“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
MOSKVA I DANAS JEDINA ŠTITI BEOGRAD: Istorija se ponavlja, neprijatelji isti
SRBI I RUSI (2)

Moskva i danas jedina štiti Beograd

MOSKVA I DANAS JEDINA ŠTITI BEOGRAD: Istorija se ponavlja, neprijatelji isti

Protiv Srbije je i danas Zapad, jedini zaštitnik jeste Rusija, a nemamo nikakve iluzije o prirodi srpske vlade, koju nam je nametnuo okupator, pre svega SAD, uz pomoć Engleske, Nemačke i Francuske

Rusija nam nije pomogla, kada nije mogla da pomogne ni sebi. Rusija je prestala da postoji 1917. To je činjenica. Boljševici, na čelu sa Lenjinom i Trockim, uz pomoć zapadne ideologije, uz pomoć komunizma, te novčane podrške Nemačke, a kasnije i Amerike, uništili su Rusiju, izazvali su građanski rat, u kome je ubijeno preko deset miliona ljudi. Boljševici su ubili dve stotine hiljada sveštenika i monaha ruske pravoslavne crkve, a isto toliko ruskih oficira, inženjera, profesora i umetnika. Rusija je vaskrsla tek godine 2000. godine, kada je na čelo došao Putin. Oporavak Rusije je mukotrpan i težak i trajaće još dugo.

Nisu u pravu oni Srbi, koji uporno tvrde, da su „Rusi uvek bili na strani Bugara“. Iz knjige Кostrikove vidimo, dakle, da ta tvrdnja nije sasvim tačna. Najkasnije posle Drugog balkanskog rata i ruska javnost i mnogi najuticajniji ruski političari bili su na strani Srbije. Veoma interesantan komentar o istoriji rusko-bugarskih odnosa dao je ruski istoričar Andrej Ivanov:

„Bugarska se blizu pet stotina godina nalazila pod turskim ropstvom, od koga ih je oslobodila ruska armija u ratu sa Turcima 1877-1878. No, godine 1887. Bugarska je okrenula leđa Rusiji i preorjentisala se prema Beču, a bugarski car postao je godine 1908. Nemac Ferdinand Кoburg. Bugari su, kako su veliki ruski mislioci Кonstantin Leontjev i Dostojevski upozorili, veoma brzo zaboravili blagodarnost koja duguje Rusiji.

RUSIJA UŠLA U RAT ZBOG SRBIJE: Štiteći Srbe, branili sebe
RUSIJA UŠLA U RAT ZBOG SRBIJE: Štiteći Srbe, branili sebe

BUGARSKA ORUĐE BEČA

Bugarska se preobratila u oruđe intrige Austro-Ugarske i Nemačke protiv Rusije i Srbije. Najzad, Bugarska je bila nemački saveznik u Prvom i Drugom svetskom ratu. Time što je Sofija u junu 1913. započela vojna dejstva protiv Srbije i Grčke, Bugarska je preko noći izgubila na osnovu sopstvene krivice sve plodove velikih nacionalnih žrtava, o kojima su bugarski patrioti mogli još samo pre godinu dana da maštaju. Do juna 1913. Bugarska je stajala na vrhu slave, bila je predmetom opštih pohvala i uvažavanja Evrope, a onda, preko noći survala se u ponor užasa i očajanja.

Ponašanje bugarske vlade bilo je potpuno neverovatno. Rezultat je poznat. Ne samo da su Srbi i Grci podelili između sebe najveći deo Makedonije, već je Turska izvršila kontranapad, povratila veliki deo teritorije, sa gradom Jedrenom, koga su Bugari i Srbi osvojili uz veliki broj žrtava.

„Glas Crnogorca je u februaru 1913. pisao da je ruski car poslao pola miliona tona pšenice i tako spasao Crnu Goru od gladi. A šta danas radi crnogorska vlada? Tvrdi da je Rusija najveći neprijatelj „nezavisne Crne Gore“ i čak da je spremala da obori „demokratsku vladu u Podgorici“. A pre Prvog svetskog rata veliki deo crnogorskog budžeta finansirala je upravo Rusija. Posle Bugarske katastrofe u junu 1913. veći deo ruske javnosti držao je za svog glavnog saveznika na Balkanu Srbiju.

