“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
Gusle
NEPOZNATA TRADICIJA

Gusle leče 18 bolesti

GUSLE LEČE 18 BOLESTI: Sa jednog od guslarskih takmičenja u Nikšiću, za podmladak ne treba brinuti

Parče suve javorovine i gudalo od ljeskova pruta, sa upredenom konjskom dlakom, reklo je sve o našim precima, a za verovati je da će i nekim narednim generacijama preneto ono što su sadašnje učinile za slobodu i otadžbinu.

Dok je jednog guslara i jednih gusala, srpstvo neće propasti!

U ovim mudrim rečima velike Isidore Sekulić sadržano je u najkraćem sve ono što ovaj drevni žičani instrument predstavlja za svakog Srbina. Prvi put pominjane u Bibliji, gusle su već hiljadama godina izvor i nadahnuće narodnog pamćenja kao večiti čuvar istine našeg naroda u vekovnoj borbi za opstanak. Pored Srpske pravoslavne crkve gusle su bile i ostale bastion identiteta srpskog naroda u teškim istorijskim vremenima.

U danima kada je porobljeni srpski narod bio izložen strašnoj asimilaciji, ponižavanju i najgoroj eksploataciji osvajača, u vremenu kada ovaj narod nije imao pravo na svoju kulturu, na svoj jezik, na svoje pismo, gusle i epska poezija su bile bukvalno i učitelj i škola i akademija, jednom rečju neprevaziđen način stvaranja koji je sačuvao od zaborava ne samo pojedine istorijske događaje i ličnosti, već i srpski jezik kao osnovni oblik identifikacije jednog naroda.


“Istrebljujte koji gusle udaraju…”

Koliko su gusle bile značajne za srpski narod, kroz istoriju najbolje su znali njegovi neprijatelji. Pripoveda su da su u vreme podizanja bune na dahije, Bošnjake koji su pritekli dahijama u pomoć, starci Bošnjaci ovako savetovali: “Sinovi, kad u Srbiju pođete ponajveć’ma istrebljujte one koji čokot okopavaju i koji gusle udaraju, jer kad se Vlah napije vina ili rakije, pa uzme gusle i iz njih se razdere spominjući kakav je bio Janko ili Marko, sve to ono drugo oko njega, na naše velike jade, poludi i podivlja!”

Otuda su razumljivi svi apeli koji dolaze iz mnogobrojnih guslarskih društava širom srpskih zemalja da se gusle sačuvaju kako se ne bi u našem vremenu ispunile reči besmrtnog Njegoša: “Đe se gusle u kući ne čuju, tu su mrtvi i kuća i ljudi!”


DUŠA SRPSKOG NARODA

Gusle
EVROPA UPOZNALA SRPSKU KULTURU PREKO GUSALA: Bile i ostale bastion srpskog identiteta

Gusle predstavljaju dušu srpskog naroda, oni su sastavni deo njegovog bića i života. U dugim zimskim noćima, kraj ognjišta, okruženi svojim najmilijima, Srbi su uz epsku poeziju oživljavali silne junake, drugovali s vilama i zmajevima, i nebo zemljom podupirali, a jeka gusala stvarala je neku posebnu uzvišenu atmosferu.

Gusle su među Srbima posebno vrednovane i zbog činjenice da su epskom pesmom saopštavale istinu o narodnoj pogibiji i muci, ne zarad slavljenja poraza već da bi se učvrstilo uverenje u narodu da poraz nije konačan. Jer porazi su uvek, bez obzira koliko bili bolni i koliko istorijski imali teške posledice, kod našeg naroda bili u isto mah i ponos i uiteha, nada i podstrek. Zato gusle danasa, kao i mnogo vekova ranije, utiru naše suze, podižu moral ijačaju duh, ostajući sjajna zvezda srpske duhovne vertikale i svetionik istorijskog pamćenja.

„Oganj gori, na njemu vagan okačen na verigama, a iza ognjemi svetlom obasjani sede momci i devojke, stari i mladi i slušaju jek gusala. Dovoljno je samo zatvoriti oči i vratiti se vekovima unazad, jer ne postoji bolje vremenske mašine od gusala“, zabeležio je hroničar našeg vremena jedan prizor sa guslarskog druženja dostojan pažnje i prošlih vremena, dok gusle ječe onu znanu: „Gusle moje, najljepša muziko, tebe voli malo i veliko!“

Glavno područje rasprostranjenja gusala u velikoj meri se poklapa sa teritorijama tzv dinarske kulturne zone, i obuhvata Crnu Goru, Hercegovinu, Bosnu i Srbiju, najviše južnu, jugozapadnu, Kosmet i Srem. Gusle je kroz istoriju svojim instrumentom smatrao ne samo pravoslavni već i muslimanski i katolički živalj, a rasprostranjene su i u Hrvatskoj, naročito u Dalmaciji i njenom zaleđu, gde preovlađuje dinarsko stanovništvo, i u Albaniji. Makedonija takođe poznaje gusle, a neguje i epske pesme u nešto drugačijim formama.


