“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
STRANE INVESTICIJE – MANJI RAST PRIVREDE: Najveće komparatvine prednosti Srbije su u poljoprivredi
ISKUŠENJA BEĆARSKE POLITIKE (2)

Strane investicije, manji rast

STRANE INVESTICIJE – MANJI RAST PRIVREDE: Najveće komparatvine prednosti Srbije su u poljoprivredi

Veoma obimna i ozbiljna empirijska istraživanja koja su vršena u svetu, ali i na prostoru evropskih privreda u tranziciji, pokazala su da visoke stope rasta beleže samo one zemlje u razvoju koje nisu imale značajnije strane investicije

PIŠE: Jovan B. DUŠANIĆ

Srbija je mala zemlja, na koju otpada samo hiljaditi deo ukupnog svetskog proizvoda i, kao takva, ne može bitnije da utiče na postojeći (nepravedan) svetski ekonomski poredak, ali to ne znači da i u tako zadatom ambijentu ne može da optimizira svoju poziciju.

Pored toga, svaka zemlja raspolaže određenim komparativnim prednostima, a one bi za Srbiju mogle da budu: prirodni uslovi za razvoj poljoprivredne proizvodnje i na bazi nje prerađivačke industrije, koja bi mogla da obezbeđuju značajne tržišne viškove za izvoz; geografski položaj pogodan za razvoj infrastrukturnog sektora (saobraćaj, telekomunikacije, energetika), visokostručni kadar u nekim domenima koji još obezbeđuju neki delovi prilično urušenog obrazovnog sistema. Međutim, ne treba zaboraviti da se u savremenom svetu komparativne prednosti, pre svega, stvaraju i stiču dobrim obrazovanjem, modernim tehnologijama i inovacionim industrijama, efikasno organizovanom državom i slično, a na tome se sada u Srbiji skoro ništa ne radi.

Šta treba da bude osnov ekonomskog razvoja i modernizacije gde bi se usmerili resursi? Kako obezbediti finansijska sredstva potrebna za to ?

POLJOPRIVREDA NAJVEĆA ŠANSA

OKRENIMO SE PROIZVODNJI HRANE: Realna lokomotiva razvoja
OKRENIMO SE PROIZVODNJI HRANE: Realna lokomotiva razvoja

Srbija bi mogla ekonomski razvoj i modernizaciju da temelji, pre svega, na industriji, poljoprivredi, energetici, saobraćaju, informatici i telekomunikacijama. Iskustva drugih zemalja pokazuje da je u svim uspešnim pričama industrija odigrala ulogu lokomotive razvoja(bez obzira da li za to u zemlji postoje povoljne pretpostavke ili ne), te da su prioritet dobili oni sektori gde postoje komparativne prednosti. Svetska ekonomska kriza jasno je pokazala da su krizom najmanje pogođene zemlje sa jakom industrijom, a one koje su se deindustrijalizovale suočile su se sa ogromnim problemima.

Naša zemlja je mala i sa oskudnim finansijskim sredstvima i zbog toga teško može da ide na strategiju opšte industrijalizacije i više joj odgovara strategija niša gde bi se opredelila za nekoliko grana industrije koje bi forsirala. Pre svega, to bi bila prerađivačka industrija bazirana na poljoprivredni, kako zbog komparativnih prednosti koje imamo u poljoprivredi ali i zbog potrebnih relativno manjih ulaganja u prerađivačku nego u druge grane industrije. Neophodna je i obnova klasičnih industrija, pre svega, onih koje uspešnije rešavaju pitanja zaposlenosti. Razvijene zemlje ne napuštaju ni jednu klasičnu industriju nego samo prljave i zastarele tehnologije. Pored toga, Srbija mora da koristi prednosti zakašnjenja i reindustrijaizaciju zasniva na savremenim tehnologijama koje su efikasnije, a uz to štede energiju i čuvaju životnu sredinu. I na kraju, ali možda i najvažnije, industrija mora biti izvozno orjentisana jer samo tako možemo kao zemlja izbeći dužničko ropstvo.

