“Naše političke probleme treba gledati jedanput sa čisto srpskog stanovišta” M. Crnjanski
Srpski poslovni Almanah - Veliki
Kompanija AST
ISTRAŽIVANJE: INVESTICIJE IZ RASEJANJA (2)

Povratnici donose znanje i razvoj

POVRATNICI DONOSE ZNANJE I RAZVOJ: Detalj iz niške “kompanije šanse” AST

Zašto investicije naših ljudi povratnika iz sveta imaju prednost u odnosu na strane pokazuje Analiza investicionog okvira za dijasporu u Republici Srbiji, projekat UNDP-a, koji radikalno menja način na koji treba posmatrati razvojnu dimenziju ulaganja iz rasejanja

Ponuđeni projekat UNDP-a “Analiza nacionalnog investicionog okvira za dijasporu u Republici Srbiji”, koji je javnosti predstavljen početkom jula meseca u Beogradu, a o čemu je portal Global Serbia već pisao, predstavlja po mnogo čemu ključnu vododelnicu u posmatranju i razumevanju uloge koju bi dijaspora trebalo da ima ubuduće u razvoju Srbije. Pri tome, možda je najvažnija opaska, zabeležena u istraživaćkim sugestijama da “direktne investicije iz dijaspore ne predstavljaju alternativu, već neophodan paralelni proces za upravljanje razvojem, uporedo sa stranim investicijama”.

Istovremeno, “jedna od ključnih uloga investicija iz dijaspore je dugoročni pristup poslovnim poduhvatima”. Naime, većina stranih investitora neče da rizikuje dugoročni povraćaj investicija, niti u Srbiji imaju dugoročan cilj, za razliku od povratnika iz dijaspore koji upravo razmišljaju o svom biznisu na duže vreme.

Zašto stručnjaci, autori ovog istraživačkog projekta, insistiraju na ovakvom pristupu investicijama iz dijaspore?

Vukman Krivokuća
DIJASPORA OSEĆA DUŽNOST PREMA OTADŽBINI: Vukman Krivokuća, dugogodišnji partner rasejanja u razgovorima o investiranju

Povratnici iz dijaspore i transnacionalne kompanije koje sa njima stižu insistiraju na velikim promenama u domaćoj privredi. Karijerno ostvareni pojedinci, koji su napravili rezuiltat u svetu, imaju jasan cilj da svoje kompanije u otadžbini razvijaju na temeljima znanja, stečenog u inostranstvu. Ono što je specifično za te kompanije je obrazac brze ekspanzije.

“Identifikovali smo nekoliko razloga takvog uspeha: koriste znanje osnivača povratnika i zahvaljujući tome identifikuju oblastu kojoj bi kompanija mogla da ima tražnju u inostranstvu; tražnja se zasniva na kontaktima povratnika iz dijaspore i već razvijenim poslovnim vezama u inostranstvu; većina proizvoda ili usluga namenjeni su izvozu; ključni pokretač tih kompanija i uspeha njihovih proizvoda je znanje, pa one donose promene i preusmeravaju privredu u pravcu ekonomije znanja, u mnogo većoj meri nego bilo koja državna politika. Državna politika treba da olakša razvoj i ekspanziju tih kompanija koliko god je to moguće i da podstiče univerzitete da sarađuju sa njima i da se brže prilagođavaju tržištu”, zaključak je autora projekta.


Inovacije, ključna prednost

Kompanija Advanced Security Technologies iz Niša, osnivača i vlasnika Vladana Todorovića, od samog početka 2014. godine pozicionirana je u svetu kao jedan od vodećih aktera u oblasti inovativnih softverskih rešenja i usluge na polju sajber bezbednosti.

Kompanija se bavi zaštitom od svih vrsta pretnji, počev od bezbednosne tehnologije, ljudi i procesa, bezbednosnih operacija, bezbednosne strategije, politike, pa do procedura i upravljanja. Zahvaljujući tome što na istinski način integriše bezbednosni pristup u posao i upravljanje IT uslugama klijenta, kompanija je u stanju da obezbedi efikasnost, što rezultira nižim troškovima vlasništva. Proizvodi i usluge su uglavnom namenjeni za strane klijente, sa fokusom na regione APR i ZND.

Vladan Todorović
MOTOR RAZVOJA IT INDUSTRIJE U SRBIJI: Vladan Todorović, osnivač i vlasnik uspešne AST kompanije iz Niša

Vladan Todorović živeo je u inostranstvu 12 godina. Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu, nakon čega je studirao na Kembridžu i u Barseloni. Radio je tokom celog svog školovanja i razvijao je softverska rešenja za različite kompanije. Živeo je i radio na Kipru, u Grčkoj, Italiji, Kini, Velikoj Britaniji, Singapuru i u Nemačkoj.

