“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
"Jadovno" Aleksandra Popovića
LEGAT MATICE ISELJENIKA

Ko je ukrao slike iz rasejanja?

TRAGEDIJA NARODA: “Jadovno” Aleksandra Popovića (SAD)

Gde je umetnička zbirka slikara iz dijaspore poklonjena otadžbini, kojom je praktično formiran Legat Matice iseljenika Srbije, pitanje na koje od 2008. godine nema odgovora, iako je reč o više od 75 slika i umetničkih predmeta najeminentnijih srpskih umetnika rasejanih širom sveta

Više od 70 umetničkih radova, koje su srpski slikari iz dijaspore poklonili otadžbini Srbiji posle reprezentativne likovne izložbe novembra 1990. godine u Narodnom muzeju u Beogradu, čime je praktično formiran Legat Matice iseljenika Srbije – nestalo je netragom. Poslednji put slike su bile u javnosti u proleće 2008. godine na prigodnoj svečanosti u privatnoj vili u krugu bivše Fabrike štofa “Branko Krsmanović” u Paraćinu, vlasništvo tadašnjeg predsednika Matice Radivoja Dabića, koji je na tu funkciju došao iz Pariza.

Danas, skoro deceniju posle, kada se entuzijazmom i energijom grupe ljudi na čelu sa Miodragom Jakšićem, nekadašnjim funkcionerom ugašenog Ministarstva za dijasporu, obnavlja rad ove najstarije institucije u Srba okrenute iseljeništvu, niti je Dabić više predsednik, niti se zna gde su slike iz Legata Matice.

Novoizabrani predsednik Matice ne zna gde se slike nalaze, osnovne informacije o njima ima zahvaljujući katalogu, koji je te 2008. godine štampan povodom predstavljanja umetničkih slika u Paraćinu. Kaže i da su mu se javljali neki umetnici-donatori iz dijaspore, autori poklonjenih slika, pitajući šta je sa tom reprezentativnom umetničkom zbirkom, budući da ni sami nemaju nikakvih informacija gde bi slike mogle da budu.

Indikativno je da se tokom svih ovih godina, na nekoliko javnih upozorenja u medijima pouzdanih svedoka ovako kriminalnog odnosa prema Legatu i na pitanje šta je sa umetničkim poklonom iz dijaspore, niko nije oglašavao, niti pokazao interesovanje da se ova vredna umetnička zbirka vrati građanima Srbije, kojima je velikodušnošću srpskih umetnika i namenjena.

ZLA SUDBINA KULTURE

Putnik
SIMBOL SEOBA: “Putnik” Mileta Prerada (Nemačka)

Izložba “Likovno stvaralaštvo Srba u svetu” bila je posvećena 300. godišnjici Velike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem iz 1690. i ostvarena je kao kruna saradnje sa više od 100 slikara u iseljeništvu. Reč je o jednom od najznačajnijih poduhvata osmišljenog duhovnog povezivanja dva razdvojena dela srpskog naroda, inače prevashodne misije koju je od svog osnivanja 4. aprila 1951. godine Matica ostvarivala na uništavanju sivih mrlja među Srbima i spajajući dva srpska sveta u jedan.

Kao glasnogovornik iseljeništva u otadžbini, ali i pružena ruka iz matice ka iseljeništvu, Matica se i ovom izložbom, sačinivši istovremeno i prvi popis srpskih slikara u svetu, pokazala kao brižna majka oko koje se sabiraju svi oni kojima je zajednička ljubav prema Srbiji. Izraz te ljubavi su i umetničke slike poklonjene Srbiji, stvarane u različitim krajevima sveta, odslikavajući i nacionalno zajedničko i iseljenički različito na način koji posebno obavezuje poklonoprimce.

Umesto takvog osećanja odgovornosti, umetnički izraz te ljubavi je – nestao.

Koliko je nemerljiva šteta i uz to velika sramota zbog ovakvih dešavanja sa ovolikim korpusom srpskog likovnog stvaralaštva možda bolje od činjenica govori beseda koju je pre 27 godina na otvaranju izložbe u Narodnom muzeju održao pesnik Matija Bećković:

“Zna se da je stradanje kulture i umetnosti, slika i knjiga, nepravednije i tragičnije za sudbinu naroda, od stradanja ljudi. Jer su pesme nevinije od pesnika, slike dublje od slikara. Zato je i ovu pravdu da se slike Srba koji žive po svetu sjate na jednom mestu mogla izboriti samo njihova nevinost i lepota. Već imena slikara i njihove adrese čitamo kao stihove potresne poeme o stradanju jednog naroda. I ne znamo da li su dirljivija znana i neznana imena, ali znamo da je svaka od ovih slika nastala u čežnji da bi se opstalo i pretrajalo, sa nadom da će jednom biti pred  očima naroda kome pripadaju i koja su duhovna svojina. Neke su stigle u otadžbinu pre svojih autora”, rekao je Bećković, dodajući: “Kažu da se po slikama može naći mesto na zemlji gde je naslikana. Verujem da se i na ovim slikama, ma gde su slikane i ma o čemu govorile, može videti samo jedna zemlja i osetiti zamršena sudbina njene dece”.

Uprkos takvoj vrednosti ovog iseljeničkog umetničkog poklona, u Srbiji se od početka nije baš mnogo brinulo o tome, a sadašnji nestanak ovih slika i umetničkih predmeta nije i njihov prvi nestanak iz javnosti. Naime, dugo su ova umetnička dela bila van fokusa javnosti i samo je velikom srećom i sticajem okolnosti, krajem 2007. i početkom 2008.godine, zahvaljujući obaveštenosti i brižnosti dugogodišnje savetnice u Matici iseljenika Dragice Danon otkriveno da slike leže u zdanju Stefaneum u Sremskim Karlovcima. Nad njim je formalno vlasništvo polagala Eparhija sremska SPC, a jedno vreme je koristila i Svetska srpska zajednica Miše Miloševića, čoveka koji je 90-ih bio prisutan u javnosti kao jedan od tada mnogobrojnih lidera srpstva iz dijaspore. Obavešteni izvori kažu da su tada i umetnički predmeti iz dijaspore dospeli u Sremske Karlovce.