Zadivljeni Barbarosa

Ne može se pouzdano utvrditi kada su gusle prvi put zaječale među Srbima, ali se u literatuti pojavljuje podatak da su srpske gusle dočekale Fridriha I Barbarosu kada se u XII veku sastao u Nišu sa srpskim vladarom Stefanom Nemanjom, gde mu je Nemanja ponudio pomoć srpske države u krstaškom ratu. Kažu da je Barbarosa bio zadivljen zvukom gusala i pevanjem uz njih, pa se mnogo interesovao oko pojedinosti u vezi sa njima.

Daljim poreklom potiču iz Srednje Azije, a ne zna se tačno kako su dospele do Srba; neki pretpostavljaju preko Vizantije. Prva beleška o guslama među Južnim Slovenima dolazi od Vizantinaca iz prve polovine VII veka, kad su uhvaćena „dva špijuna koja kod sebe nisu imala oružje, već samo drvena instruenta“. Gusle su instrument koji se pominje na našim prostorima još u X veku, pretpostavlja se da su prenete na tlo Evrope iz Azije. Još se sreći i u Siriji, a kod Lužičkih Srba se beleži gudački instrument pod nazivom husle. Srbi koji su menjali veru i primali islam tada su zadržali običaj opevavanja svojih muslimanskh junaka uz gusle. Danas se ovaj običaj kod njih gotovo izgubio.


Kao drevno narodni instrument najčešće se prave sa jednom ili dve žice. Kao jednožični instrument gusle se sreću u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, Hercegovini i Dalmaciji. Gusle iz Like i Bosanske Krajine uglavnom imaju dve žice. Žice su napravljene od 30 upredenih konjskh dlaka, kao što je slučaj i sa strunom gudala. Gudalo se koristi tako što se povlači po zategnutim žicama, proizvodeći oštar i dramatičan zvuk. Same gusle sastoje se od muzičke kutije, koja je presvučena životinjskom kožom, na koju se nadovezuje dugački vat na čijem završetku je izrezbarena životinjska, najčešće konjska ili ptičja, obično orlova ili sokolova glava. Nije slučajno što se prave od javora, jer javor kao drvo ima simboliku u srpskoj prethrišćanskoj religiji kada je označavao kult predaka.

NAJSJAJNIJE SRPSKO ORUŽJE

Gusle
VEČITI ČUVAR ISTINE SRPSKOG NARODA: “Srpčad oko guslara” Uroša Predića

“Predstavljati gusle je velika dužnost i obaveza, to je zavet pravoslavlja. Jer, lepotu i sjaj srpskog jezika kulturna Evropa je upoznala upravo preko gusala i epskih pesama, zahvaljujući Vuku Karadžiću, Geteu, braći Grim, Nikoli Tesli i ostalim pregaocima koji su radili u slavu i čast gusala i koji su gusle predstavljali, a čiji smo mi maleni, ali nadam se otmeni naslednici”, rekao je jednom prigodom u svojoj besedi o guslama Vukojica Sandić, istoričar, guslar, graditelj gusala i guslarski pedagog iz Beograda.

Danas, ozbiljnije proučavanje pokazuje da epska tradicija postoji u veoma razvijenom i rasprostranjenom vidu, a neguje se čak u okviru posebnih institucija. Guslarska praksa je, po rečima stručnjaka, postala “masovna, izražavajući se na bezbroj načina, od održavanja guslarskih koncerata i takmičenja, do publikovanja guslarskih pesama na raznim audio i video ‘nosačima’. Fenomen gusala, po njihovom mišljenju, preti da svojom masovnošću “ugrozi” čak i novokomponovanu narodnu muziku. Kao ilustracija za to može da posluži podatak da trenutno postoji blizu 60 društava guslara, svrstanih u tri republička saveza i objedinjenih u savez popularnog naziva Savez guslara srpskih zemalja. Ako tome dodamo da u radu ovih društava učestvuje skoro 4.000 članova, jasno je da reč o veoma vitalnom i snažnom trendu koji valja nastaviti. Opstanak guslarstva u srpskoj tradiciji u ovim modernim vremenima stručnjaci objašnjavaju tzv kulturnim elementom dinarske geografske zone, za koji je karakteristična, istorijski gledano, najsnažnija epska aktivnost, posebnona područjima Hercegovine i Crne Gore.

Društva guslara danas okupljaju stanovništvo pretežno poreklom iz crnogorsko-hercegovačke oblasti, Crnogorska brda i Stara Hercegovina. Ova guslarska “struja”, koja se pokazala najotpornijom i najživljom, ustanovila je prekosvojih pripadnika jednu novu, više gradsku nego seosku guslarsku praksu. Način guslanja koji se neguje u crnogorsko-hercegovačkim krajevima postao je dominantan i oblikuje izvođački stil novih generacija guslara.


