“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
KOLO NA LISTI UNESKO-A

Srpsko jedinstvo u tri koraka

SRPSKO JEDINSTVO U TRI KORAKA: Maturanti iz Kosovske Mitrovice proslavljaju kraj srednje škole

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Video-snimak na kojem hrvatski fratri iz Livna igraju “Užičko kolo” postao je hit na Jutjubu. Većina je imala problem sa koracima, ali je, kako prenosi jedan dubrovački list, biskup cupkao “kao od šale”. Cupkali su i hrvatski navijači i to u Frankfurtu – kada su slavili pobedu nad Turskom na Evropskom prvenstvu u fudbalu.

S druge strane, hrvatski desničari i njima naklonjeni portali negodovali su zbog izvođenja “Užičkog kola” u Puli i Rovinju, navodeći da su istovremeno u tom regionu otkazivani koncerti Marka Perkovića Tompsona. Međutim, etno društva iz Srbije su na festivalu u Istri pozdravljena aplauzom, a kako su preneli lokalni mediji, u kolo su se “uhvatili” i prolaznici, turisti.

Mladići i devojke iz Pljevalja, noseći crnogorsku zastavu i narodnu nošnju, zaigrali su “Užičko” usred Poljske, a na proslavi Kineske Nove godine u kineskom kontigentu Mirovnih misija Ujedinjenih nacija u Libanu srpski mirovnjaci ponosno su predstavili najpoznatiji srpski ples – kolo.

IGRAJ KOLO DA TE SVET PRIMETI: Ovako je Gugl obeležio Dan državnosti Srbije
IGRAJ KOLO DA TE SVET PRIMETI: Ovako je Gugl obeležio Dan državnosti Srbije

Sve ovo govori da je očekivano ono što se dogodilo – srpska tradicionalna narodna igra upisana je nedavno na Uneskovu Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva. Prvi element iz Srbije, u novembru 2014. godine, koji je upisan na ovu listu, bila je porodična slava. U proceduri usvajanja za 2018. godinu nalazi se predlog za upis pevanja uz gusle.


Kolo se „plelo“ dve godine

Procedura za upis tradicionalne narodne igre kolo na Reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva započeta je na osnovu odluke Nacionalnog komiteta za nematerijalno kulturno nasleđe u decembru 2015. godine.

Centar za nematerijalno kulturno nasleđe pri Etnografskom muzeju u Beogradu, pripremio je nominacijski dosije koji je u martu 2016. godine Ministarstvo kulture uputilo u proceduru usvajanja. 
Dosije je pripremljen u saradnji sa predlagačima elementa za Uneskovu listu, Fakultetom muzičke umetnosti; Ansamblom tradicionalnih igara “Kolo” i Centrom za istraživanje i očuvanje tradicionalnih igara Srbije. 


UŽIČKO U AZERBEJDŽANU

AMBASADORI TRADICIJE: Igre iz Šumadije Ansambla “Kolo”
AMBASADORI TRADICIJE: Igre iz Šumadije Ansambla “Kolo”

Kao veoma rasprostranjena igra u aktuelnoj igračkoj praksi Srbije, čije su najstarije verzije, moravac i kukunješ, zabeležene na području centralne Srbije u drugoj polovini 19. veka, kolo je izrazito prisutno u različitim sferama života u Srbiji. Izvode ga lančano povezani igrači uz muzičku pratnju na privatnim i javnim okupljanjima, porodičnim i kolektivnim proslavama, uz učešće svih članova zajednice, bez obzira na etničku, religijsku i generacijsku pripadnost. Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolekivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica.


Moravac leči sve

Nije preterano reći da koloplet igračima donosi niz zdravstvenih blagodeti. Kolo jača kosti i mišiće, osnažuje telo, popravlja držanje i ravnotežu, jača izdržljivost i fleksibilnost, smanjuje napetost i stres, podiže samopouzdanje…

U kolu se sklapaju zanimljiva poznanstva, a i sprečavaju bolesti poput dijabetesa, visokog pritiska, srčanih oboljenja, osteoporoze i depresije.

Nisu samo pozornica, svadbe i vašari rezervisani za tradicionalni srpski ples. Pravo vreme da se povede kolo je kada ima povoda za veselje, bilo da se slavi lični, porodični, profesionalni, ili nacionalni uspeh. Tako su zlatnu medalju na Evropskom prvenstvu proslavile srpske odbojkašice – “Užičko” se čulo i igralo u Azerbejdžanu.


