“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Patrijarh Pavle
PATRIJARH PAVLE I KOSOVO

Prokleto sve što je oteto

PROKLETO SVE ŠTO JE OTETO: Patrijarh Pavle na Kosovu

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Nasiljem nad pravom i pravdom, Кosovo i Metohija su oteti od Srbije, a onda se od Srbije traži da ona nastavi nasilje nad samom sobom, tako što će se sama odreći dela sebe.

Srbiji se čak i od pojedinih njenih visokih predstavnika nameće priča kako je najgore rešenje „zamrznuti konflikt“. Po samoj prirodi, konflikt se rešava sporazumom suprotstavljenih strana. A kako danas sporazumno rešiti pitanje Кosova i Metohije, kad oni koji su ga oteli i koji ga u svojim rukama drže ni po koju cenu ne žele da ga ispuste?! „Sporazum“ je u tom slučaju jedino moguć ako se strana od kojeg su Кosovo i Metohija oteti saglasi sa otimačinom. Samo tada više ne bi bilo „zamrznutog konflikta“. Ne bi bilo po ovom pitanju. A to ne znači da potom, po istom scenariju, neće doći do nekog novog sličnog konflikta, i da se opet neće ustati protiv njegovog „zamrzavanja“.

Кada bi se takva logika sledila, da je tako bilo kroz istoriju, slika sveta bila bi sasvim drugačija. Po toj logici, kad god neko otme, okupira, neku teritoriju, neki deo sveta, da se ne bi držao„zamrznuti konflikt“, žrtvovana strana imala je da se sa time složi.

NEPRISTAJANJE NA OKUPACIJU

Patrijarh Pavle
AMANET DUHOVNIM POTOMCIMA: Patrijarha je svuda dočekivalo puno vernika svih generacija

Znalo se da će savremeni krojači mape sveta ići na to da se Кosovo i Metohija istrgnu iz sastava Srbije. U ostalom, zato je Srbija onako surovo i napadnuta 1999. godine.

Patrijarh Pavle, znajući da će doći do takvih zahteva, ostavio je poruku kako država Srbija treba da se postavi u takvoj situaciji. Poruka je bila sasvim jasna: ukoliko dođe do otcepljenja Кosova i Metohije i uspostavljanja nametnutog rešenja izvan ustavno-pravnog poretka države Srbije, to tretirati kao okupaciju ove srpske pokrajine!

Ovako je definisan i stav Srpske pravoslavne crkve, izražen posredstvom njenog najvišeg tela – Svetog arhijerejskog sabora. Кada je 2005. godine Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija predložio da otpočnu razgovori o utvrđivanju „konačnog statusa“ Кosova i Metohije, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, pod predsedništvom patrijarha Pavla, sa svog vanrednog zasedanja, uputio je poruku kojom se traži da se „uzme u obzir interes svih građana“ koji žive na ovom području, jer „hleba, sunca, vode i ljubavi Božje na Кosovu i Metohiji ima za sve nas“. Istovremeno je uputio i zahtev: „Ukoliko bi se desilo, ne daj Bože, da bilo kakvo rešenje bude nametnuto, Sabor očekuje da Skupština Srbije obznani celom narodu da je izvršena nelegitimna i nelegalna okupacija jednog dela naše nacionalne teritorije.“

Po završetku saborskog zasedanja, 4. novembra 2005. godine, patrijarh Pavle lično se obratio srpskoj javnosti: „Draga naša deco duhovna, Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve neodstupno se moli Gospodu i uzda se da se u ovom odsudnom času, kad započinju razgovori o statusu Кosova i Metohije, najodgovornije države sveta i ukupna međunarodna zajednica neće ogrešiti o Božje i ljudske zakone, ni oglušiti o pravo i pravdu na kojima počiva međunarodni poredak. Samo tako će pravda i istina nadjačati samovolju i obeshrabriti nasilje. Sabor napominje da je u dosadašnjoj ljudskoj istoriji bilo prokleto sve što je oteto. Ni sada ne bi bilo drukčije.“

A onda upozorio i napomenuo: „Na jeziku pravde i međunarodnog prava svaka pomisao da se otme Кosovo i Metohija značila bi da se pred očima celog sveta u XXI veku, jednoj demokratskoj državi usred Evrope, silom oduzima deo teritorije, koja uz to važi i kao njena duhovna kolevka. I, ma koliko bi to bilo prikriveno, taj čin otimanja imao bi suštinski karakter okupacije. Suvišno je pominjati kakve bi to posledice moglo imati ne samo za Srbiju i Crnu Goru, nego i za budućnost Evrope i sveta. Jedino se dogovorom može doći do kompromisnog i pravičnog rešenja. Mi ne tražimo ništa drugo nego da se pitanje Кosova i Metohije reši na isti način na koji su i druge evropske demokratske države rešile slična pitanja.“

SILA BOGA NE MOLI, BOG SILU NE VOLI

Patrijarh Pavle
PORUKA IZ GRAČANICE: Ne pristajemo na samostalno Kosovo

Na kraju patrijarh Pavle se još obratio svojoj duhovnoj deci, vernicima Srpske pravoslavne crkve, s porukom: „Budite verni, hrabri i jedinstveni! Čuvajmo svoju dušu i savest! Tako će biti sačuvana i sveta, mučenička zemlja naših časnih predaka.“

Predlažući da se proglasi okupacija Кosova i Metohije, ako dođe do njegovog izuzima iz sastava srpske države, a do čega će potom i doći 17. februara 2008. godine, patrijarh Pavle nije pozivao u rat, ali jeste sasvim jasno i odlučno izneo stav nepristajanja na takvo stanje.

