“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Srpska kuća
SEĆANJE NA VIDOVDAN

Povratićete zemlju što teške plače rane!

ISTORIJA NA LICU MESTA: Uspomena sa ekskurzije ispred Srpske kuće na Krfu

Proslava Kosovskog dana, kako su Vidovdan nazivali srpski saveznici, protezala se ka Velikoj Britaniji i Francuskoj, a s ciljem da se javnosti tih zemalja upoznaju sa prošlošću Srbije i shvate identitet naroda, ne bi li se i na taj način podstaklo pružanje moralne i materijalne pomoći u njegovim teškim iskušenjima

Sećanja na svečano proslavljanje Vidovdana 28. juna, Dana državnosti Srbije, datuma kolektivnog pamćenja ugrađenog u tradicije, sa trajnim smislom za nacionalnu samobitnost srpskog naroda i srpske države vezuju se poslednjih godina i za 100. godišnjicu Prvog svetskog rata, kao i za manje poznate činjenice iz naše istorije u vezi sa tim.

Vredno pažnje i manje poznato je da se proslava Kosovskog dana, kako su Vidovdan nazivali srpski saveznici, protezala iz srpskih sredina na Krfu i drugim mestima boravka ka Velikoj Britaniji i Francuskoj, a s ciljem da se javnosti tih zemalja upoznaju sa prošlošću Srbije i shvate identitet tog naroda, ne bi li se i na taj način podstaklo pružanje moralne i materijalne pomoći u njegovim teškim iskušenjima. Već septembra 1914. u Velikoj Britaniji je osnovan Srpski potporni fond (Serbian Relief Fund), čemu su neposredno prethodila tri pisma u formi javnih apela da se pomogne Srbima upućena uglenom londonskom ”Tajmsu”.

Srpski potporni fond bio je pod patronatom uglednih ličnosti među kojima se ističu Čembrlen, Čerčil, Lojd Džordž, Bonar Lo i drugi, koje je predvodio predsednik Fonda engleski episkop dr Ingram, a među pokroviteljima bila je i sama kraljica Meri. Posebno značajno mesto u radu Fonda imala je gospodja Karington Vajld zahvaljujući kojoj je izvršen i poseban apel na britansku decu da pomognu svojim vršnjacima u Srbiji i izgnanstvu.

POMOĆ SRPSKOJ SIROČADI

Vidovdan
KOSOVSKI MIT PROŽIMA SVAKOG SRBINA: Solunski front

Za Kosovski dan engleske žene su napisale mnogobrojne članke, predgovore i prevode prigodnog karaktera. Organizovana su mnogobrojna predavanja o kosovskom mitu i tragediji srpskog naroda. Rastureno je 85 hiljada primeraka navedenih spisa i 30 hiljada listića sa likom cara Lazara i crkvom Gračanicom. Istom prilikom deljeni su i listići sa likom kralja Petra koji je zaokupio simpatije mnogih Engleza. Širom Engleske na Vidovdan pobožni Englezi ponavljali su molitvu:

”Svemoćni i večni Bože, čijom voljom postoje sva Zemaljska Kraljevstva, vodi i zaštiti Tvoje sluge, Petra Kralja Srbije, Aleksandra Princa Regenta i Nikolu Kralja Crne Gore, umudri njihove savetnike, ohrabri im vojske, da vođeni Tvojom pravednom desnicom izvojuju pobedu nad neprijateljem.”

Slično delatnosti Viktora Berara u francuskim školama, za ovu priliku je Siton Vatson 26. marta 1916. godine napisao lektiru za engleske škole koja se čitala u 12 hiljada škola o Srbiji u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Vidovdan
POVRATIĆETE ZEMLJU ŠTO TEŠKE PLAČE RANE: Vidovdan na Gazimestanu

Zahvaljujući uspehu Kosovskog dana osnovan je 1916. godine Vaspitni odbor na čijem čelu je bila gospodja Karington Vajld. Ovaj Odbor je preuzeo i vaspitavao 350 dečaka, begunaca razmeštenih po utočištima širom Velike Britanije. Školovanje je bilo organizovano na engleskom jeziku, ali se sve preduzimalo da se dovedu i srpski nastavnici i da se verska nastava prima od pravoslavnih sveštenika. Gospodja Vajld je često govorila dečacima, među kojima je najviše bilo onih sa Krfa:

– Lično vama ne čini se ništa. Sve se ovo čini i žrtvuje samo za Srbiju!

Ostaće zabeleženo da je Vaspitna sekcija, zahvaljujući velikom angažovanju gospođe Vajld i solidnom pristizanju priloga tokom Vidovdana, osnovala Fond za podizanje Englesko-srpskog dečjeg doma za siročad. Ovaj dom podignut je u Nišu, a osvećenju 7. novembra 1926. godine prisustvovala je i gospođa Vajld. Dom je predstavljao ”krunu posla gospodje Vajld započetog na Temzi u Londonu, u Kromvelovoj ulici, a okončanog na Nišavi u Nišu u Srbiji.”


