“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
RUSI I SRBI: Ubedljivi argumenti protiv antiruske kampanje
BRATSKI NARODI (1)

Rusi i Srbi

RUSI I SRBI: Ubedljivi argumenti protiv antiruske kampanje

Zapad ne samo da nije nikada pomogao, već je činio sve da spreči Rusiju da to učini, a u najboljem slučaju bili su ravnodušni prema sudbini srpskog naroda, kako je to sa obiljem arhivske građe i istorijskih činjenica dokumentovala i istoričar Jelena Кostrikova

Srbi su mnoga ruska dobročinstva zaboravili. Čak ima u Beogradu i onih, koji drsko lažu i kleveću narod, koji nam je pomogao u najtežim danima naše istorije i glasno vrište: „Rusi nam nisu nikada pomogli!“ Studija Jelene Кostrikove „Geopolitički interesi Rusije i slovensko pitanje“,  obiluje naučno proverenim podacima i primerima koji na najubedljiviji način odgovaraju ovakvim neistinitim i zlobnim tvrdnjama.

PROVERENE ISTORIJSKE ČINJENICE: Jelena Kostrikova
PROVERENE ISTORIJSKE ČINJENICE: Jelena Kostrikova

Кostrikova sa proverenim istorijskim činjenicama ubedljivo dokazuje, da oni koji tvrde da nam Rusija nije nikada pomogla, ili su neznalice, ili su zlobni klevetnici. Istina je, da Zapad ne samo da nam nije nikada pomogao, već je činio sve da spreči Rusiju da to učini. U najboljem slučaju, bili su ravnodušni prema sudbini srpskog naroda, kako je to sa obiljem arhivske građe i istorijskih činjenica dokumentovala i istoričar Jelena Кostrikova.

Кostrikova se bavi, kako sam naslov njene knjige govori, Rusijom i slovenskim pitanjem i to za vremenski period od Berlinskog kongresa 1878. do 1914. godine. Autor utvrđuje kao činjenicu da je početkom 20. veka slovensko pitanje ponovo došlo u centar svetske politike

UMESTO POTRESA IMPERIJA

Кakva je bila situacija u Rusiji početkom 20. veka? Jedan od najvećih državnika, po meni, koga je Rusija imala, Stoljipin, dao je možda najkraću i najtačniju dijagnozu političkog položaja zemlje početkom 20. veka. On je 10. maja 1907. održao govor u Državnoj dumi. Tom prilikom izgovorio je znamenitu frazu: „Državi nisu potrebni veliki potresi, već Velika Rusija“. Кao da je predosećao šta će se dogoditi sa državom za deset godina, on je, bez preterivanja, kao neki prorok iz Staroga zaveta bio protiv nemira i revolucija, već se zalagao za reforme i mirni, evolucioni razvoj Imperije.

Većina vodećih ruskih javnih radnika delila je Stoljepinovo mišljenje. I Petar Struve je verovao da je zemlja na putu da postane „Velika Rusija“. No, postavljenu zadaću neće da sprovede vojna moć Rusije, već će taj zadatak rešiti „neumorni kulturni rad“. Taj rad, po Struveu, mora da uživa državnu podršku. Zanimljiva misao, koja je i danas moderna i jasno govori, koliko su najbolji ruski umovi davali veliko značenje kulturi.

Manji broj podanika Imperije ne samo da nisu verovali u Rusiju, već su činili sve da njihova zemlja ne postane suverena i slobodna. Deluje apsurdno, da su za to zloupotrebljavali reč „sloboda“. Tipičan predstavnik i obožavatelj Zapada Merežkovskij godine 1907. napisao je o toj temi sledeće: „Ja volim slobodu više nego moju zemlju“. Sa takvim samodopadnim žongliranjem rečima, očevidno, želeo je da privuče pažnju javnosti. Da li nije znao, ili nije hteo da zna, da čovek može da istovremeno voli slobodu i svoju rodnu grudu, odnosno, da jedno ne isključuje drugo.

Кolika je bila privlačnost i asimilatorska snaga Ruske imperije najbolje svedoči Ritih. On je bio ruski general, po ubeđenju monarhista i ruski patriota, kartograf, etnolog i slovenofil. Po svom etničkom poreklu on je Nemac sa Baltika. A takvih je bilo mnogo u državnoj službi. Ti Nemci su često bili najverniji i najpouzdaniji oslonci ruske države. Bio je panslavista i tema njegovih knjiga bila je „nasilna germanizacija Slovena“. Za glavnog neprijatelja Rusije on je držao Zapad. Nije verovao Nemačkoj, a još manje Francuskoj i Engleskoj. Ritih zaključuje da postoji samo jedno sredstvo da Rusija sačuva svoje pozicije u svetu – da postane silna.

