“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
GENERACIJA SEBIČNJAKA: Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”
AUTENTIČNI SRPSKI GLAS

Generacija sebičnjaka

GENERACIJA SEBIČNJAKA: Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”

Već godinama živimo u atmosferi vanrednog stanja, u zemlji opustošenih institucija, bezakonja u svim oblastima, ekonomski razoreni, nacionalno poniženi, kulturno zaostali, a moja generacija misli samo na svoje doživljaje i vlastita zadovoljstva, kaže Filip Grbić, dobitnik nagrade “Miloš Crnjanski” za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi”

Jasno je da nas Evropa samo na rečima prima, dok nas na delu zatvara u balkanski “obor za svinje”.  Balkan je donji stomak Evrope, koji je po oprobanoj titoističkoj formuli, ovoga puta u briselskom konstruktu „regiona“, stabilan samo ako je Srbija – slaba. U mnogo čemu smo mi ovde “evropskiji” od mnogih Evropljana. Nema razloga da se ponašamo kao domoroci i njihove sluge.

Miloš Crnjanski
Miloš Crnjanski

Ovako poslednjih dana govori, a već dugo i piše, Filip Grbić, “novi autentični glas srpske književnosti”, kako je to u obrazloženju žirija nagrade “Miloš Crnjanski” istakla profesor dr Slađana Jaćimović, prilikom dodele ovog tradicionalnog priznanja Zadužbine velikog pisca namenjenog prvencu u nekom od žanrova u kojima se ogledalo veliko književno ime. Filip Grbić dobio je to priznanje za roman “Ruminacije o predstojećoj katastrofi” u izdanju beogradskog Platoa.

PISANJE KAO TERAPIJA

Kao kuriozitet ove dodele svakako je i činjenica da su članovi žirija i predsednik Zadužbine prof dr Milo Lompar upoznali mladog laureata u Kolarčevoj zadužbini prilikom dodele Zlatne plakete sa likom Miloša Crnjanskog i novčanog iznosa u dinarskoj protiv vrednosti od 2.000 evra, koju su obezbedili Izdavačka kuća “Klet” i Kompanija “Informatika”.

Roman je priča o dvoje ljudi koji u pokušaju da spasu svoj brak odlaze na letovanje na Кrit, a usložnjava se i grana na više planova. Od naizgled obične priče o ljubavnoj krizi i umornom pokušaju njenog prevezilaženja, romaneskna radnja uvlači u sebe promišljanje naše savremenosti i istorijske prošlosti, aktuelne geopolitičke situacije, našeg i tuđeg nacionalnog mentaliteta, sterotipova koje nameće kultura novog doba te protesta protiv uklapanja u njih i prihvatanja isprazne egzistencije koja se njima nameće kao poželjan i očekivan model življenja. Jednostavno rečeno, sama priča je višeznačna i ide iznad pojedinačnih sudbina, jer se ukršta sa epohalnim kretanjem koje je ispunjeno haotičnošću, kriminalom, seksualnošću i politikom. Motiv katastrofe naznačen u naslovu i ruminacije kao neprestanog, opsesivnog ponavljanja zlosutnih misli koje ne dopuštaju izlazak iz kruga straha i teskobe, već ih dodatno produbljuju, naznačavaju jednu snažnu pesimističku, moglo bi se reći i nihilističku dimenziju u sagledavanju sveta onakvog kakav jeste i pozicije pojedinca, modernog junaka, u njemu.

PROTIV MEJNSTRIM TOKOVA: Naslovna strana nagrađene knjige
PROTIV MEJNSTRIM TOKOVA: Naslovna strana nagrađene knjige

Izložen ovih dana učestalom novinarskom rešetanju, autor kaže da, okupiran crnim mislima i ne znajući šta će s njima, pisanje doživljava i vidi kao – terapiju, iako nije samo to. Opominjući nas kroz strahove svog glavnog junaka na ličnu i globalnu katastrofu, Grbić ukazuje na jednu pesimističku činjenicu: savremeni čovek danas ne nalazi sigurnu tačku oslonca u sučeljavanju sa savremenim kretanjima.

“U svetu se situacija iskomplikovala, oslobođene su sile i animoziteti koje niko više ne može da obuzda. Religija se rastvorila u folkloru i običajnosti, a filozofija se izolovala na univerzitetu. Preostaje farmakologija”, rekao je za jedne beogradske novine, potvrđujući fakat iz biografije da je filozof po obrazovanju.

