“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
OTKRIĆE KOJE MOŽE DA POBEDI RAK: Dr Zorica Kojić Beker
BISERI SRPSKOG RASEJANJA

Otkriće koje može da pobedi rak

OTKRIĆE KOJE MOŽE DA POBEDI RAK: Dr Zorica Kojić Beker

Cilj svih ovih istraživanja je svakako mogućnost generisanja ljudskih organa koji će zameniti klasične transplantacije i tako pružiti nadu velikom broju pacijenata koji godinama čekaju na donora, kaže prof. dr Zorica Кojić-Beker iz Hajdelberga, pronalazač proteina koji uvećava broj matičnih ćelija u krvi

PIŠE: GEOPOLITIKA

Prof. dr Zorica Кojić- Beker samo je jedan od srpskih naučnika u rasejanju čiji lik i delo neopravdano nisu poznati široj javnosti u Srbiji. Otkriće proteina ACA, koji pomaže umnožavanju matičnih ćelija, kao i njen celokupan naučni rad, bili su povod za razgovor sa njom. Objavljujemo ga kako bi stručnu i širu javnost u Srbiji upoznali sa njenim naučnim istraživanjima, ali i sa nadom i verom da će naše nadležne državne i nacionalne institucije prepoznati značaj naučnih otkrića dr Zorice Кojić-Beker i podržati nju i njen naučni tim u svakom smislu.


Patent Srpkinje protiv farmaceutskog lobija

Vi imate svetski patent, a vodeći naučni časopisi za biomedicinu u svetu, kao što su Nature i Cell, nisu objavili Vaš rad. Da li je to zbog toga što je javna tajna da iza ovih časopisa stoje farmaceutske kompanije? Da li bi praktična primena Vaših naučnih otkrića značajno pojeftinila lečenje mnogih teških bolesti koje danas mnogo koštaju pacijenta, državne fondove i osiguravajuća društva, što bi moglo ugroziti interese velikih farmaceutskih kompanija?

PRODOR U BIOLOGIJI MATIČNIH ĆELIJA: Sa Kongresa u Majorki
PRODOR U BIOLOGIJI MATIČNIH ĆELIJA: Sa Kongresa u Majorki

– Da, i za mene je, kao naučnika, ovo bilo veliko razočaranje jer sam smatrala da su dobri rezultati dovoljna preporuka za publikovanje i da treba da budu deo opšteg znanja, ne samo naučne zajednice, već i čovečanstva. Radi se o naša dva ključna rada. U prvom smo opisali dobijanje hematopoetskih ćelija in vitro, kao i in vivo eksperimente koji pokazuju genotip i fenotip tih ćelija, kao i njihov potencijal za generisanje svih ćelija ljudske krvi, što je potvrđeno eksperimentima na životinjama. U drugom su bili rezultati sličnih istraživanja, samo na pluripotentim ćelijama, pokazujući da ACA pluripotente ćelije mogu da izgrađuju sve vrste ćelija koje čine naš organizam. U tim radovima je takođe objašnjen kompletan molekularni mehanizam koji se odigrava spontano i dovodi do pluripotentnosti. Namerno smo poslali oba rada istovremeno, potencirajući da se radi o jednom procesu, kao jedinstvenom fenomenu koji se, po svemu sudeći, odigrava u samom organizmu. Čudno je da je odgovor časopisa Nature bio da oni priznaju da se radi o rezultatima koji su obavezujući za sve naučnike koji se bave ovom naučnom disciplinom, ali da njima rad nije interesantan za publikovanje.

Posle toga smo radove poslali u CELL Stem CELL, gde smo takođe odbijeni, jer smo ukazali na mogućnost da ACA metoda dobijanja pluripotentnih matičnih ćelija pruža veću sigurnost po zdravlje pacijenata nego primena embrionalnih ili pak genetski modifikovanih ćelija. Odbijeni smo, bar tako su nam odgovorili, zato što nismo prikazali rezultate kliničkih studija sa ACA matičnim ćelijama. Ovo je tek apsurd posebne vrste, jer je CELL naučni časopis, bavi se širokim spektrom naučnih istraživanja koji bi se mogao svesti pod pojam life science, a kliničke studije mogu da počnu tek kada neka naučna metoda bude opšteprihvaćena u naučnim krugovima.

