“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Fenix - Veliki
Nikola Lončar
MISIJA ČASNIH POTOMAKA

Kako sabrati Srbe u Teslin narod

KAKO SABRATI SRBE U TESLIN NAROD: Nikola Lončar sa našim uednikom na ovogodišnjim danima dijaspore na Univerzitetu Singidunum u Beogradu

“Nas ima toliko mnogo i toliko ima moći, ali je to sve još nedovoljno iskorišćeno”, kaže Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije iz Filadelfije koja već deceniju i po čuva uspomenu na lik, život i delo velikog srpskog naučnika

Nikada se na tlu Amerike, od Vudroa Vilsona pa na ovamo, nije vijorila veća srpska zastava, niti se okupilo više ljudi tim povodom, nego što je to bio slučaj u Filadelfiji, nekadašnjoj američkoj prestonici, tokom obeležavanja Đurđevdana, slave naučnika svetskog glasa i Srbina Nikole Tesle. Kao i proslave Teslinih rođendana, tako se i ovo dešavanje, značajno ne samo za srpsku, već i celokupnu svetsku zajednicu, održalo pored spomenika čuvenom američkom ustavu u centralnom parku i zvona koje je najavilo njegovu inauguraciju i slobodu koju je doneo.

Zasluge za ovakav trenutak, koji se pamti, pripada Teslinoj naučnoj fondaciji, čije je sedište u Filadelfiji i njenom predsedniku i osnivaču Nikoli Lončaru. Sam po sebi taj događaj predstavlja paradigmu svega što je u poslednjih 15 godina učinila ova institucija, stvorena da očuva i ovekoveči ono što je u svojoj nadahnutosti Kraljevskoj akademiji u Londonu napisao Indijac Svami, lični prijatelj i poštovalac velikog srpskog naučnika, čovek koji je doneo jogu u Ameriku: “Ako postoji Bog na zemlji, onda je to Nikola Tesla!”

ODBAČENI OD OTADŽBINE

Nikola Lončar
DA LI SMO MI U DIJASPORI DECA SRBIJE: Nikola Lončar, predsednik Tesline naučne fondacije

Za one koji pomno prate deceniju i po dugu istoriju ove fondacije nije iznenađenje što svakim danom okuplja sve više poštovalaca duha i dela potvrđenog genija. Posle promovisanja formule „Teslin narod“, gde su pod isti barjak stavljeni ne samo pripadnici srpskog naroda, čiji je Tesla najkvalitetniji deo, već i svi drugi koji se interesuju ili su u bilo kakvoj vezi sa njim, korpus Teslinog naroda sve je veći, ili kako kaže Lončar: “Nas ima toliko mnogo i toliko ima moći, ali je to sve još nedovoljno iskorišćeno”.

Šta misli kad to kaže, Nikola Lončar, sagovornik portala “Global Serbia”, otvara priču o prvobitnoj i sadašnjoj misiji Fondacije, uključujući u priču o Tesli i neizbežni odnos emigracije i otadžbine:

“Pre petnaestak godina osnovali smo Fondaciju gde smo skupili sve ljude koji su imali neke veze sa Teslom ili se interesovali za njega, misleći da će to biti neki naš srpski klub za susrete i druženja. Međutim, iako smo jako mali, otvorili smo neke stvari koje ne možemo tako lako da savladamo. Naš glavni oslonac je Teslin narod. To čarobno ime je vrlo atraktivno za mnoge ljude i vrlo lako kažu da pripadaju Teslinom narodu. Nama je bolje da se povežemo sa svim ljudima, da pridobijemo i one koji su nam samo pet ili 10 odsto naklonjeni, da to budu potpuno. Kako ćemo ih bolje pridobiti nego kroz Teslu i kroz dovođenje na razne konferencije, kroz Teslin muzej, pokazati im razne hidrocentrale koje imamo iz Teslinog vremena i još uvek rade. Jako je bitno da nismo sami. Na drugoj strani, u ovom poslu nema mi i vi. Dok ne bude urađen nacionalni program u koji su uključeni svi Srbi sveta nema ozdravljenja. Najveće bogatstvo države Srbije je – dijaspora. Zadatak bilo koje vlade je da sprovodi volju narodu. Kad to ne čini, treba da se skloni. Volja naroda sprovodi se kroz nacionalni program. Taj nacionalni program nikad nisam našao, čak ni srpski nacionalni interes. Postoji samo jedan nacionalni interes i na njemu bi trebalo da rade zajedno svi Srbi u svetu. Ne trebamo čak ni da pozivamo Srbe iz sveta, trebalo bi samo da im dozvolimo. Jer, možda smo danas kao dijaspora više odbačeni nego kod Tita”, povezuje strateški Teslinu misiju i savremeni trenutak srpskog naroda naš sagovornik.


