“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Ćilim
SRPSKI BREND

Čudo iz Pirota sa dva lica

ČUDO IZ PIROTA SA DVA LICA: Ćilim koji zrači pozitivnom energijom

Pirotski ćilim je narodna i državna tekovina, izrađuje se isključivo ručno, svaka šara je rezultat matematičkog proračuna, prekid niti ne može da se vidi golim okom, njegove obe strane su iste što u svetu nije zabeleženo, a po složenosti izrade može da parira persijskim ćilimima

Slikovno pismo, zaštita od uroka i čuvar porodične sloge, samo su neke od mističnih moći koje se vekovima pripisuju jednom od retkih srpskih brendova – pirotskom ćilimu. Specifičan je pre svega po tome što se, uprkos napretku tehnologije, može napraviti samo ručno, jer ima dva lica u potpunosti ista, što nigde u svetu nije zabeleženo. Po složenosti izrade svakako parira najfinijim persijskim ćilimima.

Prema legendi, pirotski ćilim nosi simbole koji imaju moć da otklone negativnu energiju, očuvaju porodicu i zaštite vlasnika. Veruje se još i da su ćilimi iz davnina neka vrsta slikovnog pisma jer imaju šare koje su zapravo simboli o nastanku čovečanstva. U Pirotu i okolini od davnina postoji i verovanje da pirotski ćilim otklanja negativnu energiju iz prostorije i da zrači pozitivnom. Svakako, ni šare na njemu nisu slučajne. Legenda koja se prenosila s kolena na koleno kaže da su to simboli za zaštitu čoveka od čoveka, ali i za zaštitu čoveka od negativne energije iz okruženja.


Mesec tkanja za kvadrat ćilima

Tehnika izrade pirotskog ćilima je ostala gotovo ista od njenog nastanka. Radi se na primitivnom vertikalnom razboju gde su i osnova i potka od čiste vune. Pirotski ćilim se radi iz jednog dela. Ima dva identična lica i nema naličja. Ima veliku gustinu u osnovi po jednom santimetru od tanke osnove i potke, zbog čega je izuzetno tanak i lak. Kvalitetna mesečna produkcija ćilimarke, po elaboratu o zaštiti pirotskog ćilima, je 0.5 do 0.8 m2, što zavisi od složenosti šara i boja. Izrada ćilima se nikada ne može pretvoriti u industrijsku, niti se može uneti u izradu ma kakve mašine. Celokupan posao se obavlja ručno, pri čemu najvažniju ulogu imaju prsti. Oni pri tkanju imaju najvažniji zadatak pa moraju biti dobro uvežbani, a takođe i ćilimarkino oko, da znaju tačno koliko će zahvatiti žica u osnovi, a svaki put taj broj je različit. Prsti uvlače potku različite boje u osnovu i posle svake takve radnje udara se češljem tupice. Ovu radnju prstima nemoguće je zameniti radnjom mašine. Tkaljama treba čitav mesec, odnosno 22 radna dana uz osmočasovno radno vreme da naprave manje od jednog kvadratnog metra ćilima, preciznije oko 80 kvadratnih centimetara.


TKANJE KAO MATEMATIKA

Britanski muzej
PONOS MNOGIH SVETSKIH MUZEJA I SAJMOVA: Ćilim iz Pirota stigao je i do Muzeja u Londonu

Pirot je nekada bio zanatski grad na granici svetova, Istoka i Zapada, bio je  trgovačko mesto gde su se sastajali evropski i azijski trgovci. U to vreme je 5.000 žena tkalo ćilime u svojim kućama i to je bila najveća neformalna fabrika u Srbiji toga vremena. Ćilim je tada postao prvi i pravi brend, i dospeo u rezidencije predsednika mnogih država i poznatih ličnosti širom sveta. Pirotski ćilim je najlepši, najoriginalniji i najčistiji narodni proizvod. On je narodna i državna tekovina.