I osvrćući se na Srbe i njihovu naviku da ne žive kao sav normalan svet, veli:

DUHOVNO ODUMIRANJE

“Zar nije očigledno da već godinama živimo u atmosferi vanrednog stanja, u zemlji opustošenih institucija, bezakonja u svim oblastima, ekonomski razoreni, nacionalno poniženi, kulturno zaostali?

Iz ovih Grbićevih reči, kao i unutar korica njegovog književnog prvenca, probija taj otpor mejnstrim tokovima svake vrste, nezadovoljstvo i – umor. Umor je reč, koja ga po sopstvenom kazivanju spaja sa Crnjanskim, reč koja se najviše pominje u njegovom pisanju.

“Ovde nije reč o prolaznom umoru ili čak prijatnom umoru koji nastupa nakon nekog časnog radnog pregnuća, ne, umor u ovom slučaju označava duhovno odumiranje jedne civilizacije koja sporo ali sigurno nestaje pred našim očima. Duhovno srodstvo mogu da osetim isključivo sa onim autorima koji osećaju ovaj ontološki umor, ovo dezorijentisano bivstvovanje ‘na mišiće’. Pisati, u izvesnom smislu, znači postati hroničar umiruće civilizacije”, pojasnio je autor u svojoj prigodnoj besedi na dodeli nagrade.

SMEH ILI FARMAKOLOGIJA: Šta je najbolji lek za predstojeću katastrofu?
SMEH ILI FARMAKOLOGIJA: Šta je najbolji lek za predstojeću katastrofu?

U tom svetlu autor vidi i poziciju sebe, svoje generacije i srpske kulture danas pa nedvosmisleno kaže:

“Ne znam šta je u jadnijem stanju: moja generacija ili srpska kultura. Moja generacija je zagazila duboko u tridesete, malo ko je u braku, još manji broj ljudi ima decu, svi su opsednuti novcem i putovanjima, ne znaju ni sami šta traže bazajući svuda po svetu, svi misle samo na svoje doživljaje i vlastita zadovoljstva. Moja generacija je generacija sebičnjaka. Što se tiče srpske kulture, ona u svojoj istorijskoj veličini postoji i čeka generaciju dostojnih da je ponovo otkrije. Trenutno u kulturi vedre i oblače srbomrsci i jugonostalgičari”.

Nisu danas retki osetljivi intelektualci uskolebane psihe, depresivnog i opsesivno-kompulsivnog, a u čijoj senci svojim pisanjem autor sugeriše ovakvo sagledavanje sveta, odnosno čini dodatno uverljivim, snažno motivisanim iznošenje sumorne vizije ljudske civilizacije i njenih dubokih naprslina u modernom dobu.

„Vidim da se bliži katastrofa“, kaže glavni junak romana, „i da niko, ama baš niko, nema kontrolu nad silama koje su oslobođene“. Do sličnog zaključaka dolaze i junak Grbićevog romana i junak Romana o Londonu Miloša Crnjanskog koji će u svom vremenu osetiti da „Svet ovaj nije uređen dobro“, odnosno upitati se „Кao da svet nije Bog stvorio? Nego onaj Nečastivi“.

SMEHOM PROTIV KATASTROFE

“Prevlast zla i destrukcije u svetu u kome se sluti sveprožimajuća katastrofa sagledava se na svim nivoima – od opšte društveno-političke situacije, kulturnih i političkih degradirajućih okolnosti u Srbiji, pa do privatnog, intimnog plana i odnosa dvoje ljudi za koje će sam junak reći: ‘Mi smo bolesni ljudi u bolesnoj vezi’”, kaže u obrazloženju nagrade profesorka Jaćimović.