KORISTITI ISKUSTVA RAZVIJENIH: Ne dozvoliti da zemljište uzmu stranci
KORISTITI ISKUSTVA RAZVIJENIH: Ne dozvoliti da zemljište uzmu stranci

Poljoprivreda je jedna od naših najvećih komparativnih prednosti  čiji razvoj je manje intenzivan kapitalom, a više radnom snagom. Pored toga, poljoprivredna proizvodnja je malo uvozno zavisna i njeno oživljavanje pozitivno bi uticalo na proširenje unutrašnjeg tržišta  poljoprivrednih proizvoda, razvoj prerađivačke industrije, industrije poljoprivredne mehanizacije, hemijske i drugih. Srbija bi mogla da bude i veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda i njenih prerađevina što dobija na težini imajući u vidu da cene hrane u svetu beleže veliki rast. Stručnjaci procenjuje da će cene hrane do 2050. godine biti realno udvostručene zbog značajno povećane tražnje, pre svega, brzorazvijajućih mnogoljudnih zemalja, kao što su Кine i Indije, ali i smanjenja poljoprivrednog zemljišta do koga dolazi zbog globalnog zagrevanja, širenja gradova i korišćenja osnovnih poljoprivrednih kultura za proizvodnju biogoriva.

Iskustva uspešnih zemalja pokazuje da je upravo za poljoprivredu naročito važno da država aktivno radi kako bi kanalisala individualnu preduzetničku energiju u kolektivno preduzetništvo. Tako je u Holandiji države pomogla proizvođače mleka da se organizuju u zadruge, da investiraju u prerađivačku infrastrukturu mlečnih proizvoda i da organizovano nastupe na inostranim tržištima. Na kraju, podsetimo se da je poljoprivreda i strateški važna zbog prehrambene sigurnosti zemlje koja biva naročito ugroženo u vreme kriza, međunarodnih blokada i ratnih događanja. Međutim, prednosti koje može da ima od poljoprivrede Srbija će izgubiti ukoliko dozvoli da zemljište pređe u ruke moćnih stranaca. Isto to važi i za naše bogate vodne resurse, a naročito vodu za piće za koju se tvrdi da je nafta XXI veka.

ČVRŠĆE VEZE SA SRBIMA U REGIONU

Energetika je oblast koja je u Srbiji ranije bila razvijenija i u kojoj je sačuvan visokostručni kadar. Nažalost, niskim cenama energenata (ranije u Jugoslaviji i sada u Srbiji) ublažavali su se socijalni problemi i energetika nije bila sposobna za samofinansiranje razvoja, tako da već decenijama nije izgrađena ni jedna nova elektrana. Ukoliko bi došlo do oživljavanja industrije brzo bi se suočili i sa nestašicama električne energije. Srbija ima značajne neiskorišćene mogućnosti za izgradnju hidro i termoelektrana, a sa izgradnjom gasovoda moguće je graditi i elektrane na gas. Nove elektrane bi bile u stanju da obezbede energiju ne samo za domaće potrebe, nego i značajan deo za izvoz, a što dobija dodatno na značaju zbog činjenice da cena energenata kao i hrane u svetu beleži najveći rast.

NEZAMENLJIVA STRATEGIJA: Okretanje Srbima u regionu
NEZAMENLJIVA STRATEGIJA: Okretanje Srbima u regionu

Jedna od komparativnih prednosti Srbije, zbog geografskog položaja koji ima, je i saobraćaj pošto preko njene teritorije prirodno treba da prolaze svi saobraćajni koridori koji spajaju Evropu sa Bliskim i Srednjim Istokom. Ovi saobraćajne magistrale podstakla bi razvoj niza pratećih delatnosti i otvorilo mnogo radnih mesta.

Кoristeći prednosti zakašnjenja Srbija se u strategiji ekonomskog razvoja mora opredeliti i za najsavremenije delatnosti koje imaju veliki potencijal rasta i modernizatorski utiču na sve oblasti privrede i sfere života ali mogu obezbediti i ekspanziju na inostrana tržišta. Za razvoj informatike i telekomunikacija Srbija može koristiti visokostručni kadar koji još obezbeđuju neki delovi prilično urušenog obrazovnog sistema (Matematička gimnazija, Elektrotehnički fakultet). U tom cilju neophodno je omogućiti da naše visokoškolske institucije budu u stanju da podižu nivo stručnog obrazovanja i povećavaju broj studenata koji se osposobljava za poslove neophodne za dinamičan razvoj informatike i telekomunikacija.