Tada nam je svima postalo jasno da dobri radovi nisu nikakva garancija da će biti i objavljeni, i da postoje kriterijumi koji su, sva je prilika, u sprezi sa finansijskim interesima grupa koje ste naveli. Transplantacija matičnih ćelija kod obolelih od leukemije košta u Nemačkoj više od 100.000 evra, što je veliko opterećenje za državne fondove. Transplantacije ACA ćelijama koštale bi samo mali deo toga, što je, naravno, od malog interesa za one kojima je novac glavna motivacija. U vezi sa publikovanjem, treba da napomenem da se sve to događalo u junu 2012. godine, kao i da je Jamanaka glavni urednik časopisa CELL Stem CELL. Samo nekoliko meseci kasnije, u oktobru, objavljeno je da je Jamanaka dobio Nobelovu nagradu za genetsko reprogramiranje adultnih ćelija kože u pluripotentne matične ćelije.


STRATEŠKI ZNAČAJ MATIČNIH ĆELIJA

Molimo Vas da za naše čitaoce, od kojih većina nema šire medicinsko obrazovanje, najpre ukratko kažete nešto o Vašem prevashodnom naučnom predmetu istraživanja– matičnim ćelijama. Zbog čega su one važne i kakav značaj i potencijal imaju za zdravlje čoveka?

BUDUĆNOST JE U SAMOOBNAVLJANJU: Matične ćelije
BUDUĆNOST JE U SAMOOBNAVLJANJU: Matične ćelije

– Matične ćelije imaju sposobnost regeneracije oštećenih tkiva pa time i organa, sa mogućnošću lečenja većine degenerativnih bolesti za koje školska medicina za sada nema rešenja, kao što su Alchajmer, Parkinson, srčani i moždani infarkt, muskularna distrofija, dijabetes i mnoge druge. Za očekivati je da transplantacija matičnim ćelijama može zameniti povređeno ili degenerisano tkivo i tako doprineti ozdravljenju. Zbog ogromnog potencijala koje imaju, istraživanja matičnih ćelija predstavljaju strateške naučne projekte ekonomski vodećih zemalja sveta.


Ko je Zorica Kojić Beker?

Prof. dr Zorica Кojić-Beker završila je Prirodno-matematički fakultet u Beogradu (hemija). Na istom fakultetu završila je postdiplomske studije (enzimologija). Doktorirala na hajdelberškom Univerzitetu. Njena radna i naučna karijera:

1986–1991. Nemački centar za istraživanje raka u Hajdelbergu; 1992–1995. naučnik-istraživač na Institutu za imunologiju, Univerziteta u Hajdelbergu;

1995–1997. istraživač i pomoćni profesor dermatologije, Institut dermatologije, Univerzitet u Njujorku i gostujući naučnik- istraživač na Istraživačkom institutu Lindzi F. Кimbal – membranska biohemija, Odsek njujorškog centra za krv, Njujork, SAD; 1998–2003. glavni predavač iz biohemije, molekularne dijagnostike, imunologije, primenjene biohemije i molekularne medicine na Univerzitetu primenjene nauke, Manhajm, Nemačka; 2003–2007. gostujući naučnik-istraživač na Institutu za imunologiju Univerziteta u Hajdelbergu; Odsek za hematologiju/onkologiju i transfuzionu medicinu na Univerzitetu u Hajdelbergu, i Odsek za hematologiju, Slobodan Univerzitet u Berlinu, Nemačka; 2007–2010. primarni istraživač Istraživačkog centra princa Felipea u Valensiji, Španija; 2012. jedan od osnivača i vodeći istraživač Centra za autologne transplantacije matičnim ćelijama ACA CELL Biotech u Hajdelbergu Nemačka.

Autor je više naučnih patenata. Održala je više naučnih predavanja po pozivu u Nemačkoj, Rusiji, Izraelu i Turskoj.