Gotovo je nepoznato ko je napisao sva ta kola i izvorne pesme, koji su postali integralni deo naših najvažnijih događaja u životu, a čiji su autori za većinu nas anonimni. Kad je reč o tradicionalnoj narodnoj igri – kolo, onda nije preterano reči: “Ono što je Vuk Karadžić za srpsku pismenost, to je Vlastimir Pavlović Carevac za našu narodnu muziku!” Carevac je čovek koji je napisao  kola kao što su:  Moravac,  Žikino kolo, Vranjansko i mnoga druga kola, kao i neprevaziđenu kompoziciju kao što je Svilen konac.  Ne sme se nikako ni izostaviti učestvovanje u kreiranju i pomoć Stanislavu Biničkom oko komponovanja možda i najveće kompozicije koju ima ovaj narod Marš na Drinu! Pored kompozicija koje je sam napisao on je mnogo više sakupljao stare narodne izvorne melodije i kola i dokumentovao ih kako bi ih spasio od večnog zaborava.

PISAO NARODNA KOLA: Legenda srpskog melosa Vlastimir Pavlović Carevac
PISAO NARODNA KOLA: Legenda srpskog melosa Vlastimir Pavlović Carevac

Bio je dirigent Hora društva „Abrašević“ i jedan od prvih izvođača narodne muzike na programima Radio Beograda.Violinu je svirao punih pet decenija.  Osnovao je i rukovodio Narodnim orkestrom Radio Beograda sve do svoje smrti. Zanimljivo je da je nekim kompozicijama dao imena po svojim velikim prijateljima iz rodnog Gradišta, npr. Žikino kolo, Branino kolo, pa su jednog drugara zvali Moravac…

U gradovima, kolo je dugo, gotovo do devedesetih prošlog veka, igrano samo u kulturno-umetničkim društvima i školskim folklornim sekcijama. A onda je krajem prošlog veka vaskrslo kao jedan od pojavnih oblika nacionalizma. Kad su se “patriotske” strasti primirile, kolo je nastavilo da živi. Opet se igra na svadbama, na slavama i sličnim privatnim događanjima, ali i u diskaćima specijalizovanim za novokomponovanu muziku, isto takvim splavovima i ostalim zabavno-ugostiteljskim objektima. Cilj onih koji ga igraju je provod.

“U procesu redefinisanja etničkih identiteta u regionu, kolo među Srbima dobija svojevrsno hibridno nacionalno značenje, tretirajući se kao specifičan nacionalni simbol. Vremenom je, zahvaljujući posebnoj medijskoj pažnji, ovaj element kulturnog nasleđa dobio na svojoj društvenoj vidljivosti i, samim tim, na opštoj popularnosti”, objašnjava Zdravko Ranisavljević, profesor etnokoreologije na Fakultedtu muzičkih umetnosti u Beogradu.


Poslednja svirka Carevca

Doček nove 1965. u Domu kulture na Novom Beogradu. Svira Carevac. Te noći, on poslednji put svira istoriju svoga naroda i svoju. Kakva sudbina: Carevac je ratnik iz Prvog svetskog rata. Kao đak – podnarednik, učestvuje u odbrani Beograda 1915. Snimio je gramofonske ploče i zaradio, pobedničku pesmu rata u kome je sam učestvovao. Proneo je zemljom i svetom, svirajući muziku Velikoga rata, marš opanka, svirale, šajkače i čanka… U stvari, Binički i Carevac, ratnici i violinisti, još jednom su se sreli, ratnici iste vojske. Sada u pesmi. U maršu „Na Drinu“. Uskoro, Carevac je umro.

Kako ne bi bio potpuno zaboravljen potrudili su se njegovi Braničevci tako što svake godne se proslavljaju Carevčevi dani (takmičenje u violini) u njegovom rodnom Carevcu kod Velikog Gradišta.


BRIGE NESTAJU U IGRI

Danas, kada čujemo reč kolo, bez greške znamo, kako se ono igra: tri koraka po prostoru, dva u mestu i sve se to ponovi u levu stranu. Međutim, da bi se u naučnim krugovima preciziralo koja je to vrsta kola u pitanju, koristimo narodni izraz “kolo u tri”, koji ujedno označava najosnovnija obeležja ove igre.

“Kao najtipičnije, najrasprostranjenije, ujedno i najstarije igre iz grupe ‘kolo u tri’ na području Srbije jesu kokonješte, moravac i Žikino kolo. Još davne 1876. godine M. Đ. Milićević beleži ove nazive, ali ne i u svim okruzima tadašnje Kneževine Srbije”, smatra Vesna Bajić, etnomuzikolog.

PROVOD JE CILJ: Lako je naći povod da se zaigra
PROVOD JE CILJ: Lako je naći povod da se zaigra

Muzički taktovi moravca, čačanskog ili vlaškog kola imaju moć da probude najdublje emocije, preobraze melanholiju u radost i nateraju svakog da se uhvati u kolo. Iskustvo dugogodišnjih igrača u mnogobrojnim kulturno-umetničkim društvima širom Srbije i srpske dijaspore garangtuje da folklorne igre pomažu da budete lepi, zdravi i srećni, jer u igri nestaju brige i teške misli.