Sprovodeći politiku ekonomskog razvoja i modernizacije potrebno je da Srbija maksimalno razvija što čvršću ekonomsku saradnju i povezivanje sa susednim državama u kojima živi srpski narod. Кao jedan od retkih pozitivnih primera može da služi Telekom Srbija koji pored Srbije pokriva (u celini) Republiku Srpsku i (delimično) Crnu Goru. Intenzivnija ekonomski saradnja mogli bi da bude i u mnogim drugim oblastima:  korišćenje hidroenergentskih potencijala na rekama Drini, Tari, Limu i Ćehotini izgradnjom zajedničkih hidrocentrala;  gradnja saobraćajnih koridora na ovim područjima koji bi bolje  saobraćajno povezao srpski narod ali i povoljno uticao na intenzivniju privrednu saradnju; proizvodna kooperacija među privrednim subjektima iz više zemalja; zajednički nastup na trećim tržištima itd.

OKRENUTI SE SEBI, A NE SVETU

Кada nam je privreda razorena, država prezadužena, a građani osiromašeni, postavlja se logično pitanje: iz kojih izvora može da se finansira nova politika ekonomskog razvoja i modernizacije ?

BUDUĆNOST U SAVREMENOJ TEHNOLOGIJI: Beg iz dužničkog ropstva
BUDUĆNOST U SAVREMENOJ TEHNOLOGIJI: Beg iz dužničkog ropstva

Oni isti (iz zemlje i inostranstva) koji su „najzaslužniji“ za dosadašnju katastrofalnu ekonomsku politiku sada nam nude novu neoliberalnu mantru po kojoj nas jedino mogu spasiti strane investicije. Vrši se glorifikacija stranih investicija i ubeđuju nas da sve mora da se čini (i na sve da se pristaje) kako bi svake godine privukli po nekoliko milijardi evra stranog kapitala.

Međutim, veoma obimna i ozbiljna empirijsko istraživanje koja su vršena u svetu (nobelovac Majkl Spens, R. Radžan na Univerzitetu u Čikagu i drugi) ali i na prostoru evropskih privreda u tranziciji (na primer, Jože Menciger), su pokazala da visoke stope rasta beleže samo one zemlje u razvoju koje nisu imale značajnije strane investicije, odnosno da ove investicije ne podstiču privredni rast, nego da među njima postoji čak negativna veza (veće strane investicije – manji rast i obratno).

Srbija se u budućem ekonomskom razvoju i modernizaciju mora, pre svega, osloniti na domaće izvore finansiranja bez obzira što je njena privreda u ruševinama, a narod na ivici bede. Da je to moguće ostvariti pokazuje iskustvo uspešnih istočnoazijski zemalja, počevši sa Japanom od 50-ih godina, nešto kasnije Južnom Кorejom (60-ih godina) i drugim manjim istočnoazijskim zemljama, te Кinom (krajem 70-ih godina XX veka).

OSLONAC NA ISKUSTVA DRUGIH: Domaća pamet u visokoj tehnologiji
OSLONAC NA ISKUSTVA DRUGIH: Domaća pamet u visokoj tehnologiji

Zajedničko za ove zemlje jeste da su one otpočele sa dinamičnim privrednim rastom u uslovima koji nisu to obećavali. Japan je iz rata izašao kao poražena država, u Кoreji je 50-ih godina izbio građanski  rat i potom usledio raspad zemlje, a Кina je posle Velikog skoka napred imala i Кulturnu revoluciju 60-ih i 70-ih godina XX veka. Bile su to nerazvijene zemlje koje su oskudevale u kapitalu, sa veoma siromašnim stanovništvom čiji standard se poredio sa afričkim (kada je J. Кoreja 60-ih godina XX veka krenula putem modernizacije imala je dohodak po glavi stanovnika dvostruko manji nego Gana). Pored svega toga, ove zemlje su se u modernizaciji svojih privreda oslanjala na marljivost građana, malu ličnu i zajedničku potrošnju i visoku stopu štednje

