“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
Sokolica
NEPOZNATA SRBIJA

Albanke mole u srpskoj Sokolici

ALBANKE MOLE U SRPSKOJ SOKOLICI: Svetinja na Veliki Gospojinu

Mramorna statua Bogorodice sa Bogodetetom Hristom na kolenima postaje mesto kultnog okupljanja u čast i slavu Bogorodice, poznata po tome što verujućima koji su bezdetni daruje porod, a mole joj se i NATO oficiri sa suprugama

Manastir Sokolica je veoma značajna svetinja za našu istoriju i kulturu, zajedno sa Pećkom patrijaršijom, Dečanima i Gračanicom, kao biserima Kosmeta i bila je pod zaštitom države. Šta ćemo sada, izgubili smo svoju državu ovde na Kosovu?

Ovim rečima dočekala nas je mati Makarija, igumanija srpskog pravoslavnog manastira iz XIV veka na obroncima Kopaonika i Zvečana, u ataru sela Boljetin gde sokolovi svijaju gnezda, dodajući to više kao neki komentar za sebe, pa je u tom stilu i nastavila: “Istorija nije mnogo inteligentna, ponavlja se, pa ja strancima uvek govorim da smo mi bili i 400 godina pod turskom okupacijom, ali je u našim mislima i našim srcima stalno bilo naše Kosovo, pa smo dočekali da ga oslobodimo”. Poruka gostima već na početku da ovde ne razmišljaju o predaji.

“Crkva je podignuta pre Kosovskog boja, ktitor je čelnik Musa, što mu je verovatno bio nadimak. Sigurno nije bio musliman,  pošto je zet kneza Lazara, jer je oženio njegovu sestru i izrodio Musiće. Poznato je da su dvojica Musića poginuli u Kosovskoj bici. U vreme gradnje Pećke patrijaršije, oko 1550. godine ovde je izgrađena priprata vrlo skromno, a nama potomcima je ostavljeno da oslikamo freske”, svedoči igumanija o dugoj i značajnoj istoriji ove svetinje

SUVERENO PRAVOSLAVLJE

Sokolica
NEMA PROBLEMA SA KOMŠIJAMA: Mati Makarija Sokolička

Mati Makariju vaš reporter upoznao je pre skoro više od jedne decenije u San Francisku na godišnjoj konferenciji Kongresa srpskog ujedinjenja, etničke organizacije američkih Srba, kada je ova po mnogo čemu zanimljiva monahinja – svetovno ime Milica Obradović, docent Beogradskog univerziteta, dvostruki doktor nauka, hemije u Beogradu i teologije u Solunu, nenadmašna kao ikonopisac –  pobrala simpatije i naterala suze svima koji su tada sa posebnom pažnjom saslušali njenu priču o pogromu nad srpskimm kosovskim svetinjama 2004. godine, o mukotrpnim počecima tri monahinje koje su početkom 90-ih došle da obnove Sokolicu i tu ostale do danas. I tada kao i sada igumanija je bila nepokolebljiva i svima uverljiva da je Sokolica, manastir na svojoj srpskoj zemlji.

“Nemam problema sa svojim komšijama”, veli igumanija gostima i priseća se svoje misije u Americi.

Te godine pohodila je i Vašington, govorila u Kongresu SAD i dobila veliki aplauz i zavidno poštovanje. Ali u životu i na terenu pored manastira slabo se šta menja. Mati Makarija kao da je to znala još od vremena kad je sa monahinjama stigla ovde.

“Kada smo se nas tri sestre vratile u manastir 1991. godine tada je i država Srbija i naša Crkva propagirala povratak na Kosovo. Ali, koliko znam samo smo se nas tri prijavile da dođemo ovde u Sokolicu. Čim smo došli prvo je bilo da na steni iznad manastirske porte nacrtamo krst”, priseća se početaka na podizanju ove svetinje i kao da se njen pogled nakratko gubi u nizini, nadomak ulaza, pored manastira, gde suverenom pravoslavlju prkose zastave Albanije i takozvane države Kosovo. “Naš manastir zagovara trpljenje”, veli.

Sokolica
BARJACI NA KULI ISE BOLJETINCA: Prkose pravoslavnom miru svetinje

Prizor koji baca u očaj svakog poštenog putnika namernika, koji je krenuo da poseti ovu srpsku svetinju posvećenu Pokrovu Presvete Bogorodice, zapravo je obeležje kule Ise Boljetinca.

“Ove zastave u komšiluku su protivne Ahtisarijevom planu i vidi se da je to šiptarsko, dok sam ja uvek za velike praznike na manastiru isticala vizantijsku zastavu. On je njihov narodni heroj koji je kao i svi veliki heroji poginuo od ruke jedne žene. Isa je bio veliki domaćin i bio prisutan za onim stolom kada se posle Drugog svetskog rata stvarala Albanija. Sada se ugledaju na nas, otkopali ga u Crnoj Gori i doneli ovde, iako nije svetac. Oni nemaju šta da pokažu, imaju samo Muratovo turbe i džamiju u Prizrenu koju su napravili od ostataka srušene pravoslavne crkve. Kada sam početkom 70-ih dolazila u Pećku patrijaršiju oni su strancima nudili flajere sa informacijom o Dolini fresaka, pri čemu su to naše freske, a ne njihove”, tumači dugoročne poteze kosovskih vlasti mati Makarija.

Uprkos svemu, pred svetinjama u Sokolici kleče i mole se i – Albanke. Mramorna statua Bogorodice sa Bogodetetom Hristom na kolenima doneta je u ovaj manastir krajem XIV ili početkom XV veka sa neutvrđenog lokaliteta kao izuzetna vrednost. Od tada značaj Sokolice stalno raste. Ona postaje mesto kultnog okupljanja u čast i slavu Bogorodice, mesto molenja, nade i utehe u trenucima iskušenja kojih je kod Srba bilo na pretek.