Najlepša kola

Najlepša srpska kola su: Moravac, Užičko kolo, Čačak, Vranjansko kolo, Takovsko kolo, Zlatiborske dvojnice, Devojačko kolo, Ciganski urnebes, Dunavski vrtlog, Zvečansko kolo, Timočki brzak, Šumadijsko kolo…

Kolo je iz folklora često prelazilo u umetničku književnost. Svi se iz škole sećamo stihova iz “Đačkog rastanka” Branka Radičevića: “Kolo, kolo / Naokolo, / Vilovito, / Plahovito…”. Vranje Bore Stankovića u “Koštani” i “Nečistoj krvi” je nezamislivo bez kola, igraju ga u “Zoni Zamfirovoj” i na “Ivkovoj slavi” Stevana Sremca, a i kasnije, u “Ranjenom orlu” Mir-Jam.


“Igranje naših narodnih igara povezano je s ritmom i muzikom koja sama po sebi izaziva želju za pokretom. Pokreti nogu se pretvaraju u korake kao elemente igre, aktivira se svaka ćelija u organizmu, pa ćete često čuti da „igra svaki damar“, a to nije ništa drugo već ono čuveno pravilno disanje koje pominju fitnes instruktori – objasnio je jednom oprigodom Radojica Kuzmanović, nekadašnji direktor kultnog Ansambla “Kolo”, drevni kardio-program vežbi srpskih seljaka.

Prema njegovim rečima, “Igranke na livadi bile su kolektivni oblik zabave na kojima su se svi dobro osećali, gde je sve prštalo od pokreta, radosti i smeha, odisalo onim što se danas zove dobra energija grupe. Naši preci su umesto u teretani životnu snagu prikupljali tako što opletu kolce na livadi, jer igranje u kolu zaista pokreće svaki mišić u organizmu. Terapeutski učinak kola sastoji se u činjenici da muzika koja nas tera da pravimo pokrete nogu, u čoveku budi najfinija osećanja, dovodi nas u stanje zadovoljstva, ispunjenosti srećom i dobrom energijom, a to i jeste krajnji cilj svakog čoveka.


Pokretni muzej tradicionalne igre

Ansambl “Kolo” je pokretni muzej koji čuva tradicionalnu igru, muziku i nošnju i jedini je nacionalni profesionalni folklorni ansambl. Ime su mu dali njegovi igrači, po srpskoj nacionalnoj igri.

„Kolo“ je osnovala tadašnja vlada Jugoslavije, 1948. godine, s namerom da neguje jugoslovenski folklor i da predstavlja zemlju u svetu. Od tada, u “Kolu” je igralo i sviralo više od 600 umetnika, “Kolo” je gostovalo na svim kontinentima, priredilo je više od 6.000 koncerata pred oko 12 miliona gledalaca u Metropolitenu, Palati Šajo, Karnegi holu, Rojal festival holu, Operi u Kelnu, Teatru Feniče, Boljšoj teatru, Operi u Amsterdamu, Kembridž teatru, Grand kazino u Ženevi, Sidnejskoj operi i sličnim reprezentativnim dvoranama, samo je u Nemačkoj gostovalo u 333 grada, a naravno, gostovalo je i svuda po zemlji, u svakom mestu gde je moguće održati koncert.

KOLO LEČI I TELO I DUŠU: Vranjanske igre
KOLO LEČI I TELO I DUŠU: Vranjanske igre

Sa Ansamblom su sarađivali i danas sarađuju najbolji srpski koreografi: Olga Skovran, Dobrivoje Putnik, Dragomir Vuković, Desanka Đorđević, Mira Sanjina, Branko Marković, Milorad Mišković, Vladimir Logunov, Radojica Kuzmanović, Milorad Lonić, Bora Talevski i drugi, i istaknuti muzičari, kompozitori i dirigenti: Petar Josimović, Borislav Janković, Žarko Milanović, Ljubomir Bošnjaković, Krešimir Baranović, Josip Slavenski, Živojin Zdravković, Stevan Hristić, Nikola Hercigonja, Mihajlo Vukdragović, Borivoje Pašćan, Oskar Danon, Stanojlo Rajičić, Borivoje Ilić, Dušan Skovran, Zoran Hristić i drugi.

Ansambl “Kolo” odlikovan je Ordenom Vuka Karadžića prvog stepena.
Na repertoaru “Kola” je više od 150 koreografija svih etnokoreoloških oblasti Srbije i ostalih područja gde žive Srbi, pa mogu da kad odu u Boljevac, na primer, igraju igre iz tog kraja: i srpske i vlaške, a kad odu u Suboticu, mogu da igraju i srpske, i bunjevačke i mađarske igre.