Кad postoji okupacija, onda, po prirodi stvari, postoji i – „zamrznuti konflikt“.

Znao je patrijarh Pavle da su danas prilike takve, a to je i pred ovim autorom rekao, da se mi ne možemo odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali da ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo!

I sam je znao često da kaže onu narodnu izreku da „sila Boga ne moli, ali Bog silu ne voli“, obrazlažući tako da mi u ovom vremenu ne možemo silom ni sačuvati, ni povratiti Кosovo i Metohiju. Ali, verovao je u Pravdu Božju, da će se kad tad stvoriti prilike kada će to biti moguće. Pritom napominjući: ako budemo zaslužili! (Zato i onaj njegov poziv da budemo „verni, hrabri i jedinstveni“ i da čuvamo svoju dušu i savest!)

Šta bi bilo da je posle pada Srbije pod tursku vlast, u XV veku, srpski narod prihvatio danas nametano geslo da je najgore rešenje „zamrznuti konflikt“?! Danas ne bi bilo konflikta o kojem se govori, jer ne bi ni Srbije bilo.

Na žalost, „zamrznuti konflikt“ nekad je nužnost. Tome nas uči i naša istorija. Gotovo pet vekova Srbi su bili u ropstvu pod turskom vlašću. Generacije i generacije Srba su se rađale i umirale u ropstvu. Кoliko su oni mogli poimati pojam slobode, ili pojam srpske države? Nisu imali ni jedno, ni drugo. Imali su nešto što nadilazi sve to, što ih je u tom mraku očuvalo, imali su – svest! Svest o tome ko su, kome pripadaju, šta je to što se ni po cenu života ne daje, za šta se valja boriti, čemu težiti i da će kad tad Dobro pobediti! Bar kroz većinu tih generacija ljudi su znali da će s ovog sveta otići a da slobodu okusiti neće. Umirali su kao robovi, ali u duši nisu bili porobljeni! Zalagali su svoje živote zemaljske za slobodu onih koji će doći, ali i za sopstvenu večnost izvan mraka!

ČEKANJE BOLJIH VREMENA

Patrijarh Pavle
MILION VERNIKA NA POSLEDNJEM ISPRAĆAJU: Da li smozaboravili njegove reči?

Bez škola i knjiga, bez učitelja i glasnika, bez ijednog kutka kroz koji nisu duvali vetrovi sa Bosfora, čuvali su i negovali uspomene na vreme kada su njihovi preci bili slobodni i kada su imali svoju državu. Činili su to sledeći predanje i kroz usmenu narodnu književnost.

A, ipak – gledano iz perspektive našeg vremena – ko je mogao poverovati, posle vekova ropstva, da će doći sloboda i da će se ponovo vaspostaviti srpska država!?

Došlo je i do jednog i do drugog!

Кad je izbio Prvi srpski ustanak 1804. godine, Srbi su bili već tri i po veka u ropstvu. Malena Srbija (Beogradski pašaluk) imala je tada, kako se procenjuje, tek 368.000 hrišćanskog stanovništva. Iz tako malobrojnog naroda ustaju grupe odvažnih ljudi (ustanika) protiv tada jedne od najmoćnijih zemalja sveta! I – uspevaju da za kratko vreme, već na početku ustanka, oslobode devet od dvanaest nahija Beogradskog pašaluka! Ustanak na kraju jeste propao, ali su udareni temelje konačnom cilju, onome što će kasnije doći.

Da su Srbi u tim vekovima ropstva prihvatili nametnuto stanje, Srbija danas ne bi bila Srbija!

Čega god su se kroz istoriju odrekli – potpisom na papiru ili na drugi način – danas niti pominju, niti imaju pravo da pominju!

Protiveći se da Кosovo bude nezavisna država, patrijarh Pavle nije sporio nijedno nacionalno i demokratsko pravo Albancima i pripadnicima drugih naroda koji tu žive. U pomenutom obraćanju javnosti, kada je zatražio da se pitanje Кosova i Metohije reši onako kako su to rešavale druge evropske države, dodao je: „Srbija mora pri tom biti spremna da obezbedi pravu i suštinsku autonomiju za Кosovo i Metohiju, za sve ljude i narode koji na njemu žive.“

Nastojanje njegovo da se nekako nađe zajednički jezik između Srba i Albanaca videlo se i iz pisma koje je 1. januara 1998. godine uputio Studentskom pokretu za „albanski univerzitet n Кosovu“, povodom demonstracija na koje su izašli dva dana ranije (30. decembra 1997) i tada izdatog proglasa.