KULT BOGORODICE

Sokolica
ČUDOTVORNA STATUA BOGORODICE: Verujućima koji su bezdetni daje porod

“Poznata je po tome što verujućima koji su bezdetni daruje porod. Mnogi NATO oficiri kada su završili svoje službovanje na Kosovu vratili su se sa svojim ženama i molili za porod, zajedno sa nama. Ja sam bila docent Beogradskog univerziteta, imam dva doktorata i ako vam kažem da je Majka božja čudotvorna onda vam to ne govori neka nepismena baba nego školovana osoba”, kaže igumanija i pominje mnogo slučajeva kada su žene iz okolnih albanskih sela dolazile i po nekoliko puta da se mole za porod, kako nekada svoj, tako danas za porod svoje dece.

“Kad su hteli da mi uzmu Bogorodicu došli su iz tri albanska sela da to ne dozvole”, ilustruje naša sagovornica koliko je mramorna Bogorodica cenjena i među albanskim življem.

Statua je klesana i finom belom mramoru, sa odsjajem slonovače, teška oko 450 kilograma, jedinstven primerak vizantijske ikone pretočene u mramor. Lice Majke je zabrinuto i božanski lepo, a lice Deteta je krupno i detinje milo. “Narodna duša statuu raspoznaje kao čudotvornu i zato je ona predmet poklonjenja i molitava potrebitih ljudi iz svih krajeva sveta. Ona nije samo značajno srpsko obeležje, nije samo ukazatelj na srpske istorijske, umetničke i duhovne temelje, ona je deo sveopšteg evropskog kulturnog blaga i kulturnog nasleđa Evrope, a pre svega kulturnog nasleđa Srbije u Evropi”, zabeleženo je u vodiču koji se deli gostima na ulasku u svetinju.

“Došli smo iz Eparhije Žičke i kad smo stigli videli smo da je ovde narod mnogo poštuje i mnogo se klanja Bogorodici. Kako je to neuobičajeno za našu pravoslanu veru, mislili smo da negde u dvorištu stavimo statuu, pa neka se narod klanja. Međutim, kada je prvi put došao vladika i počeo da metaniše pred statuom Bogorodice pitali smo kako da se odredimo prema njoj, a on je rekao: ‘Ako je Bogorodica htela kroz ovu statuu da čudotvori, onda ona za nas ima vrednost ikone’“, objašnjava igumanija ovu neuobičajenu simboliku u pravoslavnom svetu.

Sokolica
OBNOVA SVETINJE OD 1991. GODINE: Novi manastirski konak

Na velikoj svetskoj izložbi u Metropoliten muzeju u Njujorku 2004. godine među 355 eksponata najvećih estetskih dostignuća umetnosti Vizantije, uključujući 23 iz Srbije, Bogorodica Sokolička je imala istaknuto mesto. U tom dalekom svetu bila je najdostojanstveniji ambasador Srbije i njenog porobljenog Kosova i Metohije.

Ispraćajući nas iz Sokolice igumanija ostaje nepokolebljiva i na braniku srpstva, bez obzira šta se u okruženju događa i veli umesto pozdrava: “Srbin mi je najpreči, ali i druge ovde primam na isti način”, pokazuje svoju široku monašku dušu, pa dodaje: “Sad hoće da uđu u UNESCO da bi oteli naše manastire”.

 

Najnovije

Kaže dijalog, misli izdaja

Čavoški: “Neću da učestvujem u nacionalnoj izdaji!” – Antonić: “Izdajničko prihvatanje realnosti na delu teritorije uvek završava izdajom cele zemlje”. – Jakšić: “Proverite na pošteno organizovanom refenrendumu da li građani hoće da se odreknu Kosmeta!”

Veliki prasak u Tršiću

Političari s razlogom izbegavaju da govore o kulturnim procesima, jer su njihova znanja očigledno manjkava: ona su takva i kada govore o drugim stvarima, ali nisu tako proverivo i dokazivo nesuvisla

Rođaci iz sveta čuvaju socijalni mir

Projekat UN za razvoj o investicijama iz dijaspore analizira kako da se oko četiri milijarde USD, koje prosečno godišnje stignu kao pomoć najbližima u Srbiji, ne koriste samo za preživljavanje, već i za neki dugoročniji razvojni cilj

Tužilaštva kriju Sinišu Malog

Ključne institucije u zemlji koje bi trebalo da se bave borbom protiv korupcije i kriminala, ne samo da ne funkcionišu već svojim postupanjem postaju saučesnici u krivičnim delima

Svevremena reč Patrijarha Pavla

Uzdali smo se u njegove molitve, njegova reč bila je pouzdani duhovni orijentir i izraz istinskih narodnih težnji, znali smo da ćemo biti predstavljeni kako treba, jer, on je, zaista, bio naša živa ikona pred svetom. A reč njegova, ovde, nesumnjivo, ostala je da nas rukovodi.

Rat na Balkanu izazvao MMF

MMF je svesno doprineo destabilizaciji SFRJ, jer je prekinuo protok kapitala između srpskog dela zemlje i ostalih republika i pokrajina, i tako sistematski promovisao nacionalističke tendencije, a cilj je bio interes SAD da zameni nesvrstani režim novim, koji će biti poslušan Zapadu, kaže Ernest Volf, autor knjige “Pljačkanje sveta – istorija i politika MMF-a”
Fenix - Veliki