“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Vino
PRIČA IZ PODRUMA

Tamjanika – srpska kraljica vina

TAMJANIKA, SRPSKA KRALJICA VINA:  Ime dobila zahvaljajući tamjanu

Reč je o autohtonoj sorti vinove loze od koje je vino vrlo jako, posebne slasti, ugodnog mirisa, a naročito je voleo da ga pije najveći hedonista našeg vremena Josip Broz

Na ogromnoj staroj bačvi od 4.000 litara koju je 1909. godine unuk Karađorđevog buljubaše Petar Joksić poklonio Kralju Petru I izrezbaren je stih: “Koji ne zna da treba rujno vinca piti, nije čovek već je izrod tog će zemlja kleti”. Paralelno sa radovima na izgradnji dinastičkog mauzoleja na Oplencu, Kralj Petar I je iza crkve dao da se sazida mali podrum gde je sve do početka Prvog svetskog rata prerađivano grožđe. Iz tog prvog Kraljevog podruma ta ogromna stara bačva sačuvana je do danas.

Treba li bolji dokaz koliko posebno mesto u životu Srba zauzima vino. Prati nas od rođenja do smrti i neodvojivi je deo prelaznih obreda svakog pojedinca – rođenja, krštenja, venčanja i smrti. A kad se tome doda važno mesto koje zauzima u slavskim običajima, može se reći da ovo piće prožima svaku poru života prosečnog Srbina. Danas je neizostavni sastojak svakodnevnih obroka, a sve češće postaje i stvar prestiža. A kako i ne bi kada je oduvek smatran za piće vlastele i bogova.


Šampanjac iz Topole

vino
RASKOŠAN MIRIS: Vinogradi pod tamjanikom u Župi

Stari Rimljani su susednom selu i bregu u nastavku Oplenca Vinča, nadenuli ime Vincea po kvalitetnom vinu koje je dobijano od izrazito ukusnog i mirisnog grožđa. Prvi zapisi o vinogradarstvu ovog područja potiču iz 1432. godine u putopisu Bertrandona de la Brokijera, burgundijskog putopisca i činovnika na dvoru Filipa III Dobrog. Grožđe i vino i danas predstavljaju simbol svakog sela ove oblasti pa ovaj kraj nosi titulu prestonice srpskih čokota.

Tako je još Karađorđe, u okviru svog nadaleko poznatog imetka u Topoli, na padinama bliže vrhu Oplenca zasadio plodonosne vinograde. Stari dokumenti iz vremena ustaničke Srbije svedoče da su vinogradi u atarima Topole tako dobro rađali da se nije imalo gde smestiti obilje grožđa i vina.

I knez Aleksandar se ozbiljno posvetio vinogradarskim zasadima u Topoli, ali će pravi procvat oplenačkog vinogorja otpočeti tek dolaskom Kralja Petra I u ove krajeve. Presudnu ulogu u napretku i ozbiljnom razvoju vinarstva i vinogradarstva ovog kraja predstavljalo je osnivanje Venčačke vinogradarske zadruge 1903. godine koja je okupila vinogradare iz Vinče, Brezovice, Lipovca, Topole i Banje, a tada je u Topoli i okolini bilo oko 1.500 hektara vinograda. Zadruga se upornim radom i za ondašnje prilike ogromnim dostignućima vrtoglavo brzo nametnula kao lider vinogradarskog zadrugarstva na Balkanu. Zadrugari su pod nadzorom tehnologa uglavnom iz Francuske počeli da proizvode vino, konjak, pa čak i šampanjac.


BREND SRBIJE

vino
SLAŽE SE SA SVIM PIKANTERIJAMA: Ide uz sve vrste riba i školjki, a i posle kolača sa oraštastim plodovima

Imaju li Srbi u proizvodnji i ritualu sa vinom svoj važan udeo, ili se priklanjamo drugima? Stručnjaci tvrde da, ako je suditi prema definiciji autohtonih sorti vinove loze, onda istinski srpskim možemo nazvati jedino prokupac i crnu tamjaniku. Bela tamjanika i smederevka, mada daleko poznatije, ne mogu biti autohtono srpske, jer se sa velikim uspehom uzgajaju i u Makedoniji. Mi biramo tamjaniku, a ko ne veruje da je ipak najbolja, neka se sam uveri principom eliminacije.