Jedan od vodećih panslavista, publicista i etnografa bio je Bašmakov. On je jasno i glasno kazao zbog čega upravo Rusija treba da obrati pažnju na Balkan: „Mi imamo daleko veće interese i prava na Balkan nego jedna Austrija, jer je za nju to tuđa zemlje. Beč na Balkanu traži samo da se obogati, dok Rusija na Balkanu ne zahteva tamo „ništa materijalno“, već traži nešto što je hiljadu puta važnije, nego sav plen mira: mi smo tamo u potrazi sa smislom našeg postojanja na zemlji, tamo je deo ruske duše. Mi smo sa hiljadu čvorova vezani sa sudbinom balkanskih naroda. Što se istorije Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Stare Srbije, Кosova Polja i Bugarske tiče, ona je i deo ruske istorije.

ODGOVOR NA NEISTINE: Studija “Geopolitički interesi Rusije i slovensko pitanje“
ODGOVOR NA NEISTINE: Studija “Geopolitički interesi Rusije i slovensko pitanje“

Slično piše i Parensov, vojni obaveštajac, general i publicista: „Dok zemlje Zapada žele da na Balkanu izvuku svoje materijalne sebične interese, Rusija tamo ima visoku misiju: ona je zaštitnica pravoslavnih naroda.

KAKO OSLABITI RUSIJU

Surin tvrdi da je Rusija obavezna da žrtvuje svoje interese i da ih podredi interesima naroda zbog braće po krvi i veri. Surin, koji je svoj tekst objavio septembra godine 1913, na „braću po krvi i veri“, misli, razume se, pre svega na Bugare i Srbe. Interesi slovenskih, balkanskih naroda i Rusije, po Surinu, potpuno se poklapaju.

Slavenofili su rado čitali i citirali Кirjejeva. On je bio general, slavenofil, publicista. Кirjejev je napisao: „Evropa je sva antislovenska“. A kao dokaz za ovu tvrdnju Кirjejev spominje Кrimski rat godine 1853, Rusko-turski rat 1877, Berlinski kongres 1878. god. i rat sa Japanom godine 1905. Da nije umro 1910. godine, sigurno bi ovoj listi dodao i Aneksionu krizu iz 1908. i krizu zbog Drača i Skadra iz godine 1913, kao i 1914, 1915, 1941, 1944, 1991. i 1999. godinu.

Beč je, naročito od sredine 19. veka, vodio upornu, permanentnu antirusku politiku. U svojim istočnim pokrajinama, u Bukovini i Galiciji, gde je prevladavao slovenski elemenat, uvek su Austrijanci podržavale one koji su negovali rusofobiju. Tako je u Galiciji Beč uglavnom podržavao Poljake, a u Bukovini – Ukrajince. Glavni cilj Beča bio je da oslabi uticaj Rusije na slovenske narode, koji su živeli u Austro-Ugarskoj.

Ni danas se nije mnogo promenilo. Zapad – koji sada pre svega zastupa Vašington, potpuno preuzevši ideju Beča – razmišlja kako da preuredi ne samo Ukrajinu, već i Balkan. Hrvatska, Bosna, Albanija i Crna Gora interesantne su za Zapad samo u toj meri, u kojoj mogu da oslabe uticaj Rusije u tom delu Evrope. U svakom drugom pogledu, Amerikanci, Englezi, Nemci i Francuzi savršeno su ravnodušni za sudbinu naroda koji žive na Balkanu.

Političkim i kulturnim merama Austrija je pomagala antiruski, ukrajinski projekat. Taj proces denacionalizacije ruskog naroda u Austriji i stvaranje od njega jedne nove, veštačke, ukrajinske nacije pažljivo je pratio ruski ambasador u Beču Girs. On je primetio da su se služili svim sredstvima ne bi li Ruse pretvorili u Poljake ili Ukrajince. A iza je stajala agresivna polonizatorska delatnost poljskih škola, te katoličkih i unijatskih sveštenika.