Matične ćelije su jedinstvene ćelije našeg organizma jer imaju sposobnost da se dele asimetrično: drugim rečima, nastaju dve nove, po svojim svojstvima različite, ćerke ćelije. Jedna ćelija ima sposobnost da diferencira, tj. da se transformiše u zrelu ćeliju koja je potpuno oformljena da vrši funkciju koja joj je namenjena, i gde više nije moguća bilo kakva transformacija. Druga ćerka ćelija i dalje ima svojstva nezrele tj. matične ćelije, sa potencijalom da se razvije u neku od zrelih (mature) ćelija koje formiraju naše organe, pa time i čitavo telo. Drugim rečima, one imaju potencijal samoobnavljanja, kao i stvaranja novih zrelih, funkcionalno sposobnih ćelija.

Postoje dve vrste matičnih ćelija: adultne i embrionalne. Embrionalne ćelije imaju potencijal da postanu svih 220 tipova ćelija koje čine ljudski organizam, dok su adultne ćelije u svom potencijalu diferenciranja ograničene samo na tipove ćelija koje formiraju organe iz kojih su izolovane. Budući da su od adultnih matičnih ćelija dostupne samo matične ćelije iz krvi i koštane srži, diferencijacija ovih ćelija u druge organe je nemoguća u meri u kojoj je to potrebno da bi bile upotrebive u tzv. regenerativnoj medicini za obnavljanje i reparaciju organa.

Upotreba matičnih ćelija krvi, tzv. hematopoetskih ćelija, u lečenju mnogih bolesti krvi, kao što su leukemija, autoimuna i genetska oboljenja krvi, klinička su praksa skoro četrdeset godina, sa velikim brojem izlečenih pacijenta posle uspešne transplantacije, ali, nažalost, postoji još uvek veliki broj nerešenih problema. Najveći problem predstavlja nedovoljan broj hematopoetskih matičnih ćelija, tzv. CD 34 ćelija, koje se mogu izolovati da bi se obavila uspešna transplantacija, kao i problem u pronalaženju adekvatnog donora koji je dostupan za svega oko 20 odsto pacijenata.

VALENSIJA 2016: Dr Кojić-Beker sa radnom grupom i prof. Verdugom
VALENSIJA 2016: Dr Кojić-Beker sa radnom grupom i prof. Verdugom

KOLOSALNE PERSPEKTIVE NOVOG OTKRIĆA

I u Srbiji, kao i u drugim evropskim  zemljama, promovišu se banke za čuvanje matičnih ćelija, koje će, prema tvrdnjama njihovih vlasnika, pomoći deci u lečenju kada budu u srednjem i poznom životnom dobu. Šta Vi mislite o ovoj praksi, sa naučnog i etičkog stanovišta?

– Veliki broj zemalja u Evropi, kao i u Izraelu i Turskoj, ima banke koje čuvaju CD 34 ćelije izolovane iz pupčane vrpce, što je inače materijal koji se ranije bacao, pa stoga ne vidim nikakav etički problem. Problem je u tome što je broj ćelija koje se mogu izolovati veoma mali. Matične ćelije u kulturi spontano diferenciraju, postaju zrele, to im je funkcija, i time gube svoju sposobnost za transformaciju u drugu vrstu ćelija pa time i mogućnost da zamene obolele ćelije, što je inače svrha transplantacije ovim ćelijama. Problem upotrebe ćelija različitih donora (pooling) da bi se dobio zadovoljavajući broj matičnih ćelija za jednu uspešnu transplantaciju takođe je problematičan zbog imunoloških reakcija sa ćelijama domaćina, kao i onih između ćelija različitih donora. Znam da je čuvanje ovih ćelija veoma skupo i da se mnogi roditelji, uprkos tome, ipak odlučuju da te ćelije čuvaju u bankama. Zato bi bilo veoma poželjno da u našim bolnicima odgovorni lekari koji roditeljima savetuju čuvanje tih ćelija takođe objasne i čitavu istinu – šta ih sve može čekati u slučaju da im te ćelije budu potrebne.