Tamjanika je, kažu stručnjaci, a laici potvrđuju, pitko i harmonično vino, veoma prijatnog ukusa i mirisa i posebne slasti. Potiče od neminovnog ostatka neprevrelog šećera. Takođe, tamjanika, temjanika ili tamnjanika samo su neki od lokalnih naziva za belu sortu koja se smatra najperspektivnijom u smislu izgradnje snažnog lokalnog vinskog brenda u Srbiji. Sve je tu, ima lako pamtljivo i zvučno lokalno ime, autohtona je, što ne znači da je i endemska – dakle, ima je i u drugim regionima, dopadljiva kao i prijemčiva širokom krugu potrošača zbog karakterističnog muskatnog mirisa.


Hilandarska loza

Vinogradarstvo se, pokazuje istorija, javlja pre oko 6.000 godina, od kada potiču najstariji sačuvani dokumenti o vinu iz dela današnje Gruzije. Vinarstvo se odatle širi i vino postaje najvažnije piće kraljeva Mesopotamije i Egipta. U delti Nila u starom Egiptu oko 2.700 godine p.n.e. postojala je kraljevska vinarija a proces dobijanja vina prikazan je na freskama faraonskih grobnica.

Nakon Egipta vino se širi prvo na staru Grčku gde prvi put dobija i svog boga Dionisa. Veliki uticaj na širenje vinske kulture u svetu, a posebno na začeće vinograda u Francuskoj imali su Stari Rimljani koji su pored fantastičnog razvoja vinarstva u Rimu, vino predstavili i u danas jako poznatim regijama poput Burgundije, Bordoa, Šampanje , Loare, Rone, Mozel i Rajne. Putevi vinove loze su putevi nastanka i širenja mitova o vinu. Grci vino vezuju za Dionisa i nazivaju božanskim pićem, Rimljani ga vezuju za Bahusa, Egipćani za Ozirisa …

Kod nas vino se vezuje za Svetog Trifuna zaštitnika vinogradara, ugostitelja i devojaka, a slavi se 14. februara. Pored toga postoji legenda vezana za manastir Hilandar na Svetoj gori koja kaže da je pre gotovo osam vekova, kada je sveti Sava prilikom polaska u Srbiju sa Hilandara poneo mošti svoga oca svetog Simona (Stefana Nemanje), iz njegovog groba, iza zida saborne Hilandarske crkve, iznikla vinova loza koja i danas bogato rađa ukusno grožđe koje ima lekovito svojstvo. Po predanju, grožđe sa loze svetog Simeona pomaže supružnicima da postanu roditelji.


Reč je o izuzetno jakom vinu neponovljivog ukusa, koje se preporučuje u umerenim količinama kao preventiva kod kardiovaskularnih i duševnih obolenja. Većini koja je ikada probala tamjaniku, ona je postala omiljeno vino. Bila je omiljeno vino i našeg najvećeg hedoniste – Josipa Broza Tita.

Postoji teorija i da tamjanika sasvim sigurno ne potiče iz Srbije, i da je zapravo lokalni klon, sa lokalnim imenom, internacionalne sorte koja se zove beli muskat sitnog zrna, odnosno Muscat Blanc à Petits Grains na francuskom, sa podugačkom listom sinonima, od kojih su najpoznaiji muskat de frontinjan i muskat kaneli. Naše ime dobila je zahvaljujući tamjanu, mada retko na njega zaista i miriše…

vino
CRNA TAMJANIKA: Jedina srpska sorta sto odsto

Ako je prokupac kralj Župe, onda je tamjanika sigurno njegova kraljica. Raskošno vino, slamnastožute boje sa zelenim odsjajem, karakterističnog je muskatnog ukusa i mirisa, i u sebi nosi kombinaciju začinskih tonova tamjana, cimeta i bosiljka, i voćne tonove ananasa i jagode. Ono se lepo slaže sa ribom i morskim plodovima, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema.