KLOD ASKJU: Živećete večno…

Iz tog vremena beležimo i pesmu ”Kosovo” gospođe Klod Askju koju je preveo Bojić, a čiji je kraj nagoveštavao skoru budućnost:                                            

”Zdravo ste. Tu je zora. Dosta je iskušenja.                                                     

I dosta mraka. Pesmu propojte vaskrsenja.                                                    

Sa vama mi smo. Evo nek se mač krvlju kupa.                                              

U sinu Karađorđa Kraljević Marko stupa.                                                     

Kad Kralja, oca vašeg, zenice vaše vide,                                                         

Sagnite glave smerno; to sam Car Lazar ide.                                                 

I živećete večno, da vek stoleću zbori,                                                                      

Za zemlju i za Kralja kako se Srbin bori.

Povratićete zemlju što teške plače rane.                                                         

Procvaće, na Kosovo kad vaša noga stane.” 


POSLERATNI ŽIVOT POBEDNIKA

Vidovdan
POMOĆ OD POČETKA RATA: Srpski potporni fond osnovan već 1914. u Velikoj Britaniji

Koliko je Srbija uložila u oživotvorenje jugoslovenskog ujedinjenja možda najbolje posredno svedoči tekst Džona A. Kingsberija, predsednika Izvršnog odbora Američkog društva za zaštitu dece, koji je u uvodu publikacije o Kooperativnoj rekonstrukciji, svojevrsnom pokušaju srpsko-američke saglasnosti, jedinstvene u istoriji, da se Srbiji pomogne posle rata, odslikao svu dramatiku posleratnog života pobednika.

– Na kraju ni jednog drugog rata jedan ceo narod nije se našao pred takvim problemom. Srpski narod je morao što pre da nađe sebi puta iz ovakve nevolje, najpre samim svojim ličnim trudom i razumevanjem, ali i drugi, prijatelji i obožavaoci morali su da priteknu u pomoć. To ne bi bila ni milostinja, ni pomoć, ni posao, već čisto prijateljstvo i divljenje, izraženi na tada jedini mogući način.

Srbija je prokrčila sebi put, najzad. Mnoge od najlepših i najsavršenijih ustanova kulturnog života su najnovijeg porekla – škole, knjižnice, laboratorije, društva za čuvanje zdravlja. Njima su prethodili dugi periodi marljivog rada i neugodnog života. Skoro je izvesno da se Srbija našla sama bez ičije pomoći pred svojim gigantskim poslom, sama težina problema za uspostavljanje najbitnijih životnih uslova, sprečila bi je da se odmah koristi ovim vanrednim društvenim savršenostima, poslednjim proizvodima civilizacije, koji toliko mnogo doprinose vrednosti života.

Američka kooperacija, poverenje koje podstiče njihovu spremnost da podnesu početne troškove, njihova koopeativna zamisao i aktuelna administrativna pomoć, dali su Srbiji mogućnosti da odmah u samom početku da svojoj poljoprivredi, prevozu i upravi ove dragocene usluge vaspitanja, zajedničkog života i čuvanja zdravlja, koje su najlepše u borbi za civilizaciju – zaključak je pet godina kasnije uvodnih napomena dokumenta o Kooperativnoj rekonstrukciji kao projektu na kome su se zajednički angažovali Amerikanci i naši  imućniji iseljenici ne bi li što pre Srbija izašla iz jada u koji je gurnuo Prvi svetski rat.

 


Vidovdan
PRAVOSLAVNA VERA DEO IDENTITETA: Sa jedne od liturgija posvećenih Vidovdanu

Bez dece ispod tri godine

”U Srbiji ni jedna banka ne radi.                                                                                

U Srbiji ni jedna škola nije otvorena.                                                             

U Srbiji državni Univerzitet je zatvoren, a zgrade delom porušene.             

U Srbiji pogotovu nema lekara ni srpskih bolnica, i svuda vladaju zaraze.   

U Srbiji po radnjama skoro ničeg drugog nema da prodaju, osim životnih namirnica. U Srbiji izvesni predeli bi gladovali da nije pomoći američkog Crvenog krsta.  

U Srbiji niko nema dovoljno odela.                                                               

U Srbiji nema goriva, i gotovo nigde sredstava za osvetljenje.

U Srbiji ni jedna fabrika ne radi.                                                                                

U Srbiji ni jedan rudnik ne radi.                                                                                

U Srbiji nema sredstava za prevoz, ni železnica, ni konja, ni mazga, ni automobila, ni gazolina, ni teretnih automobila, samo malo volova.                 

U Srbiji samo jedan mali deo normalnih javnih poslova se obavlja.              

U Srbiji skoro nema ljudi izmedju osamnaest i pedeset.                                

U Srbiji nema deteta ispod tri godine.                                                                       

Srbija ima iznova da počne da gradi stopu po stopu celog organizovanog života jedne zemlje ” – zabeleženo je na kraju rata 1918. u godini kada je stvorena Jugoslavija.


Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Fenix - Veliki