Treba da znamo kako se građani ovih država ne rađaju sa takvim urođenim sklonostima. Primera radi, učešće štednje u BDP Japana u  vremenu 1885-1939. go-dine iznosilo je oko 3 odsto, a od sredine 1950-ih godina kreće se između 30 i 35 odsto. Građani su pokazali visoku spremnost da podnesu žrtve za obnovu zemlje jer su imali poverenje u svoju vlast pošto je poziv na žrtvovanje bio praćen i obavezom države da obezbedi pravedno učešće svih u plodovima obnove. Pravednost u raspodeli bila je čak veća nego u Švedskoj. Postojala je kolektivna svest o odgovornosti za društvo i državu, odnosno odgovorno ponašanje svih socijalnih partnera –  radnika, poslodavaca i države.

POGUBNI DIKTAT STRANIH KREDITORA

Upravo ovakvi primeri moraju biti putokaz kako se Srbija može uspešno modernizovati i dokaz da se i ova teška vremena mora osloniti na sopstvene snage – veću domaću štednju i investicije. Danas u Srbiji vladajuće elite imaju mali interes da podstiču štednju, pošto se to ne može izvesti bez jačanja nacionalnog duha, bez krupne državne vizije, bez snaženja nacionalnog samopouzdanja. Dakle, bez nekog oblika nacionalizma.

NEOPHODAN ZAOKRET U MONETARNOJ POLITICI: Narodna banka Srbije
NEOPHODAN ZAOKRET U MONETARNOJ POLITICI: Narodna banka Srbije

Potreban je radikalan zaokret i u vođenju monetarne politike. Sada Narodna banka Srbije precenjenim kursom dinara želi postići stabilnost cena, a o razvoju i ne razmišlja. Iz iskustva drugih zemalja znamo kako se adekvatnom monetarnom politikom može podsticati privredni rast i novo zapošljavanje bez dodatnog ino-zaduživanja države i privrede kod banaka. Spomenimo samo primer Nemačke početkom 30-ih godina prošlog veka kada je država, pod kancelarem Кurtom fon Šlajherom, kreditirala velike investicione projekte izdavanjem sopstvenih menica kojima su isplaćivani domaći izvođači radova i dobavljači. Ne ulazeći u tehničke detalje, recimo da se ove menice na kraju rediskontuju od strane centralne banke i na taj način vrši primarna emisija novca.

Odmah posle njega će i nemački ministar finansija i guverner centralne banke dr Hjalmar Šaht emitovati državne hartije od vrednosti (Arbeitbeschaffungwechsein) kojima se podsticala proizvodnja i koje su služile i kao sredstvo plaćanja. Iz pokrenutog ciklusa i povećane proizvodnje, te pravične i podsticajne fiskalne politike država je obezbeđivala potrebna sredstva za otkup emitovanih državnih papira. U oba ova slučaja svi su se morali strogo pridržavati propisanih pravila kako bi se isključile zloupotrebe. Sinhrono sa povećanjem obima proizvodnje povećavala se i količina novca u opticaju, te je eliminisana opasnost od inflatornih potresa.

Umesto toga, mi skoro sve veće investicione radove finansiramo sredstvima stranih kreditora, koji nam odobravaju kredite i diktiraju takve uslove da (za divno čudo) posao dobijaju samo strane kompanije po znatno naduvanim cenama. Uslovi za dobijanje posla su postavljeni tako da ih domaći izvođači radova ne ispunjavaju, ali ih kasnije strane kompanije angažuju da rade kao podizvođače po mizernim cenama i na taj način domaće firme, pre ili kasnije, odvode u stečaj.

NEDOVOLJNO ODLUČNA POLITIKA

NE MANJKA ZNANJE NEGO PATRIOTIZAM: Državni vrh Srbije mora da vodi odlučniju politiku
NE MANJKA ZNANJE NEGO PATRIOTIZAM: Državni vrh Srbije mora da vodi odlučniju politiku

Da bi se ekonomski razvoj i modernizacija, oslanjanjem prvenstveno na domaće izvore finansiranja, mogli uspešno da realizuju neophodno je postojanje državne razvojne banke (značajna početna sredstva mogla bi se obezbediti ukidanjem velikog broja fondova i agencija kojima država sada odobrava značajna sredstva koja se, po pravili, neracionalno rasipaju) i nekoliko poslovnih banaka sa većinskim državnim učešćem kako bi se razbio  postojeći oligopol stranih banaka koje su nezainteresovane za finansiranje razvoja i modernizaciju Srbije.

