“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Lula
SRBI I PUŠENJE

Četvrti jastuk na sofi zadovoljstva

ČETVRTI JASTUK NA SOFI ZADOVOLJSTVA: Pušenje lule poseban užitak (Foto: Pixabay)

“Pored kafe, vina i opijuma, najstrašnije u pušenju je da su se skoro svi naučili na duvan još u šmokljanskim i klipanskim godinama, pa posle ne mogu da se oduče”, zapisao je hroničar davno, a važi i danas

U našem narodu i danas je odomaćena izreka da se za nekoga ko mnogo duvani kaže da “puši k’o Turčin”. Pretpostavka da ova krilatica označava muškarca koji sedi u oblaku dima i pali jednu cigaretu za drugom pada u vodu kad se pogleda zapis iz 19. veka koji otkriva da se njom ukazivalo na štetne manire otmenih gospi tog vremena. Ta loša navika toliko se bila ukorenila i širila među svim slojevima tadašnjeg srpskog stanovništva, posebno među omladinom, da je zabeležena policijska naredba iz 1892. godine kojom je zabranjeno pušenje u beogradskim tramvajima.

A duvan smo, pored većine tradicionalnih jela i određenih reči, u nasledstvo dobili od Osmanlija i to još u 17. veku, dok je fabrička prerada duvana u Srbiji počela dva veka kasnije. O starijoj istoriji upotrebe i gajenja duvana među Srbima i u Srbiji vrlo se malo zna. Ako je verovati narodnoj pesmi, čuveni junak Kraljević Marko bio je veliki pušač, pa je jednom prilikom “malo podnapijen”, sreo trideset Turaka i tražio da mu napune lulu. “Ovi je uzeše od neznanog delije i počeše puniti, ode lula od ruke do ruke, trideset kesa Turci istresoše, ni trećinu lule ne napuniše. To se Marku nikako nije dopalo, te je kapetana lulom tako lako udario da ga je od konja odmah rastavio. Rasterani Turci ostaše žaleći kapetana, a Marko ode žaleći lule i duvana”, prenosi Boško Mijatović u knjizi “Duvan i srpska država u 19. veku”.

Da je ovo izmišljena anegdota ukazuju činjenice da je Marko Kraljević živeo u drugoj polovini 14. veka kada duvan uopšte nije bio poznat u Evropi, a pesma je očigledno nastala znatno kasnije, kada se pušenje odomaćilo u našim krajevima. Još je zabavnije verovanje nekih Srba iz Crne Gore iz prve polovine 19. veka, koje je zabeležio Vuk Karadžić, da je duvan ispao iz utrobe “prokletoga Arije”, što bi mogao biti hrišćanski jeretik iz 4. veka, i da je zato “grehota duvan pušiti”.

Da je duvan do Srba došao preko Turaka svedoči i činjenica da je reč “duhan” arapskog porekla i da označava dim, kao što su i nazivi duvanskog pribora uglavnom tursko-orijentalnog porekla: čibuk, lula, kamiš (tanki deo lule, čiji se slobodan kraj drži u ustima), kesa i slično.

SMRĆU KAŽNJAVALI PUŠENJE

Duvan su u Srbiju gotovo sigurno doneli Turci, kojima su ga najverovatnije doneli 1600/1601. godine “engleski nevernici” nudeći ga kao “lek protiv nekih bolesti vlage”. Vrlo brzo se proširio po svim pokrajinama, a već 1611. godine zabeležen je u Srbiji: francuski putopisac Lefevr video je u Prokuplju neke Turke kako puše duvan u hladovini pored dućana, uz kafu. Međutim, uskoro su usledile zabrane uživanja duvana sa oštrim kaznama, uključujući i smrtnu, pod Muratom IV (1633).

Cigarete
PUŠIO SVAKI DRUGI SRBIN: Kraljević Marko propušio pre pronalaska duvana

Jedan od pamfleta protiv kafe i duvana napisao je u prvim decenijama 17. veka muftija Muniri Belgradi, koji je živeo u Beogradu, a pod nazivom “Spev protiv upotrebe kafe, vina, opijuma i duvana”. Duvan je već tada gajen na Balkanskom poluostrvu, a uzrok neprijateljskog stava osmanlijske vlasti prema duvanu bio je ili strah od požara, pošto su kuće uglavnom bile drvene, ili od kuge, kako procenjuju neki istoričari.

