji su nas mogli podupreti bili su Rusi, međutim, nikada nismo čuli rusko ”njet”. Kao što je govorio Arhimed: ”dajte mi postolje (podršku), pa ću ja jednom polugom da podignem čitavu Zemljinu kuglu”.


Promašena uloga srpske emigracije

Često među krivcima za ono što nam se događa prozivate srpsku emigraciju…?

Srpska emigracija je promašila svoju političku ulogu, jer nigde nije uspela da stvori uticajni politički lobi. To je posledica nedostatka shvatanja globalne politike i shvatanja šta ona znači za Srbe. Da je to postojalo među sobom bismo se mnogo brže ujedinili. Bitka se vodila u Americi, a mi tu nismo bili dovoljno zastupljeni.

Ako nam zapreti kao državi i narodu da nestanemo, dijaspora postaje kamen temeljac srpske budućnosti i duhovnog opstanka. Naši umni ljudi u rasejanju mogu da nastave srpsku politiku. Ali ako do sada dijaspora nije uspela da se ujedini, nije došla do te globalne svesti koliko će vredeti u političkom pogledu? Da li bi ona mogla da donese spas. Kakva je danas to ne bi bila u stanju.


EVROPA JE NAPUSTILA SVOJE VREDNOSTI

U Srbiji se uprkos tome insistira da što pre i disciplinovanije ispunimo sve uslove koje Zapad propisuje kako bismo živeli ”kao sav normalan svet”…

Nikakvu iskrenu i trajnu pomoć od Zapada ne možemo očekivati. Mene niko ne može da optuži da sam protivnik Amerike ili Evrope, jer sam čitavog života njih proslavljao. U meni živi ljubav prema evropskoj kulturi. Svi smo bili obožavaoci Zapada, a posebno Francuske. Ali, oni su napustili svoje istinske, posebno duhovne vrednosti.

A šta onda možemo da očekujemo?

Mogli smo sve da očekujemo da Evropa nije pala pod američku dominaciju. Jedan francuski strateg predlaže savez Evrope, Amerike i Rusije, kao blok protiv islamizma. Ali to je neostvarljivo jer SAD ne želi mir, hoće da vlada svetom, da oslabi Rusiju i čak da oslabi Evropu najezdom muslimanske emigracije, tako da uvek može da drži Evropu podeljenom i u šaci. Nije reč o tome da mi nećemo Evropu, nego Evropa neće nas. Srbi su raspeti između bratske ljubavi prema Evropi i mržnje kojom su im ovi odgovorili. I Dostojevski je još govorio da ”imamo dve otadžbine Evropu i Rusiju”, samo što Evropa nije nikad htela Rusiju. Danas biti za Evropu znači biti obavezno protiv Rusa.


Šest ciljeva Haga

Pre tačno dvadeset godina (1996) Marković je ovako formulisao krajnje ciljeve Haškog suda:

„Po mom mišljenju, zahtev da se Karadžić i Mladić pojave kao ratni zločinci pred Haškim sudom skriva šest političkih ciljeva:

  • Obezglaviti bosanske Srbe;
  • Ugušiti srpsku slobodu;
  • Izazvati među Srbima konačan rascep;
  • Ohrabriti nove genocide nad Srbima;
  • Proširiti optužbu na Srbiju, i konačno,
  • Sasvim ocrniti Srbe da bi se opravdalo njihovo uništenje (…).”

Šta je za Vas patriotizam i kako ćemo ga usaditi našim potomcima na način kakav je bio u našim precima?

Kao poručnik francuske vojske moj najmlađi sin mi je, očekujući da možda bude mobilisan za intervenciju na prostorima bivše Jugoslavije rekao: ”Pre ću u tamnicu nego u rat protiv Srba!” Na osnovu svega što sam proživeo moj cilj je bio da svojim napisima i knjigama ostvarim temelj za vaspitanje našim budućim generacijama. Jedan od glavnih uslova patriotskog vaspitanja je obnova naše prosvete. Ali to zavisi od skorašnjeg raspleta. Ili će nas Rusi podržati da nam ne otmu Kosovo, ili ćemo se definitivno predati, ali ni time nećemo sve dobiti. Kod nas nije ni ona jednostavna trgovina ”dam da daš”. I kad se prodamo oni će nastaviti da nas ”tepaju”.

SAVEZ PRAVOSLAVNIH NARODA

Izgleda kao da nema izlaza. Ipak, on je, po Vama, u Savezu pravoslavnih naroda. Šta to znači i koliko je takav savez danas realan?