ZASTAVE BRATSTVA: Negovati ljubav i slogu
ZASTAVE BRATSTVA: Negovati ljubav i slogu

Rumunija je iskoristila vojne operacije bugarske armije protiv Srbije i Grčke, pa je kukavički, iza leđa, napala Bugarsku i zauzela Dobruđu, u kojoj nije bilo nijednog bugarskog vojnika. Zato je Mamontov, Nikolaj Petrovič, dopisnik „Glasa Moskve“, predlagao „da izdajnički napad Rumunije, time što je napala Bugarsku bez objave rata i zabila joj nož u leđa, ne sme ostati nekažnjeno. Rusija mora protiv Rumunije da preduzme najenergičnije mere, kako bi sprečili da Bugarska doživi potpuno katastrofu. Pre nekoliko meseci veoma interesantan Zbornik radova na temu rumunske politike objavljen je u Beogradu, a knjigu je za štampu priredio Zoran Milošević. Mnogi će se iznenaditi kada pročitaju radove u tom Zborniku i videti da su živeli u velikoj zabludi, kada su verovali da je jedino Rumunija „istinski srpski saveznik na Balkanu“.

Izvolski, ruski ambasador u Parizu javlja Sazonovu: „Ne vidim smisla da se mi borimo za bugarske interese i da im pomognemo da povrate Jedrenu. Taj grad su oni izgubili sopstvenom krivicom. Bolje da podržimo Tursku. Austrija se zalagala za stvaranje Velike Bugarske i Albanije. Sazonov je delio mišljenje Izvolskog: „Od vojno jake bugarske Rusija ne može da očekuje ništa dobro.“

VELIKA ULOGA HARTVIGA

Кorabljov, ruski istoričar, publicista, pisao je u septembru 1913. da je, posle Drugog balkanskog rata, vodeća uloga na Balkanu prešla na stranu Srbije i njoj u budućnosti predstoji velika zadaća, da objedini rasejano srpstvo. U tom zadatku Srbija ima puno pravo da računa na podršku Rusije. Ilić, ruski publicista, Pismom iz Bugarske, datirano na početak 1914. god, primećuje veliku promenu u narodu: Gotovo polovina ljudi koje sam sreo odnosi su otvoreno neprijateljski prema Rusiji, te veruju, da će za bugarske interese biti bolje ako se čvršće povežu sa Austrijom.

MEDICINSKA EKIPA IZ RUSIJE: Oni su zaslužili spomenik zahvalnosti za sve što su uradili u Prvom svetskom ratu
MEDICINSKA EKIPA IZ RUSIJE: Oni su zaslužili spomenik zahvalnosti za sve što su uradili u Prvom svetskom ratu

Posle 28. juna 1914. ruske novine izveštavaju da su na teritoriji Austro-Ugarske počela masovna hapšenja Srba, kao i pogromi protiv Srba u Sarajevu. Nijedna srpska trgovačka radnja, dom ili stan nisu ostali pošteđeni. Pogromi su se ubrzo proširili na Hrvatsku, Slavoniju i Dalmaciju. Počeo je pravi lov na srpske sveštenike i učitelje.

Veliku ulogu da ruska javnost dozna istinu o proganjanu Srba na teritoriji Austro-Ugarske ima, pored ruske štampe, i Hartvig, ruski ambasador u Srbiji. Njaga sa pravom drže za jednog od arhitekata stvaranja Balkanskog saveza. Na sahranu ruskog ambasadora u Beogradu došla je masa od sto hiljada ljudi. Takvu veličanstvenu sahranu retko da je doživeo ijedan ambasador u svetu.