Gusle
GUSLE ZA NAJBOLJEG: Obećanje Noleta da će zasvirati na guslama

Nole guslar

Prilikom osveštenja hrama Svetog arhangela Mihajla u rodnom mestu predaka najboljeg svetskog tenisera, kome je prisustvovao i Novak Đoković, najveći donator obnove ove svetinje. žitelji Jasenovog Polja kod Nikšića poklonili su mu gusle. Srpski teniser je obećao da će naučiti sa svira: „Obećavam da ću naučiti da sviram gusle, kao što su to radili i moji preci!“ – poručio je Đoković, potvrđujući koliko su gusle mera identiteta i duhovna vertikala svakog Srbina.


Na jednom američkom univerzitetu tokom desetogodišnjeg istraživanja četiri doktora nauka koji su proučavali gusle došlo se do zapanjujućih rezultata: zvuk gusala leči 18 bolesti, a ne sve ostale preventivno ili blagotvorno deluje. Tako je jak uticaj zvuka gusala na čoveka. Samo ih treba pažljivo slušati, a najboljezbore u rukama umetnika. Kada su gusle u rukama umetnika to je najlepše i najsjajnije srpsko oružje. Zaslugom naših ljudi, gusle se danas čuju na svim meridijanima, tako da imamo srpskih guslarskih društava od Sidneja do Toronta. Ono što raduje je pojava guslara “sa asfalta”, jer je dosadašnje pravilo bilo da se guslar samo i isključivo rađa u brdima.

Mnogi se slažu da je to dovoljan razlog da sa puno optimizma gledamo na opstanak najstarijeg muzičkog instrumenta u Srba. To parče suve javorovine i gudalo od ljeskova pruta, sa upredenom konjskom dlakom reklo je sve o našim precima, a za verovati je da će i nekim narednim generacijama preneto ono što su sadašnje učinile za slobodu i otadžbinu.


Kad Japanac uči deseterac

Narod ovog područja je kroz istoriju bio veoma vezan za gusle i epsku pesmu, pa je po rečima Vladimira Dvornikovića, “vekovima sav svoj društveni život izražavao i proživljavao kroz epski deseterac”.  Zanimljivost koja je svojevremeno zabeležena u guslarskoj školi u beogradskom naselju Žarkovo, gde je među stotinu polaznika vredno i strpljivo učio i jedan Japanac, po imenu Jovan Honda, samo potvrđuje da su gusle već odavno postale instrument koji afirmiše srpsku kulturu daleko izvan područja Balkana.


 

Najnovije

Kaže dijalog, misli izdaja

Čavoški: “Neću da učestvujem u nacionalnoj izdaji!” – Antonić: “Izdajničko prihvatanje realnosti na delu teritorije uvek završava izdajom cele zemlje”. – Jakšić: “Proverite na pošteno organizovanom refenrendumu da li građani hoće da se odreknu Kosmeta!”

Veliki prasak u Tršiću

Političari s razlogom izbegavaju da govore o kulturnim procesima, jer su njihova znanja očigledno manjkava: ona su takva i kada govore o drugim stvarima, ali nisu tako proverivo i dokazivo nesuvisla

Rođaci iz sveta čuvaju socijalni mir

Projekat UN za razvoj o investicijama iz dijaspore analizira kako da se oko četiri milijarde USD, koje prosečno godišnje stignu kao pomoć najbližima u Srbiji, ne koriste samo za preživljavanje, već i za neki dugoročniji razvojni cilj

Tužilaštva kriju Sinišu Malog

Ključne institucije u zemlji koje bi trebalo da se bave borbom protiv korupcije i kriminala, ne samo da ne funkcionišu već svojim postupanjem postaju saučesnici u krivičnim delima

Svevremena reč Patrijarha Pavla

Uzdali smo se u njegove molitve, njegova reč bila je pouzdani duhovni orijentir i izraz istinskih narodnih težnji, znali smo da ćemo biti predstavljeni kako treba, jer, on je, zaista, bio naša živa ikona pred svetom. A reč njegova, ovde, nesumnjivo, ostala je da nas rukovodi.

Rat na Balkanu izazvao MMF

MMF je svesno doprineo destabilizaciji SFRJ, jer je prekinuo protok kapitala između srpskog dela zemlje i ostalih republika i pokrajina, i tako sistematski promovisao nacionalističke tendencije, a cilj je bio interes SAD da zameni nesvrstani režim novim, koji će biti poslušan Zapadu, kaže Ernest Volf, autor knjige “Pljačkanje sveta – istorija i politika MMF-a”
Fenix - Veliki