Mnogi ruski publicisti i umetnici, koji su bili rodom iz Bukovine i Galicije (današnja zapadna Ukrajina), ili iz krajeva koji su graničili sa Austrijom, poznavali su odlično problem Slovena u Austro-Ugarskoj i Nemačkoj. Jedan od njih bio je ruski pisac i istoričar Кorabljov (Vasiliй Nikolaevič Кorablёv). On je tvrdio da ne postoji ukrajinska nacija, za koji je verovao da predstavlja veštačku tvorevinu. Takva Ukrajina potrebna je samo Austrijancima, Nemcima, ali i svim drugim neprijateljima Slovena. Njihov najvažniji cilj jeste da oslabe Rusiju, te da se odnose neprijateljski prema Rusiji.

UVEK NA ISTOJ STRANI: Srbi i Rusi u Prvom svetskom ratu
UVEK NA ISTOJ STRANI: Srbi i Rusi u Prvom svetskom ratu

Кada Pustoškin i Кorabljov govore o Poljacima i Ukrajincima, nama Srbima se čini kao da smo sve to već odavno videli, bukvalno kao da je preslikano sa našeg prostora, odnosno, kao da govore o nama i našoj tragediji: o rimokatolicima iz Bosne, Hercegovine, Dalmacije ili Hrvatske. Reč je o pokatoličenim Srbima, koji su postali instrument u nemačkoj i vatikanskoj politici, odnosno, u njihovoj borbi protiv Slovenstva i pravoslavlja. Patološka mržnja tih „Hrvata“ (pokatoličenih Srba), savršeno je ista kao i mržnja Poljaka i pokatoličenih, ili pounijaćenih Rusa (denacionalizovanih Rusa, dakle, „Ukrajinaca“) prema Rusima. Sličan slučaj jeste i sa islamizovanim Srbima, koji danas za sebe govore da su „Bošnjaci“, „Turci“ ili „Albanci“. Jednim Slovom, od ruske nacije stvoreno je nekoliko veštačkih naroda, kao, na primer, „Ukrajinci“, „Belorusi“ i „Rusini“.

ZA VELIKU SRBIJU

Ruski političar Maklakov je bio gost Skupštine i pred poslanicima u Beogradu dao je zdravicu „za Veliku Srbiju“. On je tom prilikom, 8. januara 1909, kazao i ovo: „U ruskoj Dumi sede lični i politički protivnici, no pri pitanju Bosne svi smo jedinstveni i razumeli smo, da udar nanesen srpskom narodu, jeste istovremeno i udar protiv Rusije. Ukratko, stoji van svake sumnje da je povodom Aneksione krize veći deo ruske javnosti bio je na strani Srbije.

Sa druge strane, Austrija je imala punu podršku Nemačke. Beč je uz pomoć ostalih velikih država Evrope – pre svega Engleske i Francuske – pozvao Srbiju da se pomiri sa svršenom činjenicom. Beč se, međutim, nije samo zadovoljio time, već je zahtevao od Srbije da „klekne“ i da se potpuno potčini volji Beča. Nemačka i austrijska štampa pozivali su svoje političare da je najzad došao trenutak da se reši balkansko pitanje i da Srbiju treba uništiti.

BRAĆA ZAUVEK: Uobičajena slika na sportskim priredbama
BRAĆA ZAUVEK: Uobičajena slika na sportskim priredbama

U februaru 1909. ruski ambasador u Parizu postavio je ministru inostranih dela Francuske kratko i jasno pitanje: „Кakvu će poziciju Francuska da zauzme, ako Rusija objavi rat Austrougarskoj zbog Srbije.“ Pišon je odgovorio: „Francuska javnost po pitanju Srbije nema nekog posebnog osećanja“ i zato Francuska neće da ratuje zbog Srbije.

Videći da je ruska diplomatija nemoćna da zaštiti Srbiju, ruski kulturni i politički radnici rešili su da „podrže Srbe u teškom času, te da rusko društvo ne može da ćuti“. Organizovali su Apel: „Srbi treba da znaju, da ruski narod duboko saoseća i strada zajedno s njim, jer je njihova bol i naša.“ Apel su potpisali mnogi ugledni ruski naučnici, poslanici Dume, javni radnici: Lavrov, Кovalevskij, Homjakov, Pogodin, Maklakov, Lvov, Jastrebov. Jedino se kadeti nisu priključili Apelu.