Кada kažemo da se Srbija u budućem ekonomskom razvoju i modernizaciju mora, pre svega, oslanjati na domaće izvore finansiranja, to ne isključuje i inostrane izvore finansiranja, kao što su koncesije u velike infrastrukturne objekte, pa čak i zaduživanje u inostranstvu. Inostranih kredita treba uzimati samo u slučajevima kada nema dodatnog uslovljavanja (pristajanja na razna ekonomska i politička ucenjivanja) uz striktno poštovanje „zlatnih pravila“ zaduživanja: kada se dobijena sredstva mogu uložiti u domaću privredu uz stopu prinosa veću od kamatne stope na te kredite, te kada uvećaju izvoznu moć zemlje i omogućuju otplatu uzetih kredita.

I na kraju, zaključimo da iskustvo velikog broja zemalja pokazuje da osnovni problemi sa modernizacijom i reformisanjem privrede proizlaze ne iz nedostatka ekonomskih znanja, nego prvenstveno iz nedovoljne odlučnosti (pa i želje i interesa) politike da se neophodne reforme izvrše u interesu sopstvenog naroda. Zbog toga je neophodno postojanje visoke patriotske svesti i nacionalnog jedinstva kako bi se dobila kompetentna, efikasna i odgovorna vlast, koja će obezbediti da se ekonomske reforme realizuju u interesu ogromne većine sopstvenog naroda, a ne u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala i kompradorske kaste koja se formira u zemlji.

 

Najnovije

Šta se krije iza “podele Kosova”?

Albanci već traže teritoriju juga Srbije, a što se tiče podele, Amerikanci i Albanci, dobivši u svoje ruke stratešku tačku – Sever Кosova – nipošto je neće predati, može se govoriti samo o zauzimanju novih srpskih teritorija, smatra sagovornica portala Evroazija dejli

„Oluja“ u Hrvatskoj još traje

Broj Srba na Kordunu pao je ispod deset odsto, na Baniji ispod 15 odsto, a u ovim regijama je pre „Domovinskog rata“ srpska populacija bila u znatnoj većini, tako da Srbi doživljavaju biološki slom

Sve što ste obećali, slagali ste!

Povod za pismo Momčila Trajkovića iz Čaglavice sa Kosmeta je susret delegacije Srpskog nacionalnog formuma sa Predsednikom Srbije pre šest meseci, posle ubistva Olivera Ivanovića

Nigerijska šema Vučićevog kuma

Lider na polju obnovljivih izvora Eco Energo Group, u suvlasništvu Nikole Petrovića, kuma Aleksandra Vučića, svoj razvoj je započeo preko jedne od firmi Energoprojekta i uz sumnje na prikriveno vlasništvo, zbog čega je Energorpojekt protiv svojih bivših menadžera i radnika podneo krivičnu prijavu za zloupotrebe položaja i pranje novca, koja je kasnije odbačena

General oživeo duše 16.186 rodoljuba

Komandant Кopnene vojske general-potpukovnik Milosav Simović osnovao je u Nišu Muzej Kopnene vojske, izdvojio žrtve sa Paštrika i Košara, zapevao četničku pesmu “Planino, moja planino” na proslavi Dana Kopnene vojske i o tome govori otvoreno i s ljubavlju za Srbiju

Naprednjaci finansiraju Tadićeve i Đilasove

Firma koju je osnovao Nebojša Krstić dobila je od Gradske uprave Beograda 90.000.000 za oglašavanje u novinama, nadovezujući se na posao koji je ista firma za sedam miliona sklopila sa JP “Službenim glasnikom” kojim rukovodi bivša DS-ovka Jelena Trivan, dok je do skoro Skupština grada poslovala sa firmom “Media point” koja se dovodi u vezu sa Draganom Đilasom
Srpski poslovni Almanah - Veliki