ACA METODA: Ne zavisi od sakupljanja velikog broja ćelija
ACA METODA: Ne zavisi od sakupljanja velikog broja ćelija

Molimo Vas da nam objasnite suštinu Vašeg izuzetnog naučnog otkrića: proteina koji ste nazvali po imenu Vašeg sina, ACA – čijom aktivacijom iz tridesetak mililitara krvi, u kojim se nalazi svega nekoliko hiljada matičnih ćelija, mogu dobiti milioni matičnih ćelija. Кakve sve kolosalne perspektive za lečenje ljudi otvara ovo Vaše naučno otkriće?

– Za razliku od metoda koje se trenutno praktikuju u kliničkoj praksi, gde je neophodno sakupiti veliki broj ćelija za uspešnu transplantaciju, ACA metoda nije zavisna od sakupljanja velikog broja ćelija, jer se te ćelije generišu iz izvora koji je praktično neiscrpan, a to je periferna cirkulirajuća krv. Polazeći od toga da je broj CD 34 ćelija u njoj veoma mali i predstavlja samo 0,01-0,1 odsto svih ćelija u perifernoj krvi (nešto je veći broj u koštanoj srži), aktiviranjem ACA proteina za samo nekoliko dana in vitro kultivisanja iz 30-40 ml periferne krvi dobija se prosečno oko 2 miliona ćelija, što je povećanje od 20 do 200 puta. Drugim rečima, čovek je sâm nosilac svojih matičnih ćelija, nije mu potrebna nikakva banka. To je bio tek početak. Višegodišnja istraživanja u Hajdelbergu, Njujorku, Valensiji, Moskvi, doveo je do otkrića pred kojim stojimo danas. Кao prvo, ACA je deo membranske strukture svih matičnih ćelija koje se mogu naći u ljudskom organizmu, mogu da diferenciraju u samo jednu vrstu ćelija, preko hematopoetskih, koje imaju potencijal da diferenciraju praktično u sve ćelije koje čine ljudsku krv (multipotente), do embrionalnih ćelija (pluripotente), koje imaju potencijal da diferenciraju u svih 220 tipova ćelija koje izgrađuju naše telo. Sve vrste ćelija koje nastaju na ACA specifičnom putu indukcije ka pluripotentnosti, koje smo do detalja poručili, jesu matične ćelije sa identičnim karakteristikama ćelija koje se mogu naći i izolovati iz ljudskog organizma, monopotentne, dipotentne i multipotente matične ćelije, što govori o tome da je moguće da je upravo ACA mehanizam odgovoran za proces regeneracije koji nam je bogomdan i koji se svakodnevno odvija u ljudskom organizmu.

ACA METODOM PROTIV TUMORA

Da li povratak ćelije na embrionalni status pruža mogućnost da se, preko genetskog signala, kako Vi kažete, pruži mogućnost da se leče i najteže bolesti, kao, recimo, rak?

KULAKOV ISTRAŽIVAČKI CENTAR U MOSKVI: Sa prof. Genadijem Suhihom podpredsednikom Ruske Akademije Medicinskih Nauka i kolegama
KULAKOV ISTRAŽIVAČKI CENTAR U MOSKVI: Sa prof. Genadijem Suhihom podpredsednikom Ruske Akademije Medicinskih Nauka i kolegama

– Embrionalne ćelije koje su izolovane iz ljudskog embriona ili ćelije koje su generisane viralnom transformacijom ćelija kože, imaju potencijal da se razviju u sve tipove ćelija koje čine naš organizam. Na molekularnom nivou, karakterišu ih geni i proteini koji se ne nalaze u drugim tipovima ljudskih ćelija. ACA pluripotente matične ćelije imaju identične morfološke, genotipske i fenotipske karakteristike embrionalnih ćelija, kao i potencijal za diferencijaciju u sva tri embrionalna sloja, ektoderm, mezoderm i endoderm – drugim rečima, imaju sposobnost da se transformišu u sve vrste ćelija koje čine ljudski organizam, sa jednom odlučujućom razlikom – one nisu teratogene. U in vivo eksperimentima pokazali smo da su ACA ćelije sposobne da diferenciraju in situ, tj. na mestu aplikacije, u ćelije tkiva u koji su ubrizgane, što je ogromna prednost u odnosu na embrionalne, ili iPS ćelije, koje zbog svoje teratogene prirode najpre moraju biti diferencirane pre nego što se transplantiraju. Nažalost, ćelije koje su diferencirane in vitro teško se prilagođavaju na razvoj u živom organizmu zbog različitih uslova u kojima su pre toga formirane, pa veliki broj transplantiranih ćelija ne „preživi“ ovu transformaciju. U lečenju malignih bolesti veoma važnu ulogu ima naš imuni sistem. Postoji čitav arsenal ćelija, koje su specijalizovane za borbu protiv neoplastično- trasnformisanih ćelija. ACA metodom pruža nam se mogućnost da iz matičnih ćelija u velikom broju generišemo čitav taj arsenal autolognih (sopstvenih) odbrambenih ćelija koje su maksimalno specijalizovane za tip tumora i obolelu osobu. Nedostaje, naravno, klinička studija koja bi pokazala njihovo dejstvo na pacijentima, za koju, naravno, nemamo novca.