Odluka da neposredno pre povratka u zavičaj osnuje kompaniju u Srbiji bila je, uglavnom, emotivna, ali i strateška. Inovativna rešenja do kojih su stigli on i njegov tim za vreme poslednjeg boravka u inostranstvu postala su vlasništvo kompanije za koju je radio, pa je to želeo da promeni i osnovao je sopstvenu kompaniju. Pokazao je volju da pomogne lokalnoj zajednici i institucijama na lokalnom nivou. Predaje na Univerzitetu i govori na javnim IT događajima.

“Ponuda radne snage u IT oblasti u Srbiji izuzetno je oskudna i zato ne može da se takmiči na privlačenju globalnih kompanija na radno-intenzivnom nivou u poređenju sa drugim zemljama u istočnoj Evropi, Poljskom, Rumunijom i Bugarskom. Kompanije iz Srbije trebalo bi da se fokusiraju na svoje konkurentske prednosti na globalnom nivou, a to su definitivno inovacije. Srpske IT firme treba da se specijalizuju za pojedine IT usluge i softverska rešenja i da postanu prepoznatljive širom sveta. Već postoji nekoliko preduzeća u Nišu sa tim statusom, a ostala bi mogla to da postanu”, smatra Todorović, ističući da to takođe može da donese veliki uticaj univerzitetima sa kojima sarađuju.


NEDOVOLJNO RAZUMEVANJE RASEJANJA

UNDP
PREBROJAVANJE NOVCA DIJASPORE OSTAVITI IZA SEBE: Sa predstavljanje studije UNDP-a početkom jula u Beogradu

Kada se ovo zna onda je više nego očigledno da je jedan od ključnih problema u pogledu angažovanja srpske dijaspore njeno nedovoljno razumevanje. Osnovno je da se direktne investicije iz dijaspore razlikuju od stranih investicija, jer se “oslanjaju na transnacionalnu društvenu mrežu migranata i migrantskih mehanizama koji funkcionišu između zemalja domaćina i zemlje porekla. Migranti su okosnica tog sistema, jer imaju jedinstveno znanje o svojoj otadžbini i kulturi. Zbog toga, migranti su funkcionalniji koordinatori za sticanje kapitala i investicija”.

Među Srbima je odavno utemeljen manir da se doprinos dijaspore razvoju otadžbine meri prebrojavanjem novca koji je poslat iz belog sveta. Istraživanje UNDP-a temeljno menja takvu svest, jer argumentovano prikazuje šta dijasporski investicioni evro ili dolar donosi sve kao – razvojnu prednost.

Prvo, stručnjaci povratnici sa sobom donose znanja, organizacione sposobnosti, tehnologiju, kapital, pristup razvijenim tržištima u razvijenim zemljama… Kao magnet za privlačenje mozgova njihova ključna uloga je da svoja znanja prenose mladima na univerzitetima, obučavaju ih i istovremeno otvaraju nova radna mesta i daju im mogućnost da rade na kvalitetnijem nivou, čime će pokrenuti i akademsku zajednicu i tržište rada.

Drugo, dijaspora je glavni donosilac tehnologije i poslovnog znanja u svojim matičnim zemljama. Strani preduzetnici ne žele da podele svoju tehnologiju i institucionalno znanje sa lokalnom radnom snagom, a taj strah od curenja tehnologije naročito je prisutan u zemljama sa ograničenom vladavinom prava.

“Visokoobrazovana dijaspora je motivisana pre svega da pomogne novim generacijama u otadžbini, jer identifikuju njihovu životnu situaciju sa svojom pre odlaska u inostranstvo. Preovlađujući motiv radničke dijaspore je da doprinese razvoju svog rodnog mesta ili regiona. Poslovna dijaspora je uglavnom zainteresovana za transnacionalne poslovne interese. Druga generacija dijaspore fokusira se na saradnju sa dijasporom sličnog porekla, sa kojima sarađuje na filantropskim projektima pomoći zemlji porekla”, navodi se u istraživanju.