Pored cvetnih i muskatno-parfemskih aroma, vino tamjanika često ima i puno mirisa začinskog bilja poput bosiljka, origana ili žalfije, kao i citrusa poput limete, grejpa, mandarine i kore pomorandže.

Groždje tamjanika, autohtona sorta aromatičnog ukusa i specificnog mirisa u ovom muskatnom vinu učestvuje sa 70 odsto, a italijanski rizling sa 30 odsto, pa vino dobijeno od ovih sorti je pitko, harmonično i odlično pristaje uz sve vrste mesa, a naročito uz roštilj i ribu.


Rešena misterija

Fleku od crvenog ili crnog vina treba odmah posuti solju i za petnaestak minuta isprati vodom. Posle toga tkaninu potopiti u mleko i još jednom isprati.

Takođe, treba znati i da u vinu ima sastojaka koji mogu štetno delovati na ljudski organizam. To su: alkohol, histamin (ne sme ga biti više od deset miligrama u litru), etil karbonat (najviše 30 miligrama u litru), olovo i pesticidi.


Kod nas se tamjanika najčešće pravi suva i dobro je što je tako, jer se polusivi i poluslatki muskati u svetu najčešće percepiraju kao jeftina, jednostavna vina. Raskošan miris je svakako razlog što je toliko popularna kao sorta, a među drugim muskatnim vinima zaista zauzima posebno mesto, jer u dobrim godinama i primenom prave tehnologije daje veoma raskošna vina.

U Srbiji po uzgajanju loze i kvalitetnih vina od davnina je poznat predeo oko Topole i Oplenca. Pogodna umereno kontinentalna klima pravilnih temperaturnih kolebanja i specifična konfiguracija terena uglavnom istočne i jugoistočne ekspozicije pogodovale su da se najstariji žitelji ovog kraja opredele za uzgajanje sortnih loza.

ZNAČAJ PORODIČNIH VINARIJA

vino
PODRUMI KRIJU TAJNE: Poruka izrezbarena na buretu obavezuje

Prve sorte vinove loze izdvojene su iz divljih vrsta šumske loze, a slobodnom oplodnjom i spontanim mutacijama od njih su nastale nove sorte, koje su formirale autohtoni (domaći) sortiment svake zemlje. Ono što odlikuje stari (autohtoni) sortiment Srbije, koji je sličan onom iz Rumunije, Bugarske, Grčke i Albanije, jeste: izražena maljavost listova, velika rodnost, srednji ili slabiji kvalitet grožđa i vina i osetljivost na mrazeve.

Kod nas su u srednjem veku gajene sorte loze: Prokupac (rskavac), Tamjanika, Lalica, Kečun, Gak, Pandurka, Smetuša, Hajmana, Volujsko oko, Šljiva grožđe, Crna ranka, Bela ranka, Peršun grožđe, Pljuca, Radovinka, Meljnik, Vrapčije grožđe… Sa dolaskom Turaka i Austrijanaca stižu i sorte: Drenkovi, Afus-ali, Čauš, Ćilibarka, Razaklija…

Posle Karađorđa i tokom Obrenovića gaje se: Prokupac, Začinak, Bagrina, Kavčina, Crna okata, Tamjanika, Smederevka, Zelenika, Slamkamenka crvena (Plovdina), Slamkamenka bela (Mađarka), Ružica (Kevidinka), Skadarka…


Dobre noge, šta je to?

Sigurno ste se puno puta pitali šta znači kada poznavaoci netremice gledaju u čašu vina koju su trenutak pre toga besomučno vrteli i komentarišu kako ima “dobre noge”. Još jedan slučaj za psihijatriju ili postoji logično objašnjenje i za ovo? Noge je izraz koji se koristi za opisivanje kapi vina koje klize po unutrašnjosti čaše. Postoje i drugačiji izrazi za istu pojavu Noge je britanski izraz, Nemci to zovu crkveni prozori, Španci suze…

Mnogi ljubitelji vina pomno posmatraju ovu pojavu potuno je pogrešno vezujući za kvalitet vina, a ona je u stvari vezana za stepen isparljivosti tečnosti i površinskog naboja između vode i alkohola. U principu, što je nivo alkohola veći noge će biti izražajnije i brže će kliziti po čaši. Dakle, kvalitet nogu nema nikakve veze sa kvalitetom vina.