Ćilimarstvo je originalna tkačka delatnost ponikla u Pirotu i obeležje je siromašnog dela ženskog stanovništva. Bitan preduslov za razvoj ćilimarstva je razvoj stočarstva kao privredne grane, zatim dovoljna količina vune kao sirovine i grad kao trgovački centar. Ti preduslovi omogućili su da proces proizvodnje pirotskog ćilima od početka bude zaokružen: ovde je gajen kvalitetan soj ovaca na Staroj Planini, tu je prerađivana i bojena vuna, tehnika tkanja je bila usavršena, kao i poseban razboj, i razvijena trgovina.

Pirotsko ćilimarstvo prošlo je kroz nekoliko faza razvoja. Prva je doba njegovog formiranja u XVI veku, kada se radilo samo za domaće potrebe i izrađivale se jednostavne i neobojene prostirke: crge i šarenice. Druga faza obuhvata XVII i XVIII vek, kada je ćilimarstvo znatno usavršeno i tkalo se na vertikalnom razboju, poznatom kao “pirotski razboj”. U trećoj fazi, XIX vek, pirotski ćilim je dostigao najviše tehničke i estetske vrednosti, pravim bogatstvom ornamenata, boja i motiva. Tako visok stepen ćilimarske proizvodnje u narednoj četvrtoj fazi značilo je potpuno ovladanu tehniku proizvodnje, visoko kvalitetnu izradu, savršenu kompoziciju ćilima i četiri jasno izdifirincirana dela: ćenar spoljni, ploča, ćenar unutrašnji i polje. Po nazivu šara u polju naziv dobija i ceo ćilim. Sve do kraja XIX veka ćilimi su bojeni prirodnim (biljnim) bojama a potom veštačkim (industrijskim), jer su pružale više nijanse jedne boje.


“Treće oko” čuva vlasnika

Svaki crtež na pirotskom ćilimu, prema predanju, ima posebno značenje. Tako “kornjača”, na primer, označava dug i srećan život u blagostanju i simbol je jedinstva u porodici u kojoj svako zna svoje mesto. Označava i plodnost žene, tako da ćilim standardnih dimenzija uvek ima devet ovakvih šara.

Onaj ko ima ćilim sa vencima stalno će imati razloge za slavlje i postizati rezultate koji će biti zapaženi i vrednovani.

“Gugutke” donose radost i sreću, a često se pojavljuju sa “vraškim kolenom”, mističnom šarom koja ima “treće oko”. Ono, kaže legenda, prati vlasnika na daljinu, čuva njegov dom i ne dozvoljava da mu se čine loša dela.


Pirotski ćilim se tka isključivo od vune pirotskih ovaca koja je oštra i daje dugovečnost ćilimu. Glavne odlike su još da njegov kvadratni metar nije teži od 1.200 grama, da se tka iz jednog dela i da je nemoguće golim okom primetiti prekid niti. Ovakav ćilim ima veliku gustinu šara, koje su simetrične. Tkalje kažu da je ovaj zanat ništa drugo do matematički proračun. Svaka šara ima svoju dimenziju. Osim u centimetrima, ta dimenzija se izražava u broju niti osnove, zna se udaljenost jedne šare od druge i njihov raspored, a za ćilim širine 1,5 metar tka se među hiljadu niti.

NEVIDLJIVI KRST U ŠARAMA

Kralj Aleksandar
ČILIM ZA PONOS: Pirotski ćilim kralja Aleksandra iz 1930. godine

Izrada ćilima je oduvek bio ženski zanat. Nikada se, u istoriji ćilimarstva, ovaj zanat nije preselio van gradskih granica Pirota, čak ni u najbliže selo. Pirot je 2002. godine kod Zavoda za intelektualnu svojinu zaštitio geografsku oznaku porekla “Pirotski ćilim”, sa 95 njegovih šara.