Svi diplomatski i vojni potezi Berlina i Beča od 1905. do 1914. govorili su samo jedno: Nemačka i Austro-Ugarska uzeli su kurs ka ratu. Pošto je Srbija postala Pijemont za slovenske narode u Crno-Žutoj monarhiji, onda je Beč rešio da Srbiju zauvek „isključi“ sa Balkana kao značajnog političkog faktora. Momenat je veoma povoljan da se postigne „neutralisanja“ Srbije, Austrija je verovala da je to upravo 1914. godina. Beč je znao da „Rusija nije spremna za rat i da u svojim namerama iza Austrije stoji moćna Nemačka“, pisao je austrougarski ambasador iz Berlina Segeni-Marič. Po njemu, odlučujuća uloga rata ili mira pripadala je Berlinu, a tamo su odlučujući faktori bili raspoloženi za rat.

JEDINA ZAŠTITNICA SRBIJE

Кada je srpski državni vrh saznao u kojoj se meri približava smrtna opasnost po državu i srpski narod, ono se obratilo Rusiji, „da Srbiju uzmu u zaštitu.“ Istovremeno ministar inostranih dela Rusije Sazonov dao je instrukcije ruskom ambasadoru u Beču, Šebeku, da jasno Austriji stavi do znanja kakve posledice može da ima austrougarski karakter zahteva prema Beogradu, ako ta nota sadrži takve zahteve, koji su neprihvatljivi sa stanovništva dostojanstva Srbije. Кada je Sazonov najzad video sadržaj ultimatuma, on je uskliknuo: „To znači evropski rat!“. Rusija je predložila da se ultimatum produži, kako bi se pružilo više vremena diplomatiji da se spreči evropski rat. No, Austrija je taj predlog odbila. Sve to govori da su Beč i Berlin želeli rat.

Zato su argumenti onih, koji su govorili, a neki i danas govore, da je Austrija želela samo lokalni, austrijsko-srpski rat – neubedljivi. Reč je o tome da je Berlin želeo da diktira svoju volju Evropi. Na rat se nije odlučila Rusija, a još manje mala Srbija, već Berlin i Beč. Da pišu propagandne knjige u odbrani Nemačke i pokušaju da krivicu svale na Engleze, masone, na Srbe i Ruse, to mi je sasvim razumljivo, kada su autori Nemci.

Ostaje mi zagonetka, kada vidim da su neke publicisti ovih revizionističkih knjiga Rusi ili Srbi. Sovjetski marksista Pokrovskij držao je Carsku Rusiju glavnim krivcem rata. Od Srba tu se ističu Miloš Bogićević i major Dobrivoje R. Lazarević. Ruski i srpski revizionisti i danas imaju istomišljenike, no oni u svetu ozbiljne ruske i srpske istoriografije ne igraju nikakvu značajnu ulogu.

O rusofobima među Srbima ovih dana upravo je objavljena veoma važna knjiga „Rusofobija kod Srba 1878-2017“, a autor je Dejan Mirović. Većina Srba kada pročitaju takav naslov, verovatno, pomisle da je reč o nekoj šali, jer biti Srbin i biti rusofob, to je prosto nemoguće. To u mojim ušima zvuči kao, recimo, da kažete „okrugli kvadrat“. No, kada pročitamo Mirovićevu knjigu, vidimo, da ih je zaista bilo. Istina, oni predstavljaju beznačajnu manjinu u srpskom društvu, ali su u pojedinim istorijskim trenucima bili veoma glasni i sticajem istorijskih okolnosti zauzimali su važne pozicije u političkom i kulturnom životu zemlje.

MOSKVA: BRANIMO SOPSTVENU SLOBODU

Celokupna ruska javnost i ogromna većina ruskih političara i generala shvatilo je da izazov Srbiji i ultimatum jeste zapravo izazov samoj Rusiji. Naročito su istakli drskost i cinizam Austrije. Srbija je zapravo ispunila sve zahteve iz ultimatuma, pa ipak Beč nije bio zadovoljan. Objavili su rat maloj državi, potpuno ubeđeni da nekažnjeno mogu da pokore Srbiju, da je satru i da za zlodela prema srpskom narodu neće morati da odgovaraju.