Zabrane ipak nisu ostvarivale svrhu, kao ni u drugim zemljama, i – država je popustila polovinom 17 veka. Kako reče Ibrahim Pečevi, duvan se tada pridružio kafi, vinu i opijumu kao “četvrti jastuk na sofi zadovoljstva!.  Tako knjige Miloša Obrenovića, vođu Drugog srpskog ustanka, često opisuju sa “seđaše knjaz Miloš pušeći na veliki čibuk” ili “po večeri, Knez seđaše na divanani, očekujući čibuk i kavu”. Zanimljiva je i priča kada Miloš, posle preklinjanja svoje žene Ljubice i braće da joj poštede život posle ubistva Petrije, “poćuta malko, odbi dva-tri dima”, pa izreče reči oprosta. Takođe, zapisano je i da je polovinom 19. veka naš veliki pesnik Branko Radičević, prema sećanju pesnika Jove Ilića, kod kuće “uvek bio… sa turskim čibukom od po metra u ruci”. I kralj Milan Obrenović je strasno pušio, ali modernije cigare.


Otrovi u cigaretama

Prema podacima dr Petra Bojovića iz instituta “Batut” duvanska industrija koristi sledeće, otrovne, materijale u postupku proizvodnje cigareta:

1.Sumpor – radi dobijanja intenzivne žute boje duvana

2.Preparate na bazi olova – za korekciju ukusa cigarete

3.Antifriz – radi postizanja balansa vlage u cigaretama

4.Titan dioksid – da bi pepeo bio što belji

5.Azbesna vlakna – da se pepeo ne bi krunio

6.Radioaktivni polonijum 210 u postupku uzgajanja duvana – da bi se povećali prinosi


U Srbiji 19. veka pušili su uglavnom stariji muškarci i varošani. U početku je dominiralo pušenje na lulu (čibuk i duga banaćanska lula), pa je tako početkom 19. veka Milenko Stojković, jedan od najvećih vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, pušio dugačak turski čibuk. Ta neobična dužina lule, bar za današnje navike, verovatno je posledica težnje da se snizi temperatura duvanskog dima i smanji njegova ljutina.

Pušenje žena se u staroj Srbiji uglavnom smatralo nepristojnim, kao i u drugim krajevima sveta. Jedan poslanik iz 1890. godine je tvrdio: “kod nas ne samo ljudi, nego čak i žene puše”. Međutim, srpski proizvođači i država koja je imala monopol na proizvodnju duvana od čega je punila državnu kasu radili su na širenju pušenja medju ženama: postojale su cigarete posebnog tipa i zvale su se turske cigarete za dame (tako je pisalo na kutiji), koje su bile blaže nego one za muškarce. Jedna kategorija žena pušila je u većem procentu, a to su bile Ciganke. Slično ženama, ni pušenje mladih nije gledano sa odobravanjem, pošto se verovalo da pušenje ometa njihov razvoj.

“LEKOVITOST” DUVANA

Cigara
CIGARE OPASNE PO ŽIVOT: Turci najstrože kažnjavali pušenje (Foto: Pixabay)

Uživanje u duvanu se, uprkos zabranama i štetnosti, širilo tokom vremena, kao što se širilo i pušenje cigareta koje su ljudi sami zavijali. Sredinom 19. veka‚ navodi jedan posmatrač, “kod nas se uveliko duvan svuda odomaćio… Kud se god makneš svuda se dimi: u sobama privatnih ljudi (sa vrlo retkim odličnim izuzetkom), po javnim lokalima, čitaonicama, kasinima, sastancima političkim, po kontorama i zvaničnim birovima, po kupejima omnibuskim i železničkim. Kod nas počinju i dame emancipovati se, pa se već nahode gospe, koje se nazivaju otmenima, da ‘puše kao Turčin’”. Autor jednog teksta u “Danici”, nezadovoljan takvim stanjem tvrdi da „najstrašnije u pušenju to je da su skoro svi naučili se na duvan još u šmokljanskim i klipanskim godinama, pa posle ne mogu da se oduče, no naprotiv gledaju kako će sve jačim i jačim duvanom i cigarama sebe dražiti”.