Lepim protiv ružnog

“Uhvatili smo se u koštac sa idejom da napravimo školski program o Tesli. Obraćao sam se našim ministarstvima da nam u tome pomognu, odgovorili su mi da za to nemaju vremena, a nije dobro da ja kao detektiv pišem školski program o Tesli. Povezaću ih sa najboljim stručnjacima na svetu, sve ću da organizujem, govorio sam im, ne bi li struka uradila to, ali nema odgovora… Sve su to efikasni i bolji načini da probijemo blokade i ružne slike o nama od mnogih koji se primenjuju do danas.  Moj moto je hajde da se lepim borimo protiv ružnog!”- kaže Lončar.


Lončar se, ilustrujući srpsku situaciju poziva na istraživanje našeg čoveka Dejvida Vujića koji je radio u Kongresu SAD u Vašingtonu 35 godina, gde je svo vreme imao kancelariju i parking mesto sa ličnim imenom, što dovoljno govori o njegovom autoritetu i poziciji:

“Njegovi podaci pokazuju da samo u Americi radi više od 5.000 doktora nauka srpskog porekla. Niko to nikad nije probao da iskoristi zato što nekome smeta što bi takvi ljudi objasnili mnoge stvari, pa danas izgleda da mi kroz Teslu, što nije naša početna originalna misija, to moramo da rešavamo, jer se sada otelo, ali nemamo izbora”, veli Lončar.

Dok se nešto ne promeni u sadašnjem vremenu Lončar i mnogobrojni ljudi iz Fondacije u Americi i širom sveta ostvaruju misiju prenošenja Teslinog duha u svaku poru savremenog društva.

TESLA U ŠKOLAMA SAD

Nikola Lončar
ŽIVOT POSVEĆEN TESLI: Nikola Lončar

“Najvažniji naš poduhvat je školski program o Tesli, koji je još u procesu nastanka. To radimo već tri godine. Organizovali smo konferencije i onda seli, analizirali i odlučili da to malo suzimo i da vidimo šta možemo sami da isfinansiramo, pa da onda krenemo. Postoji jedna eksperimentalna škola u Filadelfiji koja ima mladu direktorku i koja je rekla da ne postoji veća stvar nego da obrazujete mlade Amerikance o Tesli. Uz koncept Teslinog naroda i ovog školskog programa dolazimo do sasvim nečeg drugog što nismo ni sanjali kada smo počinjali”, objašnjava naš sagovornik i nastavlja:

“Sve što budemo promovisali biće slobodno za sve. Ne tražimo nikakav ekskluzivitet. Svaki nastavnik može da uđe i preuzme ceo program, za osnovnu ili za srednju školu. Pravimo i scenario za predstavu o Tesli koju će klinci moći sami da igraju bez neke zahtevne scenske tehnike i rasvete. Zamislili smo da bi taj program mogao da se primenjuje posle redovne školske nastave. Deca sada nalaze razne stvari o Tesli na internetu, ali je problem što nastavnici o tome malo znaju. Dakle, treba nam program i za nastavnike i za učenike. Nastavnik može da naplati te časove o Tesli, potrebno mu je znanje i nešto malo opreme. Računamo da je još mnogo nastavnika u SAD koji su u punoj snazi i koji bi voleli dodatno da zarade, jer se ni tamo ne dolazi lako do novca, iako ima posla”, objašnjava detalje ove zamisli Lončar.

Fondacija je nedavno krenula i sa projektom “Tesla talk TV2, intervjuišu se razni važni ljudi i uz primetan trud da se da bude korektan prema svima koji daju neki doprinos Tesli.

“Ko god da neki doprinos mi ćemo to da poštujemo i nagradimo kao i sve one naučnike, koji su nam dolazili. Unutar Tesla talk TV biće i taj deo Teslinog naroda gde će svi ovi ljudi moći da komuniciraju, nećemo nikoga da napadamo, a svako ko ima kritiku mora da ponudi i rešenje, tako funkcionišemo svih 15 godina. Glavno nam je da privučemo i okupimo što više mladih ljudi, oni su mnogo pametniji od nas, mnogo više znaju”, ističe naš sagovornik uz opasku o motivima svog angažovanja: “meni ne treba ništa, osim da moja deca budu ponosna što imaju srpske korene, samo to očekujem”.


Pomoć inovatorima iz garaža

Mali je broj značajnih ljudi koji se bave Teslom, a da nije bio na nekoj konferenciji Tesline naučne fondacije, bilo da je reč o Komemorativnoj u Hotelu „Njujorker“ svake godine posle Tesline slave, bilo na redovnim godišnjim konferencijama.