U kolu postoje pravila. Igru su otpočinjali momci ili oženjeni ljudi šetnjom, često uz vokalno-istrumentalnu pratnju. To je davalo poseban značaj kako početku igranja, tako i samoj igri. U kolu su svi jednaki, osim kolovođe. On je ili najbolji igrač, ili mu pozicija prvog sleduje kao obaveza prema nekom običaju. Poslednji u kolu se zove – kec. U nekim celinama postoji i trećak, drugi igrač (muškarac u kolu). Između kolovođe i trećaka može ući samo jedna igračica, a ko želi još da uđe u kolo, može to da učini između trećaka i keca. Ako se momak uhvati u kolo pored devojke, a ona zbog toga napusti lanac, to je velika sramota i uvreda – za momka, naravno. A ako neko u kolu preseče devojku od momka, znači ako ih rastavi, počinjala bi svađa.

JAPANAC: “IGRAJ MORAVAC!”

Zatvoren krug predstavlja jednostavan, krajnje strog, ali istovremeno savršen oblik, jer svi igrači izvode iste korake i pokrete, drže se na isti način. Najzastupljeniji oblik igre je polukrug sa istaknutom ulogom kolovođe i keca. Igre su uglavnom mešovite. Držanje igrača je najčešće za pojas. Igra se na celom stopalu, telo je opušteno, a u nekim kolima muškarci mogu da pokreću ramenima levo-desno a žene – kukovima. Vesna Bajić kaže da je stil igranja u centralnoj Srbiji veoma zanimljiv: na našim prostorima nigde se igra toliko ne kiti i ne ulepšava. Osnovni igrački obrazac se ukrašava poskocima odozdo ili odozgo, prepletima, zapletima, treperenjem, pocupkivanjem, zastajkivanjem, varalicama, udarima (noge u nogu), promenom ritma u jednom taktu, usložavanjem koraka (povećanjem broja izvedenih koraka u jednom taktu).

DEO TRADICIJE KOJI SE PRENOSI POTOMCIMA: Mali folkloraši iz Opova
DEO TRADICIJE KOJI SE PRENOSI POTOMCIMA: Mali folkloraši iz Opova

Kolo se, mnogo pre nego što će stići na Uneskovu listu, odomaćilo u mnogim delovima sveta. Za takav učinak naše drevne igre najzaslužniji su srpski ambasadori tradicije, među kojima šastavu nosi Nacionalni ansambl „Kolo“, koji već 65 godina profesionalnim i studioznim radom generacija igrača, pevača, muzičara i koreografa neguje i umetnički obrađuje narodne igre iz Srbije i sa celog Balkana. Nikada nisu odstupili od misije da očuvaju koren, stil i osnovni karakter igara, pa su tako sačuvali od zaborava nacionalno blago neprocenjive vrednosti. Nebrojeno puta su svojim koncertima stvarali najlepšu komunikaciju među ljudima, jer njihovu igru razume ceo svet. Oni su dokazani ambasadori naše tradicionalne umetnosti, koji svojom igrom i pesmom brišu granice zbližavajući ljude i kulture. Tako, recimo, u Sidnejskoj operi “Kolo” je redak ansambl koji u istom danu nastupa dva puta. Svuda izaziva pažnju, čak i tamo gde nema srpske dijaspore. Kad krene „moravac” u Tokiju, ljudi ustaju, doživljavaju ovu muziku kao himnu, jer znaju simboliku pokreta i zvuka.

Širom Japana 120.000 ljudi učlanjeno je u organizaciju „Folklor riport“ i uči igre iz celog sveta. U istraživanjima koja su sproveli došli su do zaključka da je srpski folklor oličenje zdravog načina života i da je bolji od drugih vežbi vitalnosti. Svi polaznici su stariji od 55 godina i kažu da igrom produžavaju život. Oni časove posvećeno počinju laganim uvodnim kolima, kao što su šetnja, moravsko ili „romunka“, kolo kraljice Natalije koja je bila iz Rumunije. Onda idu fizički srednje zahtevna kola – „trojanac“, „šumadinka“, „zaječarka“ i „čačanka“, a završavaju teškim, zahtevnim igrama poput Žikinog, užičkog, moravca, „stara vlajna“, „čačak“. Najstarija Japanka koja našim igrama održava kondiciju ima 91 godinu. Zašto Japanac kaže “igraj moravac”? Srpsko kolo oni vide kao krug u kome, držeći se za ruke, igrači formiraju prirodni lanac u kome se razmenjuje energija.

Jednom rečju, igraj Užičko, ili Moravac da te ceo svet primeti!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner