“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
PRAVOSLAVNI PODVIG LEPE BOSILJKE: Ikona posvećena novomučenici Srpske pravoslavne crkve
SVETITELJKA SPC

Pravoslavni podvig lepe Bosiljke

PRAVOSLAVNI PODVIG LEPE BOSILJKE: Ikona posvećena novomučenici Srpske pravoslavne crkve

Bosiljku Rajčić iz Pasjana kod Gnjilana oteli su Albanci iz oblićnjeg Depča, ne bi li je poarbanašili, a kada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je, a njeno raskomadano telo razbacali po selu

Izvori: Glas Кosova i Metohije, There Must be justice

O stradanju srpskog naroda na prostoru Кosova i Metohije skoro čitav vek se ćutalo, radi lažnog mira, dobrosusedstva i još lažnijeg bratstva i jedinstva. Tek sporadično i retko su te priče dolazile do javnosti. Što su krvavije bile, to su se dublje skrivale i zabašurivale. Priča o Bosiljki Rajčić je jedna od njih, a odigrala se početkom 20. veka u Pasjanu kraj Gnjilana.

BOSILJKA PASJANSKA: Ikona u Crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici
BOSILJKA PASJANSKA: Ikona u Crkvi Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici

Jedan od takvih nečuvenih zločina počinili su Šiptari nad devojkom Bosiljkom Rajčić iz Pasjana kraj Gnjilana. Lepu Bosiljku su oteli Albanci Banjuš, Ermuš i Hasan iz Depča kod Gnjilana ne bi li je poarbanašili. Кada su videli da ona neće da se poarbanaši ni pod kojim uslovima, ubili su je. Da bi još više zaplašili Pasjance, raskomadano telo Bosiljke Rajčić bacali su, komad po komad, po selu. Njena majka je sakupljala delove tela kako bi ih sahranila kako pravoslavni običaji nalažu. Mesto na kome je Bosiljka Rajčić ubijena zove se Devojkin grob.


Troje novih svetaca

Sveti arhijerejski Sabor SPC je na svom majskom zasedanju odlučio da u diptih svetih Pravoslavne crkve unese prepodobnomučenika Grigorija Pećkog, mučenika Vasilija Pekara iz Peći i mučenicu Bosiljku Rajičić iz Pasjana kod Gnjilana. Njihovo svečano proglašenje u svete održano je 5. maja na Sabornoj svetoj arhijerejskoj liturgiji, koju je predvodio patrijarh srpski Irinej. Na taj način je novoproglašenim svetim potvrđeno njihovo već odavno postojeće molitveno poštovanje u vernom narodu Кosova i Metohije i SPC.

Da bi neko bio kanonizovan, odnosno proglašen svetim, ne postoje ni specijalna pravila ni žurba, ali je potrebno da bude ispunjen jedan od mogućih uslova – mučenička smrt, kult u narodu, javljanje čudom ili da mu mošti nisu istrulile. Svako može predložiti da neko bude proglašen svetim, ali uobičajeno je da se stvori kult u narodu da je neko svetitelj, a na Crkvi je da u period od 20, 30, pa i više godina i decenija proceni da li je taj kult dovoljno učvršćen i da li zaista postoji.

DIPTIH SVETIH: Molitveno poštovanje u narodu
DIPTIH SVETIH: Molitveno poštovanje u narodu

Svetitelji su većinom monasi, monahinje, episkopi, ali ima i civila, vernika, građana, odnosno ljudi koji su vodili hrišćanski život ili život po Jevanđelju – svet, čist i čestit, uzoran život. Veoma retko ili gotovo nikad se ne dešava da neko bude proglašen svetim ubrzo posle smrti, već se to uglavnom događa decenijama, pa i vekovima kasnije. Crkva u tom postupku ne žuri, a potrebni su određeni preduslovi, među kojima su važnija dva – isceljenje bolnih koji su mu se molili ili da su zemni ostaci, mošti, ostali neraspadnuti. Uobičajeno je da, kada „kandidat“ umre mirno, postaje „prepodoban ili pravedan“, a ako je postradao mučenički za veru, onda se proglašava svetim mučenikom.

Lestvica svetih SPC ima sedam stepenika i na vrhu su svetitelji – pobožni srpski episkopi, mitropoliti i patrijarsi koji su na zemlji živeli po svetim i božanskim istinama, sveti – svi ostali carskog i drugog porekla, koji su svojim životom i radom i podvigom ispovedali Hrista, zatim sveštenomučenici – episkopi i sveštenici koji su postradali u mučenjima za veru Hristovu, kao i velikomučenici – oni koji su pretrpeli najteža stradanja za pravoslavnu veru i SPC. Slede prepodobnomučenici – monasi i podvižnici koji su stradali za Crkvu Hristovu, mučenici – oni koji su postradali zbog svoje pravoslavne vere i srpskog roda i prepodobni – oni koji su svojim pobožnim i podvižničkim životom zadobili milost Božju.


OTMICA USRED DANA

U Pasjanu, drevnom srpskom selu kraj Gnjilana na Кosovu, poznatom još iz srednjeg veka, življaše, po preseljenju iz kumanovskog kraja u 18. veku, blagočestiva porodica Rajičić. U sirotinjskom domu sa roditeljima, braćom i sestrom, uzrastala je u pobožnosti i blagočešću krasna devojčica Bosiljka, odlikujući se krotkom naravi i smirenošću, trudoljubljem i poslušnošću. Od malih nogu svikla je da pomaže svojoj materi u svim kućnim poslovima i oko stoke, a ocu i braći u poljskim radovima; na njivi i livadi, u sabiranju letine i pripremi hrane za stoku i ogreva za zimu. O praznicima je, sa roditeljima, odlazila na službu Božiju, a uveče se dugo i usrdno molila pred slavskom ikonom i starim, uramljenim ikonama Majke Božije i svete Petke, koje su njeni preci doneli iz postojbine. Njeno srce je naročito plamtelo za vreme božićnih i uskršnjih praznika, kada se sa porodicom i drugom seoskom decom pričešćivala svetim Hristovim Tajnama. Кada je napunila 17 godina roditelji su je prvi put poveli u Gnjilane, na Ivanjdan, kada se u ovoj varoši sabira narod iz svih pomoravskih srpskih sela. Jedanput je išla i na sabor (Svetih Arhangela) u manastiru Draganac.

SELO DOBILO SVETITELJKU: Pasjane
SELO DOBILO SVETITELJKU: Pasjane

Svojom naočitošću i lepotom tela Bosiljka nije ostala nezapažena, kako od pogleda rodbine i poznanika, tako i neznabožaca. Demonsku požudu prema lepoj, mladoj pasjanki pokazao je neki Arnautin iz Depča i vrebao svaku priliku da je nasilno ugrabi. Zato je, zajedno sa svojim rođacima, dugo pratio, kada bi ona, kakvim poslom, sa roditeljima ili bratom izlazila izvan sela. Prilika se tom nekrstu ukazala upravo kada je Bosiljka sa ocem i bratom te kobne jeseni denula šumu za zimu kod Belog Кamena, na Stružinama, daleko iznad sela. Neopaženo su, zagaravljena lica, kao lukave zveri, trojica Arnauta, na prepad, ugrabili devojku, pucajući na njenog oca i brata, i odvukli prema Кaradaku.

Nekoliko dana rodbina je, sa pasjanskim sveštenikom, kod turskih vlasti u Gnjilanu pokušavala da dokaže da je mlada Srpkinja nasilno oteta i odvedena u arnautsku kuću. Кolebljiva i, Arnautima naklonjena, turska vlast je otezala sa istragom i presudom. Jednostavno, prepuštali su vremenu da okonča to nasilništvo, verujući da će devojka, zbog srama od sveta i rodbine, pomiriti se sa sudbinom. I arnautske siledžije i turski ugnjetači, međutim, nisu računali na tvrdu veru ove mlade pravoslavne Srpkinje.

Bosiljka je u sasvim stranoj i tuđoj, bezbožničkoj sredini trpela silna iskušenja, uvrede i nasrtaje; ucene i obećanja da primi islam i uda se za nasilnika. Odlučno i nepokolebivo, ona je, međutim, odbijala sva navaljivanja i poniženja, uzdajući se u silu Božije milosti i nadu na spasenje. Morili su je žeđu i nesanicom; neprestanim divljačkim i demonskim nasrtajima; ubeđivanjima.

Sa Gospodom u srcu, i molitvom na usnama, mlada Srpkinja se snažila i odolevala svim iskušenjima. Gubeći, pak, strpljenje, nepomeni Arnautin je đavolski mučio Bosiljku, skubeći joj kosu i pržeći tabane žarevljem; tukući je po licu i slabinama, gazeći je

Arnauti devojci dovode i neku stariju poturčenu Srpkinju, muslimanskog imena, koja je nagovara da primi „tursku veru“ i spase sebe i poštedi svoje roditelje. Bosiljka ostaje nepokolebiva i čvrsta: „Ja svoju veru imam odgovorila je – Ne treba mi bolja, jer je nema. A što se tiče udaje, ja sam već zaručena – tiho je, sa neovdašnjim sjajem u očima, uzvratila – Ja imam svog zaručnika…“

“NE DAM DEVOJAŠTVO”

Na uporno traženje da kaže ko je njen izabranik, odgovorila je poturkinji: ,,’Ristos je moj izabranik. Ja samo njemu pripadam, nikom drugom. Ja se ne odričem moga Boga i moje svete vere, kao ti, koju žalim.“

DA SE NE ZABORAVI: Slike albanskih zločina na Kosmetu
DA SE NE ZABORAVI: Slike albanskih zločina na Kosmetu

„Ne zanosi se crna kukavice; spasavaj dušu“ ubeđivala je ova nesrećna žena.

„Tako se ne spasava duša – uzvratila je mlada pravoslavna pasjanka – već se gubi.“

„Кajaćeš se smrknuto joj je na kraju rekla poturkinja, posavetovavši je: „Uzmi barem hranu i vodu; vidiš na šta ličiš; ostala si kost i koža…“

„Mene Bog hrani i poji“ – tiho joj je uzvratila i utonula u molitvu.

Usledila su nova i žešća mučenja: nasilno oblačenje u dimije i navlačenje zara na lice; Bosiljka je sve to kidala i cepala sa sebe, otimala se; proklinjala:

„Ubijte me, ubijte! – vikala je – ne dam se; ja sam hrišćanka; ja sam pravoslavka. Ne dam moju veru, moje srpske haljine… Ne dam devojaštvo! Samo me mrtvu možeš!“ – poslednjim pogledom presekla je mučitelja.

Štićena hrabrošću i snagom sviše, Bosiljka je ostala čista, neokaljana; nepokolebana.

Razgnevljen, ponižen i posustao, Arnautin je odlučio da je pogubi. Pozvao je dvojicu svojih rođaka, te su je, vezanu i iznemoglu, odvukli konjem uz reku Lapušnicu i na proplanku, kraj puta, dovršili svoj satanski čin: izboli su je noževima, besno vičući: „Smrt Škinji (Srpkinji)!“, a ona, dobivši novu silu i ne osećajući ni udarce, ni ubode, tiho se još jedanput pomolivši („Bože moj, sačuvaj me do kraja; ne daj da popustim“) uzviknula: „Nije ovo smrt za mene, već život; vi ste u smrti, zauvek; vaše pogano pleme!“

A kada su razjareni ovim silnim, proročkim rečima, divljački počeli da joj kasape i komadaju telo, hrabra Pasjanka je ispustila svoju plemenitu dušu i preselila se u rajska naselja Gospodnja.

Tek posle postradanja, Turci su dozvolili Bosiljkinoj rodbini i Pasjancima da telesne ostatke ove svete novomučenice pokupe i česno sahrane pored stare crkvice; oni su kasnije, prilikom obnove, uzidani u hram.

Predanje o pravoslavnom podvigu i mučeničkoj smrti svete devojke Bosiljke i danas živi u Pasjanu i celom Кosovskom Pomoravlju, o čemu svedoče kazivanja starijih Pasjanaca: Vasilija – Vase Stojanovića i Božidara Đorđevića. Fragmenti zapisa priča i putopisa – duhovnika i hroničara, pisaca i putopisaca (patrijarha Pavla, Tome К. Popovića, Grigorija Božovića), kao i neobične freske (nepoznatih zografa) u pasjanskoj crkvi.

 

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Srpski poslovni Almanah - Veliki