“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Lemon Berry Studio
Dolari
ISTRAŽIVANJE: ZAGONETKE DOZNAKA (3)

Rođaci iz sveta čuvaju socijalni mir

ROĐACI IZ SVETA ČUVAJU SOCIJALNI MIR: Novac za preživljavanje u Srbiji stiže iz dijaspore

Projekat UN za razvoj o investicijama iz dijaspore analizira kako da se oko četiri milijarde USD, koje prosečno godišnje stignu kao pomoć najbližima u Srbiji, ne koriste samo za preživljavanje, već i za neki dugoročniji razvojni cilj

Kako novac, koji rodbina iz belog sveta šalje najbližima u Srbiji, što se stručno naziva doznakama, može da se iskoristi za razvoj? To je zagonetka kojom se domaći finansijski stručnjaci i bankari bave već godinama, ali je ona i dalje ostala nerešena. Gledano sa pojedinačnog stanovišta, to su mala sredstva da bi se tretirala kao potencijalna investicija, ali kolektivno reč je o prevelikom i dragocenom novcu da bi se u državi, koju je kao Srbiju pritislo siromaštvo, ignorisao.

U proteklih osam godina iz sveta je žiteljima u Srbiji stizalo gotovo četiri milijarde USD godišnje, pokazuju podaci Narodne banke Srbije i Svetske banke. Ukupna cifra za period od 2007. do 2014. godine procenjuje se na više od 31 milijarde USD, što premašuje sve što su u tom vremenu direktno investirali stranci, a kreće se oko 21 milijarde USD. Na bazi tih istraživanja Srbija je rangirana vrlo visoko na lestvici zemalja koje primaju doznake – od 155 država nalazi se na petom mestu.

DIJASPORA ULOŽILA VIŠE OD STRANACA

Rodjaci
TABELA NARODNE BANKE SRBIJE: Priliv od 2007 do 2015. od doznaka iz inostranstva

Ovi podaci pokazuju zašto se ovim problemom bavila i istraživačka ekipa autora UNDP projekta „Analiza nacionalnog investicionog okvira za dijasporu u Republici Srbiji“, pokušavajući da odgovori na pitanje sa početka teksta i da na povremenu novčanu pomoć iz inostranstva ne gleda samo kao na socijalnu kategoriju, već i kao veliku šansu za razvoj malih preduzeća i širenje kolektivnih investicija, ne bi li efekat tih dolara i evra koje stižu rodbini u otadžbini bio daleko veći.

„U zemljama koje pate od hronične ekonomske krize i političke nestabilnosti, doznake iz inostranstva imaju veću važnost od priliva privatnog kapitala. U Srbiji doznake trenutno čine značajan izvor stranih finansijskh priliva, sa čime može da se uporedi samo uvoz robe široke potrošnje. Imajući u vidu da su doznake značajan izvor deviznih sredstava, mogu da poboljšaju kreditnu sposobnost i pristup međunarodnim tržištima kapitala, za mnoge zemlje koje ih primaju. Ako se uzmu u obzir doznake, kao potencijalni izvor deviznih sredstava, odnos duga prema izvozu u Srbiji smanjuje se gotovo 40 odsto“, ističu istraživači UNDP-a u ovom projektu.

O evrima, dolarima, funtama, nekada markama, šilinzima ili švajcarcima u Srbiji se govori još od 60-ih godina prošlog veka, kada je krenuo talas gastarbajtera ka Zapadnoj Evropi. Tadašnje doznake bile su visoke i stabilne i u najvećem delu poslužile su za domaće građevinske poduhvate, izgradnju velelepnih i zdanja ogromne kvadrature, čime su ispunile svoju planiranu ulogu, sve do prvog talasa spajanja porodica početkom 70-ih.