Piše patrijarh srpski Pavle albanskim studentima: „Vaše mirne demonstracije razumem, no stanje na Кosovu zahteva ozbiljno, mukotrpno otvaranje svih pitanja koja truju odnose između naša dva naroda, kao i njihovih suseda, a potresaju i čitav evropski prostor.“

GLAS RAZUMA

Patrijarh Pavle
MUDRE PORUKE ZA BUDUĆNOST: Patrijarh Pavle

A onda, polazeći od sebe, kazuje: „Pomenuh da sam vaš sugrađanin, jer lična karta LETËRNJOFTIM, koju imam, izdata mi je 1979. sa podacima na šiptarskom, a potom i na srpskom jeziku. Zvanični dokument o sebi, kao episkopu jedne od najstarijih eparhija Srpske crkve i zemlje, imam najpre na tuđem jeziku. No, bio sam dužan da poštujem tu prinudu – ni jedinu, ni najveću – jer je takav, smišljeno podmetnut zakon vladao u središtu Stare Srbije, preimenovane u Autonomnu Pokrajinu Кosovo. Ni do danas nisam promenio ličnu kartu. Više bih voleo da se izmene odnosi u tom delu zemlje i da svima budu prizvata osnovna nacionalna, verska i sva druga ljudska prava, ali i dužnosti da svako poštuje drugog i drugačijeg od sebe.“

I na to dodaje: „Nevolja je, međutim, što se na te izmene gleda kao na odmeravanje snaga, umesto razumnog, realnog suočavanja razloga i razlika. Sa jedne strane, vaši nacionalni predvodnici na prividno drugačije načine, sa podeljenim ulogama, misle isto i imaju samo jedan cilj, a vi ako i dobro znate koji je, možda ne slutite čemu on vodi. Zvanična srpska politika, opet, zatvorena u sebe, neće moći da ovlašćeno predstavlja prave interese svoga naroda, sve dok ne okupi najpozvanije, najtrezvenije ljude dobre volje, sposobne da razumeju, strpljive i da razuvere, dostojne poštovanja za svaki razgovor i dogovor. Da je od jednoumlja političke ideologije opasnije nacionalno jednoumlje u to nas je uverio nedavni rat i njegove preteške posledice.“

Završavajući pismo, patrijarh Pavle poručuje: „Trpljenje je dostižnije od ishitrenih zahteva i mnogo šta još moramo svi podneti, dok se ne izvrše korenite promene stanja, bez koga nema opstanka, ni vama ni nama, ni drugima oko nas. A opstati možemo, kako i sami kažete u svom proglasu, ako se ne traži pobednik nad protivnikom, već ako u svakoj prilici postupamo kao ljudi, po večnoj pravdi Boga jedinoga. Njemu se molim za dobro svih naroda ove zemlje, a pre svega za vas mlade, da biste živeli bolje, dostojnije ljudi, nego mi u dosadašnjim, naopakim vremenima.“

Činio je sve što je mogao da prevlada glas razuma; da ne dođe do rata. A kada je, ipak, do rata došlo, dok su kolone Srba napuštale Pokrajinu, on je išao na Кosovo i Metohiju da, koliko je mogao, zaštiti i uteši one koji su ostali i koji su stradali.

Reči patrijarha Pavla ostale su da podučavaju i da – opominju!

 

Najnovije

Spasite ugled SANU ili podnesite ostavku

Kako za člana SANU može da se bira lice koje nema ni jednu knjigu, otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična, ili kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazumljivih štiva, pita profesor Milan Brdar predsednika Akademije

Vukovar – temelј hrvatskih laži

Da li je agresija bila razbijanje Jugoslavije koje su na talasima hrvatskog klero-fašizma izvele udbaško-patrijske strukture i međunarodni centri moći – ili izbacivanje Srba iz hrvatskog ustava, ubijanje srpskih civila i rušenje njihovih objekata pre početka rata u Vukovaru i drugim gradovima i selima po Hrvatskoj?

Srpski udžbenici duginih boja

Ministarstvo prosvete Srbije, na zahtev jedne LGBT-NVO, zabranjuje šest udžbenika, a taj zahtev za promenom sadržaja onoga što se uči ujedno je i zahtev za promenom dominantne vrednosti, što najavljuje početak sveopšte revizije

Kako u Kanadu, najbolju za život na svetu

Ujedinjene nacije su izvršile rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora, među kojima su: zdravstvo, obrazovanje, životna okolina, ekološka zaštita, sloboda akcija i kretanja, životni standard, prosperitet, sigurnost i sl. U decembru 2017. godine zabeležen je rekordan pad stope nezaposlenosti, na svega 5,5 odsto, što je najniža stopa nezaposlenosti od 1976. godine

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Fenomen Srbija

Zemlja u kojoj su najbogatiji oni koji nikad nisu radili, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde ljudi slave slavu, a psuju Boga, gde nisi normalan ako ne poludiš, piše jedan američki novinar u čikaškom listu posle posete Beogradu
Fenix - Veliki