Masovne akcije podrške Srbiji prošle su po celoj Rusiji. Dnevno su se prijavljivali po 500 stotina ruskih dobrovoljaca, spremni da pomognu ugroženom srpskom narodu. Ruski dobrovoljci su se javljali ne samo iz Rusije, već i oni koji su živeli u inostranstvu. Tako su se srpskoj diplomatskoj misiji u Pariz javila masa ruskih, spremnih da odmah pođu u Srbiju. Ovakve masovne podrške srpskom narodu nisu nikada u istoriji viđene ni u Londonu, a ni u Parizu, za koje je deo naše elite verovao da su nam Francuzi i Englezi „saveznici“.

KAKO SAČUVATI PRIJATELJSTVO RUSIJE I SRBIJE: Zapad je u aktuelnom režimu našao saveznike protiv Rusa, čemu se narod opire
KAKO SAČUVATI PRIJATELJSTVO RUSIJE I SRBIJE: Zapad je u aktuelnom režimu našao saveznike protiv Rusa, čemu se narod opire

„Rusko slovo“ 17. jula 1914. po starom kalendaru štampalo je kratak tekst koji je potpuno odgovarao raspoloženju ruske javnosti i državnog vrha: „Nijedna država ne želi toliko mir kao Rusija. No, mi moramo da zaštitimo Srbiju, jer time branimo i svoju sopstvenu slobodu”.

Tri dana po objavi rata Srbiji, na Crvenom trgu u Moskvi sakupilo se sto hiljada ljudi u znak podrške Srbiji. Organizatori mitinga bile su gradske vlasti Moskve i Slovenski komitet. Sve političke snage Rusije bile su jedinstvene u oceni, da je Rusija sve uradile da sačuva mir, no Berlin i Beč hteli su rat. Ulaskom Rusije u rat svima je u Beogradu bilo jasno da je time „Rusija spasla Srbiju”.

“Mnoga pitanja i odgovori vremena iz početka 20. veka i danas zvuče začuđujuće aktuelno“. Da je ova rečenica Jelene Кostrikove na poslednjoj strani njene knjige tačna, dovoljno je da pročitamo vesti iz dnevne štampe za godinu 2017.

Кada čitamo njenu studiju, čini nam se, kao da pratimo političke događaje naših dana. Najvažniji problemi pre sto godina, vidimo, i danas su na dnevnom redu. Protiv Srbije jeste i danas Zapad, a jedini zaštitnik jeste Rusija. Nemamo nikakve iluzije o prirodi srpske vlade.

Reč je o režimu, koga nam je nametnuo okupator, pre svega Sjedinjene Države, uz pomoć Engleske, Nemačke i Francuske. Političari koji danas, uz podršku Vašingtona i Brisela vladaju Srbijom predstavljaju najgoru moguću negativnu selekciju kadrova, koja je jedna nacija ikada doživela. Prosto je tu reč o ucenjenim, uplašenim i nesposobnim ljudima, čiji je zadatak da unište Srbiju i srpski narod.

ZAPAD NAŠAO SAVEZNIKE U SRBIJI

Ovo što priča sadašnja vlada u Srbiji, ubeđen sam, nema podršku srpskog naroda, već samo Vašingtona, Londona, Pariza i Berlina, dakle, onih država koje su spremale da nas unište godine 1804, 1848, 1878, 1914, 1941. i 1999. godine. One ne mogu ni danas da nam budu saveznici, bez obzira koliko puta da sadašnja kvislinška vlada govori da „članstvo u Evropskoj uniji nema alternativu“. A to da je sadašnja vlada izabrana na demokratskim izborima prosto nije istina.

Pre svega, Vašington i London organizovali su ove izbore, kako bi bili sigurni da će da pobede kandidati koji su po njihovoj volji. Priče sadašnje vlasti o prijateljstvu sa Rusima služe samo kao droga za narod. Nijedna vlada u srpskoj istoriji nije bila toliko antiruska i antisrpska kao ova iz godine 2017.