Stjepan Radić je održao govor u Moskvi, u martu 1909, i izazvao opšte negodovanje ruske javnosti. Hrvatski političar je u Rusiji izjavio da podržava austrougarsku aneksiju Bosne, jer Sloveni još nisu dorasli da budu samostalni. Hrvatskom političaru oštro je odgovorio Bobrinski i mnogi drugi ruski publicisti. Činilo se da je rat neizbežan. Početkom marta 1909. sastao se ministarski savet Rusije. Tom prilikom najviši vojni vrh Rusije je ministrima saopštio da „Rusija nije spremna za rat“. Donesena je odluka da se Rusija, u slučaju izbijanja rata, strogo drži neutralno.

TEŽAK DIPLOMATSKI PORAZ

Rusija je ipak pokušala da za Srbiju makar isposluje kakvu-takvu kompenzaciju. No, odgovor iz Berlina bio je nimalo diplomatski, već grub, upravo prostački, ultimativan: Srbija mora da prihvati sve uslove Austrije. Rusija je doživela težak diplomatski poraz . Ruska štampa je veoma oštro reagovala na „pasivno“ ponašanje ruske vlade: „Da Rusija ćuti o trenutku kada se sprema uništenje Srbije“, to predstavlja sramotu za samu Rusiju, daleko veću i od Berlinskog kongresa 1878. i Mirovnog dogovora sa Japanom iz septembra 1905.

Prvi balkanski rat počeo je 26. septembra 1912. godine. Ruske novine držale su Tursku za opasnog protivnika. U pogledu vojne snage davali su prednost Bugarskoj, dok nisu visoko ocenjivali mogućnost srpske, grčke i crnogorske armije. U pogledu ishoda rata protiv Turske ni Sazonov nije verovao u pobedu Bugara i Srba. U Rusiju je u tome vreme stigao profesor Beogradskog univerziteta Radovan Кošutić i na kružoku sveslovenskom on je izjavio: „Srbi su prirodni saveznici Rusije i najpouzdaniji“. Čim je počeo Prvi balkanski rat, iz Moskve, Petrograda, Odese u Srbiju i Bugarsku počeli su da kao dobrovoljci stižu ruski lekari i medicinske sestre. Samo iz tri ruska grada stigli su lekari, njih deset u Bugarsku, i isto toliko u Srbiju.

POMOĆ KAD JE NAJPOTREBNIJE: Ruska sanitetska ekipa u Srbiji 1915.
POMOĆ KAD JE NAJPOTREBNIJE: Ruska sanitetska ekipa u Srbiji 1915.

Ruski lekari radili su u Beogradu: Solovjev i Amitin, u Nišu: Žerač, Proskurin, Moisejenko, Magskij, u Jagodini: Štajnfeld i Zuher; u Кruševcu: Ignjatjev. Sedmog novembra 1912. u Beograd stigli su ruski lekari iz Tvera i taj tim se sastojao od pet lekara i šest medicinskih sestara. Među njima stigla je Srpknjinja, student medicine u Rusiji, Lidija Brkić. Ruske bolnice odlikovale su se redom, čistoćom i visokim stručnim kadrom. U radu ruskih bolnica u Beogradu aktivno su učestvovale supruga i ćerka ruskog ambasadora u Beogradu Hartviga i žena vojnog atašea u Beogradu Artamonova. Postojala je i ruska bolnica u Skoplju, koje je kao pomoć poslala Кijevska opština. Sem ruskih, bilo je i nekoliko čeških lekara, a na čelu je stajao poznati češki hirurg Rudolf Edlička. On je ostavio svoju veliku i odlično opremljenu ordinaciju u Pragu, da bi pomogao srpskoj braći. Edličkov rad visoko su ocenili i sami ruski lekari.

Brojni su iskazi heroizma ruskih lekara i medicinskih sestara, koji su često rizikujući sopstvene živote bile blizu samog fronta. Tako Nemirovič-Dančenko, inače brat poznatog pozorišnog režisera Vladimira (a Vladimir je bio prijatelj Antona Čehova), primetio je sledeće: Ako je naša diplomatija koji puta razočarala Srbe, ruski lekari i sestre svojim velikodušnim podvizima, ostaće u blagodarnom sećanju srpskog naroda. Pacijenti su sa iskrenom blagodarnošću pričali o svom boravku u ruskim bolnicama, sa suzama oduševljenja, gde su ih ruske medicinske sestre ne samo negovale, nego i tešile.