Volja naroda iznad svih zakona

Mi smo narod izuzetnih, pametnih i kreativnih pojedinaca koji često ne uspeva individualni kvalitet da ugradi u zajedničko dobro – u opšti napredak naroda i države. Kao nekog ko je neosporni rodoljub i patriota, a ko ima ogromno profesionalno i životno iskustvo u svetu, pitamo Vas šta bi nam valjalo činiti da bi se poboljšao ekonomski, politički, zdravstveni, kulturno-duhovni položaj Srbije i promenila slika u svetu o našem narodu i našoj zemlji?

– Naš srpski narod ima dva velika kvaliteta koji ga možda razlikuje od nekih drugih naroda. To su osećaj za pravdu i osećaj za drugoga, empatija. U svom naučnom putešestviju prolazila sam kroz teške situacije i uvek su mi pomagali naši ljudi. Кoristim ovu priliku da se svima njima duboko zahvalim.

Naš narod prolazio je kroz velika iskušenja u svojoj dugogodišnjoj istoriji pa to nije mimoišlo ni našu generaciju. Strašne su bile devedesete godine, koje su kulminirale ničim opravdanim bombardovanjem naše zemlje, ubijanjem ljudi, uništavanjem materijalnih dobara i trajnim zagađenjem sredine u kojoj živimo.

Mi u dijaspori borili smo se kako smo znali i umeli protiv srbofobije i lažnih vesti koje su nas predstavljale kao loše momke. Trudili smo se takođe, koliko je bilo u našoj moći, i da ublažimo materijalnu situaciju ljudi koji su proterani sa svojih vekovnih ognjišta. Naš narod se umorio posle svega što je preživeo, pa izgleda nezainteresovan za ono što mu se događa. Ali ja sam optimista: setite se velikih poplava 2014. i mobilizacije upravo mladih ljudi, koji su se spontano organizovali i nesebično pomagali ljudima koje je zadesila ova nesreća. Isto se događalo i u dijaspori sa našom drugom i trećom generacijom koja je rođena i odrasla u tuđini.

Moramo se držati običaja naših predaka, koji su, često i nepismeni, savršeno shvatali koja se opasnost nadvija nad otadžbinom i kako je treba braniti, jer su se držali svoje duhovne vertikale i svetosavskog puta. Pred našom generacijom su veliki izazovi, otima nam se teritorija, krade istorija, potire nacionalno pismo, uništavaju materijalna dobra. Ovo ne smemo dozvoliti. Ponovo vidim tu pozitivnu narodnu energiju potpisivanjem narodne rezolucije za zaštitu teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije, koju sam i sama potpisala, i apelujem na sve kojima je Srbija u srcu da to urade. Volja naroda je neprikosnovena, ona je iznad svih zakona.


Vi ste sa Vašim timom radili na pravljenu neuronalnih ćelija i na „3D ćelijskim strukturama“, odnosno razvoju biotehnologije koja će zameniti transplantaciju organa. Recite nam nešto više o tom Vašem polju istraživanja i rezultatima koje, zaista, za širu javnost imaju elemente fantastike i senzacije.

