“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Travel - veliki baner
UNDP
ISTRAŽIVANJE: INVESTICIJE IZ RASEJANJA (1)

Dijaspora razbija “đavolji krug”

DIJASPORA RAZBIJA “ĐAVOLJI KRUG”: Sa predstavljanja analize o investicijama iz dijaspore u sedištu UNDP-a u Beogradu

Najnovija studija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP u Srbiji otvorila je pitanje učešća dijaspore u razvoju otadžbine, sa posebnim naglaskom na investicijama, ublažavanju odliva mozgova i ulaganju doznaka u razvoj, a ne samo u potrošnju

Kad je najteže, reklo bi se – dijaspora! Kako nekad, tako i sada.

Izgleda da tom maniru nije mogla da odoli ni mlada stručna ekipa istraživača iz Programa UN za razvoj (UNDP) u Srbiji na čelu sa Markom Pavlovićem, mladim ekspertom školovanim na najprestižnijoj visokoj ekonomskoj školi u Londonu, ponudivši Analizu nacionalnog investicionog okvira za dijasporu u Republici Srbiji u okviru makro-projekta “Uključivanje migracija u nacionalne razvojne strategije”, uz finansijsku potporu Međunarodne organizacije za migracije (IOM) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC).

Autori projekta svakako su, makar na početku, bili motivisani nalazima istraživača sa Šefildskog univerziteta koji su poslovno i investiciono okruženje u Srbiji i regionu nazvali – đavolji krug, registrujući sve probleme sa kojima se suočavaju investitori i preduzetnici prilikom razvoja biznisa u balkanskim zemljama, prisiljeni da se i sami uključe u korupciju ako hoće bilo šta da urade. “Korupcija je postala jedan od aspekata njihovih poslovnih aktivnosti, koji treba uzeti u obzir i kojim treba upravljati ako hoće da prežive, a kamoli da razvijaju posao”, kaže se u istraživanju UNDP-a.

RASEJANJE – STRANCI SA EMOCIJAMA

UNDP
DIJASPORI PREDNOST: Autor analize Marko Pavlović detaljno je predstavio projekat

Iz perspektive dijaspore, svi ovi problemi javljaju se još češće. S jedne strane, investitori iz dijaspore imaju prvu poziciju pionira na tržištu, govore jezik, poznaju zajednicu i mogu da razumeju poslovnu i društvenu dinamiku mnogo brže nego stranci. S druge strane, koruptivni pritisak i eksploatacije investitora iz dijaspore, koji ulažu u svoj zavičaj, izražena je na isti način, ako ne i više nego u slučaju stranaca. Jednom rečju, time se šalje signal drugim investitorima iz dijaspore da Srbija još nije mesto na kome je kapital sopstvene dijaspore – na sigurnom.

Do ovakve dijagnoze istraživači su došli proučavanjem podataka, najvažnijih državnih i zakonskih papira i, pre svega, kroz intervjue sa značajnim brojem kompetentnih ljudi, učesnika u procesu povezivanja i saradnje matice i dijaspore, kako u Srbiji, tako i van njenih granica. Otuda ohrabruje ocena iz projekta, prema kojoj bi „dijaspora mogla da ima značajnu ulogu u razbijanju đavoljeg kruga u Srbiji“. Međutim, sudeći po činjenicama do kojih se došlo i opštoj slici stanja koje bi sutra dočekalo direktne investicije iz srpske dijaspore – nema razloga za zadovoljstvo, a i te kako ima za veliku zabrinutost.

Dugogodišnje istorijsko nasleđe u odnosima matice i dijaspore, sa posebnim pogoršanjem tih odnosa u poslednjih pet-šest godina, nije promaklo ni autorima studije. Decenijama tretirana kao subverzivni elemenat, dijaspora se u poslovnom smislu doživljava kao „strano lice koje ima emotivne veze sa Srbijom“. Iako su deklerativno ovi odnosi označeni kao „odnosi od najvišeg i nacionalnog značaja“, teret lažnih obećanja, izdaja političkih promena i nemogućnost da se napravi korak unapred uticali su i na „potpuni gubitak poverenja u institucije i političke procese matične države, kao i na verovanje da država nije iskrena u svom pristupu prema dijaspori“,kaže studija.