“U januaru je direktan prenos naše konferencije o Tesli pratilo 42.000 ljudi, a posle toga smo imali fantastične reakcije. Savake godine definišemo neku novu i temu od šireg interesovanja, sledeća će verovatno biti „Medicinska oprema na bazi Teslinih pronalazaka“. Pri tome vodimo računa da govornici uvek budu stručnii kompetentni, jer imate svakakvog sveta. Neko je, recimo,  napravio onu purpurnu Teslinu ploču i kaže – leči. Ljudi veruju i kunu se da to deluje. Ispitujemo ko su stručnjaci, jer oni imaju svoju bazu ljudi i kad oni vide da njihovi lideri učestvuju u nečemu kvalitetnom, onda je to druga stvar”, govori Lončar o potrebi čuvanja i izgradnje autoriteta Fondacije, za šta su, pored ostalog, potrebna i znatna finansijska sredstva:

“Ulazak u Hotel Njujorker košta 6.000 dolara, potroši se za konferenciju 10-15 hiljada dolara, a te pare se ne vraćaju lako. Kvalitetni ljudi napune sale, 400 u jednoj, 200 u drugoj, 600 ljudi nije malo. To je teže jer uglavnom radimo sa neprofitnim organizacijama, većina ljudi koji vole Teslu nemaju pare. Drugo je kad radite sa državom, a drugo ovo. Kad je reč o našim članovima, to su uglavnom ljudi koji se bave nekim žicama u svojim garažama i ne možemo ni kartu da im naplatimo, nikome ko radi nikada nismo tražili novac, možemo samo da im pomognemo”, ističe naš sagovornik.


Koliko se taj internacionalni pristup Tesli pozitivno reflektuje i na srpsku poziciju u svetu?

“Pripadnici Teslinog naroda nismo samo mi Srbi. I Indusi su tu, meni su najviše oko organizacije pomogli Jevreji i Italijani. Zamislite kada dođe neki stranac, pridruži nam se i odmah dobije pravo da slavi Teslin rođendan ili Đurđevdan ispred originalnog američkog ustava. Mnogi značajni ljudi su se tu angažovali, a nama to ide u prilog. Našim mladim ljudima je veoma nezgodno kad negde kažu da su Srbi, zbog svih onih satanizacija kojima smo bili podvrgnuti od 90-ih na ovamo, a kad se priča o tome da smo Teslin narod i da smo dali doprinos čovečanstvu u mnogim oblastima onda se cela situacija menja”, ističe naš sagovornik.

Neizbežno se vraćajući na problem matice i dijaspore sa početka priče, naš sagovornik vidi i u misionarenju o Tesli, presudnu ulogu Srbije:

“Meni je san da glavna organizacija bude u Srbiji. I to sam tražio jer ovde ima puno ljudi koji se lepo bave Teslom. Pored Filadelfije i Njujorka mislim da bi to trebalo da bude u Beogradu. Slao sam na sve moguće adrese u Srbiji dokument u kome razne organizacije govore o potrebi da se rad Tesline fondacije proširi i na Srbiju. Bio sam kod Tome Nikolića, koga lično znam, i kod mnogih drugih ljudi, ali nikad, nikad nisam dobio odgovor. Onda nije čudo što se osećamo kao kopilad, a ne kao deca države Srbije!” – zaključuje Lončar.

 

 

 

 

Najnovije

Srpska ruka ne sme da preda Kosmet

Naraštaji neće biti najsrećniji ako im u nasleđe ovo pitanje ostavimo nerešeno, ali će biti najnesrećniji ako i sebe i njih zauvek osramotimo, odričući se Кosova i Metohije, svoje časti i svog Jerusalima, to nikad nije učinio ni jedan narod

Pronašao Artukovića, savetovao Slobu…

Branko Milinović (1910 – 2007), čovek koji je predlagao likvidaciju Tita, oslobodio Pariz, marširao iza generala De Gola, bio jevrejski zet i Geringov rođak, brinuo o vladiki Nikolaju Velimiroviću, predstavlja jednu od najznačajnijih ličnosti srpske dijaspori

Antisrpske poruke srpskog udruženja u Španiji

Pod okriljem organizacije koja nosi ime nobelovca Ive Andrića, umesto predstavljanja srpskog identiteta i kulture, šalju se političke poruke potpuno suprotne nacionalnim interesima Srba i daje legitimitet idejama ljudi bliskih Кarlosu Vestendorpu i Havijeru Solani

Srpsko jedinstvo u tri koraka

Kolo ima važnu integrativnu društvenu funkciju, neguje kolektivni identitet na različitim nivoima u zajednici, predstavlja simbol nacionalnog jedinstva i nosi obeležje identiteta lokalnih i regionalnih zajednica. Carevac je napisao Moravac, Žikino kolo i pomagao u stvaranju Marša na Drini

Pederi marširaju sa blagoslovom Rokfelera

Dr Džudit Rajsman je svojom knjigom “Seksualna sabotaža” razobličila Alfreda Кinsija, prevaranta koji je, uz pomoć Rokfelerove fondacije i podršku Hjua Hefnera i Herija Heja, osnivača homoseksualnog pokreta, postavio nakazne kriterijume za širenje homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta i grupnog seksa

Duhovno i umno „Otadžbina“ okuplja Srbe

Srpski saborni duh je duh stvaralaštva Tesle, Pupina, Milankovića, Mileve Marić i mnogih drugih čiji smo potomci, a među tim velikanima nema mesta sitnim partijskim moljcima, folirantima i politikantskim profiterima, ističe predsednica Pokreta „Otadžbina“
Srpski poslovni Almanah - Veliki