Ćilim izrađuju tkalje koje imaju osećaj za umetnost. S obzirom da je tradicija tkanja starija od 400 godina, ćilim se tkao kao simbol porodične sloge i bogatstva u domu. On se tkao i poklanjao kao zaštitnik kuće. Pripisuju mu se čudotvorne moći pozitivne energije. Prilikom izrade ćilima ruke tkalja se stalno ukrštaju i prave krst kod svakog uvlačenja potke kroz osnovu. Tako u svakoj šari postoji nevidljivi krst. Znanje izrade ćilimskih šara kao i njihovo značenje i simbole, ćilimarka drži u svojoj glavi i prenosi sa kolena na koleno. Tako je svaki ćilim unikatna zanatska i umetnička rukotvorina.


Rado viđen na svetskim sajmovima

Prvi put je pirotski ćilim izložen u Beču 1886. godine na Svetskoj izložbi, kada je izazvao čuđenje – kako to da je šara ista i sa lica i naličja. Samo od 1904. do 1940. godine, pirotski ćilim je izlagan na 26 sajmova od Londona, Barselone, Amsterdama, Napulja do Milana, Pariza, Soluna i Berlina. Za kvalitet proizvoda i svoju originalnost, pirotski ćilim je dobio veliki broj priznanja ali i zlatnih, srebrnih i bronzanih medalja. Jedan pirotski ćilim, koji je datiran na period od 1870. do 1890. godinu, izložen je kao eksponat u Britanskom muzeju u Londonu.

Pirotski ćilim je pobednik na međunarodnom festivalu zanata u Sibiru u Rusiji, održanog 2012., gde je dobio zvanično priznanje kao najbolji, narodni, zanatski i umetnički proizvod.


Na pirotskom ćilimu preovladava crvena boja u više nijansi – od svetlo-crvene do boje trule višnje. Spravljena je od krmeza i korišćena je za tkanje polja. Često je zastupljena plava boja, koja se dobija od prirodnog indiga sa malo žute boje. Zelena boja na pirotskom ćilimu takođe je zastupljena u kombinaciji sa drugim nijansama a od sredine XIX veka u upotrebi je bela (do tada je korišćena lukova – drap boja). Boje na pirotskom ćilimu imaju prvenstveno teritorijalno-etničke odlike. Smirene su i tople, nekad prigušeno tamne, nekad kontrastne, ali uvek u okviru skladne kompozicije.

Ornamentika na pirotskom ćilimu je uvek geometrijska (stilizovana ptica, cvet, gugutka ili predmet iz neposredne okoline). Uzor su im (bez obzira na uticaje drugih sredina i kultura) bili predmeti kojima su okružene, a kasnije su pravile i kombinacije od uzoraka donetih sa putovanja (romb, stilizovani mihrab, sofre, amajlike, nemačke kutije, bombe, kuveri, kašmir…). Najčešće korišćeni figuralni elementi bili su: gušter, plamen, tiče, škorpion, jelenak, gugutke… a vegetabilni motivi: razgranato drvo, đulovi u više varijanti, kubetija, narovi, venci (presek cvetova upletenih u venac), cvet (milovanka, karanfil, svekrvin jezik, lala, ruža metlice). Šare kod starih ćilima su sitnije i skladnije raspoređene a na novijim primercima šare su krupnije, katkad i neuspele stilizacije.


Kako da razlikujete ćilim od tepiha:

1. Ručno rađeni ćilimi su gotovo uvek napravljeni od vune, a ponekad sadrže pamuk koji se koristi za bele nijanse ćilima.

2. Ćilimi se, za razliku od tepiha, ne izrađuju na bazi gotovih skica već dizajn i boje zavise od raspoloženja majstora koji ih tka.

3. Za razliku od tepiha, ćilimi se izrađuju tehnikom ramnog tkanja sa dve grupe vunenih niti: prva (vertikalna) i druga, horizontalno postavljena.

Kao osnova za izradu persijskih tepiha koriste se vuna, kašmir, pamuk ili svila, a u posebnim okolnostima zlatan ili srebreni konac. Broj čvorova varira od 100.000 do preko 1.500.000 po metru kvadratnom.


 

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Travel - veliki baner