Kada se tome dodaju i naizgled tehnički nedostaci, od nepostojanja preciznih podataka o investicijama dijaspore na nacionalnom i lokalnom nivou, preko činjenice da istraživanja o uticaju direktnih investicija dijaspore u Srbiji još nisu dostupna, pa do saznanja da pitanje – kako razvoj iz dijaspore doneti kući u Srbiju? – nikada nije bilo razmatrano, onda je jasno koliko se istinski i sistemski računalo na dijasporu kao poslovnog partnera svih ovih godina.

Ukidanje sankcija Srbiji i liberalizacija putnog režima otvorili su vrata ne samo za prvu generaciju dijaspore da putuju kući, već i za drugu i treću generaciju, koje su o Srbije saznale od svojih roditelja. Promena pristupa prema dijaspori – od ignorisane i politički subverzivne, dijaspora je postepeno postala sastavni deo srpskog društva, bez ikakvih razlika u društvenoj sferi. Digitalizacija angažovanja dijaspore, Uprava za dijasporu, nacionalna televizija (RTS) i drugi TV programi namenjeni dijaspori omogućili su dijaspori da ima direktnu vezu sa životom i privredom u Srbiji. Danas postoji nekoliko kablovskih mreža za dijasporu koje emituju celodnevne programe iz Srbije („veze koje vežu”).


Prelivanje od Beča do Rajca

UNDP
NADA SVOGA ZAVIČAJA: Radivoje Petrikić, advokat iz Beča (uz prvi antrfile)

Radivoje Petrikić, korporativni pravnik iz Austrije, uložio je od 2008. godine,  više desetina hiljada evra u infrastrukturne projekte i razvoj programa u svom rodnom selu Jabukovac, u blizini Negotina, u istočnoj Srbiji. Njegov fokus bio je na izgradnji i popravci puteva, renoviranju dečijih igrališta, sportskih objekata, škola i mesta za kulturne manifestacije, kao i podrška za i podmlađivanje turističkih atrakcija kao što su Rajačke pimnice.

Da bi mogao to da uradi, upravljao je projektom u vrednosti od 650.000 evra za izgradnju puta od grada Negotina (centralnih gradskih područja) do sela Rajac. Opremio je i lokalnu samoupravu vatrogasnim vozilom i jednim kolima hitne pomoći. Njegovi projekti razvoja lokalne infrastrukture toliko su transformisali taj kraj, da su i druga okolna sela sledila taj primer i uradila dosta sličnih stvari.

Ova „intervencija” iz dijaspore imala je efekat prelivanja. Taj razvojni efekat prelivanja treba da bude podržan od strane Vlade, u vidu posebnih programa na lokalnom nivou, u saradnji sa lokalnim samoupravama. On tvrdi da su turizam i proizvodnja organske hrane budućnost razvoja istočne Srbije. Petrikić ne ulaže samo u infrastrukturu i programe, već kupuje i domaće proizvode i poklanja ih svojim kolegama i prijateljima u Austriji. U okviru svojih aktivnosti na lokalu, on je podržao grupu mladih ljudi okupljenih u regionalnoj agenciji za razvoj RARIS.

Petrikić je u sklopu svojih stalnih inicijativa predložio mladima i preduzetnicima na lokalu da  oforme mrežu proizvođača meda u autentičnom obliku srpske preduzetničke grupacije – zadrugu. Predlog je uključivao i neophodno usvajanje svih standarda kvaliteta proizvoda, koji su predloženi na razvijenim tržištima. On bi promovisao i ugovarao prodaju tog meda u Austriji i u drugim zemljama. Ta podrška našeg investitgora iz dijaspore da uđu na strano tržište jedan je od načina samoniklog razvoja baziranog na izvozu.