TAJNA BIVŠEG PREDSEDNIKA

Ljuba Popović
DELO VELIKANA: “Izgubljena bitka Svetog Đorđa” Ljube Popovića

Zahvaljujući tome, tadašnje rukovodstvo Matice je odlučilo da u dogovoru sa vladikom sremskim Vasilijem, koji ih je praktično sačuvao, preseli slike pod svoj krov. Slike su uredno pregledane, popisane, fotografisane, a potom entuzijazmom gospođe Danon i tadašnjeg generalnog sekretara Matice Radivoja Petrovića, novinara i dobrog poznavaoca srpske dijaspore, preseljene – u Paraćin, u vilu Krsmanovića čiji je vlasnik tadašnji predsednik Matice Radivoje Dabić, po čijem nalogu su slike tamo i odvežene. Matica tada u Beogradu nije imala adekvatan prostor gde bi bezbedno smestila ovu umetničku zbirku, a prazna vila predsednika matice nudila je, kako će se kasnije ispostaviti i mogućnost da se ovo blago stavi na uvid javnosti. Istina, organizovano je i svečano otvaranje izložbe, uz podršku lokalne zajednice u Paraćinu, isuviše skromno i krajnje neprimereno za umetnički nivo i duhovne vrednosti koje su slike sobom nosile.

U međuvremenu, stanje u Matici je krenulo po zlu, predsednik Dabić je nastojao da prigrabi svu vlast i utiče na sve, od raspolaganja pominjanim slikama do kupovine toalet papira za potrebe Matice, a da nije obezbedio ni jedan dinar za finansiranje tekućih potreba i plata zaposlenih, budući da je tadašnja “žuta” ministarka za dijasporu Milica Čubrilo kumovala skidanju Matice iseljenika sa inače skromnog budžetskog finansiranja. Ubrzo su svedoci preuzimanja umetničke zbirke izbačeni iz Matice, generalni sekretar Petrović je otišao svojevoljno, a gospođa Danon je dobila nezakonit otkaz, da bi je sud kasnije formalno bezuspešno vratio.

Sa slikama je ostao samo Radivoje Dabić.

Od tada se u slike praktično ne pominju, osim nekoliko tekstova, kojima je bivši generalni sekretar Matice iseljenika i dugogodišnji novinar i publicista Radivoje Petrović podsećao javnost na moguću prevaru i veliki skandal. Kako tada tako i danas.

Gde je umetnička zbirka koju je stotinak srpskih slikara iz sveta poklonilo svojoj otadžbini?


Zvučna srpska imena

Među poklonjenim umetničkim delima nalaze se kreacije sve samih zvučnih imena, koje je za izložbu davne 1990. godine okupio i probrao Momčilo Pavlović, napisavši u tada priređenom katalogu pod naslovom “Graditi domovinu, izmišljati

Katalog slika
JEDINI TRAG: Katalog poklonjenih slika urađen 2008. godine

svet” da su “ta dela uvek znala da će doći ovamo, u mesto odakle ih je duša umetnika i ponela, iz središta sveta za njih, možda malo zaboravljenog sedišta, pokadkad pod bljeskom sveta, ali središta ipak”.

Tu su: Slobodan Jevtić Slobo, Ines Bakić, Krinka Belić, Miodrag Mišel Vojić, Vasili Kirjazovski, Radovan Kragulj, Zoran Ljutica, Stevan Malenić, Miodrag Marković, Milinko Miković, Živka Milojević, Ljubomir Popović Ljuba, Dušan Simić, Vlada Čakarević, Milan Uzelac, Miloš Šobajić, Kosa Bokšan i Petar Omčikus, svi iz Francuske; pa potom Tomislav Božović i Lazar Dimitrijević iz Švedske, Mile Prerad i Mihailo Čumić iz Nemačke, Lilijan Karland i Radomir Miljković iz Australije, Vera Gavrilović Obradović, Bogdan Miščević, Marija Pavlović McCarthy, Branko Porobić, Vlasto Stefanović, Đorđe Čermak, Aleksandar Popović i Dušica Savić Benghiat, svi iz SAD; Josip Majzner, Miroslav Kića Nešić, Aleksandar Petričić i Blagoje Srdić – Braca Bonifacio iz Kanade, Olga Vuksanović Montanjo iz Bolivije i Vladislav Lalicki iz Južne Afrike…


 

Najnovije

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Najkraćim putem do kanadske vize

Vodite računa da vas ne zavaraju razni “imigracioni savetnici” praznim obećanjima da vam mogu “srediti vize” i ubrzati postupak. Kanada je uređena zemlja u kojoj je strogo zastupljena vladavina prava i u kojoj su jasno razgraničena ovlašćenja i nadležnosti po svim postupanjima pred nadležnim organima

Zašto je Soroš genije zla

Vodeća figura u Savetu za spoljne odnose, Svetskom ekonomskom forumu i Hjuman rajts voču, čovek koji vodi Radio Slobodnu Evropu i osnivač je i finansijer Instituta Otvoreno društvo, u tesnoj je vezi sa CIA-om, učestvovao je u svim operacijama raspada SFRJ, a danas nastavlja da seje mržnju i podele među narodima bivše države
Fenix - Veliki