Treće, investitori iz dijaspore imaju manju averziju prema političkim rizicima i ekonomskim šokovima, nego drugi strani investitori i često imaju osećaj ponosa i dužnosti prema otadžbini. Kao hrabri investitori iz dijaspore, oni radije ulažu u zavičaj, od ostalih koji ne pripadaju dijaspori, tako da su direktne investicije iz dijaspore, po pravilu, velika podrška za siromašne i nerazvijene krajeve u zemlji. Investicije iz dijaspore su ključni resurs za lokalnu samoupravu. Pored toga, verovatnije je da će investicije dijaspore ostati u zemlji, teže se izvlače u slučajevima političke ili finansijske krize…

Četvrto, dijasporske investicije imaju ulogu katalizatora na strane investitore. Uspostavljanjem zajedničkih ulaganja i promovisanjem izvoza domaćih kompanija investitori i posrednici iz dijaspore odigrali su važnu ulogu u privlačenju stranih investicija, čime obezbeđuju snažnu podršku integraciji otadžbine na globalnom tržištu.

POKRETANJE AKADEMSKE ZAJEDNICE

UNDP
POMOĆ NOVIM GENERACIJAMA IZ RASEJANJA: Veliko interesovanje za istraživanje o investicijama iz dijaspore

Za male i nerazvijene ekonomije, kakva je srpska, posebnu prednost investicije iz dijaspore imaju u pokretanju akademske zajednice unapred, na jednoj, odnosno u dugoročnom planiranju povraćaja investicija, na drugoj strani. Polazeći od činjenice da je cilj dijaspore da razvije preduzeća u otadžbini, a ne da eksploatiše tržište zarad brzog vraćanja uloženog kapitala, autori UNDP projekta se pozivaju na neka istraživanja koja kategorički tvrde da  “pokretanjem malih i srednjih preduzeća povratnici iz dijaspore u Srbiji mogu da doprinesu razvoju različitih sfera ekonomije, da donesu znanja i inovacije iz inostranstva, da započinju poslovne operacije u inovativnim sektorima…”

“Kompanije šanse” omogućavaju studentima i mladima da rade u vrhunskim preduzećima i vrhunskim uslovima. Kada se za da je Srbija na drugom mestu po odlivu mozgova, onda je jasno zašto su ove kompanije šansa. Zahvaljujući ovoj vrsti investicija i kompanija, njihovi zaposleni naučiće da kreiraju konkurentne proizvode, zarađivaće fer platu i napredovaće na lestvici znanja. U ovu grupu spadaju tzv klasteri, kompanije koje su rezultat graunfild i braunfild investicija i čiji je razvoj baziran na izvozu i transnacionalne kompanije, za čije osnivanje su motivi često emotivni, jer pripadnik dijaspore želi da se vrati kući i bude bliže svojoj porodici. Ovo poslednje je potpuno u suprotnosti sa pravilima stranih investitora, pa je i u tome ključ za posebnu ulogu dijaspore. Pravi primeri za “kompanije šanse” u Srbiji su Klaster NICAT iz Niša, Advanced Security Tehologies, All Me Cosmetics and Pharmaceuticals doo, Milanovic Engineering doo i mnoge druge.

Srpska iskustva sa dosadašnjim investitorima iz dijaspore pokazala su, kako registruje i studija UNDP-a, da je u svim kompanijama koje su bile predmet istraživanja postojala saradnja sa fakultetima primenjenih nauka širom Srbije. .Potom, investicije su došle iz ličnih izvora zarađenih u inostranstvu, proizvodi se u 80 odsto izvoze, što znači da su konkurentni i na međunarodnom tržištu. U svim slučajevima dijaspora je prvobitno otvorila tržišta u inostranstvu koja su se širila paralelno sa ekspanzijom kompanije i na taj način zarađen je kapital i zaposleni su radnici


Povratak kozmetike u Leskovac

USPEŠNA KOMPANIJA: Prilikom prošlogodišnje posete predsednika PKS Marka Čadeža u društvu sa vlasnicom Slobodankom Vlajčić

Kada je pre tri godine odlučila da kupi pogone “Nevene”, nekadašnjeg domaćeg farmaceutskog brenda iz Leskovca, i time posle sedam godina mučenja sve zaposlene ove forme ponovo vrati na posao, Slobodanka Vlajčić vlasnica privatne kozmetičke kompanije All Me Cosmetics and Pharmaceuticals d.o.o, osnovana 2012. sa sedištem u Srbiji, na životnom primeru pokazala je šta znači “kompanija šansa” i gde je lek za neuspešne privatizacije, koje su se u Srbiji završavale stečajem. All Me Cosmetics d.o.o. je trenutno vodeći proizvođač industrijske kozmetike u Srbiji. Razvija svoje recepte, koristi svoje suplemente i proizvodi konkurentne i visokokvalitetne proizvode za svetsko tržište.