– Jedan od projekata na kome intenzivno radimo sa kolegama iz Valensije okupljenim oko prof. Verduga, u svetu poznatog stručnjaka za strukturu i funkciju neuronalnih ćelija, jeste upravo pravljenje neuronalnih ćelija od ACA pluripotentnih ćelija, dobijenih iz krvi. Uspeli smo da in vitro generišemo više tipova neuronalnih prekursora, kao i zrelih ćelija nervnog sistema, kao što su neuronalne crest ćelije, glia, astrociti, oligodendrociti, i neuroni. Transplantacijom ACA nediferenciranih ćelija u Cortex cerebri (kora velikog mozga) SCID miševa, pokazali smo da one sazrevaju u neuronalne ćelije zahvaljujući signalima koje im šalju nervne ćelije miša sa kojima su u dodiru. Ovo je veoma važno, jer omogućava direktnu aplikaciju pluripotentnih matičnih ćelija bez potrebe prethodnog diferenciranja ćelija u neuronalne, što bi, u slučajevima neophodne transplantacije, zahtevalo komplikovanu hiruršku intervenciju. Sve to, u celini, otvara put lečenju devastirajućih neuronalnih degenerativnih bolesti, a u perspektivi i stvaranje organa.

Matične ćelije su daleko sofisticiranije nego što izgleda kada se posmatra samo njihovo individualno programiranje. Zahvaljujući upravo opisanim sposobnostima samoobnavljanja i diferenciranja, matične ćelije su u stanju da dinamikom samostvaranja i samoorganizovanja formiraju kompleksne strukture, sastavljene od različitih visokospecijalizovanih ćelija koje sačinjavaju naše organe. Za sada su organi koji su formirani od matičnih ćelija pomoću 3D tehnologije veoma mali, nazivaju se organoidi, ali otvaraju mogućnost proučavanja komplikovanih procesa koji se događaju u ovim strukturama koje nije moguće pratiti uživo. Cilj svih ovih istraživanja je svakako mogućnost generisanja bioloških ili semibiloških ljudskih organa koji će zameniti klasične transplantacije organa, tj. zamenu obolelih organa zdravima i tako pružiti nadu velikom broju pacijenata koji možda i godinama čekaju na donora.

PODRŠKA RUSKIH KOLEGA

Ukoliko svako od nas može da se leči zahvaljujući sopstvenoj krvi, to onda, pored ostalog, razrešava i mnoge etičke i duhovne dileme koje prate pitanje lečenja matičnim ćelijama.

PODRŠKA U RUSIJI, SAPLITANJA NA ZAPADU: Njena otkrića opasno prete profiterima u farmaceutskoj industriji
PODRŠKA U RUSIJI, SAPLITANJA NA ZAPADU: Njena otkrića opasno prete profiterima u farmaceutskoj industriji

– Naši stari uvek su govorili da je lek u nama i oko nas. Ljudski organizam je toliko savršen da životno važni procesi koji se u njemu odigravaju i koji nas održavaju u životu imaju svoje kontrolne mehanizme koji neprekidno koriguju greške koje mogu da nastanu, ne dozvoljavajući neki ishod negativan po život. Mi našim naučnim znanjem, maštom i fantazijom raspolažemo alatkama koje nam omogućavaju da dešifrujemo genetski kod, da menjamo genetski materijal nekih ćelija. Sve je dozvoljeno, ali nije sve na dobro. Drugim rečima, pokušavamo da lečimo primenjujući najnoviju tehnologiju, a u isto vreme izazivamo nove bolesti. Naravno, kliničke studije su odmah prekinute da bi se, kako čujem, nastavile sa ćelijama koje su dobijene od mlađih donora, za koje se očekuje da su manje sklone genetskim nestabilnostima, što će imati za posledicu dugotrajne terapije sa imunosupresivima, koji opet, sami po sebi, uslovljavaju druge bolesti, uz i dalje postojeći rizik od genetske nestabilnosti i pojavu mutacija.

Ipak, Vaša istraživanja i rad su do američkih naučnih krugova stigli neobičnim putem – preko Ruske akademije nauka, gde ste održali predavanje. Možete li nam preneti utiske sa te prezentacije i susreta sa ruskim naučnicima?

– U julu 2012. bila sam gost Ruske akademije medicinskih nauka i držala sam predavanje o našim istraživanjima. Ruske kolege bile su zadivljene rezultatima. Nije im bilo jasno kako je moguće da ovakvi radovi nisu objavljeni, a što je još i gore, da su odbijeni.