IZMEĐU NADE I ŠANSE

UNDP
PROJEKAT UNDP-A IZAZVAO VELIKU PAŽNJU: Najava novog pristupa srpskoj dijaspori okupila veliki broj zainteresovanih

“Ključnu ulogu u razvoju tih veza imala je pravoslavna crkva, kao institucija koja ima najveće poverenje među dijasporom. Najveći problem danas je kako organizovati vreme da se dođe i ostane određeno vreme u Srbiji, dok volja više ne predstavlja problem. Najveći problemi za privrednike su kako da na najefikasniji način dobiju informacije o lokalnom tržištu u Srbiji i potencijalima za investicije i razvoj poslovanja i to u kojoj meri mogu da veruju institucijama”, kažu autori analize.

Kapitalna korist koju ovo istraživanje donosi Srbiji u sagledavanju svojih razvojnih mogućnosti u svetlu drugačijeg tretiranja i viđenja dijaspore svakako je i upoređivanje teorijskih postavki i iskustava iz prakse mnogobrojnih zemalja širom sveta, sa onim što je urađeno u Srbiji. Investicije iz dijaspore u Srbiji već postoje i ta prva iskustva, shodno onome što je prezentirano u istraživanju, pravo su ohrabrenje za državu i praktična potvrda o dobro urađenom poslu istraživača UNDP-a.

Investitori iz dijaspore u ovom projektu grupisani su u dve osnovne kategorije: tržišne pionire, sa svojim “kompanijama nade” i investitore u mladu visokoobrazovanu radnu snagu sa svojim “kompanijama šanse”.

Oni koji vraćaju nadu u Srbiji, a stižu iz dijaspore, imaju kompanije čije se ulaganje ne zasniva na analizi tržišta, već na emocijama i potencijalnim mogućnostima za izvoz. One donose razvoj u najmanje razvijene krajeve Srbije, jer ulažu tamo gde to ne žele stranci, a za koje ni država i lokalna samouprava nemaju dovoljno kapaciteta za bilo kakvo razvojno finansiranje. Zavičajni investitori iz dijaspore, kako ih još nazivaju, zaslužni su za razvoj mnogih krajeva, posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, gde je ova praksa i najvidljivija. Podaci iz državnog resora Srbije zaduženog za dijasporu pokazuju da je 90 odsto ukupnih investicija dijaspore usmereno u rodno mesto ili region.

Mile Jovanović iz Despotovca uložio je novac koji je zaradio radeći u Italiji u proizvodnju borovnice u Srbiji. Uvezao je borovnice iz Holandije i zasadio ih na placu svog oca u Despotovcu, koristeći najnoviju tehnologiju uzgoja borovnice. On i dalje radi u Italiji, ali se vraća u Srbiju dva puta godišnje da pomogne u organizaciji posla i razvoju preduzeća.

Danijel Trajković iz Velikog Gradišta vratio se iz Austrije i uložio je svoj novac i znanje u proizvodnju svežih jaja. Danas, njegovo preduzeće ima 18.000 pilića i proizvodi 15.000 jaja dnevno i ima šest zaposlenih. Preduzeće je u dobrom finansijskom stanju i prihodi se povećavaju iz godine u godinu. Izabrao je da investira u Velikom Gradištu, veli, jer je to njegovo rodno mesto.


Rakija dostojna razvoja

UNDP
RAKIJA DOSTOJNA RAZVOJA: Sa jednog od sajmova na kojima Destilerija Čolić dokazuje svoj kvalitet

Miloš Čolić živi i radi u Italiji. Od 2011. do kraja 2016. godine, uložio je više od 200.000 evra u razvoj destilerije u selu Kutlovo, u centralnoj Srbiji. Kompanija proizvodi rakiju pod brendiranom firmom „Dostojne rakije”, sa namerom da ovo srpsko nacionalno piće izvozi. Ima 4 stalno zaposlena, a svake godine, u toku sezone, zapošljava i 3-5 honorarnih radnika. Kompanija otkupljuje voće od lokalnih proizvođača, od zapadne do severne Srbije. Međutim, cilj kompanije je da kupi 10 ha zemljišta i da pokrene agrobiznis. Gospodin Čolić razvija destileriju u skladu sa dugoročnim planom vraćanja ulaganja. Njegov cilj je, kako kaže, kvalitet i proboj na izvozna tržišta.