U političkom smislu to je nemoguće i kasno. Ali u duhovnom to je svetlo na kraju tunela. To će morati da se ostvari. Za nas, na duži rok, nema drugog izlaza. Ta mogućnost nije možda tako daleko, baš zato što zapadne države i narodi vode samoubilačku politiku. Svake godine dolaze milioni izbeglica iz Azije i Afrike, Francuska ima 2.000 milijardi duga, i samo kroz par decenija biće u situaciji kao Srbi na Kosovu. Kroz 20 godina kod njih će biti revolucija i evo nam dokaza da možemo imati novi početak i to ne kroz nekoliko vekova, nego uskoro u ovom veku.

SVETLO NA KRAJU TUNELA: Savez pravoslavnih zemalja
SVETLO NA KRAJU TUNELA: Savez pravoslavnih zemalja

Govorite da je instaliranje panislamizma u Evropi pokušaj da je Amerika destabilizuje. Brana tome mogao bi da bude ekumenizam hrišćanskih crkava?

Kako govoriti o ekumenizmu kada znamo da ni jedna nepravoslavna crkva nije zvanično i javno ustala u odbranu mučeničkog srpskog naroda uprkos dokumentovanom svedočanstvu SPC o našim stradanjima. To je lažni ekumenizam. Za mene je ekumenizam bratstvo hrišćanskih crkava a ne neko dogmatsko mešanje crkava. Da bi se do toga došlo, trebalo bi prečistiti prošlost, okrenuti novu stranicu priznavanjem ustaškog genocida.

Srbi su zamalo izbegli da ih proglase genocidnim narodom. Kako vidite ”slučaj Srebrenica” u kontekstu novog svetskog poretka i balkanskih dešavanja?

Kad pomislite koliko je ljudi pobio Naser Orić, za šta mu je dodeljeno tri godine kazne, a da smo mi osuđeni za genocid, to znači da smo mi narod koji manje vredi od ostalih naroda. Turke navodno neće da prime u Evropu zbog nepriznavanja genocida nad Jermenima, a Hrvatska je ozbiljan kandidat za Evropu, a ne mora da prizna gencoid nad Srbima i Jevrejima.

Kod Vas nema antikomunizma, mržnje, taj stepen tolerancije je nešto neuobičajeno za Srbe. I danas kada govorite posle poluvekovnog izgnanstva iz Srbije, nema jeda i zle volje?

Kada se moj pokojni otac sastajao u ”Skadarliji” sa svojim drugovima, masonima, desničarima, ili komunistima, uvek je bilo veliko prijateljstvo i jedinstvo koje je teško objasniti. Time sam bio zaražen, to je u meni ostalo. Moje rodoljublje je sveobuhvatno, smatram da jedni drugima trebamo da praštamo i da se ujedinimo.

Pored ovog rodoljublja, čak sam i kao istoričar došao do zaključka da je svaka strana imala svoju lestvicu vrednosti. Budući istoričari će reći koja je od tih politika bila najcelishodnija za narod.

 

 

 

 

 

Najnovije

Spasite ugled SANU ili podnesite ostavku

Kako za člana SANU može da se bira lice koje nema ni jednu knjigu, otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična, ili kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazumljivih štiva, pita profesor Milan Brdar predsednika Akademije

Vukovar – temelј hrvatskih laži

Da li je agresija bila razbijanje Jugoslavije koje su na talasima hrvatskog klero-fašizma izvele udbaško-patrijske strukture i međunarodni centri moći – ili izbacivanje Srba iz hrvatskog ustava, ubijanje srpskih civila i rušenje njihovih objekata pre početka rata u Vukovaru i drugim gradovima i selima po Hrvatskoj?

Srpski udžbenici duginih boja

Ministarstvo prosvete Srbije, na zahtev jedne LGBT-NVO, zabranjuje šest udžbenika, a taj zahtev za promenom sadržaja onoga što se uči ujedno je i zahtev za promenom dominantne vrednosti, što najavljuje početak sveopšte revizije

Kako u Kanadu, najbolju za život na svetu

Ujedinjene nacije su izvršile rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora, među kojima su: zdravstvo, obrazovanje, životna okolina, ekološka zaštita, sloboda akcija i kretanja, životni standard, prosperitet, sigurnost i sl. U decembru 2017. godine zabeležen je rekordan pad stope nezaposlenosti, na svega 5,5 odsto, što je najniža stopa nezaposlenosti od 1976. godine

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Fenomen Srbija

Zemlja u kojoj su najbogatiji oni koji nikad nisu radili, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde ljudi slave slavu, a psuju Boga, gde nisi normalan ako ne poludiš, piše jedan američki novinar u čikaškom listu posle posete Beogradu
Fenix - Veliki