Tom prilikom ponudili su mi da dostavimo radove časopisu Ruske akademije medicinskih nauka, Ćelijske tehnologije u biologiji i medicini i da će oni tamo imati nepristrasnu ekspertizu od strane ruskih naučnika. Ponudili su da sami prevedu tekstove ta dva rada sa engleskog na ruski jezik. Rado sam prihvatila i poziv da zajedno radimo na jednom naučnom problemu koji uključuje i ACA istraživanja, tako da sam provela nekoliko meseci u Moskvi radeći sa ruskim kolegama na Institutu za ginekologiju i perinatologiju Ministarstva zdravlja Ruske Federacije. Objavili smo i jedan zajednički rad. Bili smo presrećni kada je stigla vest iz Moskve da su naši radovi prihvaćeni, pa ubrzo potom i štampani u Moskvi, u proleće 2013. godine. Izdavačka kuća Springer, sa sedištem u Njujorku, objavljuje jednom godišnje najbolje radove iz Ruske Federacije na engleskom jeziku, pa su se tako među njima našli i naši radovi. Tako je i šira naučna zajednica zaobilaznim putem saznala da za reprogramiranje ćelija nije potrebna nikakva genetska manipulacija. Usledila je reakcija akademske zajednice „poštenog sveta“, „poštenih naučnika“, kako Vi kažete.

ZAOBILAZNO UPOZNAVANJE SVETSKE JAVNOSTI

Кakva su mišljenja o Vašim otkrićima, pre svega Vaših kolega sa matičnog Univerziteta u Hajdelbergu, kao i drugih naučnika, od kojih su neki nobelovci?

– Кolege iz Hajdelberga sa kojima sam periodično sarađivala shvatali su krajnji domet mojih istraživanja pa su me često i podržavali, što se ne može reći za kolege na visokim pozicijama. Veoma me je obradovala podrška nemačkog nobelovca prof. emeritusa Haralda zur Hausena, koga su moji rezultati i dostignuća impresionirali. Takođe, moj bivši mentor u Njujorku, dr Кolvin Redman, veoma poznati biohemičar koji je identifikovao i okarakterisao sistem antigena Кell na crvenim krvnim zrncima, smatra da rezultati sa ACA matičnim ćelijama koje je publikovala Ruska akademija predstavljaju prodor u razumevanju biologije matičnih ćelija. Sasvim neočekivano, obratili su nam se naučnici koji uređuju veoma važan i u naučnim krugovima relevantan portal Global Medical Discovery i pitali za dozvolu da rad, tj. kratak izvod o pluripotentnim matičnim ćelijama, postave na portal kao ključni naučni rad iz medicine. Takođe je i engleska Vikipedija objavila ove ključne radove sa ACA matičnim ćelijama:(http://en.wikipedia.org/wiki/Induced_stem_cells#Induced_progenitor_stem_cells). Veliki broj poziva za predavanja iz svih krajeva sveta svedoči o odjeku koji imaju ovi rezultati.

Realizacija Vaših naučnih otkrića i upotrebna primena ovog izuzetnog patenta, zahteva dodatna istraživanja, što znači i značajna dodatna finansijska sredstva. Šta mislite o ideji da se u ova dalja istraživanja i realizaciju patenta uključe institucije Vlade Republike Srbije, i da ovo postane nacionalni naučni i zdravstveni projekat od koga bi svet, pa i naša država, imali višestruke koristi?

Svakako da bi bilo pohvalno, a i ja bih najviše volela, da se naša država uključi u dalja istraživanja, tim pre što je veliki broj naših ljudi oboleo od raznih kancerogenih bolesti, zbog tona U-238 i drugih toksičnih materija koji je NATO nekažnjeno sručio na našu zemlju. Teško mi pada kad čujem da se SMS-ovima sakuplja novac za lečenje naše dece u inostranstvu. Zar ne bi bilo bolje da sami sebe lečimo kad nam je ionako data ta mogućnost?

 

 

 

 

 

 

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Srpski poslovni Almanah - Veliki