Loš refleks srpskih banaka

Vlada Srbije je uputila poziv stranim i retkim domaćim bankama da omoguće jeftinije transfere novca iz dijaspore i da razviju posebne finansijske instrumente kojima bi se doznake kanalisale u investicije. Ne samo što banke nisu značajnije smanjile troškove transfera novca, nego ništa značajno nije urađeno ne bi li se stvorili uslovi za podsticaj razvoja malih i srednjih preduzeća. Ponukan ovim, Global Serbia je anketirao desetak banaka u Beogradu kako bi stekao uvid u ono što pripremaju kao ponudu za dijasporu, ali se niko nije odazvao niti ponudio bilo kakvu informaciju na tu temu.


Posle raspada bivše SFRJ tokom 90-ih, skoro pola miliona Srba iselilo se u inostranstvo. Sankcije, uvedene tada, imale su snažan uticaj na to kako i gde je novac prebacivan. Uspostavljeni su tzv koridori doznaka. Preovlađivalo je lično nošenje, autobusom ili preko prijatelja iz dijaspore koji su putovali u zavičaj. Srpska dijaspora razvila je neformalne mehanizme transfera novca, zaobilazeći formalni sistem i nesigurne banke u Srbiji. Kako se kriza produžavala, tako su i ovi neformalni koridori doznaka postali trajno rešenje.

Tokom velike finansijske krize doznake su u Srbiju nastavile da pristižu, iako su emigranti prve generacije sada već bili stariji ljudi. Ipak, krajem 2016. godine pokazuje se da su najveći izvori doznaka još uvek u Nemačkoj (23,6 odsto), Švajcarskoj (15,1 odsto), Francuskoj (9,4 odsto) i Austriji (8,6 odsto). Pri tome, pojačana ekonomska nesigurnost posebno izražena u delovima Srbije odakle je nastavljeno iseljevanje u inostranstvo uticalo je na nastavak priliva doznaka i na podmlađivanje dijaspore.

„Stabilnost doznaka direktno je povezana sa nastavkom ekonomske nesigurnosti u matičnoj zemlji“, smatra Branko Hinić, direktor Sektora za ekonomske analize i istraživanja u Narodnoj banci Srbije. Zanimljivo je da su „doznake dolazile od ljudi koji su napustili siromašnije kategorije  stanovništva u Srbiji, a ne od onih koji su pripadali tzv srednjoj klasi“, ističe istraživač Ivana Bajić Hajduković.


Meksičko sveto trojstvo

Projekat meksičkog zavičajnog udruženja HTA, zasnovan na podeli i rizika i podeli uspeha, predvideo je da za svaku investiciju iz dijaspore vlada ponudi isti iznos, a lokalna ili regionalna zajednica u kojoj je investirano uloži iznos jednak sumi prethodna dva. Tako bi svaka investicija bila utrostručena, a u svaki projekat uključena su tri aktera, odgovorna za njegov uspeh. Na taj način bi sva tri aktera bile zainteresovane strane u inicijativi razvoja poslovanja koju preuzima dijaspora.


ČETVRTINA NE BI PREŽIVELA

Srbi u svetu
SRBI DOBRO RASPOREĐENI: Gde ima našeg naroda po svetu

Gde se troše novci koji stižu domaćinstvima iz srpske dijaspore?

Krajem 2016. godine doznake su činile 30 odsto ukupnih prihoda domaćinstava, što znači da one doprinose prvenstveno zadovoljavanju osnovnih potreba jednog domaćinstva. „Ne samo da doznake doprinose kupovini robe široke potrošnje, proizvoda za domaćinstvo, uređaja i namirnica, već i finansiranju troškova zdravstvenih usluga i troškova obrazovanja“, kaže se u istraživanju o finansijskim doznakama u istočnoj Evropi i centralnoj Aziji koje je podržao SECO, a koje su sproveli stručnjaci Svetske banke. Samo 40 odsto domaćinstava u potpunosti bi moglo da pokrije svoje osnovne potrebe ukoliko bi prestala da primaju doznake, dok su prema istraživanju Svetske banke, „doznake glavni izvor prihoda za 28 odsto anketiranih domaćinstava“. Drugim rečima, doznake iz dijaspore čuvaju socijalni mir u Srbiji, jer bi procenat onih koji žive na granici ili u totalnom siromaštvu bio daleko veći da nije rođaka u svetu.