On navodi dva razloga protiv duvana: da pušač i njegovo odelo jako zaudaraju, i važniji, da je nikotin otrov i stoga škodljiv za čoveka. Poziva se na “puno slavnih lekara koji pripisuju preteranom upotrebljavanju duvana mnoge bolesti, kao: nesvesticu, veliku bolest, grčeve, nespavanje, tištanje u želucu, nastupe, opštu slabost u živcima, igranje trepavica, slepoću, gluvoću, različita zapaljenja, itd”. Ali, kako reče, svi dokazi o škodljivosti pušenja i “sve opomene i dokazi ništa ne pomogoše”, jer pušači imaju opravdanje: “slatko je i prija, pa i da je otrov neće nam škoditi, jer smo se na njega navikli”.

Istovremeno, bilo je i puno onih koji su verovali u lekovitost duvana. Naime, još od njegove pojave, u Evropi su se širile stručne i manje stručne priče i tvrdnje da je vrlo koristan i da leči brojne bolesti. Tako je i u drugoj polovini 19. veka u Srbiji glavni autoritet za pitanja tehnologije duvana Kosta Crnogorac verovao da se duvanom mogu ublažiti reumatizam, glavobolja, zubobolja i bolovi očiju i ušiju.

Kako u gradskim, duvan se postepeno širio i po selima, gde je većina naroda živela. Kao što su se varošani ugledali na Turke, tako su se seljaci ugledali na varošane i postepeno prihvatali uživanje u duvanu. A i činjenica da je duvan lako dostupan na selu, gde se i proizvodio, imala je svoga uticaja. “Seljak naš puši, i to prilično mlogo”, pisao je veliki duvanski trgovac Stojan Todorović 1884. godine. Pušenje seljaka izazivalo je reakcije dušebrižnike, pa je poslanik Veljko Jakovljević 1881. godine tvrdio u Skupštini “da je pušenje duvana za seljaka vrlo luksuzna stvar i žalosna kad on nema za šta soli da kupi, a hoće da kupuje i puši duvan”, posle čega je podržao predlog za oporezivanje duvana.

Duvan se obično nazivao po kraju iz koga potiče: požarevački, jagodinski itd. Najcenjeniji je bio “bajinovac” (iz sela oko Bajine Bašte), a zatim aleksinački. Po vrstama gledano, najviše su se trošili bošča i proseča, dve vrste turskog duvana. Izgleda da je prokupački duvan bio najgori.


Žene krive i za duvan

Za širenje duvana po svetu, danas su mnogi skloni da okrive Kolumba, ali ima i onih koji veruju da je za njegovo postojanje kriva – žena. Nesrećnog Španca jer je nakon što je otkrio Kubu u Evropu doneo nekakvu cevku u obliku slova Y, koju su domoroci nazivali tobako i koristili je za udisanje dima zapaljenog lišća duvana, na koju su se navukli i Evropljani.

S druge strane, oni koji smatraju da su, još od Adama, žene krive za sve, veruju u staroindijski mit koji kaže da je u drevna vremena, kada je zemlja bila neplodna a ljudi gladovali, Veliki Duh poslao odozgo ženu da spase čovečanstvo. Dok je ona putovala svetom, gde god bi njena desna ruka dodirnula zemlju, tu su rasli krompiri, a gde god bi njena leva ruka dodirnula zemlju, rastao bi kukuruz. Kada je svet postao bogat i sit, ona je sela da se odomori, a kada je ustala, na tom mestu je izrastao duvan.


PUŠIO SVAKI DRUGI SRBIN

Pušač
PUNE OTROVA: Sve više mladih i žena među pušačima

O broju pušača u tadašnjoj Srbiji nema tačnih podataka, ali je zabeleženo da su liberalni poslanici 1889. godine, kada su nameravali da uvedu taksu na pušače,  procenili da ih u Srbiji ima 280.000. Ako se uračuna da duvan nisu trošila deca do 18 godina i žene, a prema demografskom profilu populacije toga vremena, dobija se da je, prema tvrdnjama liberal, pušio svaki drugi odrastao muškarac.

Takođe, podaci pokazuju i da je, kako piše Mijatović, ukupna potrošnja duvana u Srbiji 1893. godine bila 851.000 kilograma, što daje 394 grama po stanovniku ili 3.041 grama po jednom pušaču, ako se uzme procena liberala o broju pušača. To pokazuje, iskazano u kratkim cigaretama od jednog grama kakve su se tada pušile, da je naš prosečan pušač trošio 8,3 cigareta na dan. Te 1893. godine po potrošnji je prednjačio Beograd, sa 1.889 grama po stanovniku godišnje, a za njim slede okruzi: Valjevski sa 536 grama, Podunavski (Smederevo) 534, Podrinjski 501 i Požeravački 482. Jugoistočni okruzi zaostaju po potrošnji duvana, koja je bila niska i u dva okruga sa najvećom proizvodnjom duvana – u Kruševačkom (sa Aleksincem) 232 grama i Vranjskom 212 grama.