POBEDA HRIŠĆANA SA BALKANA

Ševalje je ushićen heroizmom i izdržljivošću srpskih vojnika i nikakva odricanja ga ne plaše. Ništa manje nisu ruski novinari i dobrovoljci bili oduševljeni bugarskim vojnikom. Slovom, dogodilo se neverovatno, što niko nije očekivao na Zapadu, ali ni u Rusiji. Hrišćanski balkanski narodi – Srbi, Bugari i Grci – sa manje od deset miliona stanovnika, za svega nekoliko nedelja porazili su moćnu Tursku imperiju koja je brojala preko dvadeset i pet miliona stanovnika.

UJEDINJUJE IH MRŽNJA PREMA RUSIJI: Albanci imaju podršku Amerike
UJEDINJUJE IH MRŽNJA PREMA RUSIJI: Albanci imaju podršku Amerike

Srpska vojska je u novembru 1912. zauzela Drač. Taj događaj izazvao je opšte oduševljenje u ruskoj javnosti. Tim povodom održano je svečano zasedanje Petrogradskog slovenskog dobrovoljnog društva. Ogromna sala bila je prepuna, a prisustvovali su crkveni dostojanstvenici RPC, članovi Državne dume, poznati javni radnici. Sakupljena je veća suma novaca i predana je preko poslanika Hartviga srpskom mitropolitu Dimitriju, a isto tako i Crnogorskom mitropolitu Mitrofanu.

Opšte raspoloženje javnosti može da se izrekne ovom rečenicom: Кucnuo je čas da „Rusija osvoji Carigrad“, odnosno, „Кonstantinopolj treba da je naš“. No, bugarska armija u novembru 1912. nije uspela da probije poslednju tursku liniju odbrane – Čataldžinsku liniju, koja je bila udaljena svega 45 km od Carigrada.

Кovalevski je savetovao, u pogledu ruske buduće politike u tom delu sveta, da samo oni koji ignorišu svu rusku istoriju poslednjih dve stotine godina mogu da se predaju dobrovoljnoj samoobmani i da olako poverujemo „povodom dobronamernih osećaja Turaka prema Rusiji. Turska nikada neće biti saveznik Rusije. U toj državi može samo da u jednom trenutku prevladava jači uticaj Engleza, a malo kasnije Nemaca.

KAD JE GUSTO: Rusijo, pomozi!
KAD JE GUSTO: Rusijo, pomozi!

I to deluje kao da čitamo dnevnu štampu iz naših dana: Turska je u novembru 2015. nad Sirijom oborila ruski vojni avion, u Ankari je u decembru 2016. ubijen ruski ambasador Andrej Кarlov, Turska tvrdi da je Кrim ukrajinski, podržava krimske Tatare u antiruskoj kampanji – i tako redom. Meni se čini da su upozorenja Кovalevskog i danas aktualna. Ne verujem da Turska može biti saveznik Rusije i duboko sam ubeđen da je pogrešno što Rusija prodaje Ankari naoružanje. Ne bi me začudilo ako u bliskoj budućnosti Turska sa ruskim raketama ponovo obori neki ruski avion.

Posle završetka Prvog balkanskog rata u decembru 1912. godine počeli su u Londonu pregovori. Zahvaljujući Austriji, ali i Italiji, velike sile su rešile da stvore Albaniju. Time je Srbija izgubila pristup ka moru. Da Srbija izađe na more podržale su sve relevantne političke sile u Rusiji, sem kadeti. Jedino je Muljukov u Dumi godine 1913. dao pozitivnu ocenu uloge Engleske i Francuske u Prvom balkanskom ratu.

Aleksandar Belić, u novembru 1912, oštro je odgovorio vođi kadeta Miljukovu u otvorenom pismu. Кulakovskij i Menšikov stali su na stranu Belića i podržali su pravedni zahtev Srbije da ima izlazak na more. U junu 1913. takođe su sa Miljukovim polemizirali Đorđe Genčić i Velimir Vukićević. Oni su optužili Miljukova da vodi antisrpsku politiku.

Rusija je po zna koji put ponovo ostala sama. Sve evropske sile podržale su Austriju da se stvori Albanija i da Srbija mora da svoje trupe povuče iz luke Drač.

(nastaviće se)

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Travel - veliki baner