 Vratila se posle deset godina života u Švajcarskoj, gde je radila u oblasti finansija i upravljala kompanijom međunarodnog ugleda. Od 2012. do 2014. godine, kompanija je radila sa nekoliko domaćih proizvođača kozmetike i koristila je njihove proizvodne usluge i istovremeno je razvijala svoje recepte.

U poslednje tri godine investirala je 900.000 evra u opremu za proizvodnju. Dodatnih 100.000 evra utrošeno je na usklađivanje sa standardima kvaliteta za EU i međunarodna tržišta. Sva ambalaža i dizajn uvezeni su iz Italije. Kompanija ima 57 zaposlenih, od kojih 52 u Leskovcu i pet u Beogradu. Iako kompanija radi punim kapacitetom, planira da ove godine uvede četiri smene po šest radnih sati dnevno.

Slobodanka Vlajčić
USPEŠNA ŽENA, ZDRAVA KOMPANIJA: Slobodanka Vlajčić

All Me Cosmetics proizvodi sve vrste kozmetike i pretežno je orijentisana na strana tržišta. U 2016. godini, 80 odsto proizvodnje je izvezeno. Najveći kupci su u regionu, pri čemu prednjače BiH, Crna Gora i Bugarska. All Me Cosmetics ima svoju klijentelu i u Švajcarskoj, Sloveniji, Austriji i u regionu Zaliva. Sledeća ciljna tržišta kompanije su Severna Amerika, Rusija i Bliski Istok.

Sledeći cilj joj, kako veli, da vrati sve poznate proizvode, koje je svako domaćinstvo koristilo decenijama, na police u Srbiji. Njihovo mesto zauzeli su proizvodi stranih kompanija kada je “Nevena” otišla u stečaj. Kompanija planira da ponovo utrostruči broj zaposlenih u 2017. godini i da Leskovac ponovo bude „grad kozmetike”.


 

Najnovije

Prokleto sve što je oteto

Ne možemo se odupreti Americi i Evropi da nam na silu oduzmu Кosovo i Metohiju, ali ima nešto što mi možemo, a to je – da se sa time ne složimo! – rekao je patrijarh Pavle, jasno ističući da je reč o okupaciji na koju nikada ne smemo pristati, ma koliko dugo bio taj konflikt zamrznut

Inženjeri srpske svesti

U “Nedelji promene srpske svesti” koja se slučajno ili ne podudarila sa Sajmom knjiga, Kajl Skot osudio je ponovo generala Lazarevića, književnica Herta Miler optuživala je Srbe umesto da im se izvini, visoki američki zvaničnik Hojt Brajan Ji zapretio je da “nema više sedenja na dve stolice”, Peter Handke nije došao na Sajam, a Srbija je sve to – “mudro oćutala”

Kako se Ivo Andrić okitio Nobelom?

Preko Andrića, kao građanskog pisca, koji je više simbol jugoslovenstva nego komunizma, iako se izjašnjavao kao Srbin, Nobelov komitet odao je priznanje režimu u SFRJ i istovremeno se nije poistovetio sa njim, označivši jugoslovenski sadržaj istorijskog kretanja u zapadnom, američkom pravcu kao poželjan

Mislilac na granici

Sećanje na Dragoša Кalajića, slikara i mislioca, jednog od najznačajnijih srpskih intelektualaca u drugoj polovini 20.veka, koji je uticao na oblikovanje intelektualne biografije mnogih  mladih, u vreme kada je komunizam spadao sa očiju, a Kalajićeva kontrarevolucionarna lektira pomagala da se gleda dalje i dublje

Sajber nož pobeđuje karcinom

Ukoliko pacijent dođe na vreme i ako bolest nije u poodmaklom stadijumu, procenat uspešnosti uklanjanja i lečenja svih vrsta tumora je čak 85 odsto, kaže Čedomir Vukić, regionalni menadžer grčke klinike Jatropolis iz Atine koja je već pomogla mnogima iz Srbije

Desetka iz života za Natašu

Posle svega što joj je sudbina priredila, Nataša Kovačević je uspela da se vrati na košarkaški teren, osvoji Kup Cige Vasojevića, osnuje humanitarnu Fondaciju, napiše knjigu, postane predsednica KKŽ Crvena Zvezda, osvoji duplu krunu, završi dva fakulteta, ekonomiju i 30.oktobra diplomira menadžment na Fakultetu za sport Univeziteta Union Nikola Tesla u Beogradu
Lemon Berry Studio