“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
GOLIJA, LEPOTICA MEĐU PLANINAMA: Obilje zdravog vazduha i antistres terapije
NEPOZNATA SRBIJA

Golija, lepotica među planinama

GOLIJA, LEPOTICA MEĐU PLANINAMA: Obilje zdravog vazduha i antistres terapije

To je planina iznenađenja i najrazličitijih lepota, pogodna za razne vrste turizma, bogata šumom, lekovitim biljem, ali i vrednim kulturnim spomenicma

Bogata rekama i planinskim jezerima, idealna za planinare, pešake, ali i sve one koji hoće da udahnu zdrav vazduh i antristres terapiju. Ovo su neki od najjačih turističkih aduta Golije.

TURISTIČKI ADUTI: Prizor sa Golije
TURISTIČKI ADUTI: Prizor sa Golije

Na 40 kilometara jugozapadno od Ivanjice, u formi latiničnog slova S, prostire se Golija – jedna od najlepših i netaknutom prirodom najbogatijih planina Srbije. Smeštena na jugozapadu naše zemlje, Golija pripada unutrašnjoj zoni Dinarskog planinskog sistema.

NEISKORIŠĆENO BLAGO

Jedinstvenom florom i faunom, bezbrojem izvora, širokim pašnjacima i krajolicima koje bi rečima mogli opisati samo veliki i izuzetno nadareni pisci, Golija ni jednog svog posetioca ne može ostaviti ravnodušnim ali će ga sigurno ostaviti bez reči. Jezera i reke poseban su adut Golije, ali i ako su prilično neobična za sad su još uvek nedovoljno turstički iskorišćena.

Najviši vrh Golije je Jankov kamen sa svojih 1.833 metara, dok je drugi po visini Crni vrh, visok 1.795 metara. Ovu zelenu lepoticu proseca nekoliko bistrih hladnih reka od koji su poznatije Studenica, Brvenica i Moravica. Poslednjih godina češće se spominje i reka Izurba u Devićima, kako su otkrivena četiri vodopada na njoj.

NAJVIŠI VRH: Jankov kamen na 1.833 metra
NAJVIŠI VRH: Jankov kamen na 1.833 metra

Šumovita planina puna lekovitog bilja ima potencijal koji još uvek nije iskorišćen. Planinska jezera Golije zanimljiva su po svom izgledu, načinu nastanka, ali i legendama koje se o njima pričaju. Iako su neka od njih omiljene destinacije za kupanja i izlete, jezera turistički još uvek nisu dovoljno iskorišćena. Izdvojili smo dva najpoznatija golijska jezera, koja vredi posetiti.

TIĆAR I DAJIĆKO JEZERO

Jedna od najzanimljivijih lokacija Golije jeste Tičar jezero. Nalazi se na putu Kumanica – Bele Vode, trouglog je oblika, obraslo gustom četinarskom šumom. O ovom jezeru se među meštanima pričaju mnogobrojne legende, ali je svkako zanimljiv način na koji je ono nastalo. Tičar se formirao zahvaljujući atmosferskim padavinama koje su napravile udubljenje, ono je doseglo do izdana i tako se i danas održava jezero. Preko zime jezero je prekriveno snegom i debelim slojem leda. Leti je međutim omiljeno među kupačima. Brojni meštani dođu ovde da se rashlade, a okolina jezera popularna je i za izlete u sezoni lepog vremena. Ovo jezero nema ni stalnu veličinu, tako da stalno varira između 10 i 15 metara.

RAJ ZA KUPAČE: Dajićko jezero
RAJ ZA KUPAČE: Dajićko jezero

Još jedno jezero najšumovitije planine. Nalazi se na Okruglici. Za njega kažu da je biser, odnosno jedan od najlepših darova prirode u Srbiji. Zanimljivo je da je nastalo nakon jednog zemljotresa u Rumuniji osamdesetih godina prošlog veka. Nije istraženo, a lokalci su ga prozvali nebeska suza zbog specifičnog oblika. Nalazi se na neuređenoj travnatoj površini, a do njega se stiže planinarskim stazam, uglavnom peške. Ovo jezero se smatra jednim od nedovoljno iskorišćenih turističkih potencijala Golije.

STUDENICA, NAJBOGATIJI MANASTIR SPC

Pored prirodnih lepota, Golija čuva i značajne istorijske spomenike koji su ujedno i spomenici kulture. Jedan od najvažnijij je svakako manastir Studenica, zadužbina Stefana Nemanje iz XII veka. Studenica je jedan od najstarijih i najbogatijih manastira Srpske pravoslavne crkve koji je pod zaštitom UNESKO-a, i čijoj se arhitekturi dive umetnici iz čitavog sveta. Tu su još i manastiri Brezova i Gradac, kao i druge crkve koje su takođe zaštićene kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.

KULTURNO I ISTORIJSKO BLAGO: Studenica
KULTURNO I ISTORIJSKO BLAGO: Studenica

Golija se smatra i jednom od najšumovitijijih planina Srbije. Obrasla gustom bukovom šumom sa stablima visine i do 40 metara, sa širokim pašnjacima bez i jednog kamička, stolećima unazad redovno košenim, Golija je prepuna prirodnih ski staza kojima na žalost nedostaje prateća infrastruktura i dobro utaban sneg. Bitno je napomenuti da je Golija naša planina sa najviše snežnih dana godišnje a samim tim i neverovatan potencijal za zimski turizam koji čeka da bude iskorišćen. Na njoj postoji samo jedan ski – lift dug 600 metara, ali bez pratećih objekata. Zbog višestruko povećanog broja domaćih i stranih turista u poslednjih deset godina, na Goliji se ubrzano radi na izgradnji prateće infrastrukture. Vidljivo je i povećanje smeštajnih kapaciteta u privatnom vlasništvu pogodnih za ljubitelje seoskog i eko turizma.

NE ZNA GOLIJA ŠTA JE DELIJA

Planina je najverovatnije dobila ime zbog svoje veličine – golema, Golija. Oštra klima, ogromna prostranstva i gusta šuma razlog su što meštani često ponavljaju izreku “ne zna Golija šta je delija”. Da bi zaista upoznao Goliju, sve njene lepote i ćudi, putniku je potrebno najmanje nekoliko dana intenzivnog krstarenja njome pa će i tad ostati štogod neotkriveno da sačeka putnika kada joj se bude vraćao. Golija je bogata izvorima bistre vode. Potoci, koji se sjedinjavaju i formiraju planinske reke dom su potočnim astrmkama, jošanki, lipenu, krkuši a samim tim obećana zemlja svakog ko je “rođen da peca a teraju ga da radi”.

IDEALNA ZA PLANINARE: Bogatstvo terena za pešačenja
IDEALNA ZA PLANINARE: Bogatstvo terena za pešačenja

Zbog preko sto vrsta lekovitog bilja, na Goliji se u rano proleće može izbrojati na stotine skupljača. Pored toga, ona je važan ornitološki centar na Starom kontinentu zbog zabeleženog prisustva 95 različitih vrsta ptica a zbog brojnih vrsta divljači poseduje ogroman potencijal za lovni turizam koji je za sada jedan od najbolje iskorišćenih.

Vlada Republike Srbije je zbog svih gore pomenutih odlika jula 2001. godine donela Uredbu kojom se područje planine Golija svrstava u 1. kategoriju zaštite kao prirodno dobro od izuzetnog značaja. Ovu planinsku lepoticu i nemerljivo prirodno bogatstvo koje nam je na dohvat ruke zaista treba iskusiti i disati iako će vas ona uvek iznova ostavljati bez daha.

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Lemon Berry Studio