Za precizan odgovor sa početka teksta, istraživanje Svetske banke nudi još jedan bitan momenat. Naime, „domaćinstva koja primaju doznake nisu stekla naviku štednje novca“, ali postoje i oni koji povremeno ostavljaju novac sa strane, a ocena je da „doznake pozitivno utiču na sposobnost štednje kod velikog broja anketiranih domaćinstava, jer 41 odsto njih koji štede tvrde da ne bi bili u stanju da ostavljaju novac za štednju da nisu dobijali doznake“. To upućuje autore Analize da novčane doznake mogu da budu posebna prilika za programe razvoja malih i srednjih preduzeća i osnov za kredite i mirkokredite.

Do sličnih zapažanja došlo se i pre sedam godina kada je u Beogradu organizovana međunarodna konferencija „Novčane doznake srpske dijaspore“, kada je konstatovano da se „prihodi od doznaka uglavnom koriste za finansiranje potrošnje, umesto za investicije“. Bojan Marković, tadašnji viceguverner NBS nazvao je taj efekat „dvostruka oštrica noža doznaka“, zalažući se za ponovno usmeravanje doznaka u investicione projekte. Tada je ukazan na potrebu razvijanja posebnog programa sa bankama i drugim zainteresovanim stranama radi korišćenja doznaka za štednju i investicije. Glavni zaključak svih vlada od 2000. godine do danas bio je da se „mora više uraditi“ kako bi se doznake iskoristile za štednju i investicije.


Veruju jedino – sebi

Prema istraživanju Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu koje je urađeno 2016.godine, po rečima Vukmana Krivokuće, pomoćnika ministra za dijasporu u to vreme, „75 odsto ispitanika iz srpske dijaspore izjavilo je da su koristili neformalne kanale za transfer novca, njih 17 odsto koristilo je formalne kanale, a osam odsto i jedne i druge“. Kad se razgrnu neformalni kanali onda se vidi da se više od ¾ njih realizuje lično, skoro petina autobusom, a pet odsto šalje novac u – pismima. Oni koji su koristili legalne tokove transfera mahom su slali novac preko banaka – 73 odsto, 20 odsto preko kompanija za transfer novca, a svega sedam odsto preko poštanske štedionice. Naši ljudi su se u izboru načina rukovodili, pre svega, poverenjem u institucije, jednostavnošću transakcije, visinom troškova i brzinom prenošenja novca.


Šta je rešenje da bi devize iz inostranstva poslužile i za nešto više osim za golo preživljavanje?

Budući da svi relevantni podaci i istraživanja govore da su doznake iz dijaspore stabilan izvor deviznih sredstava na koje Srbija može da se osloni i da, shodno tome, definiše svoju strategiju, autori UNDP projekta smatraju to može da se iskoristi kroz rast štednje, rast privatnog sektora i ekspanziju kredita za mala i srednja preduzeća i za mikrofinansiranje. Skeptici prema ovakvom usmerenju doznaka navode da najveći deo primalaca doznaka to koristi da bi preživeo, a neka istraživanja govore da je to uglavnom slučaj sa ljudima iz ruralnih područja.

ŠTA DA SE RADI?

