“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Milutin Milanković
NEBRIGA O VELIKANIMA

Zašto Milutin Milanković nema muzej?

ZAŠTO MILUTIN MILANKOVIĆ NEMA MUZEJ: Bogato naučno delo rasuto po svetskim arhivama

Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković”, duže od šest godina apeluje na državu da organizuje prikupljanje bogate Milankovićeve arhivske građe i konačno osnuje muzej posvećen čoveku koga NASA svrstava među 15 najvećih umova nauke istraživača planete Zemlje

PIŠE Aleksandar APOSTOLOVSKI, POLITIKA

Milutin Milanković posmatra nas sa novčanice od 2.000 dinara, a njegovo blago lice kao da nam oprašta nemar prema njemu. Jedan od najvećih srpskih naučnika bio je mnogo cenjeniji u svetu, a protokom vremena koje je upravo on matematički tačno predviđao, postajao je i kod nas sve poštovaniji kao jedan od istinskih velikana nauke. I kako vreme teče, njegova zaostavština je sve aktuelnija. Autor astronomske teorije klimatskih promena, kojom je objasnio misteriju ledenih doba i time ukazao na opasnost čovekovog nemara prema prirodi, kao da je bio i prorok svoje sudbine. „Nisam se brinuo o tome kako se stiču pare, već kako se stiču znanja”, napisao je.

Otuda bi Milanković verovatno bio razočaran što ga je njegova otadžbina smestila na novčanicu, umesto da na jednom mestu prikaže njegov jedinstveni opus. Zato je Slavko Maksimović, predsednik Udruženja „Milutin Milanković”, u pravu kada duže od šest godina apeluje na državu da organizuje prikupljanje bogate Milankovićeve arhivske građe i konačno osnuje muzej posvećen čoveku kojeg NASA svrstava među 15 najvećih umova nauke koji su izučavali planetu Zemlju.

Milutin Milanković
NEPRAVEDNO ZANEMAREN: Milutin Milanković

– Iza Milankovića je ostao bogat naučni testament, koji se nalazi u arhivama, muzejima i bibliotekama gradova u kojima je živeo i radio (Dalj, Osijek, Beč, Budimpešta, Grac, Frajburg, Hale, Minhen, Lajpcig). Arhivski materijali su neobrađeni, u izvornoj formi, mnogi su oštećeni i teško dostupni širem krugu korisnika, pa je osnovni cilj projekta da se arhivsko nasleđe prikupi na jednom mestu, obradi, sačuva i javnosti predstavi u elektronsko-digitalizovanom obliku – kaže Maksimović za “Politiku”.

Do sada je, kaže Maksimović, uglavnom iz domaćih izvora, prikupljeno i digitalizovano više od 1.000 različitih vrednih dokumenata, od literarnih radova, naučnih spisa do prepiske sa poznatim svetskim naučnicima.

Arhivska dokumenta su digitalizovana, kategorisana i unesena u bazu podataka. Nalaze se u Računarskoj laboratoriji Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Polazeći od preporuka Arhiva Srbije i Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković”, Udruženje Milutin Milanković i Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu formirali su Referentni dokumentacioni centar – Digitalni legat „Milutin Milanković”, koji se nalazi u prostorijama Udruženja, u beogradskoj Ulici maršala Birjuzova br. 53.


Rasejana ostavština

Do sada je identifikovan najveći broj mesta, ustanova zaštite i privatnih lica kod kojih se nalazi građa o Milutinu Milankoviću. Najveći deo nalazi se u Arhivu SANU, ali se dragoceni spisi nalaze i u Arhivu Srbije, Arhivu Matice srpske u Novom Sadu, Astronomskoj opservatoriji u Beogradu, Arhivu Narodne banke Srbije, Železničkom muzeju u Beogradu, Arhivu Кomande Ratnog vazduhoplovstva, Arhivu Vodovoda i kanalizacije u Beogradu, Državnom arhivu Osijeka, Arhivu opštine Erdut, Umetničko-istorijskom muzeju u Beču, Uredu za patente iz Beča, Arhivu Mađarske akademije nauka, Arhivu Mađarskog meteorološkog instituta, Arhivu Patentnog ureda u Budimpešti, drugim muzejima i privatnim arhivama.

Maksimović ukazuje da, nažalost, pomenute institucije i muzeji ne žele da se odreknu tako dragocene građe. To stvara ogromne poteškoće pri formiranju dokumentacionog centra ili muzeja. Jedna od mogućnosti za rešenje ovog problema jeste da se dostupna dokumentacija digitalizuje i učini dostupnom svim potencijalnim korisnicima u elektronsko-digitalizovanom obliku.


Posebno je značajno da se prikupi i obradi dokumentacija koja se nalazi u institucijama u Beču, gde je Milanković živeo i radio 13 godina, ili da se omogući pristup Arhivu Mađarske akademije nauka. Кao zarobljenik-internirac, Milanković je pet godina veoma aktivno stvarao, o čemu se malo zna.

– Кada se oženio 1914. godine, Milanković je otišao na bračno putovanje u rodni Dalj, gde ga je zatekao Prvi svetski rat. Austrija je istaknute srpske intelektualce zatvorila u logore i Milanković je završio u Nežidaru, mestu na granici između Mađarske i Austrije. Bečka naučna javnost, međutim, podigla je glas i Milanković je prebačen u Budimpeštu, gde se nalazio u jednoj vrsti kućnog pritvora. Imao je obavezu da se jednom nedeljno javlja policiji, pošta mu je cenzurisana i nije smeo da napušta Peštu bez odobrenja vlasti. Ali, Mađarska akademija nauka ga je prihvatila i omogućila mu bavljenje naukom. U Mađarskoj akademiji nalazi se originalni rukopis njegove knjige „Matematička teorija toplotnih pojava izazvanih Sunčevim zračenjem”, u kojoj je prvi put objavio svoju čuvenu teoriju o klimatskim promenama i kojom je stekao svetsku slavu. Кnjiga je prevedena na francuski jezik i objavljena 1920. godine u Parizu, ali bi za srpsku kulturu i istoriju bilo dragoceno da se dođe do originalnog rukopisa knjige – pominje Maksimović jedan od primera kapitalnog Milankovićevog dela koje nam nije dostupno.

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Fenix - Veliki