Destilerija Čolić uvozi svu ambalažu iz Italije, kao i dizajn. Kompanija proizvodi oko 50.000 litara rakije. Nisu imali subvencije ili podršku Vlade Srbije, odnosno lokalne samouprave. Problem sa kojima se susreo bilo je nepostojanje državne inspekcije, što omogućava procvat crnog tržišta. Njegovi proizvodi ne mogu da budu konkurentni na domaćem tržištu zbog nelojalne konkurencije na crnom tržištu. Kompanija ima sve međunarodne sertifikate kvaliteta neophodne za izvoz proizvoda. Prvo izvozno tržište za rakiju bila je Holandija. Postigao je sporazum sa članovima dijaspore iz Švajcarske da mogu da kontaktiraju u njegovo ime prodavnicu Supermarketa Lidl u Štutgartu, u Nemačkoj. Njegova namera bila je da ponudi rakiju iz domaće proizvodnje velikoj grupi ciljnih kupaca, da proširi svoju proizvodnju i zaposli nove radnike u Srbiji.

„Uloga predstavnika dijaspore koji rade na međunarodnom poljoprivrednom tržištu, u pogledu obrazovanja proizvođača o njihovom izvoznom potencijalu, bila bi velika inicijativa i imala bi rezultate za primarne i sekundarne proizvođače. Cilj treba da bude da se okupe proizvođači voća i drugi poljoprivredni proizvođači, da se informišu o međunarodnom tržištu, na šta treba da se fokusiraju u proizvodnji, da se napravi dugoročni biznis plan i da se sarađuje sa dijasporom u izvoznom lancu.”

Čolić predstavlja svoje proizvode na sajmovima u Italiji, Francuskoj, Holandiji i Austriji. On naglašava da je dva učešća koja je imao na sajmu u Rusiji organizovala Privredna komora Srbije. Njegov cilj za budućnost je da proširi svoj poslovni portfolio u Srbiji ulaganjem u prehrambenu industriju. “Kompanija i njen pristup imaju velike efekte vertikalnog prelivanja na zajednicu i na lokalne proizvođače i njihovo znanje”, ocenjuju autori projekta.


SLEDI: Povratnici donose Srbiji znanje i razvoj

 

Najnovije

Kaže dijalog, misli izdaja

Čavoški: “Neću da učestvujem u nacionalnoj izdaji!” – Antonić: “Izdajničko prihvatanje realnosti na delu teritorije uvek završava izdajom cele zemlje”. – Jakšić: “Proverite na pošteno organizovanom refenrendumu da li građani hoće da se odreknu Kosmeta!”

Veliki prasak u Tršiću

Političari s razlogom izbegavaju da govore o kulturnim procesima, jer su njihova znanja očigledno manjkava: ona su takva i kada govore o drugim stvarima, ali nisu tako proverivo i dokazivo nesuvisla

Rođaci iz sveta čuvaju socijalni mir

Projekat UN za razvoj o investicijama iz dijaspore analizira kako da se oko četiri milijarde USD, koje prosečno godišnje stignu kao pomoć najbližima u Srbiji, ne koriste samo za preživljavanje, već i za neki dugoročniji razvojni cilj

Tužilaštva kriju Sinišu Malog

Ključne institucije u zemlji koje bi trebalo da se bave borbom protiv korupcije i kriminala, ne samo da ne funkcionišu već svojim postupanjem postaju saučesnici u krivičnim delima

Svevremena reč Patrijarha Pavla

Uzdali smo se u njegove molitve, njegova reč bila je pouzdani duhovni orijentir i izraz istinskih narodnih težnji, znali smo da ćemo biti predstavljeni kako treba, jer, on je, zaista, bio naša živa ikona pred svetom. A reč njegova, ovde, nesumnjivo, ostala je da nas rukovodi.

Rat na Balkanu izazvao MMF

MMF je svesno doprineo destabilizaciji SFRJ, jer je prekinuo protok kapitala između srpskog dela zemlje i ostalih republika i pokrajina, i tako sistematski promovisao nacionalističke tendencije, a cilj je bio interes SAD da zameni nesvrstani režim novim, koji će biti poslušan Zapadu, kaže Ernest Volf, autor knjige “Pljačkanje sveta – istorija i politika MMF-a”
Travel - veliki baner