Nije daleko od istine ni procena da bi oni koji već decenijama u kontinuiteu šalju devize rodbini u Srbiji, svakako bili zainteresovani i za neku drugu vrstu ulaganja, samo da im to neko ponudi. Preusmeravanje malog procenta doznaka na inovativne projekte u značajnoj meri bi doprinelo finansiranju ekonomije znanja, za šta posebno raspoloženje postoji u dijaspori u Velikoj Britaniji, Kanadi i Americi. Iskustva naših ljudi koji su već pomogli mnoge lokalne projekte u ruralnim sredinama na proizvodnji zdrave hrane ili razvoj seoskog turizma pokazuju da bi samo bilo neophodno informisati dijasporu o novim mogućnostima u skladu sa njihovim potrebama i potrebama njihovih najbližih koji žive u otadžbini. PKS i Razvojna agencija Srbije morale bi sa više prilježnosti i entuzijazma da sarađuju sa primaocima doznaka iz inostranstva i da im pomažu u obezbeđivanju olakšica za nove kredite i proširenje posla upravo na bazi doznaka.

Jedan od načina koji se predlaže da bi se pojačala razvojna funkcija doznaka je tzv besplatni prenos doznaka putem povezanih blokova. Program koji ima za cilj pokrivanje troškova života rođaka mogao bi potencijalno da usmeri doznake ne na finansijsku potrošnju, već naprimer za poreske ili komunalne obaveze, račune za vodu ili struju, čime bi se novac direktno usmerio u lokalni budžet. Lokalna samouprava mogla bi da kreira online platformu, u saradnji sa regionalnom PKS i da preko nje dijaspori ponude da deo doznaka usmere za neki lokalni infrastrukturni projekat, od čijeg ostvarenja bi korist imala čitava društvena zajednica.

„Rešenje ‘zagonetke doznaka’ trebalo bi da bude povezano sa konkretnom državnom politikom prema dijaspori. Taj program promovisao bi prenos novca preko najjeftinijeg formalnog kanala, prema posebnom instrumentu koji će se fokusirati na investicije dijaspore u mala i srednja preduzeća ili u infrastrukturne projekte. Drugo rešenje bilo bi promovisanje kupovine domaćih proizvoda uspešnih kompanija. Poslednji deo enigme rešio bi se identifikovanjem socijalnih izvora i motivacije za slanje doznaka i definisanjem odgovarajuće politike“, kaže se u zaključku istraživanja UNDP-a.

 

Najnovije

Konkurs za izdaju Kosova trajno otvoren

Na braniku režima se pojavila gromadna figura Sonje Liht i na izvestan način obeležila jasnu markaciju da ovaj režim ima izrazitu pomoć drugosrbijanske inteligencije kad je reč o Kosovu i Metohiji

Vučić već priznao Kosovo!?

Iako najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je više od 4/5 javnosti protiv nezavisnosti Кosova, predsednik Srbije izjavio je da je zajednički imenitelj dijaloga da se „saglasimo sa nezavisnošću Кosova, ali da je formalno ne priznamo“

Ko truje Srbiju arsenom?

Gotovo milion ljudi u Srbiji, Hrvatskoj i Mađarskoj pije kancerogenu vodu u kojoj je nivo arsena viši od zakonom propisane vrednosti, koja iznosi 10 mikrograma po litru, dok je u Novom Bečeju nivo arsena čak 27 puta viši od dozvoljenog

Voždova papula

Karađorđe ga je jeo zgnječenog kao pire, gurmani bi radije sa nekim suvim rebarcetom ako može, ali ovo povrće je uvek bilo inspirativno i za kuvare i za domaćice.

Ko je Dejvid Petreus

Istraživanje sprovedeno na Balkanu tokom poslednjeg tromesečja 2017, ekskluzivno za Opservatoriju novinarstva, pokazuje kako se neprijateljski general, šef tajne službe i stručnjak za propagandu nametnuo bombardovanoj naciji kao guru objektivnog informisanja

PATRIJARH: Ne damo Kosovo za Evropu

Želimo da budemo deo Evrope, ali ne pod uslovima koje oni nude, poručio je patrijarh srpski Irinej u vaskršnjem intervjuu TV Hram i zapitao: koji bi domaćin dao veliki deo svoje otadžbine samo da bi ušao u neki savez
Fenix - Veliki