Arčibald Pejton pisao je o večeri kod domaćina u Šapcu 1845. godine. Večeri je prethodila čašica šljivovice, obed je počeo blago zakišeljenom supom, potom je izneta kuvana kokoška sa repom i šećerom. Posle toga posluženi su puding od badema, suvo grožđe i palačinke. Na kraju večere poslužen je pečeni petao. Uz večeru pilo se belo vino, a uz desert crno vino iz Negotina.

Sorte iz podgrupe Balkanika su dugo dominirale . Međutim, posle Drugog svetskog rata, prelaskom na savremeniji način vinogradarenja i introdukcijom zapadno evropskih sorti, mnoge autohtone sorte su potisnute i zaboravljene a neke i trajno izgubljene.

vino
VREME BERBE: Svaki kraj i selo u Srbiji prepoznaje se i po vinu

Posle prevazilaženja filokserne krize, u periodu između dva Svetska rata, u Fruškogorskom vinogorju se šire direktno-rodni hibridi prve generacije, kao što su: Žakez (Francuz), Othelo, Delavare, Noa, Sasaroš i drugi. Zbog lošeg kvaliteta vina i narušavanja ugleda vinogradarstva, zakonom je zabranjeno njihovo dalje širenje, a postojeći čokoti su oporezovani.

U ovom periodu sortiment se značajno menja. Umesto sorti za crna vina prednost dobijaju bele vinske sorte. Danas se u sortimentu nalaze tri kategorije sorti: 1.Stare domaće i odomaćene vinske i stone sorte, 2) Introdukovane zapadno evropske vinske sorte i 3) Novostvorene domaće vinske i stone sorte.

Posle Drugog svetskog rata, menja se tehnologija gajenja vinove loze u našoj zemlji. Uvode se špalirski uzgoji sa srednje visokim i visokim stablom, koji ne odgovaraju biološkim osobinama autohtonih sorti. Sa promenom tehnologije gajenja dolazi i do promene sortimenta. Šezdesetih godina masovno se uvode zapadnoevropske sorte, koje su značajno otpornije na niske zimske temperature nego autohtone sorte. Vodeće mesto u sortimentu dobija Italijanski rizling, a za njim slede sorte: Traminac, Rajnski rizling, Beli i crni burgundac, Sovinjon, Semijon, Šardone i druge.

Danas, pored uloge u ishrani, vino sve više postajke stvar prestiža i veoma značajan artikal u međunarodnoj razmeni. U Srbiji, površine pod vinogradima su u stalnom opadanju dok prosečan prinos po čokotu je dosta skroman i iznosi 0,7 kilograma, a kao glavni nosioci proizvodnje označavaju se porodična domaćinstva, navodi Jovica Živanović u radu “Ekonomska obeležja proizvodnje grožđa i vina na porodičnim gazdinstvima”.


Vino staro 1.650 godina?!

Ljubitelji vina koji često biraju sa ponosom ona koja su duže vreme sazrevala, neće imati prilike da probaju vino koje već godinama intrgira naučnike a potiče iz 350 godine n.e, odnosno najstarije je vino na svetu.

Nakon otkrivanja vina, ono je bilo izloženo u Pflaz istorijskom muzeju u Nemačkoj duže od 100 godina. Iako je nekoliko flaša ovog vina zakopano u sarkofag rimskog plemićkog para, jedina flaša koja je ostala iznad zemlje je upravo ova koja je sačuvana. Napravljena je od rimskog stakla i ukrašena sa dve ručke. Navodno, u sebi sadrži mešavinu maslinovog ulja i vina. Činjenica da je zatvorena voskom umesto plutom nam govori da je baš tako očuvana tečnost koja se u njoj nalazi.

Ova flaša od 1,5 litra imala je za cilj da rimski plemićki par isprati u večnost, a sada predstavlja predmet koji istražuju i posmatraju naučnici i arheolozi. Mnogi muzejski činovnici tvrde da će vino izgubiti svoju vrednost ako dođe u kontakt sa vazduhom, tako da flaša još uvek nije otvorena.


 

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Srpski poslovni Almanah - Veliki