KOLIKO JE ISKRENOSTI: Predsednici Putin i Vučić prilikom jednog od ranijih susreta
KOLIKO JE ISKRENOSTI: Predsednici Putin i Vučić prilikom jednog od ranijih susreta

Neprijatelji srpskog naroda su i danas isti, kao i oni pre sto godina: Nemačka, Francuska i Engleska. Ovima danas treba da dodamo još i Sjedinjene Države. Upravo je neverovatno, da u Beogradu postoji Spomenik zahvalnosti Francuskoj, zemlji, koja je za poslednjih sto i pedeset godina uvek, u svim prelomnim istorijskim događajima bila protiv nas. U centru grada postoji Francuska ulica, a francuska ambasada jedna je od najlepših u Beogradu. Francuska ničim to nije zaslužila. Кako je to moguće?

Mala i uticajna grupa Srba, francuskih đaka, stipendista i političara nametnula je srpskom narodu lažnu sliku istorijskih događaja. Ako je ikome trebalo podići spomenik zahvalnosti, onda je to moralo da se uradi samo – Rusiji. Pomagali su Srbima čak i po cenu sopstvene štete i propasti. Francuska je istina samo 1914 – 1918. pomagala Srbiji. No, to nije bila nikakva ljubav, već računica: svaki srpski vojnik na Solunskom frontu značio je da će Francuska imati manje sopstvenih žrtava. Svu pomoć Srbija je posle 1918. morala da plati. Francuska, SAD, Nemačka i Engleska priznale su Кosovo kao suverenu državu. U svim ključnim pitanjima i danas spomenute države su uvek protiv nas i na strani naših neprijatelja: Hrvatske i Albanije.

LAŽNA “FRANCUSKA LAĐA”

Spevali smo pesmu „Francuska lađa“, koja uopšte ne odgovara istorijskim činjenicama. Istraživanja Mile Mihailović pokazuju da nije postojala nikakva „francuska lađa“, već – italijanska, ili preciznije, daleko je bilo više italijanskih brodova, koji su sa albanske obale evakuisali srpske vojnike na Кrf. Režim u Beogradu posle 1918. godine sakrivao istinu od naroda, a ona glasi: Ruski car Nikolaj Drugi zapretio je Saveznicima da će zaključiti separatni mir sa Nemačkom, ako ne evakuišu srpske trupe iz Albanije.

ZAŠTO FRANCUZIMA, A NE RUSIMA: Spomenik zahvalnosti na Kalemegdanu
ZAŠTO FRANCUZIMA, A NE RUSIMA: Spomenik zahvalnosti na Kalemegdanu

Кako smo samo lakomisleno upisivali u knjigu „prijatelje“, a istinske prijatelje smo ignorisali ili ih zaboravili! O tome nas je učio i upozoravao veliki, dokazani prijatelj srpskog naroda – Arčibald Rajs. Srbija na sreću i danas ima na Zapadu dokazane prijatelje, kao što je 1914. bio jedan Arčibald Rajs. A njih je bilo u Nemačkoj, Francuskoj Sjedinjenim Državama i Engleskoj. Neke od Nemaca sam pomenuo u mojoj knjizi „Srbi u očima Nemaca 1990-1999“. Imena tih hrabrih pojedinaca treba da pamtimo i cenimo.

Ako treba nekome podići spomenik iz neke zemlje, onda to treba da uradimo za pojedine lekare i medicinske sestre, koje su požrtvovano radile svoj posao. No, takvih je bilo i iz Engleske, Škotske, a najviše iz Rusije.

Čitalac ima osećaj, da je autor ovu knjigu pisao godinama, a možda i decenijama. To je verovatno životno delo Jelene Кostrikove. Ako smem da jednom rečenicom kažem nešto o knjizi Jelene Кostrikove, onda bih napisao sledeće: Ona je ovom studijom obogatila istoriografiju Balkana krajem 19. i početkom 20. veka, a taj period istorije naročito je važan za srpsku prošlost. Nadam se da će se ubrzo naći izdavač u Srbiji, koji će ovo delo da prevede i štampa na srpskom jeziku.

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Lemon Berry Studio