Prosečan pušač u Srbiji 19. veka trošio je najviše rezani duvan 93,3 odsto, 3,5 odsto cigare, 2,8 odsto cigarete i 0,2% burmut. Istraživanja pokazuju i da su  najveći pušači bili varošani, dok su seljaci pušili znatno manje. Što se tiče kvaliteta, Srbi su uglavnom pušili loš duvan – to su bile najslabije klase na tržištu. Tako je u 1893. godini učešće srpskog duvana treće kategorije, od koga su se motale najslabije cigarete, i četvrte kategorije, još lošijeg pošto je bio samo za lulu, dostizalo čak 80,6 odsto celokupne potrošnje duvana u Srbiji. Duvan se prodavao u posebnim duvandžijskim radnjama, a samo ponekad u bakalnicama, sa drugom robom. Duvandžije su, pored duvana, prodavale i cigaret papir, lule, muštikle, kutije ili kese za duvan, kresiva, šibice i drugi pušački pribor.


Kinezi popuše trećinu svetskog duvana

Međunarodna trgovina duvanom predstavlja ogromnu granu samog poslovanja u duvanskoj industriji sa procenjenom godišnjom vrednošću prihoda većom od 20 milijardi dolara, sedam milijardi u sirovom materijalu – listovi duvana, i oko 15 milijardi u obliku cigareta. Kina gaji više od 40 procenata svetske proizvodnje duvana, ali se samo pet procenata lista duvana izvozi dok se ostatak konzumira u okviru Kine i njenih 410 miliona pušača.

Brazil, Indija i Kina gaje najveće količine duvana u svetu, preuzimajući tako ulogu glavnih proizvođača od SAD, gde je proizvodnja duvana decenijama u padu. Lideri na polju uvoza su i ekonomski lideri u svojim regijama u svetu, a to su Rusija, SAD i Nemačka, čije potrebe čine najveći udeo svetskog uvoza. Najveći izvoznici cigareta kao gotovog proizvoda, pojedinačno posmatrajući, sa prijavljenim ukupnim izvozom u visini preko tri milijarde dolara su Holandija i Nemačka.


GRCI I SRBI EVROPSKI ŠAMPIONI

Cigarete
NESLAVNI REKORD: Grci i Srbi najstrasniji pušači (Foto: Pixabay)

Strast prema duvanu i pušenju nas je, 200 godina po odlasku Turaka, svrstala u sam vrh evropske i svetske liste po broju pušača i količini utrošenog novca za duvanjenje. Naime, u Srbiji se svakoga dana, kako prenose mediji, popuši više od 70 miliona cigareta, a pušače taj užitak dnevno košta tri miliona evra!  Od nas u Evropi jedino više puše Grci – poslednje validne analize govore da stanovnik Grčke godišnje popuši, u proseku, skoro 3.000 cigareta, a Srbin 2.924!

Takođe, u Srbiji svakodnevno puši više od trećine populacije starije od 15 godina (35 odsto), a više puše muškarci (37,9 odsto) u odnosu na žene (31, 6 odsto), pokazuju rezultati Istraživanja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” za prošlu godinu. Ne pomaže ni to što je Svetska zdravstvena organizacija uvrstila pušenje na listu bolesti zavisnosti, ni javno obelodanjena saznanja o otrovnim supstancama koje u cigarete dodaju proizvođači, niti podaci da je pušenje glavni uzrok smrti od raka pluća. Istraživanje je pokazalo i da bar jedan od deset učenika u Srbiji puši cigarete (13 odsto) i to više devojčice (13,3 odsto) nego dečaci – 12,7 procenta.

Iako se 31. maj već godinama obeležava kao Svetski dan borbe protiv duvanskog dima, sve su prilike da će broj pušača u svetu rasti. Pre svega zbog povećanja populacije, ali i zalaganja duvanskih korporacija na svetskom tržištu gajenja i proizvodnje duvana koje donosi ogroman profit.

 

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Travel - veliki baner