Šta je ključni motiv da se jedan mladi čovek na način, kako je to učinio Filip Grbić, odmetne u pisce ovog tipa? Odgovor nalazimo, ponovo, u njegovoj besedi u Kolarčevoj zadužbini:

HRONIČAR UMIRUĆE CIVILIZACIJE: Pisac i filozof Filip Grbić
HRONIČAR UMIRUĆE CIVILIZACIJE: Pisac i filozof Filip Grbić

“Šta mi to, pobogu, nedostaje, pa uzimam ova duga, mučna, iscrpljujuća odsustva iz života, umesto da živim, radim, radujem se i ne osvrćem se? To ne radim iz skromnosti ili trpeljivosti, naprotiv, ja sam nezasit. I ta nezasitost, me je, po svoj prilici, takođe odvela u pisanje. Ako već ne mogu da živim najjednostavniji i ujedno najintenzivniji mogući život – ‘živi život’ kako to kaže Dostojevski, onda barem neka moji junaci pokušaju da žive taj život umesto mene. Međutim, meni se čini da se taj njihov pokušaj takođe završio bednim neuspehom jer se napisano pokorava istim onim zakonima i ograničenjima kojima se pokorava i proživljeno. Кada ne bi bilo tako, književnost bi predstavljala puko bekstvo od napregnute svakodnevice, sredstvo za razbibrigu ili igrariju za intelektualce”, kaže naš sagovornik, citirajući Crnjanskog i “Dnevnik o Čarnijeviću”: „Sve sam čekao da će još nešto doći u životu, da ovo dosad beše samo komedija. Sad vidim da posle sažaljenja ne dolazi ništa novo.“

Nismo u situaciji da se često susrećemo sa književnošću i piscima koji na ovaj provokativni način promišljaju savremenost, ma koliko to na prvi pogled izgledalo sumorno, depresivno i besperspektivno. Filip Grbić je i tu svojim novim romanom doneo nešto sasvim novo:

“Sve vreme u priči o katastrofi koja preti i spolja, iz poremećenog sveta, ali i iznutra, iz samog bića koje se urušava u svojim strahovima, titra svojevrsni humor i ironija koji ne dozvoljavaju da pesimizam postane otužan i pretvori se u jadikovku. Sposobnost da se o teškim stvarima i složenim problemima misli i piše kroz humor i gorku ironiju redak je dar, a oni u ‘Ruminacijama’ nisu vid prihvatanja sveta onakav kakav jeste, već znak revolta nad stvarima onakve kakve jesu a nisu dobre. Smeh je u toj borbi možda najbolje oružje”, smatra prof dr Slađana Jaćimović.

Najnovije

Spasite ugled SANU ili podnesite ostavku

Kako za člana SANU može da se bira lice koje nema ni jednu knjigu, otkad je karijera izgrađena na sorošovskim dotacijama naučno neproblematična, ili kako je, kao filozof, jednoglasno mogao da prođe pravnik koji se dirljivo trudi pisanjem pseudofilozofskih nerazumljivih štiva, pita profesor Milan Brdar predsednika Akademije

Vukovar – temelј hrvatskih laži

Da li je agresija bila razbijanje Jugoslavije koje su na talasima hrvatskog klero-fašizma izvele udbaško-patrijske strukture i međunarodni centri moći – ili izbacivanje Srba iz hrvatskog ustava, ubijanje srpskih civila i rušenje njihovih objekata pre početka rata u Vukovaru i drugim gradovima i selima po Hrvatskoj?

Srpski udžbenici duginih boja

Ministarstvo prosvete Srbije, na zahtev jedne LGBT-NVO, zabranjuje šest udžbenika, a taj zahtev za promenom sadržaja onoga što se uči ujedno je i zahtev za promenom dominantne vrednosti, što najavljuje početak sveopšte revizije

Kako u Kanadu, najbolju za život na svetu

Ujedinjene nacije su izvršile rangiranje uzimajući u obzir 42 faktora, među kojima su: zdravstvo, obrazovanje, životna okolina, ekološka zaštita, sloboda akcija i kretanja, životni standard, prosperitet, sigurnost i sl. U decembru 2017. godine zabeležen je rekordan pad stope nezaposlenosti, na svega 5,5 odsto, što je najniža stopa nezaposlenosti od 1976. godine

Žale za Jugom, srljaju u Brisel

Dvotomna studija-zbornik “Istorija jedne utopije” u izdanju beogradske “Catene mundi” pojavila se sa realnim potencijalom da u suočavanju srpske intelektualne i političke javnosti sa posledicama dve Jugoslavije i titoizma zauzme značajnije mesto i od često prozivanog i sumnjičenog Memoranduma SANU

Fenomen Srbija

Zemlja u kojoj su najbogatiji oni koji nikad nisu radili, gde žive najlepše žene, a natalitet opada, gde ljudi slave slavu, a psuju Boga, gde nisi normalan ako ne poludiš, piše jedan američki novinar u čikaškom listu posle posete Beogradu
Travel - veliki baner